®enski vodiè za upotrebu motocikla ( U epizodi: Sarajevo za dame)

Sandra · 08 Jul, 2012, 13:46

Ovo je jedna kratka prièa o ¾enskom putovanju u Sarajevo, prièa u kojoj je malo ¹ta ¾ensko, ali æe mnogi naæi (mislim na mu¹karce) inspirativne savete i mo¾da saznaju i pone¹to o ¾enama ¹to dosad nisu znali.

Lekcija br 1. ili Razotkrivena veèna misterija ¾ene

Pre nekog vremena skupilo se nekoliko ¾ena koje voze motore i odluèilo da se provoza o svoj gro¹. Skupilo se pet dragulja, i one odvoza¹e ¾ensku dunavsku turu, koju nikad neæe zaboraviti. I to je bio samo poèetak!
Ovog puta, zanesene dobrim provodom, odluèi¹e se za slièan potez, ali ovog puta bi se i¹lo u Bosnu, taènije u Sarajevo.
Ali ¾ene su ¾ene i takve nikad nisu bile jasne ni sebi ni drugima, tako da ni¹ta ne mo¾e jednostavno veæ mora komplikovano. Sastajale smo se, dogovarale, mnogo se smejale i nekako se skupi 5-6 zainteresovanih lepotica.

Na kraju se knjiga ipak svela na dva slova (u ovom slucaju dva imena). ©ta se desilo?
Zozon je to i najslikovitije objasnio.
Jedna nije imala love.
Druga je oti¹la u ¹oping pa je predviðeni novac za putovanje potro¹ila.
Treæa ima mecu.
Èetvrta se naljutila sama sa sobom.
Peta nije bila ozbiljna u svojim namerama...
I tako redom.
Jeste, Silvana. Malo prièa¹.
©ta ja da ka¾em kad si ti sve rekla, Sandra. Ti si i pro¹li putopis napisala. A o ¾enama smo najpre zakljuèile...

Savet : ®ene nikad nemojte poku¹avati da razumete, jer vam to nikada neæe poæi za rukom. Mo¾ete ih samo prihvatiti takve kakve su.

Pa po tom principu smo i nas dve.
Tako je, bilo nas je samo dve. Bilo nam je lak¹e da prihvatimo èinjenièno stanje i da ne oèajavamo, veæ da krenemo na planirano putovanje.
Veæ dosad dobro poznat i uigran tim:

Silvana

Sandra

Plan je bio da se krene preko Obrenovca i Uba do Valjeva i Ljubovije na Miliæe, pa preko Sokolca do Sarajeva. U poslednjem trenutku je Silvana do¹la do podatka da se tuda uveliko radi i da su radovi na putu skoro do granice, te odluèismo da promenimo plan.
Sastale smo se na mestu koje nije bilo prvobitno dogovoreno, i putovale deonicom koja nije bila predviðena. Ru¾a je htela da nam ma¹e i do¹la je na Adu, jer je kasno proèitala poruku da smo izmenile mesto sastanka. Ma¹emo ti sad, Ru¾ice! Sledeæi put ide¹ s nama!

Savet: ®ene uvek ne¹to izokrenu u poslednjem trenetku. Nemojte ih pitati za¹to je tako nego prihvatite novi plan. Ispostavi se da je tako bolje.

Mislim, uglavnom se tako ispostavi; u ovoj prièi je i to po¹lo naopako.
Ja sam prvo oti¹la u ¹oping, jer èovek uvek ne¹to zaboravi da spakuje, a kad sam se vratila, zatekla sam i RBobana. Ka¾e, radi blizu; i ka¾e, ¾ao mu je ¹to nije poneo bar kacigu pa da poðe, makar kao suvozaè.
RBoban nas je u Obrenovcu poèastio kafom. Tad smo re¹ile da u Obrenovcu okrenemo ka ©apcu i Loznici. Ispostavilo se da se i tu radi put, i to sve do ©apca. Jo¹ zadovoljne promenom plana, krenule smo dalje. Nema tu ¹ta mnogo da se ka¾e. Rizla, autobusi, pra¹ina, proklizavanje, truckanje, drndanje i tako to.
A onda smo s pumpe ispred ©apca videle silnu kolonu s valjevskog puta, i shvatile da smo odlièno i pro¹le.

