Krstarenje...svetom :)

[freepartyman]

Sreca nije ni odrediste ni putovanje. Sreca je stanje u kojem putujete.

[UFF]

ili u kojem se sedi kuci i uziva

[Jecko]

Bas tako.....ne moze drugacije....

[bucko]

Odlican serijal ,topla preporuka za gledanje.Ne zna se cija je prica jaca.Ova mala Svetlana iz NS objasnila

! No longer available

[Jecko]

Nije moj tekst ali je toliko bolno istinit da sam morala da podelim sa vama...

Da me neki ne shvate pogresno, taj put u inostranstvo donese isto toliko srece koliko i tuge....ali ne moze da se ima sve.

"Пo аеродромима се познаје земља. Велике и моћне државе имају огромне аеродроме. Прави мали градови кроз које дневно протутње милиони људи. Мање нације испуњене духом имају и мање аеродроме, али на њима влада лепа атмосфера добродошлице. Када слетите у земљу са проблемима, имате проблема одмах на аеродрому.

Дванаест година сам у емиграцији. Постоји неколико градова на овом свету које могу назвати својим: Београд, ту сам рођен, Зајечар, ту сам живео, Ниш, ту сам студирао, Мадисон, ту живим.

Али само један аеродром је мој аеродром – „Никола Тесла” у Београду. Само одатле се полази у свет и само се ту враћа кући. Прво се лети десетак сати, па преседа негде у Европи и на крају из облака провири Авалски торањ.

Жена и девојка се опраштају. Грле се, љубе, плачу. Мајка и ћерка. Дуго су скривале сузе и на крају нису издржале.

„Чувај се, пиши, јављај се сваки дан на ’скајпу’...”

Застајем са чекираном картом у руци и гледам их из прикрајка. Мисли ме враћају десетак година уназад, када сам први пут ступио на овај аеродром. После дводневног испраћаја и опраштања са свима које сам иоле познавао крећем у свет. Вози ме пријатељ Миле кроз неописиву кишу и ноћ у свом „стојадину”. Једва некако долазимо до Београда. Стижемо много раније, па мајка и Миле остају на паркингу да мало одремају, а ја сам нестрпљив, хоћу да видим како аеродром изгледа, први пут сам овде.

На самом улазу дочекује ме полицајац. Намерачио се баш на мене. Гледа ме, прилази, легитимише, проверава моторолом.

Где ли је данас тај полицајац? Радо бих му наручио једну туру.

И даље гледам мајку и ћерку. Чвршће се грле и још јаче плачу.

„Не бојте се, госпођо, говорим тој жени у мислима. Не плачи српска мајко. Буди јака. Рећи ћу вам ја како изгледа. Прво ће морати да прође кроз обезбеђење. Кад прође ту капију, онда нема назад. Нема повратка. Стегнуће и срце и душу и неће се окренути још једном. Неће вас погледати и махнути опет. Неће моћи. Стегнуће срце и крочиће напред.

Кренуће у свет да своје знање, лепоту и таленат да онима који нас деценијама уништавају. Тамо ће умети више да је цене. Тамо негде где ће гледати колико вреди, а не кога познаје. Неће је кињити за плату, моћи ће иоле нормално да живи и да и вама пошаље нешто пара за нормалнији живот. Напредоваће спрам свог труда, а не помоћу сплетки и подмићивања.

Упознаваће нове градове и нове људе, а недостајаће јој све. Ви највише. Одушевљаваће се новим местима првих пар дана док је поново не саломи носталгија. Онда ће јој и улице, и кафане, и природа говорити да ту не припада. Али ће јој и зидови и људи давати шансу коју овде нема.

Испробаће све кухиње света, почеће да једе суши, научиће да се служи дрвеним штапићима у кинеским ресторанима, а остаће гладна ваше пите и ваших палачинки.

Проћи ће неколик година док се не снађе и док туга не попусти. Тада ће почети да је заборављају сви које воли и да је се сећају сви који су је сада заборавили, сви који се нису сетили да пошаљу поруку за срећан пут.

Не бој се, српска мајко! На хиљаде нас је отишло. Мора и она. Шансу коју има не сме да пропусти. Она има толико среће спрам других. Неке нема ко ни да испрати, ви је толико грлите и љубите. Неки крену сами, па шта им бог да...

