Jevropejci...

[Che]

Cega se pametan stidi ....

[farbach]

pametan se  stidi ....
da drzi nekog u tamnici 8 godina i da nema pojma kada ce biti gotovo sudjenje.
Bio je jedan slucaj pre ovog, slican, ali u srednjem veku.
Seselja ne bih komentarisao, on pripada estradi. Sa estradnim rodoljubljem nemam neke kontakte.

[Panta Zemunac]

Cega se pametan stidi ....

Hebi ga Che...ispade da se ponosim ©e¹lijom!?!
Nismo se razumeli...kao prvo, nikad mi se njegov naèin voðenja stranke i uop¹te politike nije sviðao, nikada za SRS nisam glasao...no, ovo i nije mesto gde bih se pravdao.
Preko dva snimka sa YTa sam prikazao dva naèina Jevropeizacije, kako Srbije (preko ©e¹elja), tako i ostatka sveta (preko genetike)...Prikazao sam njihovo pravo, humanizam i pravdu! Samo njihovo pravo da neke èaste predsednièkom funkcijom a neke robijom a ostatak sveta otrovom...
Dr¾im se teme a ©e¹elja æu prepustiti nekom novom Nu¹iæu!!
Inaæe, stidim se kako na¹ih, tako i evropskih politièara....svih!!

[Che]

on pripada estradi. Sa estradnim rodoljubljem nemam neke kontakte.

Eh Marko jedno i ti i ja da se slozimo

[Che]

nikada za SRS nisam glasao...

A jos si iz Zemuna, nesto tu nije kako treba  

[Lazic]

Nesto mi net nije radio, samo da kazem da ste svi manijaci... Moto... Na kraju se svako sa svakim slozi...

[WOLVERINE]

Nesto mi net nije radio, samo da kazem da ste svi manijaci... Moto... Na kraju se svako sa svakim slozi...

   Ja i ti NIKAD,,,,,        

[Braco]

"manijaci"   "slaganje"    .....zabranice nam okupljanje ili mjenjaj termine 

[Lazic]

Ma bre, epidemija slaganja i mirenja, sve je to sumnjivo... Pazi kad su Zmaj i Mrle iskulirali...

[Che]

Ma pusti Bracu on je stari provokator

[Panta Zemunac]

A jos si iz Zemuna, nesto tu nije kako treba  

Ma stipu ga tebra, upropastio mi moj Munze....
Gledam malopre onog Engleza, svog nikakvog, sa nekom jareæom bradicom...¹to se vozika raznoraznim bajkovima po USA i Evropi! Ovog puta bio malo po Alpama, sa KTMom, trkalicom...jedan put je bio i sa novim MZom 1000 ST a veèinom se vozika po ruti 66 sa èoperima...
E jedino tu malo zavidim, kada vidim ¹ta i kako voze, za male pare!

[noam chomsky]

http://www.sprword.com/videos/californiadreaming/

[WOLVERINE]

   Isto nas ceka....

[Dr. Pop]

nas èeka jo¹ gore nama æe i te parkinge da naplaæuju...

[Braco]

Klinci iz komsiluka su neumorni...seoska svadba  na kraju sa momentima evrope

Sokolac Romanija - Mlada Kabadahija.m4v

[farbach]

loodilo. Ovo jako ko ajs nigrutin


http://www.youtube.com/watch?v=teznh0eWC0k&feature=related

[farbach]

Ovo sam trazio. Njegova najbolja pesma. Evropska naravno.

http://www.youtube.com/watch?v=u4409GYG7v4

[Lazic]

Heavy...

[farbach]

Митровачка гимназија,
Сремска Митровица




Семинарски рад из историје
Тема:
Проевропска Србија







Ученик: Лука Лопин
Ментор: Драгица Новаковић
Датум: 19.5.2009.