Sandra · 08 Jul, 2012, 13:53

Lekcija br. 2 ili Nikad ne potcenjujte ¾ene i njihove moguænosti

U Loznicu smo svratile da doruèkujemo, a prvi koga smo na¹le da pitamo za put do centra bio je izbeglica, Pakistanac. Èudo, je l’ da. Hteo je da nas uputi u svoj kamp, ali smo ipak odbile ljubaznost. Oko 12 smo pre¹le granièni prelaz ©epak i javile se Peði iz Sokolca. Bilo je 12.12.
Po¹to smo u¹le u Bosnu, trenutno smo procvatale! Put savr¹en, radni dan je pa i nema nekog saobraæaja. Prvo stidljivo kreæemo, a onda se opu¹tamo sto posto i krivine nam le¾u kô guza na no¹u. Ceo taj put do Sokolca smo sprèkale dok si rekô keks. Nismo spu¹tale ispod stotke.
Stale smo usput samo tri puta: da mu¹ki ispsujemo vlasnika mercedesa koji je stao bez migavca nasred puta, zatim u Vlasenici u 13.00 da se slikamo pored table jednog domaæeg filozofa, i u kafani da pijemo vode , na¹minkamo se i oèe¹ljamo.

U Sokolac smo stigle oko 14.30. Peða i njegova divna supruga Magdalena lepo su nas ugostili. Pru¾ili su nam utoèi¹te i odmor na dva sata, napojili nas, i uveselili. Ovim putem zahvaljujem domaæinima na gostoprimstvu i savetima koji su se ispostavili kao neophodni.

Nakon Peðinog obja¹njenja kako stiæi do Sarajeva uputile smo se dalje preko Romanijskog platoa do Sarajeva.
Romanija je jedno veliko u¾ivanje. D¾inovske ¹ume podseæaju na vreme kad nismo ni postojali kao vrsta i upozoravaju koliko smo sitni i prolazni. Kao da je Tolkin upravo tu prona¹ao uzor za ¹umu koja hoda. Miri¹e seno.

Hvala, Peða, ¹to si nam nekoliko puta na razlièite naèine objasnio kako da stignemo, jer da si se zaustavio na tome da pratimo „moto“ ispisano po putu – ¹to je ostalo od moto-skupa – nikad ne bismo na¹le hotel. „Moto“ se izbrisalo!
Brojali smo semafore, skrenuli levo uzbrdo i u¹li u Istoèno Sarajevo, ali avaj, put ne ide pravo, nego levo i desno. Pravo nema. Dotle smo pratile Peðina uputstva, onda proklizale obe na mestu gde nam je Peða rekao da vodimo raèuna zbog klizavog asfalta i konaèno morale da pitamo neke èike koje su tu sedele gde je hotel Beograd.
Ka¾e jedan od èika:
„Samo pravo!“
„Nema pravo, samo levo i desno.“
„Tu dole desno i samo pravo!“
„Hvala!“
Skrenemo desno i opet se zbunimo. Naime, kad smo stigli do mesta gde je trebalo pravo, opet nema pravo. Samo levo i desno. ©iroki put je vodio ulevo, te odluèismo da ga pratimo. Proðosmo fabriku i krenusmo prema brdima.
„Izvinite, hotel Beograd?“
„Uuuuuu, pa morate nazad do Foto-Vasiæa, tu levo i samo pravo.“
„Hvala!“
Naðosmo i Foto -Vasiæa, skrenusmo levo, pa nastavismo pravo. I to pravo se oho-ho navozasmo. Ma èekaj da pitam taksistu na semaforu.
„Izvinite, hotel Beograd?“
„Samo pravo!“
„Ne skreæemo nigde, idemo samo pravo?“
„Na drugom semaforu levo.“
„Je l’ na semaforu, posle semafora, pre semafora?“
„Ne ba¹ na semaforu nego posle semafora levo.“
Naðosmo hotel.
Po¹to nismo oèekivale toliku cenu hotelske sobe, odluèismo pred recepcionarkom u ru¾ièastom da malo razmislimo. Nakon kraæih uspe¹nih pregovora dobijemo povoljnu cenu za sobu. Parkirasmo konjiæe i odosmo da se malo osve¾imo.
I trebalo nam je, posle silnih „samo pravo ali odmah posle levo“.
Eto tako, ¾enski smo se uputile u Sarajevo, mu¹ki odvozale taj put, sna¹le se bez navigacije, plana grada i ostalih mapa do hotela. Ve¹to smo spustile cenu sme¹taja i spr¾ile kilometre i krivine kô od ¹ale.

