Sta stampa stampa

[Major]

Meni je u Srbiji dobro ¹to bar ludaci ne mogu tako lako da doðu do oru¾ja, jer bi bilo mrtvih do kolena.

Rece covek koji me zvao u lov da me smakne ko vevericu

[mkt]

 
http://www.telegraf.rs/sex-i-ljubav/299996-kad-partner-zakaze-kako-pravilno-masturbirati

[Major]

[Milomir27]

bem ti sada ces jos malo i u skolu morati da bi znao kako da drkas 

[monsterbnt]

Jel vidis s'kakvim se predznanjem drka.

[AndreyRR]

Izdrkaju oni nama

[Milomir27]

oni ?

[monsterbnt]

Ma naviko na tudju ruku - da ne pominjem imena, bambi ce se ljuti

[zmiya]

                                 Gost Sabora trubaèa platio hiljadu evra saobraæajne kazne

Bo¾idara P. (42) iz Trebinja boravak na Saboru trubaèa u Guèi ko¹tao je 118.000 dinara vi¹e nego ¹to je planirao, s obzirom na to da je toliko platio za niz saobraæajnih prekr¹aja koje je napravio od izlaza iz Guèe do ulaska u Èaèak.


Zbog vo¾nje pod dejstvom alkohola iz saobraæaja je iskljuèeno 368 vozaèa, a od tog broja 41 vozaè zadr¾an je u policijskoj stanici do istre¾njenja
Prva policijska patrola uhvatila ga je na izlazu iz Guèe, kada je konstatovano da je vozio sa 1,1 promilom alkohola u krvi. Iako mu je odreðeno iskljuèenje iz saobraæaja u naredna 24 sata, on je nastavio sa vo¾njom, a nova patrola zaustavila ga je nakon nepunih 20 minuta.

Nije mu bilo dovoljno ¹to je tada za vo¾nju pod zabranom ka¾njen sa 50.000 dinara, veæ je nastavio put sve dok ga nakon pola sata iz saobraæaja nije iskljuèila treæa patrola, koja ga je zbog istog prekr¹aja kaznila sa novih 50.000 dinara i privela sudiji za prekr¹aje.

On je konstatovao da je Bo¾idar P. naèinio pet saobraæajnih prekr¹aja, zbog èega je morao da plati kaznu od 118.000 dinara.

Ovaj primer, meðutim, ne odra¾ava u pravoj meri situaciju u saobraæaju za vreme trajanja Sabora, koja je, po oceni policije, bila znatno povoljnija nego prethodnih godina.

- Zbog vo¾nje pod dejstvom alkohola iz saobraæaja je iskljuèeno 368 vozaèa. Od tog broja 41 vozaè zadr¾an je u policijskoj stanici do istre¾njenja, ¹to znaèi da su ti vozaèi imali preko 1,2 promila alkohola u krvi. Meðutim, svega trojica su u krvi imala preko dva promila alkohola, ¹to je veliki pomak u odnosu na ranije godine - reèeno nam je u èaèanskoj saobraæajnoj policiji.

[AndreyRR]

Trebala je prva patrola odma u prdekanu da ga smeste,sta da je nekog ubio

[Major]

Uporan ovaj cika

[El Jefe]

Pre par godina je bio moto susret u Futogu.I normalno na prevcu prema Novom Sadu ,policija napravi zasedu.U koju je upalo par svadbi a najmanje motociklista.

[mareskin]

Jel vidis s'kakvim se predznanjem drka.

Aaaaa, zato je moj drugar svr¹io fakultet?!?

[mareskin]

http://www.telegraf.rs/sex-i-ljubav/299996-kad-partner-zakaze-kako-pravilno-masturbirati

Èekaj, bre malo!!! A ¹ta ako devojka zaka¾e, a nema nigde lubrikanta pri ruci?
Za¹to smo mi mu¹ki stalno diskriminisani?!?

I stvarno mi je vi¹e doklinèilo da mi se sutradan ¾ale: "kako si me sinoæ rasturio ceo dan idem kao kauboj. Koleginice mi se smeju, a kolegama ni¹ta nije jasno".

[zmiya]

                                     Има ли корупције у вођењу стечајева

Нико у Србији не зна по којим критеријумима се постављају стечајни управници

Руководим једном страном фирмом регистрованом у Београду која себави органском производњом воћа и поврћа. У том циљу тражимо и погодно пољопривредно земљиште за инвестирање у нове плантаже органске производње. Посебно пратимо спровођење стечајева, јер се куповина у стечајном поступку у нашој пракси показала правно сигурнија у односу на куповину било каквог ресурса кроз процесе приватизације. Уту сврху ангажовали смо дипломираногагроекономисту, као спољног сарадника – саветника, да нам преко праћења токова стечајних поступака помогне у тражењу нашег интереса у куповини из стечаја.

