Okolina Ljubovije (parkiranje motora u ¹umu, Duka ©valer i ostale zgode...)

[icatenej]

Proteklog vikenda smo Peða (Lord Oblivion)  i moja malenkost konaèno uspeli da sastavimo dugo planirani i odgaðani enduro krug oko Ljubovije... Ja sam inaèe rodom iz Ljubovije i dobar deo terena oko Ljubovije sam pe¹ke pro¹ao 90-tih godina sa raznim istra¾ivaèima, planinarima ili samostalno. Ipak, setiti se kojekakvih staza i bogaza 20 i kusur godina kasnije nije ba¹ jednostavno, posebno ¹to se stanje puteva menja iz godine u godinu, a ne kamoli 20 godina kasnije... Za endura¹e koji jo¹ uvek nisu upoznali taj kraj, mogu reæi da okolina Ljubovije pru¾a skoro neiscrpan izvor enduro zabave. Zapad je omeðen Drinom, a istoèno se pru¾a venac valjevskih i raðevskih planina ispresecan klisurama nekoliko planinskih reka (Graèanièka reka, Ljuboviða, Tre¹njica sa Tribuæom itd.). Iz same Ljubovije bukvalno treba 2-3 minuta da izaðete van asfalta na bilo koju stranu.

Ideja je bila da iz Ljubovije krenemo na severoistok preko sela Èitluk (i zaseoka Drabiæ odakle je moj otac rodom i gde i sada imamo staru kuæu i imanje) pa preko Savine glavice i Sokolca da se spustimo ka Graèanici i Soko gradu, zatim da se popnemo do ostataka utvrðenja Soko grad iznad manastira. Odatle smo planirali dalje da idemo prema Sokolskoj planini i vrhu Ro¾anj, i dalje preko sela Carine da izaðemo na Proslop. To je ujedno trebala da bude i prva polovina puta - odmor i ruèak na Proslopu pored izvora... Odatle je plan bio da dalje nastavimo ka Medvedniku, zatim da preðemo ka Jablaniku pa odatle ka Gornjim Ko¹ljama, da se spustimo u kanjon Tre¹njice, odatle na Trutinac, pa u Grèiæ zatim u Gornju Tre¹njicu i drinskom magistralom nazad ka Ljuboviji... Kao i svaki plan i taj se, naravno, izjalovio

Sve smo dobro poèeli - do¹li u Ljuboviju u petak uveèe i prespavali kod mene sa idejom da u subotu ujutro rano krenemo u endurisanje... Iz raznih razloga, to "ujutro rano" pretvorilo se u cca 10h

Ipak, kreæemo planiranom rutom. Prvu pauzu pravimo vrlo brzo (3-4 km od Ljubovije) kod oèeve stare kuæe u Drabiæu.



Lord i njegova verna bedevija



I moja enduro klavijatura





Kuæu i okolno voæe odr¾avamo koliko mo¾emo - otac vi¹e ne mo¾e, a ja, na ¾alost, jedva stignem da pokosim oko kuæe par puta godi¹nje da se ba¹ ne korovi - valjda æu imati malo vi¹e vremena kada mi klinci porastu...

Nastavljamo dalje putem koji od pristojnog makadama prelazi u lo¹iji makadam, a zatim i zarasli ¹umski put. Nakon jednog batrganja kroz kolotrage zarasle u travu, ja gubim koncentraciju, toèak spada sa kolotraga i cima mi desnu ruku, ne uspevam da iskontroli¹am gas i da se oduprem desnom nogom i motor zavr¹ava parkiran u ¹umi na boku. Sebini crash barovi su odradili posao ZA SVE PARE, na samom motoru nema ni ogrebotine, ali se otkaèio desni retrovizor a plastika vizira koja je nalegla na neku granu pokrivila je desni nosaè vizira i ujedno napukla - plaæen danak (ne neiskustvu, nego mojoj tvrdoglavosti da sa motorom "lepim za slikanje" krenem u ¹umu umesto da poskidam pre vo¾nje sav vi¹ak)... Evo kako je to izgledalo:

U jednom trenutku opu¹teno "travarenje"...



A veæ u sledeæem, praktièna provera nekoliko zakona fizike ...



Sve to ide u rok slu¾be, di¾emo klavijaturu, i nastavljamo dalje kroz ¹umu:



Malo kasnije stajemo u hladovini da se odmorimo i da ja vratim nazad korman koji se malo smakao u desno u rajzerima. Otpu¹tam dva imbusa, vraæam nazad korman kako je bio i ovog puta malo jaèe ste¾em

Put nastavlja dalje kroz ¹umu da bi par minuta kasnije izbili na malo bolji ¹umski put gde na ¾alost gubimo dosta vremena poku¹avajuæi da shvatimo da li da idemo levo ili desno...