Savet: Kada mislite da nema izlaza, izbora i verujete da pored sebe imate nejaku ¾enu, razmislite jo¹ jednom. Silno æete se iznenaditi ¹ta sve va¹a ¾ena mo¾e i ume, samo ako joj skinete okove svoje nepoverljivosti.

Sandra · 08 Jul, 2012, 14:03

Lekcija br. 3 ili Feti¹ kao nu¾no zlo

Veèito ste se pitali ¹ta je to u ¾enama ¹to ih tera da sakuplja razne gluposti (po va¹em mi¹ljenju) ili tera na odlazak u ¹oping. Za one koji ne znaju, feti¹izam (od francuske reèi fetische) oznaèava materijalni predmet za koji se veruje da je u njemu skriven duh. Feti¹ je svaka stvar kojoj se pripisuje èarobna moæ.

Savet: Pustite svoju ¾enu da ide u ¹oping i zadovolji svoje potrebe u nedostatku magiènih fluida i èestica.

Brzo smo shvatile da nam i nije ne¹to do popodnevnog spavanja i veæ u 7 smo bile u taksiju na putu do Ba¹-èar¹ije. Odluèile smo se za taksi jer nismo ¾elele da lutamo po gradu, da se preznojavamo i mislimo hoæe li nam odneti ili oboriti motore, veæ smo se obukle kao ¾ene i krenule u grad. Taksista Slobodan je bio vrlo ljubazan. Vozio nas je i usput nam obja¹njavao ¹ta gde mo¾emo da vidimo, rekao nam da se u julu priprema filmski festival, a da èitav mesec svako veèe u Sarajevu na otvorenom nastupaju pozori¹ne trupe ili se odr¾avaju koncerti. To veèe nastupila je Filharmonija albanske RTV. Kad je pomenuo podelu Sarajeva u ratu, zamolile smo ga da ne pokreæemo tako osetljive i te¹ke teme, a on se zdu¹no slo¾io i po¹tovao na¹u ¾elju. Pokazao nam je i objasnio koji je koji most i koji deo grada. Principov most, sad preimenovan u Latinski, bio nam je najzanimljiviji, a privukla nam je pa¾nju i Inat-kuæa. Pred njom nas je fotografisao profi fotograf, na¹im i svojim aparatom, ali fotke nismo dobile. Verovatno je zaboravio mejl.

Na Ba¹-èar¹iji svega. Æevape smo smlatile, i svaku kockicu luka...

Èekaj, èekaj.... zaboravila si ¹oping!
Evo, upravo sti¾em do tog dela! Kupile smo fild¾ane da imamo u ¹ta da toèimo kafu kad kafeni¹emo, pro¹etale se i po¹le preko mosta u Sarajevsku pivnicu.
Opet si zaboravila ¹oping!
Pa sad sam rekla da smo kupile fild¾ane.
A majice? A mlin za biber? A èinijice i magneti?! Sreæa na¹a da smo ostale bez para, i da sam ja onih 50 maraka zaboravila u sobi! Seæa¹ li se onih lepih lampi, lustera....
Bo¾e, bo¾e, ¹ta si uradila sa onom Sandrom koja nam nije dala da u Kladovu pogledamo u izlog! Sreæa da sve to ne staje na motor!