1.Отуђење
   У време када би сви умови света требало да се позабаве проблемом опстанка људског рода, а и саме планете, један од најважнијих проблема постаје морална декаденција квантитативне цивилизације која је изазвала драстично материјално раслојавање. Брига о ближњима је ишчезла, а брига о иметку постаје све.
   На размеђи информатичке и нанотехнолошке ере, средства за живот се убрзано преливају у касе, банке и фондове најимућније касте. То је условило да су новчана улагања првенствено усмерена у личне уместо у друштвене пројекте, да судбина већини људи измиче из руку... Пред будућношћу стрепе и млади и стари. У општој несташици, губе се основне људске вредности и врлине, а исконску љубав потискују душевни бол, стрепња, завист, подозрење и мржња.
   Свет је постао ,,мулти левел систем``, у којем сви напори појединаца све време јачају мегакапиталисте. Што време више протиче, имућни су имућнији, а сиротиња сиромашнија.
   Угрожени су људи, минерали, животиње, вода, ваздух... Из дана у дан све је мање слободе. Свуда ничу зидови, ограде, преграде, рампе, паравани... Продају се фреквенције и информације. Продаје се истина, част, вода, ваздух, земља...Све!
   У електронским медијима доминирају емисије за одмор, забаву и разбибригу, а напоредо са њима у тзв. информативним блоковима, глобалисти уништавају језике, културе, традиције и тековине.
   Полако, али сигурно, грађани постају руља потпуно незаинтересована за своју будућност. У данашњем супериндустријализованом друштву, човек престаје да постоји као оно што јесте и постаје оно што други од њега очекују да буде. Његова личност ни у чему се не разликује од осталих са којима долази у додир. То је велика маса људи – аутомата, који живе сви на исти начин, угледају се једни на друге, пију исти освежавајући напитак и воле исти облик девојачких груди на филмском платну.
   У школи се тежиште се ставља на знање података, а не на оригинално мишљење. У науци се истина проглашава релтивном и неухватљивом. Све то у потпуности онеспособљава појединца за самостално размишљање. Избезумљено јавно мњење постаје тестаста маса за сваковрсно обликовање.