У међувремену наш саветник, пратећи те процесе,савладао је законску регулативу из те области, па је и сам положио стручни испит за стечајног управника.

И ево годину дана како заједно с нашим саветником, сада већ лиценцираним и статусно активним стечајним управником,пратимо токове спровођења стечајева, што нас је довело до уверљивих доказа где се у основи компромитује примена Закона о стечају.

Да би се избегла субјективност судија у избору стечајних управника, закон налаже, а посебан правилник детаљније уређује,да се стечајни управници бирају методом случајног избора,„из бубња”, а само у изузетним случајевима одлуком судија. Ова законска одредба у пракси апсолутно се не примењује и нико у Србији не зна по којим критеријумимасе постављају стечајни управници. И како се може објаснити и разумети да поједине судије „својим” стечајним управницима додељују да истовремено воде по 20, 30, 40, па и до 50 стечајева, а да истовремено њихове колеге са истим статусом не добијају ниједан. То је случај и са нашим саветником из ове приче, који нам је и дао повод за овај текст.

Објективно, ниједан стечајни управник не може ефикасно и довољно стручно и компетентно водити истовремено десетине стечајних поступака. Али може да организује структуру „својих” саветника, препоручених и од оних који су им доделили све те стечајеве,и ту се круг затвара. Законодавац је у циљу што ефикаснијег спровођења стечаја установио високе награде за стечајне управнике, не предвиђајући при том никакву недоследност у примени тих одредаба, и било би ту све уреду да се они који примењују закон,у овом случају бирајустечајнеуправнике, не оглушују о слово и дух тог закона. За то нису криви стечајни управници, већ они који им додељују као својим све те стечајеве, и ту је мотив; што је највећи број стечајева додељен свом стечајном управнику, ту се кумулирасума награда из које сваки учесник у таквој неформалној структури налази свој интерес.

Постојећи Закон о стечају требало би допунити одредбама да ниједан стечајни управник не може водити истовремено више од два стечаја, јер има довољно лиценцираних стечајних управника којимогу покрити све отворене стечајеве, као и нове који ће се отварати.

Највећу одговорност и главну реч у спровођењу стечајева воде привредни судови, односно њихове стечајне судије и од њихове савесности и достојности зависе све извесности и неизвесности судбина огромне имовине потонулих предузећа и људи везанихза ту имовину. Уз сву неуспелу реформу у нашем судству, али уз поштовање судске професије, ипак,у нашим ровитим друштвеним односима, без недовољног поштовања моралних стандарда које смо имали и других цивилизацијских успона којима тежимо, неби на наше судије требалогледати као на ,,свете краве”, већ од њих очекивати да јавнообављајуодговорнедужностии буду доступни увиду и критици јавности.

Нека читаоци процене да ли наслов овога текста наводи на оно што се стварно дешава, а надлежни нека истраже има ли ту или нема корупције.

*Директор аустријске фирме ,,Марап органикфрутсенд нутсдоо”,Београд

Божидар Милић

[zmiya]

                                                        Своји на своме или ГМО

Као и у свакој кући, тако и у држави – грешке које начине „домаћини у име својих укућана” понајмање ће испаштати „грешници” који су их начинили

Већ читаву деценију у полузваничним информацијама стално се провлаче захтеви САД за измену нашег закона о ГМО, који у члану два прописује: ,,Ниједан модификован живи организам као ни производ од ГМО не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије”.

Чак и када би занемарили резултате доступних независних истраживања о изразито негативним прехрамбено-безбедносним последицама коришћења ГМО у исхрани експерименталних животиња – а њих не смемо занемарити због могућих последица по здравље садашње и будућих генерација – Србија нема ниједан производно-економски разлог да дозволи промену садашњег закона о ГМО и увођење ГМО у пољопривредну производњу или промет производа који су пореклом од ГМО.

Уколико то, ипак, наши политичари (,,у име народа”) дозволе, Србија неће постати само трајни зависник од увоза ГМ семена – чији ће пољопривредници вечно куповати ГМ семе и радити за интересе произвођача ГМО. Убрзо потом, будзашто ћемо распродати наше пољопривредне институте и сва досадашња лиценцна права за све досадашње селекцијом добијене наше сорте и хибриде, а без посла ће у Србији остати директно око 5.000 и индиректно око 50.000 запослених у најпрофитабилнијим секторима наше агропривреде који се баве селекцијом, размножавањем, дорадом и пласманом у Србији и иностранству нашег семена и садница. А сав профит из тих делатности, уместо да остане нама, одлазиће трајно мултинационалним компанијама које производе ГМО.

