Sta stampa stampa

[rtaku]

Mnogo je lepsi zivot kad se covek ne opterecuje time sta ce drugi misliti o njemu i da li ce uopste misliti o njemu.

Sujeta je potreba za dokazivanjem sopstvene vise vrednosti.
Svi su ljudi manje-vise sujetni. Bitan je nacin na koji su sujetni.
Kad covek moze da zadovolji sujetu na vreme i na realan nacin, moze da se razvija normalno.
Kada ne moze, kada ga neka situacija ili steceni ili nauceni obrazci ponasanja guraju u osecaj nize vrednosti, onda mora da se dokazuje.

Sujeta se ispoljava se na milion nacina - neki su drustveno pozitivni i pozeljni, uglavnom nisu.
Najgori nacini su oni gde sujeta zahteva kreiranje iluzija jako udaljenih od realnosti da bi se prikrio jaz izmedju stvarnosti gde se zbog necega oseca niza vrednost, i potrebe da se oseca visa vrednost po svaku cenu.

Paranoja je postizanje sopstvene va¾nosti kroz iluziju o postojanju zavere uperene protiv te osobe. Klinièki paranoicna osoba je opasna po okolinu jer mo¾e da umisli da je napadnuta i da uzvrati prekomernom silom.
Paranoièan naèin mi¹ljenja je i potreba da se uvek bude u pravu.

Sujeta se ispoljava i kao potreba da se u drugima vidi samo lo¹e, a ignori¹e ono ¹to je dobro. Sujeta je i ogorèenje i razoèaranost u ljude - tako se gradi svoja vi¹a vrednost u odnosu na druge time ¹to se njihova vrednost spu¹ta.

Hronièno nezadovoljstvo je sujeta. Takva osoba mo¾e biti nezadovoljna i razoèarana ljudima oko sebe ( nisu vredni te osobe... ) ili mo¾e biti nezadovoljna sobom jer zadaje sebi previsoke ciljeve smatrajuæe sebe vrednijom nego ¹to jeste.


Nadmenost, superiornost i gordost ( narcizam ) su oèigledno sujeta- ve¹taèko zauzimanje vi¹eg polo¾aja u odnosu na druge.

Sado-mazohizam je sujeta jer putem sadizma i mazohizma mi tra¾imo pa¾nju drugih, njihovu ljubav, ¾elimo da im budemo va¾ni, da ih kontroli¹emo okupirajuæi njihove misli nama... Preterana briga za nekoga je sadizam, a ima za cilj kontrolu te osobe i potvrðivanje svoje dobrote ( "stalno brinem o nekome")

Sujeta je potreba da se èovek dokazuje - prevelikom kuæom, skupim kolima, markiranim odelima, skupljim nakitom nego ¹to moze da priu¹ti, èa¹æavanjem u kafani kad nema leba da jede.... to je potreba da se stvori iluzija o sopstvenoj veæoj vrednosti kroz materjalno posedovanje.

Sujeta je potreba da se vi¹a vrednost postigne tako ¹to æe neko biti èlan odredjenih grupa kojima se realno ili ne dodeljuje vi¹a vrednost - npr. nacionalizam je oblik sujete, predrasude i sterotipi takodje - na primer omalova¾avanje ljudi iz drugih grupa to jest neèlanova (druga rasa, narodnost, vrsta muzike, nivo obrazovanja, stil oblaèenja, mesto porekla...) Takoðe, ove nacional ¹ovinistièke osobe su veoma podlo¾ne laskanju ( izabrani narod, pravedan narod, najpametniji, najlep¹i... ), a ¹to je dokaz njihove sujete.

Traèaranje je sujeta.

Mitomanija je sujeta.

Borba protiv autoriteta i pravila je takoðe sujeta, jer “za mene ne va¾i ono ¹to va¾i za druge, ja sam iznad pravila.”



Bes ili gnev bez da je neko fizicki napadnut je sujetna reakcija na to kad nam neka osoba ili situacija ugrozava osecanje vise vrednosti.

Samosazaljenje je prebacivanje odgovornosti za sopstvene neuspehe na okolnosti, cime se fiktivno zadrzava visa vrednost.