U Pivnici – divota.

Jo¹ smo se mislile je li to mesto za nas, a iznutra se èuje d¾ez. Zablistaju bogati,masivni drveni ¹ankovi u prizemlju i na spratu, a karirani stolnjaci, premda modernizovani, vraæaju me pomalo i u pro¹lost, kad su u svim kafanama na stolovima bile limene pepeljare. Od piva samo sarajevsko. Sarajevsko svetlo, tamno, filtrirano i nefiltrirano (dnevno). Nikad u ¾ivotu nisam tako slju¹tila pivo, jer ga inaèe ne pijem, ali ponela me atmosfera. Jo¹ kad je èovek zasvirao klavir, a devojka zapevala bar¹unastim glasom, shvatila sam da smo odabrale – sasvim sluèajno – divno mesto kog æu se uvek seæati i kome æu se jednom vratiti.
Èekaj, èekaj.
©ta je sad opet?
Zaboravila si da ka¾e¹ da smo malo obilazile znamenitosti! Gde misli¹ da ja metem ove fotke!
Ajde, meti te fotke onda.

Povratak u hotel obele¾ilo je duuugo, dugo putovanje taksijem. Taksista je po¹to-poto ¾eleo da mu objasnimo kako to Nikoliæ, na¹ aktuelni predsednik, mo¾e svoj narod da ubeðuje kako se nije dogodilo ono ¹to se jeste dogodilo. Jer, ipak smo mi njega izabrali, znaèi da i mi tako mislimo. Nije pomoglo nikakvo skretanje sa teme; ovaj taksista nije bio ljubazan kao Slobodan, koga smo se u¾elele i jednostavno za¾alile ¹to nismo ipak njega pozvale.
Rane su jo¹ sve¾e, a imam utisak da nikada neæe ni zaceliti. Preduboke i prebolne.
Po¹to smo jo¹ malo poku¹avale da produ¾imo taj dan nekakvim razgovorom i sabiranjem utisaka, ipak smo brzo odustale. Ja sam se prva onesvestila. Oèito nisam od onih ¹to ne mogu da zaspu od mno¹tva utisaka.

Savet: Kada pomislite da ¾ena misli samo na ¹oping i provod, pogledajte pa¾ljivije i bolje oslu¹nite. Negde ispod povr¹ine mo¾da raspoznate udarce srca koje pati zbog sve ljudske nesreæe, razume pro¹lost i zna buduænost. Mo¾da ste vi taj koji olako shvata sve, pa i ¾ene.

Sandra · 08 Jul, 2012, 14:14

Lekcija br. 4 ili Orgazam s velikim O

Mu¹karci i ¾ene èesto prièaju o ovoj temi, ili misle da prièaju o tome u raznim prenesenim znaèenjima. Orgazam se uglavnom vezuje za seks, on mo¾e da vas uèini vitalnim, podstakne samopouzdanje i daje vam vi¹e energije. ®ene orgazam mogu da do¾ive na raznim nivoima svesti, u raznim situacijama, i nije uvek vezan za seksualni èin.

Savet: Nema ni¹ta gore od nezadovolj(e)ne ¾ene!

Nakon dubokog sna i bogatog doruèka uputile smo se na Vrelo Bosne, ali da bismo stigle tamo, treba neko da nam objasni kako.
„Izvinite, kuda do Vrela Bosne?“
„Samo pravo!“
(Veæ dobro poznati odgovor se i mogao oèekivati.)
„Èekajte, kad izaðem iz hotela, idem li levo ili desno?“
„Levo, pa onda pravo.“
„Treba li negde da skrenem ili ne?“
„Na semaforu idete desno pa idete pravo do petlje, tamo nekog pitajte.“
„Je l’ na semaforu desno ili posle semafora desno?“
„U stvari, to je na drugom semaforu desno. Ma neæete pogre¹iti. Pratite aerodrom, pa put za Ilid¾u i to je tu. Ma blizu je to, bona.“
I posle opet mnogo pravo i ponekog levo ili desno, stigosmo na Vrelo Bosne.