Такође, уколико би такозвана међународна заједница Србији којим случајем поново увела економске санкције, а ми у међувремену распродамо будзашто све наше пољопривредне институте и њихова лиценцна права и уништимо производне потенцијале нашег семена и садница за више од четири милиона хектара обрадивог земљишта, поставља се питање како бисмо у условима евентуалног ембарга организовали сопствену пољопривредну производњу и прехранили становништво.

До сада су наши политичари (,,у име народа!”) начинили две ничим изнуђене грешке које српску пољопривреду уводе у трајно економски инфериоран положај не само на међународном, већ и на домаћем тржишту пољопривредно-прехрамбених производа.

Прва грешка је потписивање ССП о приступању ЕУ којим смо потписали и обавезу да купцима из ЕУ, по истеку четири године, омогућимо куповину пољопривредног земљишта под истим условима као и за домаће купце, а да при том нећемо стећи прописане услове ЕУ за почетак коришћења њихових фондова намењених побољшању конкурентности наше пољопривреде и равномернијем развоју руралних подручја у Србији.

Друга грешка је потписивање такозваног прелазног трговинског споразума Србије са ЕУ по коме се почетком 2014. године практично изједначавају царинске стопе у Србији са онима у ЕУ, а до тада Србија неће имати приступ ниједном евру из фондова ЕУ за побољшање конкурентности пољопривреде и равномернији регионални развој руралних подручја – што до сада није био случај ни са једном од држава које су приступале ЕУ!

Уколико сада, заобилазећи да о томе и питају народ, наши политичари („у име народа!”) учине и трећу грешку и прихвате притисак САД да се у Србији дозволи узгој ГМО и промет производа од ГМО, биће то коначно „забијање глоговог коца у срце српске економије – пољопривреде”, после чега наши пољопривредници дефинитивно неће моћи да опстану као „своји на своме”!

Као и у свакој кући, тако и у држави – грешке које начине „домаћини у име својих укућана” понајмање ће испаштати „грешници” који су их начинили, а „укућанима”, односно народу Србије, после наведене две већ прихваћене и треће вероватно већ обећане непоправљиве и (не)случајне грешке на штету наше пољопривреде – нека је бог у помоћи!

И да не заборавим – политичари се боре за приступ благодетима „светског престола” а народ за опстанак „уз свој скромни сто”. А о разлици у поимању „стола” и „престола” најречитије указује следећа изрека: „Сваки сто је само сто – док се на њега не ставе хлеб и со. А кад се на сто ставе хлеб и со – сваки сто постаје престо!”

Ако политичари „одраде задатке” зарад сопствене користи за нешто већи „комад хлеба и грумен соли” и неизвесног обећања о добијању неког места на зачељу „светског престола”, да ли народ има мудрости, начина и храбрости да сачува свој „скромни сто”, који му је уједно и једини достижни „престо”?

Професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду

Миладин М. Шеварлић – Прељански

[Slaninar]

Meni je u Srbiji dobro ¹to bar ludaci ne mogu tako lako da doðu do oru¾ja, jer bi bilo mrtvih do kolena.

Zapravo, ludaci dolaze do oru¾ja bez problema. Dok normalni, sa druge strane, puno te¾e, a o dozvoli za no¹enje da ne prièam. Tako da si u startu u zaostatku za barabama.

[mareskin]

Meni je u Srbiji dobro ¹to bar ludaci ne mogu tako lako da doðu do oru¾ja, jer bi bilo mrtvih do kolena.

Zapravo, ludaci dolaze do oru¾ja bez problema. Dok normalni, sa druge strane, puno te¾e, a o dozvoli za no¹enje da ne prièam. Tako da si u startu u zaostatku za barabama.

Nisam ba¹ u zaostatku i ja sam naoru¾an
Polagali smo neke slabovide dede i ja za dozvole i svi polo¾ili

[Slaninar]

Nisam ba¹ u zaostatku i ja sam naoru¾an
Polagali smo neke slabovide dede i ja za dozvole i svi polo¾ili

Polo¾io si i sme¹ da nosi¹ vatreno oru¾je kad ide¹ recimo noæu gradom? Mislim, po zakonu?

[mareskin]

Nisam ba¹ u zaostatku i ja sam naoru¾an
Polagali smo neke slabovide dede i ja za dozvole i svi polo¾ili

Polo¾io si i sme¹ da nosi¹ vatreno oru¾je kad ide¹ recimo noæu gradom? Mislim, po zakonu?

Da, smem. Dodu¹e, samo ako me zakon ne vidi