Hvalisavci su ocigledno sujetni ljudi koji zele da stvore iluziju o sopstvenoj visoj vrednosti.

Od drustveno prihvatljivih nacina ispoljavanja sujete - sujeta je i cest motiv za postizanje slave - na primer kroz potrebu da se bude poznati naucnik, muzicar, knjizevnik, sportista, politicar, filmska zvezda, slavljeni heroj.
Sujeta je i kad je neko dobrica - kad je "dobar" prema nekom jer tako postize bolju sliku o sebi, a ne zato sto mu je stalo do tog nekog.



Sujeta je generalno filter koji izvrce stvarnost i stvara iluzije koje coveku pomazu da ocuva osecanje vise vrednosti. To je usko povezano sa narcizmom (ja sam lep¹i, pametniji od drugih...)

Sujetni ljudi tra¾e ljubav drugih i njihovu pa¾nju i divljenje. Pa¾nju i divljenje mo¾emo privuæi bilo negativnim elementima bilo pozitivnim (profesionalni uspesi npr... ). Kada smo bili mali imali smo pa¾nju, divljenje i ljubav èitavog na¹eg sveta – na¹ih roditelja – a ako kao odrasli ljudi tra¾imo te stvari van kruga na¹ih najbli¾ih znaèi da neèim nismo zadovoljni



Autoritativan ¹ef je sujetan – „ni¹ta ne mo¾e bez mene“  „ako mene nema sve æe propasti“. Drugi se poni¾avaju a on se velièa.

Za¹to su ljudi sujetni – zato ¹to im je potrebno da oseæaju da su iznad drugih, zato ¹to im treba pa¾nje i ljubavi drugih ! Oni koji imaju u svojim domovima pa¾nju i ljubav nemaju potrebe da to tra¾e kod drugih. Ljudi nisu strogo odreðeni da budu ili sujetni ili ne – svi mi ponekad u¾ivamo u pa¾nji koju nam drugi poklanjaju, svakome od nas s vremena na vreme prija oseæanje da smo po neèemu iznad drugih.

Autizam i ignorisanje drugih ljudi je sujeta. Drugi ljudi se ne do¾ivljavaju kao stvarni.


Shizofrenija je verovanje u sopstvenu posebnost tako sto se izmisljaju veze tamo gde ih nema - èest slucaj je umisljanje posebnog odnosa sa Bogom, onda na primer verovanje u to da sopstvene misli mogu imati neke magijske posledice u stvarnom svetu, pa verovanje u skrivene poruke nekih misticnih sila- npr. u recima koje drugi kazu, ili u tekstovima pesama to jest u izboru pesama ili u spam-email-ovima i slicno. Klinicki shizofrenicna osoba izgradi svoj sopstveni svet u kome sve ima neko drugo sakriveno znaèenje i u kome je ta osoba na neki naèin specijalna.  Da li ste gledali film "Jovanka Orleanka", scena u kojoj Dastin Hofman pita zatoèenu Milu Jovoviæ  za poreklo maèa ?                   Shizofrenicni oblici ponasanja su i uopste verovanje u magiju i svi oblici sujeverja.


Zavist je posledica ideje da neko drugi ima visu vrednost zbog necega sto poseduje.
Ljubomora je ugrozena visa vrednost idejom da partner mozda za nekog drugog misli da ima visu vrednost.

Sujeta se ispoljava kroz obrazce ponasanja koji se nasledjuju to jest uce od roditelja i okoline i sticu izborima koje pravimo u zivotu. Tamo gde su ljudi od detinjstva uèeni da uva¾avaju druge, njihove ¾elje i liènost drugih - tamo nema mesta sujeti.
Po hri¹æanstvu sujeta je veliki greh.  Svi smo mi isti – jedan je Bog koji je veèan i iznad nas a mi svi, bili najsiroma¹niji ili najbogatiji, smo isti jer smo prolazni i sami sebi smo najva¾niji na ovom svetu i ¾elimo da budemo sreæni sa onima koje volimo, a samo sujetna osoba ¾eli da i drugima bude najva¾nija i ne ¾eli da bude sreæna veæ ¾eli da bude va¾na i iznad drugih, ¾eli da bude veèna i neprolazna i iznad drugih kao ¹to je Bog. Oni koji imaju svoj mir u kuæi i skladne odnose sa bli¾njima uglavnom nisu sujetni jer takve osobe uviðaju da imaju ono ¹to je najva¾nije i ni¹ta na svetu im nije i ne mo¾e biti preèe od toga.


