Debelo Brdo 2011 - enduro u svim varijantama 15-17.07.2011.

[Nensy_90]

znam znam ali ... kradem komsiji internet sa lap topa pa mi je spor upload

[Boban_m]

Super fotke Deki, svaka cast. Kad si uopste stigao da slikas?

[misa-pei]

I tako, pronaðosmo meandre. Uprkos sumnjama da je to samo mit, legenda jednog dalekog podneblja, èak tamo negde oko Sjenice, u ime Boga krenusmo Jager, Drvodelja i ja u sredu u neizvesnu misiju tra¾enja dotiènih.

Krenuli smo sa logiènim zaka¹njenjem od jedno èetiri sata, jer, to je tako prirodno za nas, prvi odmor smo pravili u dalekom Aranðelovcu posle preðenih svih 30km.

Dobro je ¹to smo stali, po¹to smo pomogli da neki deèko ne ostane bez skutera, po¹to mu se zapalila instalacija oko cajgera, pa je poèeo i plamen da li¾e.

Zdru¾enom akcijom ga¹enja uz pomoæ kisele vode i sapunjave vode od pranja patosa kafiæa, spasosmo deèku skut.

Do Ivanjice, preko lepih i sporednijih puteva, stigosmo uz jednu podu¾u pauzu u Guèi.

Ruska i Muljaz nas doèeka¹e, oti¹li smo u kafanu "Kod bankrota" na veèeru. Ta kafana je u spomen serije "Vi¹e od igre", koja je i snimana u Ivanjici. Oko dva noæu, pridru¾io nam se i Vlajko, koji je ne¹to malo kasnio u polasku  .

Sutradan krenusmo nas èetvorica i Muljaz (koji zapravo zna da meandri postoje, po¹to ih je video  ) da i mi upoznamo to èudo.

Asfalt, k'o asfalt, ni¹ta posebno, lepo je, ne ka¾em, imali smo jo¹ samo pet, ¹est kilometara offa od asfalta do "skoro meandera". To skoro je oko 300m do jednog vidikovca i oko kilometar do drugog. Va¾i, nije daleko, ali po onom kamenju i strmopizdini, kao da sam pe¹ice krenuo na more. Pocrkali smo Jager, Vlajko i ja. Drvodelja i Muljaz skakuæu kao jariæi po onom kamenju.

Meandri su zaista savr¹eni, ¹to mo¾ete i da vidite na sledeæim slikama. Nije nam ¾ao ni kapi goriva, ni kapi znoja ¹to smo oti¹li to da vidimo.








A onda, posebna prièa meandara su beloglavi supovi. Prilazili su nam vrlo blizu, sve je snimano telefonom, tako da vam je jasno koliko su nam blizu bili. Posebno mi je draga slika gde se vidi sup odozgo.





Sada iz liènog iskustva, znam da meandri ne spadaju u mitove. Tu su i bo¾anstveni su. Iskoristili smo priliku da se okupamo u Uvcu i onda smo krenuli dalje, preko Sjenice, Nove Varo¹, Kokinog Broda, Zlatibora, Kremne, Bajine Ba¹te do Debelog Brda.

Tamo je zaista bilo sve savr¹eno, saèekao nas je odlièan gula¹, èista posteljina i ¹ok-soba za hrkaèe (prve noæi sam spavao sam, ali...    )

Petak smo proveli vozikajuæi se kojekude, to neka Dejan objasni, ja znam samo da smo osvojili Medvednik i na¹li se na Drini u odliènoj kafanici. Odatle se razdvojila ekipa, pa su se neki vratili asfaltom (  ) a neki smo se vratili  kraæim i fantastiènim makadamskim putem na kome sam izgubio novu tablicu (oko 7 000din ¹tete) . Jeftinije bi bilo da sam se slupao (pu, pu, daleko bilo). Bem ti dr¾avu usranu koja æe i za to da me dere.

Te noæi sam dobio dru¹tvo u ¹ok-sobi   . Vlajko je bio toliko dosadan da Jagera istera iz spavaonice da bi na miru spavao, da je Jager na kraju i pre¹ao kod mene. Naravno, obojica smo spavali kao bebice. Èak je i veseli Vlajko tu noæ proveo relativno mirno. E, onda su mu do¹li Johan i Mamo. Johan je visok metar i ¾ilet (kao ja    ), a Mama ima skoro dva metra, ¹to u visinu, ¹to u ¹irinu. Vlajko legao da spava, èuje hrkanje, krene da drma krevet hrkaèima. Drmne Johanu, ovaj uæuti, doðe Vlajko do Mame i odustane od drmusanja kreveta  ). Ujutru je Vlajkiæ imao lepe, crvene okice, a ne plave, kao ¹to je moglo da mu se zadesi . 

Subotnju vo¾nju sam propustio, jer sam tra¾io prokletu tablicu. Naravno, nisam je na¹ao. Spustili smo se Busmen, "ortakinja" koja pali Jare na drugu, treæu kurblu, Laziæ i Mi¹ko-Kolo (ovi troje su do¹li samo na jedan dan), negde do Drine. Tamo je nai¹la vesela regata sa sve trubaèima na èamcu. E, to je parada pijanstva, ludila, dobrog provoda i haosa. Svaka im èast, mislim da bih odustao posle pola kilometra  ).   