Sreæom biramo pravi put, koji nas u jednom trenutku dovodi do putokaza koji je interesantniji ¾enskom delu populacije (uvelièao sam tablu da se vidi poenta)



Kasnije sti¾emo do mesta koje se lokalno zove "©arampov" (¹arampov je sinonim za ¹anac/rov, a konkretni ¹arampov je bio istaknuta artiljerijska pozicija srpske vojske u vreme drinske kampanje u Prvom svetskom ratu). Sa fotografije je jasno zbog èega... Pogled puca na sve strane. Sa te kote mo¾e da se kontroli¹e veliko podruèje okolo a iza su dva puta kojima artiljerija mo¾e da odstupi i dva puta kojima mo¾e da napreduje



Ovde smo ujedno imali i zanimljiv razgovor sa jednom bakom. Naime, dok smo kontemplirali kojim putem od tri moguæa odatle da krenemo, naiðe freza koju je vozio momèiæ od kojih 15-tak leta, sa prikolicom punom sena, a na senu, kao carica, sedela je jedna baka. Tu ih zaustavimo da se raspitamo za put. Razgovor je tekao ovako:
[i[/img]Baka: "Ovaj put skroz desno ide u Jerotiæe, ovaj u sredini u Gornju Ljuboviðu a vama deco treba ovaj levi". [/i[/img]
[i[/img]Mi: "Kakav je taj put, da li je prohodno?" (po¹to nam sam poèetak koji vidimo nije ulivao neko posebno poverenje)...[/i[/img]
[i[/img]Baka: "A sa èime deco idete?"[/i[/img]
[i[/img]Mi: "Sa motorima."[/i[/img]
[i[/img]Baka: "E, sa motorima [b[/img]mo¾e[/b[/img]! Gde ne budete mogli voziti, [b[/img]vi gurajte motor sporadi sebe[/b[/img] i polako..." [/i[/img]
Ja razmi¹ljam u sebi (kuku i lele - Lord ono svoje kinesko sokoæelo jo¹ mo¾da i mo¾e da gura a ¹ta ja da radim sa svojim muzièkim instrumentom od 180 kila...). Ali ¹ta æe¹, dalje se mora nastaviti, gurali - ne gurali...

SAMO DA NAPOMENEM - OD SADA NA ENDURO SEKCIJI FORUMA NE TREBA GOVORITI "KEPO JE REKAO DA MO®E", nego "BAKA JE REKLA DA MO®E" :moto3: :nanana:

Ubrzo nas i sti¾e to bakino "guranje"

Oko kilometar dalje, kako izbijam iza jedne krivine, vidim duboko blato u du¾ini od nekih desetak metara preko celog puta i Lorda kako poku¹ava da digne motor iz njega...





Stao je negde na pola, poku¹ao da se osloni desnom nogom i utvrdio da kolotrag desno faktièki nema dna :wacko:. Spu¹tanje motora bilo je neizbe¾no. Dok sam ja si¹ao sa motora i do¹ao do njega, on je veæ digao sokoæelo. Odluèuje da nastavi pravo dalje i èupave gume ga ipak na kraju izvlaèe... Sad je bilo pitanje kuda proterati Yamahu - desno, kroz sredinu i levo nije bilo ni za razmi¹ljanje (bockali smo ¹tapom da proverimo i ¹tap je po pola metra upadao u blato - gore iznad puta je bio nekada izvor a sada je to sve zaraslo - voda je naravno jo¹ uvek tu, a K60 koje su na Yamahi ipak nisu toliko "èupave" da duplo te¾em motoru daju dovoljan grip za èupanje). Zakljuèujemo da je najizglednije da proðem kolotragom skroz levo koji je delovao najpliæe. Nabacali smo u kolotrag gomilu nekog granja i.... æorak





Motor je potonuo do fuzastera, auspuha itd., a poku¹aj èupanja samo ga je jo¹ vi¹e zakopao... Jedina preostala moguænost je bila da ga izguramo nazad pa da poku¹am da ga proteram skroz sa leve strane po ispupèenju iznad kolotraga. Ispupèenje obraslo u travu, ¹irine oko 30-tak cm i naizgled dovoljno èvrsto da Yamaha ne potone - na sredini popreko omanji kanal koji je voda probila otièuæi i koji smo ispunili granjem da toèak mo¾e da preðe.. Teraj Mi¹ko! I protera ga Mi¹ko, ali skroz na kraju kad sam veæ iza¹ao iz blata, pravim istu gre¹ku kao i prvi put - popu¹ta koncentracija, zadnji toèak se smièe sa kolotraga i za trenutak gubi grip, obrtaji zaèas idu u nebo, guma ponovo hvata  i isteruje motor pravo u ¹iblje pored puta...