2.Како човек постаје тесто?
Да ли се човек увек потчињава јавном ауторитету или анонимним ауторитетима као што је јавно мњење? Шта то у људима ствара незаситу похлепу за моћи? Шта нагони човека да се прилагођава готово свим условима живота и које су границе његове прилагодљивости? Зашто се одређене промене човековог карактера мењају од једне историјске епохе до друге?
Кад се човек роди, за њега је већ спремна позорница. Он мора да једе и да пије, те стога мора да ради, а то значи да мора да ради у оним условима и на онај начин који је за њега одредила врста друштва у којој је рођен. Све оно што доприноси разликама у људским карактерима – као што су љубав и  мржња, жудња за моћи, славом и успехом, чежња за потчињеношћу, уживање у чулном задовољству и страх од њега – јесу производи друштвеног процеса. Најлепше, као и најружније склоности човекове нису део биолошке људске природе, већ произилазе из друштвеног процеса, који уобличава човека.
Човекова природа, његове страсти и неспокојства јесу културни производ; у ствари, сам човек је најважнија творевина непрекидног људског труда. Тај труд назива се историја.
Човек ствара историју – а историја ствара човека. Људске жеље, страсти и неспокојства мењају се и развијају као резултат друштвеног процеса. Тако на пример, велика жеља за славом и успехом и нагон за рад јесу снаге без којих модерни капитализам не би могао да се развије. 
3. Ка модерном капитализму
У позном средњем веку измениле су се структура друштва и човекова личност. Слабили су јединство и централизација средњовековног друштва. Капитал, економска иницијатива појединца и конкуренција добили су у важности; развила се нова имућна класа обузета духом моћи и амбиције.
Многи економски и политички чиноиоци проузрокују пропаст средњовековног друштва и настанак ренесансе. Ренесанса је била култура богате и моћне више класе. Масе које нису имале удела у богатству и моћи владајуће групе изгубиле су безбедност свог ранијег положаја и постале безоблична маса, које моћни користе за своје циљеве и експлоатацију.
Слобода и тиранија, индивидуалност и неред, били су неразмрсиво испреплетени. Ренесанса није била култура малих дућанџија и малограђана, већ богатих племића и варошана. Они су користили своју моћ и богатство да би из живота исцедили и последњи грам задовољства. При том су морали да се немилосрдно служе свим средствима, од физичког мучења до психолошког манипулисања.
Све људске односе тровала је та битка на живот и смрт за очување моћи и богатства. Човекову солидарност са ближњима заменио је цинично-равнодушни став; на остале појединце човек је гледао као на објекте које треба користити, којима треба манипулисати, или их немилосрдно уништавати, ако је то погодовало његовим циљевима. Појединац је био обузет страсном егоцентричношћу, незаситом похлепом за моћи и богатством. Идеје ренесансе утицале су на даљи развој европске мисли и модерног капитализма.
Мада се историчари нe слажу када су почеле да се развијају велике трговачке компаније, ипак се слажу да су ове у петнаестом веку постајале све моћније и да су се развиле у монополе који су снагом капитала угрожавали и ситног произвођача и потрошача.
Огорчење и бес ситног трговца на монополе речито је објаснио Мартин Лутер  у памфлету ,,О трговању и зеленаштву``, штампаном 1524.
   Они држе сву робу под својим надзором и без прикривања користе смицалице; они по вољи дижу и обарају цене и тлаче и упропашћују све ситне трговце као штука ситне рибе у води, баш као да су господари божијих  створења и ослобођени свих закона вере и љубави.
   Ове Лутерове речи могле би бити написане и данас. Страх и бес које је средња класа осећала према монополистима у 15. и 16. веку слични су са осећањем које у нашој ери одликује став средње класе према монополима и моћним капиталистима. У модерном систему капитал постаје циљ за себе и човеков господар. Економска делатност, успех, материјални добици постају врховне вредности у капитализму. Човек је постао зубац на точку огромне економске машине – важан, ако је имао много капитала, а не-важан, ако га није имао.
   Људском судбином почињу да упраљају економске кризе, незапосленост и рат. Однос једног појединца с другим изгубио је обележје непосредности и човечности, а добио обележје манипулације. Човек је постао оно што поседује и то му је давало углед и моћ.
4.Западна одисеја на исток
Није потребно неко посебно истраживање да би се установила западна надмоћ. Моћ Запада је вековно нагомилавање тековина цивилизације која се постепено ширила до пожељног планетарног обрасца живљења. У овој савременој историјској ситуацији, стицајем околности, на крају века и миленијума нашао се српски народ.
Европа је прилично истрошена. Евроамерички Запад поседује најмање природних ресурса у свом власништву, али и поред тога је највећи потрошач природних богатстава. Одавно су напраљене таблице које прецизно доказују шокантну несразмеру између природних ресурса на Западу у убрзаног утрошка богатстава која су у релативном поседу других земаља.
Према извештају програма ОУН-а за развој у 1998.год, 20% најимућнијих у свету учествује у укупној потрошњи са 86% добара и 58% енергије, према 4% колико троше најсиромашнији. Најимућнијих 225 људи поседују капитал једнак капиталу 2,5 милијарде најсиромашнијих. Три најимућнија човека на свету имају више капитала од 50 најсиромашнијих земаља на свету.
Источној Европи се црно пише. Запад за њу има план – добрим делом жели да је претвори у нову, лако израбљиву чланицу неразвијеног света.
Западна и Источна Европа су некада биле у колонијалном односу; у ствари, руско супротстављање таквом односу је било један од узрока хладног рата. Сад се стари однос поново успоставља, али се води и велика битка око тога ко ће имати примат у тој трци пљачке и израбљивања.
Има пуно сировина које треба узети и још више јефтине радне снаге за покретне траке. Али, прво им треба наметнути модел капитализма. То је систем Међународног монетарног фонда(ММФ) . Ако га прихвате, онда ће их бити лако експлатисати, дајући им нове зајмове и тиме их оптеретити великим дуговима. За контролу неразвијеног света Међународни монетарни фонд, кад га је могуће применити, много је економичнији него примена оружане силе.
У замену за кредите, ММФ намеће ,,либерализацију“: привреду отворену иностраном мешању и контроли, велико смањење друштвених услуга и програма итд. Ове мере стављају власт све чвршће у руке најбогатијих слојева и страних инвеститора и утврђују класично двослојно друштво неразвијеног света – један слој су супер-богатих, а други огромна маса осиромашених, напаћених људи.
5.Распеће Србије     
Ниједна земља, без обзира колико била мала и неважна, није изузета од оваквог третмана. У ствари, највећу хистерију изазивају најслабије и најсиромашније земље. Похлепни мегакапиталисти(нови робовласници) пљачкају планету, која је све сиромашнија ресурсима. Да не би враћали отето и да не би дошло до одмазде све гладније сиротиње, мега- капиталисти успостављају ,,нови светски поредак“ и спремају за неоробовласничко владање светом.
Основни инструмент за реализацију замисли твораца глобализма јесте, управо Савет безбедности , који има одлучујућу улогу у политичким махинацијама. У рату на просторима претходне  Југославије и за време агресије на СРЈ, све кључне одлуке донеле су његове чланице без примене вета. Треба се присетити бројних одлука које су пресудно утицале на ток балканских догађаја, јер се на примеру Југославије и СРЈ најлакше може разумети стварање тзв. новог светског поретка.
Српска судбина одређена је по свему судећи са најмање пет обелодањених докумената. Први документ је ,,Пројекат 80-тих“, усвојен у Савету за иностране послове САД 1973. У њему је створена основа за унутрашње подривање држава које треба уситнити ради економске глобализације света.
Други документ је ,,Директива 54“ усвојена 2.септембра1972.год. Према тој директиви треба створити ,,бонсаи државе“ у Источној Европи. Занимљиво је да је документ потписан у форуму чији су чланови Дејвид Рокефелер, Ричард Чејни, Сајрус Венс...
Трећи документ је ,,Правило КоВ САД ФМ 100-5“ објављено 14.јуна1993.године. Према овој војној доктрини мале земље немају право на суверенитет, а снаге САД-а и НАТО-а спремају се за ратове и учешће у цивилним мисијама.
Пети документ је ,,Заједничка визија 2010“ који америчку и европску превласт у свету и могућност утеривања ,,демократије“ у мале земље.
У ноћи између 14. и 15. децембра 1991.године европски министри, почевши од немачког - Ханса Дитриха Геншера, па до италијанског - Ђанија де Микелиса, одлучили су да призанју Хрватску. Познате европске новине ,,Коријере дела сера“, у марту 1996.год објављују: ,, У једном запаљивом региону лако долази до сукоба, оваква одлука није била грешка, већ обичан злочин, почињен са веома прецизним циљевима. Немачка је желела да добије своја ,,ловишта“, и да уз Хрвате и муслимане – као да наставља Други