A pitanje je da li je coveku potrebno da zivi u iluzijama sujete. Nijedan covek nije savrsen. Neko je malo razvijeniji u jednoj oblasti zivota, neko u nekoj drugoj. Ne znaci da sutra ili sledece godine nece biti obrnuto.
Poenta odricanja od sujete nije ubijanje ambicije i zelje za uspehom, poenta je ne raditi nesto da bi se covek dokazivao pred drugima, nego da bi ziveo bolje i sebe ostvario.

Kako se leci? 

[mareskin]

Ja proèitao:

"motomanija je sujeta"

i odma mi skoèio pritisak

[farbach]

Mnogo je lepsi zivot kad se covek ne opterecuje time sta ce drugi misliti o njemu i da li ce uopste misliti o njemu.

Sujeta je potreba za dokazivanjem sopstvene vise vrednosti.
Svi su ljudi manje-vise sujetni. Bitan je nacin na koji su sujetni.
Kad covek moze da zadovolji sujetu na vreme i na realan nacin, moze da se razvija normalno.
Kada ne moze, kada ga neka situacija ili steceni ili nauceni obrazci ponasanja guraju u osecaj nize vrednosti, onda mora da se dokazuje.

Sujeta se ispoljava se na milion nacina - neki su drustveno pozitivni i pozeljni, uglavnom nisu.
Najgori nacini su oni gde sujeta zahteva kreiranje iluzija jako udaljenih od realnosti da bi se prikrio jaz izmedju stvarnosti gde se zbog necega oseca niza vrednost, i potrebe da se oseca visa vrednost po svaku cenu.

Paranoja je postizanje sopstvene va¾nosti kroz iluziju o postojanju zavere uperene protiv te osobe. Klinièki paranoicna osoba je opasna po okolinu jer mo¾e da umisli da je napadnuta i da uzvrati prekomernom silom.
Paranoièan naèin mi¹ljenja je i potreba da se uvek bude u pravu.

Sujeta se ispoljava i kao potreba da se u drugima vidi samo lo¹e, a ignori¹e ono ¹to je dobro. Sujeta je i ogorèenje i razoèaranost u ljude - tako se gradi svoja vi¹a vrednost u odnosu na druge time ¹to se njihova vrednost spu¹ta.

Hronièno nezadovoljstvo je sujeta. Takva osoba mo¾e biti nezadovoljna i razoèarana ljudima oko sebe ( nisu vredni te osobe... ) ili mo¾e biti nezadovoljna sobom jer zadaje sebi previsoke ciljeve smatrajuæe sebe vrednijom nego ¹to jeste.


Nadmenost, superiornost i gordost ( narcizam ) su oèigledno sujeta- ve¹taèko zauzimanje vi¹eg polo¾aja u odnosu na druge.

Sado-mazohizam je sujeta jer putem sadizma i mazohizma mi tra¾imo pa¾nju drugih, njihovu ljubav, ¾elimo da im budemo va¾ni, da ih kontroli¹emo okupirajuæi njihove misli nama... Preterana briga za nekoga je sadizam, a ima za cilj kontrolu te osobe i potvrðivanje svoje dobrote ( "stalno brinem o nekome")

Sujeta je potreba da se èovek dokazuje - prevelikom kuæom, skupim kolima, markiranim odelima, skupljim nakitom nego ¹to moze da priu¹ti, èa¹æavanjem u kafani kad nema leba da jede.... to je potreba da se stvori iluzija o sopstvenoj veæoj vrednosti kroz materjalno posedovanje.

Sujeta je potreba da se vi¹a vrednost postigne tako ¹to æe neko biti èlan odredjenih grupa kojima se realno ili ne dodeljuje vi¹a vrednost - npr. nacionalizam je oblik sujete, predrasude i sterotipi takodje - na primer omalova¾avanje ljudi iz drugih grupa to jest neèlanova (druga rasa, narodnost, vrsta muzike, nivo obrazovanja, stil oblaèenja, mesto porekla...) Takoðe, ove nacional ¹ovinistièke osobe su veoma podlo¾ne laskanju ( izabrani narod, pravedan narod, najpametniji, najlep¹i... ), a ¹to je dokaz njihove sujete.