Na motoru opet nema ni ogrebotine (èak ni na crash barovima) i osim vrlo glupog oseæaja, naru¹enog ega i trenutnog ispizditisa zbog sopstvene gluposti, sve biva u redu...

Stajemo nekih stotinak metara dalje da se dobro izduvamo. Obojica smo mokri do gole ko¾e, a ja sam veæ i prilièno umoran... Na tom mestu je lepa livadica okru¾ena ¹umom.



Lord je smuækao sebi neku kafu, ja sam popio sokiæ od pomorand¾e, prikupili smo energiju i nastavili dalje. Dobro je bilo ¹to smo tu odmorili, jer nas je koji kilometar dalje saèekala i verovatno "najstra¹nija" deonica tog dana.



Snimak sa kamere iznad stvarno ne mo¾e na najbolji naèin da doèara "problem", a problem se satojao u dugom usponu sa velikim nagibom, gde je ovaj desni kolotrag bio pun vode i blata (samim tim nije bilo ¹anse da tuda motori izaðu uzbrdo), dok je ovaj levi kolotrag bio dubok i pri dnu pun vode i krupnog kamenja tako da na poèetku uspona nismo ni poku¹ali njime da krenemo. Uhvatili smo ovu levu ivicu koja je pri dnu bila za nijansu ¹ira, ali kako je uspon i¹ao tako se i ta ivica su¾avala da bi zadnjih 30-tak metara vozili pun gas po zaobljenoj, zemljanoj gredi i molili Boga da se ni jedan toèak ne smakne ni levo ni desno (pun gas, jer ako motor stane, izvrtanje je apsolutno osigurano, po¹to se nogom ni levo ni desno ne mo¾e dohvatiti)... To je jedan od onih momenata kada vas napuca adrenalin i kada se osetite vrlo "¾ivo" (ili ¹to bi u mom kraju rekli "¾vaæe dupe gaæe" )

Nadalje nije bilo puno iznenaðenja...

Malo smo lutali...



Malo vozili kroz ¹umu...



I blato (Lord ispituje dubinu blata èuvenim GOG ureðajem (Grana Od Graba)) ...



I preko dobrog ¹odera...



Na kraju nas je èekao konstantan spust od par kilometara sa velikim nagibima, o¹trim serpentinama, krupnim tucanikom i vododerinama, koji Lordu nije predstavljao problem ali je mene dosta iscrpeo...



Ja 'numem brzo i opu¹teno da teram nizbrdo a posebno sam bio stegnut i oprezan jer mi je ovo bila prva zahtevnija vo¾nja sa ovim motorom (ono endurisanje po Rudniku ne raèunam jer tamo nije bilo ni blizu ovakvih nagiba).

Izbili smo na oko dva kilometra od manastira na Soko gradu, pa odluèujemo da vozimo do krsta iznad manastira (do ostataka utvrðenja Soko grada) i da tu pravimo pauzu za ruèak... Jasno je da je poèetni plan veæ u tom trenutku pao u vodu. Kasni polazak, moja relativno spora i oprezna vo¾nja (u svakom sluèaju sporija od Lordove), lutanje i tra¾enje pravog puta, stajanje i odmaranje pojeli su dosta vremena.

Sam uspon do krsta nije tehnièki zahtevan za proseènog endura¹a (spust veæ jeste , to znam od pro¹le godine...). Po dogovoru, gore pravimo pauzu za ruèak i fotkanje...









Ujedno tu menjamo prvobitni plan - od ranije znamo ¹ta nas èeka dalje do Proslopa, jer smo pro¹le godine taj deo pro¹li iz suprotnog pravca i ujedno zakljuèujemo da æe prvi sumrak poèeti verovatno da nas hvata na Proslopu. Samim tim, drugi deo planirane rute kompletno otpada. Dogovaramo se da se taj dan vratimo nazad do mene u Ljuboviju, i da sutradan preko Tre¹njice krenemo ka Beogradu (da vozimo van asfalta koliko vreme dozvoli, ali u svakom sluèaju da izvezemo do kanjona Tre¹njice i da posetimo Bobiju i Jablanik).