U¾ivale smo u prirodi, popile kafu, pro¹etale se i pomalo pozirale za fotkanje.
Jeste li vi to na osnovu poèetka ove lekcije pomislili da æemo sad istaæi neke kompromitujuæe fotografije?

Sad se vraæamo na ono s poèetka lekcije. Do¾ivljaj prirode i puta ujedno, spoj vizuelnih, auditivnih i olfaktivnih utisaka ponekad je sna¾niji od fizièkog dodira. To se u teoriji zove sinestezija. Ovo sinestezijsko iskustvo smo htele da zabele¾imo i podelimo s vama, ali nikad neæemo uspeti. Uostalom, kao kolege motoristi sigurno ste to veæ do¾iveli.
Sledeæa stanica je Vi¹egrad.

Krenule smo oko 11. Do tamo smo se uputile ponovo put Romanije, preko Rogatice i Ustipraèe. Po¹to je opet radni dan, saobraæaja ima malo, ¹to nas posebno raduje, jer to znaèi da æemo moæi da se opustimo i u¾ivamo u vo¾nji. Sunce pr¾i, a ispod moto-opreme ima milion stepeni. To nam nimalo nije smetalo da s u¾ivanjem krivinarimo. Dosta je tunela. Svaki nam je do¹ao kao leden tu¹ na onu uspaljenost od ¾ege, i sve u njima miri¹e na vlagu i veènu postojanost kamena. U¾ivamo u prvom pogledu na zelenu Drinu.

Po¹to smo prethodnog dana dokazale da mo¾emo lepo da vozimo, bez straha i stega, ova vo¾nja je bila jo¹ bolja. Pa, skoro orgazmièna. Pod kacigom se oseæao miris tucane kahve i nismo znale je li nam on u stvari ostao jo¹ iz Sarajeva. Paleta boja se menja, litice se preteæi uzdi¾u sa obe strane reke, a mi kao da smo upale u matrix. I taj put smo preletele i u Vi¹egrad stigle veæ oko 13.00.

U Vi¹egradu smo popile kafu,

na¹minkale se,

i naravno, slikale se na Æupriji!

©to se vi¹e pribli¾avamo granici, shvatamo da ovom savr¹enom blic-izletu polako dolazi kraj.
Po¹to su radovi svuda oko Valjeva, odluèujemo se za du¾u varijantu jer smo jo¹ uvek ¾eljne vo¾nje. Idemo preko U¾ica.
I put od Vi¹egrada do U¾ica je tra¾io da vozimo bez prenemaganja. Stigle smo u 15.00 i poèele da merkamo sladolede i girose, pa nismo stigle ni da se slikamo.
Planiramo na Èaèak i Kragujevac, pa dalje kuæi auto-putem.
A Ovèarsko-kablarska klisura mi je oduvek bila ¾elja, i eto...

Sandra · 08 Jul, 2012, 14:20

Lekcija br. 5 ili Smisao

Ulaskom u Srbiju polako ulazimo u gu¾vu, koja se postepeno poveæava na Ibarskoj magistrali. Stajemo jo¹ samo u Ovèarsko-kablarskoj klisuri. Fotka, kafetin za moju glavobolju, i naravno malo hladne vode.

Èaèak prozujasmo i stadosmo u Kragujevcu opet na kafu. To nam je i poslednje stajanje na putu do kuæe.
Opu¹teno, jer nema ni ¹est sati i sti¾emo kuæi za dana. Kao da je to va¾no.
I dalje pune entuzijazma i dobrog raspolo¾enja, uz osmeh sedamo na motore i polako se gubimo s vidika.
Slovenija nam je sledeæe godine zagarantovana.
A kad nam mu¾evi vide koliko smo u¾ivale, znaæe da je ovo bilo i lek i hrana i odmor, i sve to u dva dana!