Traèaranje je sujeta.

Mitomanija je sujeta.

Borba protiv autoriteta i pravila je takoðe sujeta, jer “za mene ne va¾i ono ¹to va¾i za druge, ja sam iznad pravila.”



Bes ili gnev bez da je neko fizicki napadnut je sujetna reakcija na to kad nam neka osoba ili situacija ugrozava osecanje vise vrednosti.

Samosazaljenje je prebacivanje odgovornosti za sopstvene neuspehe na okolnosti, cime se fiktivno zadrzava visa vrednost.

Hvalisavci su ocigledno sujetni ljudi koji zele da stvore iluziju o sopstvenoj visoj vrednosti.

Od drustveno prihvatljivih nacina ispoljavanja sujete - sujeta je i cest motiv za postizanje slave - na primer kroz potrebu da se bude poznati naucnik, muzicar, knjizevnik, sportista, politicar, filmska zvezda, slavljeni heroj.
Sujeta je i kad je neko dobrica - kad je "dobar" prema nekom jer tako postize bolju sliku o sebi, a ne zato sto mu je stalo do tog nekog.



Sujeta je generalno filter koji izvrce stvarnost i stvara iluzije koje coveku pomazu da ocuva osecanje vise vrednosti. To je usko povezano sa narcizmom (ja sam lep¹i, pametniji od drugih...)

Sujetni ljudi tra¾e ljubav drugih i njihovu pa¾nju i divljenje. Pa¾nju i divljenje mo¾emo privuæi bilo negativnim elementima bilo pozitivnim (profesionalni uspesi npr... ). Kada smo bili mali imali smo pa¾nju, divljenje i ljubav èitavog na¹eg sveta – na¹ih roditelja – a ako kao odrasli ljudi tra¾imo te stvari van kruga na¹ih najbli¾ih znaèi da neèim nismo zadovoljni



Autoritativan ¹ef je sujetan – „ni¹ta ne mo¾e bez mene“  „ako mene nema sve æe propasti“. Drugi se poni¾avaju a on se velièa.

Za¹to su ljudi sujetni – zato ¹to im je potrebno da oseæaju da su iznad drugih, zato ¹to im treba pa¾nje i ljubavi drugih ! Oni koji imaju u svojim domovima pa¾nju i ljubav nemaju potrebe da to tra¾e kod drugih. Ljudi nisu strogo odreðeni da budu ili sujetni ili ne – svi mi ponekad u¾ivamo u pa¾nji koju nam drugi poklanjaju, svakome od nas s vremena na vreme prija oseæanje da smo po neèemu iznad drugih.

Autizam i ignorisanje drugih ljudi je sujeta. Drugi ljudi se ne do¾ivljavaju kao stvarni.


Shizofrenija je verovanje u sopstvenu posebnost tako sto se izmisljaju veze tamo gde ih nema - èest slucaj je umisljanje posebnog odnosa sa Bogom, onda na primer verovanje u to da sopstvene misli mogu imati neke magijske posledice u stvarnom svetu, pa verovanje u skrivene poruke nekih misticnih sila- npr. u recima koje drugi kazu, ili u tekstovima pesama to jest u izboru pesama ili u spam-email-ovima i slicno. Klinicki shizofrenicna osoba izgradi svoj sopstveni svet u kome sve ima neko drugo sakriveno znaèenje i u kome je ta osoba na neki naèin specijalna.  Da li ste gledali film "Jovanka Orleanka", scena u kojoj Dastin Hofman pita zatoèenu Milu Jovoviæ  za poreklo maèa ?                   Shizofrenicni oblici ponasanja su i uopste verovanje u magiju i svi oblici sujeverja.


Zavist je posledica ideje da neko drugi ima visu vrednost zbog necega sto poseduje.
Ljubomora je ugrozena visa vrednost idejom da partner mozda za nekog drugog misli da ima visu vrednost.