Пустите је из тог загрљаја, обришите сузе. А ја вам обећавам, ако се случајно задеси у мом граду, чуваћу је као сестру. Ако не, чуваће је неко други. У белом свету нашег шљама има много, али ипак још увек има и правих Срба.”

Гледам их још неко време, а онда одлазим. Опет пролазим капију обезбеђења, само је сада много лакше него пре десетак година. Али док пролазим, хвата ме мисао: да ли ја то одлазим или се враћам? Више, чини ми се, не знам ни сам."

[Lazic]

'ladno, ali standard...

[stilgar]

O Jecko koga ubedjujes da ti je super sebe ili nas? Novac je razlog odlaska I merilo srece? Pitaj naseg Arapina u Dubaiu kad legne uvece I krene da vrti film u glavi dal se se seca dozivljaja iz raspalog jugica il se smeska sto propusti zensku u mecki u mecku I on ulazi u papucama de da poprska zadnje sediste pa sad satovi od 30000 dolara. Pa na to padaju samo glupi ameri I plagijatori americkog sna. Deder nek nadje admin onu arapinovu sliku dubai I srbija posle 20 godina. Kad shvatite svu lepotu one srpske nostalgije I kurcobolje sve ce vam se kasti samo. Milione mozete da zaradite tamo al cete biti dodjosi tamo I nikad necete dobiti njihove beneficije, I nikad necete biti zadovoljni. Jedina satisfakcija je kurcenje kad dodjete da napunite baterije, al vredi li to kurcenje rmbanja sa nostalgijom ostatak godine?

[Slaninar]

Novac  kao takav ne, ali opstanak - da. Kad nema¹ dovoljno novaca za opstanak, tipa da ne siroma¹i¹ iz godine u godinu, onda motiv nije novac veæ pre¾ivljavanje - zato puno ljudi koje ja znam be¾i napolje. Ne da bi se obogatili, veæ da ne prose za ¹kolovanje, ili prehranu, ili leèenje svoje dece.

Druga stvar, manje ¹abansko, cigansko i pedersko dru¹tvo (peder kao karakterna osobina, ne sex. orijentacija). Da te ne pravi dr¾ava majmunom i sistematski uni¹tava.

Moj neki utisak je da se u Srbiji mo¾e ¾iveti bogatije nego napolju, samo te¹ko ako nikog ne zajebe¹, iskoristi¹. U NS poznajem svega nekoliko ljudi koji su zaista po¹teno od nule stvarali godinama svoje bogatstvo, a i od njih je polovina ipak bilo u strankama, èisto da se bolje "podma¾e" posao - tako da nije ni to ba¹ fer. Po¹tenim radom te¹ko, mo¾da poneki programer, advokat, to je to. Evo, skupa napljuvasmo molera ¹to je tra¾io evro po kvadratu za kreèenje, bez da je èovek i¹ta ofu¹erio, ili probio rok. 

[UFF]

jecko taj tvoj autor se iskenjao pola strane a nista rekao nije osim da mu se jedu placinke

[Lazic]

Mmmm, nutela i orasi...

[slave74]

Iz teksta se shvata da u stvari taj nas nesrecni covek u stvari jako pati od nostalgije... Kao i vecina drugih sto su otisli "trbuhom za kruhom". Vecina  njih zavidi svojoj generaciji , koja ostaje u ovakvoj lepoti od zemlje, ali nema hrabrosti da se vrati. Dok vecina ovih sto su ostali zavidi njima na materijanom postignucu..

Sigurnost koju imaju u sredjenim i bogatim drzavama, odnosno gubitak te sigurnosti ih plasi i nedozvolja da ispune zelje.. I naravno porodica, pogotovo odgovornost prema svojoj deci ih sprecava. Zato grade kuce i vikendice, sredjuju za penzionerske dane, teseci se da su bas oni bili dovoljno cvrsti i odgovorni da se zrtvuju za bolje sutra njihovih potomaka i da ce bar malo zivota sto im ostane provesti kako zele..