[farbach]

као да наставља Други светски рат – победи Србе.
24.марта 1999.године нападом на СРЈ, ,,владари из сенке“ потврдили су да им је стало да створе трајно жариште у срцу Балкана, са ослонцем на албанске сепаратисте, на које су се ослањале и 1941.год.
Операција ,,Милосрдни анђео“ према признању НАТО пакта, распршила је широм Косова девет тона осиромашеног уранијума, плус три тоне у Републици Српској и неутврђену количину уранијума у крстарећим ракетама које су падале по свим већим градовима у Србији. Постојећим цифрама треба додати изјаву руских експерата да је заправо бачено деведесет тона. Једноставном рачуницом у Србији је ослобођена радијација еквивалентна са 569 атомских бомби из Хирошиме у бољем случају, или 3937 у горем случају.
Да би се стекла приближна слика катастрофе, најбоље је да уместо наведених тона погледамо шта може да учини једна честица. Величина насталих честица је око 0,1 микрон, а оне због мале масе и услед кретања ветра, путују хиљадама километара. Дејство ових честица почиње да се испољава тек када уђу у организам, а период између контаминације и почетка болести и смрти креће се између 5 и 15 година. Смрт која долази са осиромашеним уранијумом има много лица, али су сва подједнако мрачна. Списак обољења креће се од канцера свих виталних органа, леукемије, дијебетеса, лимфома и још педесетак других. Најтрагичнија од свих је трајна малфорација плода(потомство са тешким телесним и металним оштећенима).
Публикована статистика о броју оболелих и умрлих од малигних обољења у Србији због осиромашеног уранијума не постоји. Број жртава може тек да се наслути кроз поједине новинске чланке, нпр.
,,У Србији се до 1999 регистровало између 15.000 и 20.000 нових случајева канцера, да би тај број у 2004 достигао број од 30.000 нових болесника. Права епидемија тек надолази – за деценију број нових случајева ће нарасти на 40.000 годишње." На примедбу да наведене цифре нису довољно релевантне треба затражити увид у оне које то јесу. 
6.Наша приврженост демократији
   5. октобра 2000.године Србија добија власт по мери мегакапиталиста. Прихаћено је да суверенитет не постоји. Војска више нема задатак да брани сопствени народ и није независна. Политичке, економске и војнобез- бедносне теме су цензурисане и пречишћене од свега што се сматра да би могло да нашкоди доброј слици о актуелној власти.
   Српски ,,европејци“ за шаку долара, од које само они имају користи, продају дедовину и очевину. Тако доводе народ на беспуће. Србију подмећу под механизам који исцрпљује економску, војну и политичку моћ. Из наведених разлога, и због ,,беле куге“, Срби су на путу да биолошки нестану и да, при том, у последњим годинама свог постојања буду потпуно поробљени, обесправљени и буквално физички жигосани.
   Не тако давно господин Ненад Прокић  је изјавио да ће ,, Србија бити модерна држава, па макар и без Срба“, испуњен таштом ужурбаношћу у стварању нове Србије. Функционисање овог система данас се зове ,,међународна политика“, а да би неко уопште дошао у позицију да седне на функцију председника државе или владе мора да плати прескупу изборну кампању. Одакле политичарима новац за то? Финансирају их управо банкари и бизнисмени који им успут дају и политичке смернице. Тако је круг затворен и под плаштом демократије, на челу држава седе пробрани и купљени сарадници. Они који то не схвате, што је вероватно био случај покојног премијера Зорана Ђинђића, бивају избачени из игре и замењени поузданим играчима.
   7.Медијски спектакл
Више се не зна да ли новинари застрашују, информишу или припремају народ. Између нас и стварности налазе се медији. Средства масовног информисања су велике компаније, у власништву или кооперацији са још већим конгломератима. Као и друга предузећа, они продају свој производ на тржишту. Не изненађује што слика света коју они нуде одражава уске и субјективне вредности и интересе трговаца, купаца и производа.
Културни менаџери(уредници, водећи новинари итд.)деле класне интересе са осталим привилегованим слојевима. Повервљиве информације су често измишљотине и подвале власти у спрези са медијима који глуме неупућеност. За узврат, државне власти захтевају сарадњу и послушност.
Медији су само један део већег система; друге делове чине часописи, школе, универзитети, академски рад итд. Већи систем се не изучава зато што га је теже методично анализирати.
ТВ  екрани, инструменти владара препуни су разврата, перверзија и агресија. Овакав систем привлачи пажњу маса(,,збуњеног стада“) и учврушћује основне друштвене вредности: пасивност, послушност властима, похлепу и лични интерес као највеће врлине, безобзирност према другим људима, страх од стварних и измишљених непријатеља итд. Циљ је да збуњено стадо остане збуњено. Овај део становништва не треба да се замара с оним што се дешава у свету. У ствари то је непожељно, јер ако виде сувише стварности, може им пасти на шамет да је промене.
Закон о радио дифузији заједно са крупним капиталом који контролише медије није оставио много слободе. Срби осуђени на контролисан и бизаран садржај. Реалност је чудесан спој Пинк и Б92 телевизије које се разликују једино по руралној, односно урбаној циљној групи. Национални сервис – РТС се од поменутих телевизија једино разликује по логу у горњем десном углу. Један контролисан програм се приказује на много телевизија.



