budjenje iz kome, ili mozda ipak ne

[ЯЭВОЛУТИОН]

GDE SMO ONO STALI? Povratak iz devedesetih
Voja ®anetiæ28. jul 2012.
Voja ®anetiæ

BELIÈASTA svetlost polako se probijala kroz oène kapke, koji su se sporo i te¹ko otvarali. Kroz nozdrve je ulazio miris nekvalitetne hrane, pome¹ane sa mirisom medicinskog alkohola i znojem natopljenih krevetskih madraca. Oèi su se otvorile, jedva, a glava se te¹ko pomerala da uhvati pogledom prostoriju. Okolo su aparati i bolnièki le¾ajevi, u prostoriji ko zna kada poslednji put okreèenoj. U æo¹ku je titrao televizor. ®ena u belom poskoèila je i krenula prema vratima bolnièke sobe.
- Doktore, probudio se! Izgleda da je svestan!
Ovo je bio veliki dogaðaj u bolnici, na koga se godinama èekalo. Bolesnik star 38 godina, natèoveèanskim naporom porodice i prijatelja, a pre svega medicinskog osoblja bolnice, prethodnih 11 godina 9 meseci i 23 dana proveo je u komi, a posle saobraæajne nesreæe koja se dogodila u noæi izmeðu petog i ¹estog oktobra 2000. Trajanje njegove kome, naravno, bilo je daleko od svetskog rekorda Elen Espozito, koja je u nesvesnom stanju bila 37 godina i 111 dana, ali ovaj pacijent je predstavljao, ako ni¹ta drugo, onda bar lidera u regionu u ovoj oblasti.
Oko probuðenog povratnika iz kome smestio se èitav konzilijum lekara i ostalo pripadajuæe medicinsko osoblje. Merili su mu pritisak, proveravali reflekse, pregledali slu¹alicama pluæa. Bolesnikov zbunjeni pogled bio je, za to vreme, prikovan za televizor u prostoriji, na kome su upravo poèele vesti.
- Gde sam ja ovo? - pro¹aputao je bolesnik.
- U bolnici, gospodine! Dobro do¹li vi nama! Konaèno ste budni, zdravi, a 12 godina niste bili pri svesti! - radosni osmeh ¹irio se licem glavnog lekara, koji za sebe veæ odavno rezervisao poèast da razgovara sa pacijentom, kad se i ako se probudi.
- Doktore, nemojte se tako grubo ¹aliti sa mnom - ljutito je procedio pacijent. - Kako 12 godina, kad eno Daèiæa na televizoru. I Vuèiæa. I Nikoliæa. Poslednje èega se seæam su demonstracije ispred Skup¹tine. Ovo oni sigurno predaju vlast revolucionarnim snagama.
- A, ne. Ovo oni upravo dolaze na vlast... - lekar je nepripremljeno ulazio u ovu diskusiju, iza leða dajuæi znak osoblju da ugase televizor.
- Kako dolaze, kad je trebalo da odu? Gorela je Skup¹tina, specijalci su nam slali poljupce, vojska se povukla, televizije smo zauzeli... - srd¾ba u bolesnikovom glasu se smanjivala, polako ustupajuæi mesto oèaju. - Znaèi, bila je kontrarevolucija dok sam bio u nesvesti! Nismo uspeli!
- Ne, ne, gre¹ite. Uspeli ste. Peti oktobar je veoma znaèajan datum u istoriji na¹e zemlje! Da nije njega, ne bi bilo velikih promena u politièkom ¾ivotu zemlje! - lekar je polako upadao u paniku, jer televizor jo¹ nije bio iskljuèen.
- Kakvih promena, sad ste rekli da su Daèiæ i Nikoliæ na vlasti? - pacijent je bio sve zbunjeniji i sve manje snage mu je bilo u glasu. Medicinsko osoblje pored njega merilo je rapidno poveæanje pritiska.
- Ma da, ali to nisu ti ljudi koje vi znate, mislim, jesu, al’ su oni sad skroz drugaèiji.
- Ne razumem.
- Sad æu da vam objasnim, na brzinu.
Posle demonstracija pre 12 godina, kad ste vi izgubili svest, do¹ao je Ko¹tunica, a u stvari Ðinðiæ. Onda je ostao samo Ðinðiæ, a Ko¹tunica oti¹ao u opoziciju. Milo¹eviæ i ©e¹elj su oti¹li na suðenje u Hag, potom je Ðinðiæ ubijen, Ko¹tunica se vratio, Milo¹eviæ je umro, umesto njega do¹ao Daèiæ, Tadiæ je do¹ao umesto Ðinðiæa, pobedio Nikoliæa dva puta i Ko¹tunicu jednom, pa je zbog toga Nikoliæ sa Vuèiæem napustio ©e¹elja, kome jo¹ uvek sude u Hagu, onda je Ko¹tunica sada politièki tamo gde je nekad bio ©e¹elj, Nikoliæ tamo gde bi bio Milo¹eviæ, Daèiæ delimièno tamo gde je hteo da bude Tadiæ, a skoro svi su za Evropu, u koju neæe da nas prime. U tim okolnostima Tadiæa je u treæem poku¹aju pobedio Nikoliæ, koji zbog Evrope ne mo¾e sa Ko¹tunicom, pa mora sa Daèiæem, koji je u meðuvremenu sa Dinkiæem napustio Tadiæa, pa Tadiæu, a da ne proðe kao Ko¹tunica pre èetiri godine, nije dovoljno da bude samo sa Èedom, mada mu je tako i bolje, jer smo pred bankrotom i takve æe te¹ko da nas prime u EU, pa koliko god im ponudio Nikoliæ. Malo je mo¾da komplikovano, ali nadam se da sam bio jasan.
Bolnièkom sobom je zavladao muk. Sve su oèi bile uprte u pacijenta, koji je zbunjeno posmatrao lekara zadihanog od brzog davanja preko potrebnog obja¹njenja. Potom je èovek koji se probudio iz kome duge skoro 12 godina spustio glavu na jastuk i ponovo izgubio svest. Sada su sve oèi bile uprte u zadihanog lekara.
- ©ta me gledate? Pa je li tako bilo?
Razoèarano i frustrirano, medicinsko osoblje je u dugoj koloni napustilo bolesnièku sobu. Lekar je seo pored svog ponovo komiranog bolesnika, uhvatio ga za ruku i duboko uzdahnuo, gledajuæi vesti na i dalje neuga¹enom televizoru. Potom je pogled vratio ka svom pacijentu.
- A i ti si ba¹ na¹ao kad æe¹ da se probudi¹.

[UFF]

jaooo ubicu se 


opet jebena politicka tema

jel nije moglo ovo u temu za viceve?   (jer i jeste vic, mozda crnjak ali i dalje vic, istinita prica sigurno nije)

[ЯЭВОЛУТИОН]

sve je politika, ako nista drugo politika naseg odnosa prema clanovima foruma iz ruralnih krajeva
p.s.
znas na koga mislim

[Uncle Bob]

Ovo se èita uz èetvrt sa siri¹te ili sa mesi¹te i ladan jorgut.

[apu]

gre¹i¹, ovo se èita uz bensedin...