Sujeta se ispoljava kroz obrazce ponasanja koji se nasledjuju to jest uce od roditelja i okoline i sticu izborima koje pravimo u zivotu. Tamo gde su ljudi od detinjstva uèeni da uva¾avaju druge, njihove ¾elje i liènost drugih - tamo nema mesta sujeti.
Po hri¹æanstvu sujeta je veliki greh.  Svi smo mi isti – jedan je Bog koji je veèan i iznad nas a mi svi, bili najsiroma¹niji ili najbogatiji, smo isti jer smo prolazni i sami sebi smo najva¾niji na ovom svetu i ¾elimo da budemo sreæni sa onima koje volimo, a samo sujetna osoba ¾eli da i drugima bude najva¾nija i ne ¾eli da bude sreæna veæ ¾eli da bude va¾na i iznad drugih, ¾eli da bude veèna i neprolazna i iznad drugih kao ¹to je Bog. Oni koji imaju svoj mir u kuæi i skladne odnose sa bli¾njima uglavnom nisu sujetni jer takve osobe uviðaju da imaju ono ¹to je najva¾nije i ni¹ta na svetu im nije i ne mo¾e biti preèe od toga.


A pitanje je da li je coveku potrebno da zivi u iluzijama sujete. Nijedan covek nije savrsen. Neko je malo razvijeniji u jednoj oblasti zivota, neko u nekoj drugoj. Ne znaci da sutra ili sledece godine nece biti obrnuto.
Poenta odricanja od sujete nije ubijanje ambicije i zelje za uspehom, poenta je ne raditi nesto da bi se covek dokazivao pred drugima, nego da bi ziveo bolje i sebe ostvario.

Kako se leci? 

lopatom

[rtaku]

To deluje kao sujetna metoda 

[farbach]

jebi ga ne znam za drugo, a da je delotvorno.

[UFF]

Ovaj farbac je garant sujetan
zasto bi inace farbao tako dobro ako ne da dokaze sebi i ostalima da vredi vise od nas?

[Phoenix]

Ovaj farbac je garant sujetan
zasto bi inace farbao tako dobro ako ne da dokaze sebi i ostalima da vredi vise od nas?

e sad ti fali


stalno ti bre fali neki kurac

[farbach]

Ovaj farbac je garant sujetan
zasto bi inace farbao tako dobro ako ne da dokaze sebi i ostalima da vredi vise od nas?

Ne mogu da ne vidim da si sujetan, jer mislis da sam ja sujetan.

[UFF]

da sam sujetan stavio bi na kraju recenice znak za sarkazam jer bi tim izrazio svoju inteligenciju 

[farbach]

cenis da nema znaka koji moze izraziti tvoju inteligenciju?

[UFF]

pa mozda jedino ovaj
.I.
glup sam ko qrac

[mrle]

jebala vas sujeta. Bratstvo i jedinstvo

http://www.vesti-online.com/Scena/Soubiznis/250087/Prvi-postjugoslovenski-pornic

[mkt]

 
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/342088/Vlada-povecava-akcize-na-duvan-sa-33-na-43-dinara-poskupljuju-cigarete

[zmiya]

Auu,sad sam se nasekirao,bar dve noæi neæu moæi da spavam..

[Taraba]

Do sad je bilo "Mo¾ete da ga pu¹ite", a sada ni to vi¹e ne mo¾e.

[mkt]

gotovo je s predigrom ,sad krece prava stvar

[zmiya]

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2012&mm=09&dd=10&nav_id=641896

[Milomir27]

Do sad je bilo "Mo¾ete da ga pu¹ite", a sada ni to vi¹e ne mo¾e.

ma mogu i dalje "ekoloske"

[mareskin]

Do sad je bilo "Mo¾ete da ga pu¹ite", a sada ni to vi¹e ne mo¾e.

ma mogu i dalje "ekoloske"

al da se na dr¾avnom nivou dr¾i obuka u ekolo¹kom pu¹enju. mnoge pripadnice lep¹eg pola misle da je to drvce od sladoleda pa se tako i pona¹aju...

[Major]

Moze ovde, a moze i u temi bmw-a:

http://www.b92.net/automobili/vesti.php?yyyy=2012&mm=09&nav_id=641848