Put od Soko grada ka Ro¾nju pokazao se zahtevnijim nego ¹to smo oèekivali. U odnosu na pro¹lu godinu dosta je propao - krupan tucanik kojim je put i tada bio posut, sada je voda raznela, i nagomilala na pojedinim mestima dok su na drugim ostali duboki kanali. Ni¹ta stra¹no, ali ipak dovoljno da nas jo¹ malo uspori...







U podno¾ju samog Ro¾nja meni kamera na kacigi prestaje sa radom zbog istro¹ene baterije, tako da nemam snimljen verovatno najzanimljiviji dogaðaj od ovog dana (u svakom sluèaju - najsme¹niji, mada meni u tom momentu ni¹ta nije bilo sme¹no).

Naime, na samom poèetku uspona, na novoprobijenom putu nalazi se baru¹tina od nekih pola metra dubine. Sa leve strane bio je vrlo uzak pojas suvog, ne vi¹e od 30-tak cm ¹irine, izdignut iznad bare i odmah pored ¹uma kroz koju je narod napravio privremeni obilazak oko bare. Lord prolazi tim uskim delom a ja kao kreten za njim. U jednom trenutku Lord mi vièe da stanem (u stvari hteo mi je reæi da mi je lak¹e da idem kroz ¹umu), ja stajem i shvatam da stojim pored najdubljeg dela te baru¹tine i da motor prete¾e na desnu stranu. Ja se levom rukom hvatam za drvo koje je bilo pored i nogama zadr¾avam motor da se ne preturi - sve to traje par sekundi koje se èine kao veènost, meni ruka klizi sa kore drveta i ja instinktivno poku¹avam desnom nogom da uhvatim neki oslonac... Desna noga upada do kolena u vodu i blato a motor se pretura bukvalno naopaèke u onu vodu... Epilog - ceo motor u blatu, obrtomer pun vode, desna bisaga puna vode, ja mokar i blatnjav do gaæa. Da sam uspeo to da snimim pare bih namlatio na jutjubu... Sad kad se setim kako sam se dr¾ao za drvo momentalno krenem da se kezim



Odmaramo na vrh Ro¾nja, a ja vreme koristim da makar donekle oèistim komande na motoru od blata.



Po¹to sunce veæ polako zalazi, sa Ro¾nja ne idemo preko Carine na Proslop, nego vozimo direktno za Pecku dosta dobrim makadamom. Biæe prilike da se propu¹tena deonica istra¾i neki drugi put...









Toliko za sada... Sledi drugi deo (Grèiæ, Trutinac, Tre¹njica, Gornje Ko¹lje, Bobija, Jablanik...)

I video, kad stignem da izmontiram...

[slave74]

Super. Imate bazu i neiscrpnu mrezu staza. Valjalo bi ti nesto lakse sa kramponima. Sto bi rekla baba, moze da se gura ko postarev apenac..

[mrle]

e, da bude vi¹ka para, uzeo bih jedan za po blatu.
Ne mo¾ete samo vi da budete kaljavi.

[bigbad86]

Icatenej omasio klasu totalno. I vrlo cudno mi je da vidim enduro gume na takvom motoru

[icatenej]

Ma nisam oma¹io klasu - klasa je u glavi a ne pod dupetom Za endurisanje je najbitniji stav - mora se zauzeti sledeæi stav:

! No longer available

Onda je sve lako

[Boban_m]

Kad si ti otisao iz Ljubovije? Mozda se i znamo.

[icatenej]

94-te, u Beograd na studije. Ja sam '75-to godi¹te.

[Boban_m]

Ja sam '73, isao u Ljuboviju u prirodno-matematicku gimnaziju.

[Andreja]

Odlièno. Jedva èekam video.

Prepravi post, nisu isti kodovi za smajlije na ovom i onom forumu

[perlx]

'ajde moderatore na posao

[Andreja]

 

Ako je icatenej saglasan, mogu da prepravim

[Hohštapler]

 

[lord_oblivion]

Hehe, ja trèim ¹to br¾e mogu i gledam Igora kako se lagano kao tanker izvræe u ¾abokreèinu, u minus. Virili samo toèkiæi
Drugi dan je bio mnogo dinamièniji i zabavniji za vo¾nju. Èajna sa skraæenim prenosom i èupavim gumama grebe k'o veliki  
Na kraju smo zakljuèili da treba da oèupavi Cagivu i da se vozi kulturi¹ka k'o svaki endura¹.