Nedelja, povratak, posebna prièa. Sale TA96, Aca i ja krenusmo sa Debelog Brda ka Beogradu, blago zaobilaznim putem  preko Povlena, Ravne Gore, Rajca, Ljiga, Belanovice i Kosmaja ka Beogradu. Aca æe na Rajcu ka Paraæinu. To je dogovor, ali...

Negde kod Albukerkija smo skrenuli desno, pa smo se nièim izazazvano, na¹li u Kosjeriæu. Kepo je, naravno, bio na nekoj petoj strani sveta. Odatle kao nabodemo asfalt do Skakavaca, pa æemo odatle da idemo makadamom, livadama, po ¹umama i gorama, bar do ljiga.

I krenusmo mi na makadam, odmah iza Milogo¹æa. Malo krupnije kamenje, ali sve ide lepo. Izbijamo negde, pre Ravne Gore, vozimo po prelepim livadama.



Jare natovareno taman da ne smeta prtljag, a da mo¾emo da se veremo i spu¹tamo.



Na ovoj slici sam jo¹ sve¾, èio i odmoran           



A onda, Garmin nam pokaza kuda da idemo i zabasasmo u onu ¹umicu gde mal' kosti da ostavim. Prvi put u ¾ivotu sam imao gu¹enje, jezivu muèninu i nedostatak vazduha, na putiæu kojim se reðe (normalan svet NIKADA),  ide. Ali, ko je ikada rekao da smo mi normalni  . Na kraju putiæa, Aca je na¹ao traktor bez gume, ostavljen na sigurnom, sa sve kljuèevima, po¹to ga tu niko neæe naæi, a i ako ga naðe, neæe moæi da ga izvuèe, po¹to se odatle ne izlazi 

Kolibu nisam imao snage da slikam, to su Sale i Aca obavili, jedino sam slikao predivnu tablu postavljenu na zid.




Ostatak smo prevezli relativno normalno, sreli zanimljive likove, rastali smo se na Rajcu, pod ¹atrom.

U povratku mi je izmeðu Belanovice i Aranðelovca pukla guma, naduvali smo je, izdr¾ala je do Aranðelovca, ponovo smo je naduvali, izdr¾ala je preko Kosmaja do kuæe. Jutros je iz nje izveðen TRN koji je ubo i vulkanizera.

Ovo moje pisanije je samo dopuna putopisa mojih prijatelja sa kojima sam proveo nezaboravno vreme, pro¹ao predivne (i one malo manje divne   ) puteve.

Aci hvala ¹to je najmlaði  , Saletu ¹to je Sale    

[Nensy_90]

http://www.facebook.com/media/set/?set=a.2259851460802.2133003.1383870183 
evo fotkica...ko ne moze da ih vidi morace da se strpi par dana dok mi ne osposobe moj komp

[Lazic]

Jedan me jurio da me bije onom motkom za lopatu. Veoma retki uopste ti kazu za put kad ih pitas.

Posle svog stresa, kunem ti se da bih ga upoznao sa protektorima, `bem ga nenormalna...   Jos bolje, pustio bih ga da pristigne, pa bih zavrnuo gas na 10.000rpm...

[markodjurovic]

E pa imenjace nesto slicno sam i ja radio. Idem oko njega na jedno 7-8 metara derem se da sam zalutao i da samo treba put da mi pokaze. Ali ne vredi covek u glavi ima ideju da sam dosao nesto da kradem iz pokosene livade . Najgore sto je livada oivicena dubljim jarkom za koji mi je trebalo jedno minut da prodjem prvi put. Kada se umorio i stao probao i ja da stanem i da popricam sa njim, al non stop bogorada nesto tad sam uvatio taj minut da zapalim nazad iz livade. Najgore je to sto kada sam nasao kuce i sa plota da pitam put i ispricam, da me tamo neki jurio motkom ti ljudi cija je kuca kazu "a sta imas ti tamo trazis" i nesto kao aj bezi snalazi se sam.
Jbt kod Uba mi covek otvorio kapiju vocnaka da prodjem jer mi je tuda bar 500m krace i ponudio me pivom. Mora da je onaj zaseok neka nezgodna familija


@Misa-pei
Miso i meni se to desi ponekad na napornim deonicama. Jbg kondicija nikakava a i cigare uzimaju danak izgleda. Samo se tad ne forsiram preterano, ako ima hlada zasednem malo pa krecem dalje tek kad dobro odmorim . Kad budes imao "vremena" pogledaj neku enduro kacigu, mnogo je veci protok "hladnog" vazduha

[Lazic]

Uvek sam se pitao cemu sluze enduro kacige, svi su mi govorili zbog vazduha, vidis, vidis... A za te gore pomenute, nemam reci... Kao da im stalno neke rndalice prolaze tuda... Jesi otkrio sta je prozveckalo...?

[markodjurovic]

Nisam jos, sad je majstor naso da ide na more (da daaaa Gorane osecaj se prozvanim ). A ja sam da cackam neka hvala opet ce ima visak delova. E sad ne znam dal su hteli da me utese, ali momci iz Valjeva mi rekose da ne bi trebalo nista strasno da bude i ja se tome nadam (ili ventili ili dekompresor pa se nesto malo vise odvrnulo). A i ja sam malo mentol lepo mi je rek prethodni vlasnik da je doslo vreme za srevisni interval

[Splinter]

Да се подсетимо!

Debelo Brdo 2011