8.Новоговор
Речи у говору политичара и масовних медија обично имају два значења. Једно је оно које се може наћи у речнику, а друго значење је корисно властима – то је доктринирано5 значење.
Узмимо реч демократија. Здрав разум говори да је друштво демократско у оној мери у којој народ учествује у обављању друштвених функција. Али, доктринирано значење демократије је другачије – по њему демократија ја систем у коме одлуке доносе сектори бизниса и са њима повезане елите. Народ је само посматрач збивања, а не учесник у њима, како нас водећи демократски теоретичари уче.
Када се делови народа пробуде из апатије и почну да се организују и учествују у друштвеним збивањима, то није демократија. То је онда, за владајућу елиту, криза демократије, опасност на један или други начин.
Или узмимо слободно предузетништво, израз који се, у пракси, односи на друштвено финансирање приватног профита. У ствари, готово свака фраза која садржи реч ,,слободан“ већином има супротно значење.
Синтагма одбрана од агресије је фраза која најчешће означава агресију. Наивни човек би помислио да термин мировни процес представља залагање у смислу постизања мира. Али, резултате мировног процеса Срби су осетили на својој кожи 1999.године.
Да би проникло у смисао политичког говора, неопходно га је увек превести на нормалан језик, дешифрујући новоговор масовних медија. Функција овог говора није мистериозна: циљ је да се укину речи којима би се јасно исказале ствари од опште људског значаја. Тада можемо бити сигурни да ће мало ко разумети како наше друштво функционише и шта се дешава у свету или како Џорџ Орвел визионарски предвидео у свом делу ,,1984“ – Рат је мир. Слобода је ропство.Незнање је моћ.
9.Борба се наставља
   Битка за слободу никад није завршена. Сваки систем власти, чак и фашистички диктаторски режим, осетљив је на негодовање јавности. Власт жели неактивно и послушно становништво. Стога, једна од ствари коју можете учинити да им загорчате живот је да не будете послушни и пасивни. То се ради на разне начине. Чак само постављање питања може имати значајног утицаја.
   Али, најважнија је духовна промена човечанства. Повећана свест, све ће разобличити. Нико неће моћи да прикрије своју ситну душу и створи лажну представу о себи. Савршена лаж коначно ће се разликовати од истине.