[srbac]

Bravo ljudi, ovo je dokaz da za dobru voznju i druzenje ne treba GSA1200 sa manjerkama , New trafica ili slicna sokocala od mnogo hiljada ajvara. Ajde bacite jos slika... 

[eclipse4]

jel ima tu neki dobar rimski teren za pretrazivanje?

[srbac]

Ima 5,6 lokaliteta ali su zauzeti, kasnis, vec kopamo uveliko 

[icatenej]

Da nastavimo gde smo stali - a stali smo kod nedelje... Plan je bio da krenemo rano ujutro (da li mi se èini ili se ponavljam?).

Plan je iz cuga propao, tako da smo na kraju opet krenuli negde izmeðu 10 i pola 11. Na to je delimièno uticalo pakovanje, delimièno na¹e razvlaèenje, a delimièno i moja majka koja nam je spremila peèeno pile . Ja sam sa motora skinuo vizir i obrtomer. Obrtomer je nakon dubokog zarona brljavio od vode, a pride sam shvatio i da su mu metalni nosaèi koje sam lepio kad sam kupio motor, od vibracija ponovo popustili, pa je bilo bolje da ga lepo spakujem u kofer i u Beogradu na miru uèvrstim umesto da pustim da se definitivno raspadne. Eh, da - kofer... Dodatni teret koji sam morao da natrpam na motor i dodatna "ote¾avajuæa okolnost" za taj dan. Pored laptopa... I jo¹ kojekakvih gluposti...

Tog jutra pozvali smo èoveka koji vozi otpadno meso na hranili¹te za supove i raspitali se o putu od Grèiæa, kroz Tre¹njicu ka Ko¹ljama. Èovek nam ka¾e da je put prohodan, daje neke bitne smernice i mi puni nade kreæemo iz na¹e "baze" u Ljuboviji...



Idemo drinskom magistralom ka Tre¹njici.



Imali smo dve opcije - da idemo uz Tre¹njicu do osnovne ¹kole u Gornjoj Tre¹njici pa odatle u Grèiæ ili da produ¾imo jo¹ par stotina metara magistralom, pa da direktno sa magistrale jednim putem za koji ja nisam imao pojma u kakvom je stanju, krenemo ka Grèiæu. Odluèili smo se za drugu opciju i pokazalo se da smo dobro izabrali (donekle nam je vremenski skratilo put).

Taj put koji se odvaja od magistrale zapoèinje kao uzak ali fantastièan asfaltni put kroz prelep predeo:





Ipak, otprilike kilometar kasnije, asfalt se zavr¹ava i poèinje sasvim pristojan do odlièan makadam koji æe nas pratiti sve do Grèiæa. Iz nekog razloga, ja sam bio u mnogo boljem raspolo¾enju za vo¾nju nego prethodnog dana, daleko opu¹teniji i koncentrisaniji pa nam je i putna brzina bila primetno veæa. [b[/img]Molim, obratite pa¾nju da sam opet tvrdoglavo montirao oba retrovizora[/b[/img]



Naravno, uz put smo stajali da bi konsultovali neizbe¾ni GPS za pravac (GPS ne znaèi "Global Positioning System", nego "Govedo, Pitaj Seljaka)



Nedugo zatim ja obja¹njavam Lordu da èak i da nisam sporiji, ne bih i¹ao iza njega blizu jer di¾e veliku kolièinu pra¹ine, pa da malo uspori ako hoæe da ga snimim dok vozi...





Ubrzo sti¾emo do raskrsnice gde se spajaju 4 puta. Ovaj kojim smo do¹li, jedan koji se spu¹ta nazad ka drinskoj magistrali negde u Baèevce, jedan koji ide dalje skroz ka Debelom brdu i jedan ka Grèiæu. Zastajemo tu za trenutak da odmorimo, ja uredno parkiram motor, spu¹tam æopavu, silazim, okreæem se i prièam sa Lordom, da bi trenutak kasnije èuli jedno BUP. Okreæemo se i vidimo moj motor na boku... Zajedno sa spu¹tenom æopavom, na rizli je jednostavno skliznuo malo nizbrdo - dovoljno da se prevagne na stranu.



Opet na samom motoru nema ni ogrebotine, ali se ispostavlja da je sada levi retrovizor dobio po pi*ci kao i ruèica kvaèila... Seæate li se da sam malo iznad napisao da obratite pa¾nju kako sam TVRDOGLAVO opet montirao oba retrovizora pre polaska...