A ni palacinka ni gibanica nisu za bacanje

[Bori¹a]

ima i tamo valjda da se kupi jaje, brasno, tiganj

[bucko]

I ovi sto pate od nostalgije se vrlo brzo izlece kad se vrate i podsete zasto su otisli.
Cuo sam skoro komentar,"znas kad cu da dodjem opet na odmor ovde , nikad"
Ko je gledao Kusturicino podzemlje razume ce.Ima zamalja u kojima se toliko opusteno zivi da se to skoro moze dodirnuti.
Mozemo,na zalost, biti samo ljubomorni.

[mali_zmaj]

Jedini razlog ¹to bih oti¹ao je zdravstvena za¹tita zbog malog i to samo u neke skandinavske zemlje gdje je to ureðeno,al ba¹ kako valja....,nijedan drugi razlog za sada nemam da idem...

[Major]

Znam dosta ljudi koji su otisli odavde i nemaju ama nista sto ih vezuje da se vrate nazad.
Nasli su svoj novi dom i toplo ga prihvatili.
Imam i drugare koji su isto otisli i koji pljuju inostranstvo ali nemaju izbora nego da ostanu tamo i zarade neki novac.
Sto je napisao Slaninar nije stvar do samog novca i kurcenja sa istim, stvar je do prezivljavanja i realno skidam kapu svakom ko svoje reci sprovede u delo i otisne se negde dalje i tamo okusa svoju srecu.

[Lazic]

I ovi sto pate od nostalgije se vrlo brzo izlece kad se vrate i podsete zasto su otisli.
Cuo sam skoro komentar,"znas kad cu da dodjem opet na odmor ovde , nikad"
Ko je gledao Kusturicino podzemlje razume ce.Ima zamalja u kojima se toliko opusteno zivi da se to skoro moze dodirnuti.
Mozemo,na zalost, biti samo ljubomorni.

Vi¹e od nekoliko ljudi sam èuo da ni na odmor neæe vi¹e ovde... A bio sam u par opu¹tenih zemalja, odlièno si opisao oseæaj, bio sam jako ljubomoran ¹to ne mogu tako da ¾ivim u mojoj divnoj zemlji... Ah pa da, ljudi su govna, zato... Idem opu¹tenom ulicom opu¹tene zemlje, kucam poruku, zastanem tra¾eæi neki andrak, krajièkom oka snimim auto koji je stao na metar od mene sa upaljenim motorom i stoji, dignem pogled a ja stojim na sred ulice, èovek iz kola mi se sme¹ka i pokazuje da ne ¾urim...
Skoèio sam kao oparen na trotoar... Ovde bi mi veæ pucali u kolena...

[zVuk]

! No longer available

[mi¹ko_kolo]

Jedini razlog ¹to bih oti¹ao je zdravstvena za¹tita zbog malog i to samo u neke skandinavske zemlje gdje je to ureðeno,al ba¹ kako valja....,nijedan drugi razlog za sada nemam da idem...

Australija. Jako dobar socijalni sistem a pri tom nije 'ladno!

[mali_zmaj]

A mene kao kretena puca nostalgija...,bio sam u Puli,kao ¹to svi znate,Istrijani operisani od usta¹tva,o ja se uhvatim kako razmi¹ljam..  na pla¾i naravno..,kako bi mi bilo dobro..,npr. zavr¹im sa ¹ljakom u   tri,pet sati,pa lagano na pla¾icu sat vremena,onako sa nogu....eh,koji nam je kurac trebalo sve ono sranje....

poslato sa rupovke,uz pomoæ kurble

[UFF]

bucko i lazic objasnili

a nostalgiju imas samo ako odes previse mator i ostavis previse bliskih ljudi i lokacija na kojima si imao previse lepe trenutke

ok i ako ti je cale bio bolesnik pa ti punio vugla sa patritizmom i ljubavlju prema svojim a mrznjom prema drugim

npr ja sam kao klinac tipa 20+ godina jako zeleo da odem ali nikad mi ovde nije bilo toliko lose da se nateram da uradim nesto po tom pitanju, da jeste otisao bih i snasao se odlicno siguran sam

kasnije sa 30+ sam mogao dodem ali vise nisam zeleo, ne toliko sto sam se vezao za ljude i lokacije vec ko ce se drka bre da radi po ceo dan da bi zaradio milione i posle u starosti sve to dao lekarima ili da bi umro bogat kad mi je ok i ovde da budem prosecan?

jebo milione kad je sreca u glavi (a i necu da radim 24/7 bar ne za nekog gazdu)