E pa moja tvrdoglavost se tu zavr¹ila... Sreæom je Lord imao rezervnu ruèicu kvaèila koju montiramo, ja skidam oba retrovizora i nastavljamo put.

Nastavlja se dobar makadam koji delimièno vodi kroz crnogoriènu ¹umu, koja se opet povremeno proreðuje sa leve strane pru¾ajuæi sjajne poglede na kanjon...







Lord je opet pobegao ispred, a ja zastajkujem i koristim priliku za fotkanje...





Sti¾emo i do Grèiæa - Lord naravno cepa uzbrdo, a meni nekako nije logièno da od te taèke idemo dalje uzbrdo pa stajem za trenutak da konsultujem GPS



Ispostavlja sa da sam bio u pravu, Lord se vraæa nazad pa se spu¹tamo do prve raskrsnice i onda nastavljamo putem NA DOLE (ovo je posebno istaknuto za Lorda - znaèi treba nekad iæi i [b[/img]nizbrdo[/b[/img] )



Sam spust u kanjon je za te¹ke motore na momente zahtevan - nagibi su veliki i ima krupnog kamenja - nadam se da æe naredne fotke moæi da doèaraju atmosferu.











Ipak, problema nije bilo i uskoro smo se odmarali na mostu preko Tre¹njice...



Tre¹njica je, naravno, prelepa...







Dok ja fotkam i snimam, Lord koristi priliku da popravi most (i posle se neko pita ¹ta æe mu èekiæ na motoru...).











Put nas dalje vodi u Gornje Ko¹lje... Na prvoj raskrsnici posle mosta biramo levi put koji vodi direktno do prvih kuæa na obodu kanjona i koji je donekle lo¹iji i zahtevniji (samim tim i interesantniji...)









Posle ovih prvih kuæa put postaje malo bolji. Levo se pru¾a lep pogled na kanjon...



Jo¹ malo GPS konsultacija...



I pentranja...



I na kraju izbijamo kod osnovne ¹kole u Gornjim Ko¹ljama. Kao za rastanak i pozdrav za taj dan, jato od desetak beloglavih supova vilo se iznad nas neko vreme...







Put od Ko¹alja dalje ka Bobiji je dosta bolji makadamski put. Selo je naseljeno i pitomo (koliko planinsko selo to mo¾e da bude). Vidi se da ima naroda, da se njive i livade odr¾avaju...











Sam uspon na Bobiju do ¹umarske kuæe nije zahtevan - ima krupnog kamenja i kolotraga ali usponi nisu veliki.







Na Bobiji smo napravili pauzu za ruèak te u slast pro¾drnuli (dodu¹e ne celo) ono pile ¹to je spremila moja majka...



Pogled na Medvednik...



Kod Dobre vode...





Koristim priliku i da probam kako ide Lordov motor .



Pa zakljuèujem da ide br¾e i bolje od mog motora po offu... Delom zato ¹to je fakat lak¹i i upravo tome i namenjen, a delom zato ¹to nije moj, pa mogu i da ga poteram ko' da nije moj

Ujedno koristim priliku da fotografi¹em jednu post-modernistièku kompoziciju koju sam nazvao "Su¹tina"...





Iako je veæ bilo poprilièno kasno, odluèujemo da ipak obiðemo i Jablanik. Idemo putem koji vodi ka Debelom Brdu. Od silaska sa Bobije, vozimo se asfaltnim putem nekih kilometar-dva a onda prelazimo na dobar makadamski put koji je dosta prometan.









Skretanje za Jablanik...



Nekoliko stotina metara dalje - obilazak...



Ideja je bila da doðemo do planinarskog doma na Jablaniku ali gre¹kom u jednom trenutku biramo levi put koji nas vodi direktno u planinu razrovanim ¹umskim putem...















Nakon nekoliko kilometara vo¾nje, kad smo konaèno shvatili da smo proma¹ili put kojim smo prvobitno nameravali da idemo, i kada smo videli da je veæ pro¹lo 5 sati popodne, glas razuma pobeðuje, i mi okreæemo nazad ka Debelom brdu, spu¹tamo se u Valjevo, toèimo gorivo i pravac Beograd... U Beograud smo bili oko 8 uveèe...

Èièa, mièa i gotova prièa...

[srbac]

Bravo za sve !!!      

Znaci kupijes kineza?  

[icatenej]

Jok - volem da se muèim.

[Lazic]

Progutah u dahu...