Savet: Nema. Idite i naðite sebi kvalitetnu zanimaciju i budite zadovoljni. Biæete bolji i sebi i drugima.

Autorke teksta Silvana i Sandra

bora63 · 08 Jul, 2012, 14:58

Oh boze!

Taman kad sam izgubio i zadnji tracak nade da ce se nesto pojaviti od slika sa gore pomenutog puta....... kad misljah da je "cenzura" bila tolko nemilosrdna i stroga

! Kad pomislih da pogresih i da ono slatko bebironce i nije tolko slatko,umiljato i mirno...... i da joj usi zavrce nedajuci joj trenutak slobodnog vremena ....... (kako se doticna mama pravdase

)
Gle cuda !

Pojavi se u ovom paklenom vrelom danu post sa tolko cekanim slikicama! Da sa slikicama i tamo nekim komentarima........ mmmmmm
Cuda su moguca i dragi prijatelji ne gubite veru

! Cuda se desavaju ipak ponekad .......

Zverka · 08 Jul, 2012, 15:02

KO DA SAM I JA sa vama
DIIIIVNO PRE DIVNO

bora63 · 08 Jul, 2012, 16:55

Divno! Neprocitah odmah napisano jer nehtedoh da uskratim sebi uzivanje u opisu puta i prisecanje na neke svoje prosle dane ali sad moradoh da overim tekst i procitam ga dvaput!
Mnogo puta su Romanija,Sarajevo,Carsija..... opisani ali svaki novi opis dodaje neku svoju divnu novu notu i mami da se dozivljeno ponovi........
Svaka vam cast na lepim trenutcima i divnoj voznji i mada i dalje mislim da je moglo bar malkica manje cekati ovaj serijal, evo par plusica od srca ++++

The One · 08 Jul, 2012, 23:40

a tek dogovori u "ribnjaku"

jao kako mi je drago zbog vas

nella · 09 Jul, 2012, 00:11

Svaka chast devojke

)) , slike su vam prelepe i drago mi je da ste se odlicno provele i uzivale...

) Ma, sledeci put ne idete bez mene , ne ne...

))

Phoenix · 09 Jul, 2012, 00:44

Svaka chast zene!! Bravo

@Silvana: stvarno si kraljica,pola putopisa na bjb-u si u mm majici,odushevio sam se!

misa-pei · 09 Jul, 2012, 04:46

Dame a manijaci. Fantastièno. Èitanje ovog putopisa mi je bio èist merak.

Ivan1979 · 09 Jul, 2012, 08:33

Silvana · 09 Jul, 2012, 09:37

Merak je bila i èitava ta tura, od dogovora u Ribnjaku (ili bolje od Dogovora u Ribnjaku

) pa sve do kuæe. Posle 350 km u ponedeljak i 500 km u utorak, do¹la sam kuæi bez truna umora. Red peglanja pa red smejanja. To je divota.

bora63 · 09 Jul, 2012, 10:22

A da preskocis taj red peglanja

?

Svaka vam cast za ideju,istrajnost,turu........ Divno je bilo citati a tek je doziveti

. Mmmmmm kad je overa ?

P S

Ostala si duzna gutljaj vode sa cesme pa red je bar zbog toga razmisliti o ponovnom odlasku a i lakse se pegla kako kazes...... +

Major · 09 Jul, 2012, 10:53

balcan girl · 09 Jul, 2012, 11:16

bravooo devojkeeee :*

Silvana · 09 Jul, 2012, 13:54

Citat: bora63 poslato 09 Jul, 2012, 10:22
A da preskocis taj red peglanja ?

Mnogo èe¹æe peglam nego ¹to imam priliku da ''peglam'', tako da ne preskaèem, izvin'te. Ali ako si mislio na ovo peglanje ... Neæe, teta, sine...

castor · 09 Jul, 2012, 20:55

Najbitnije je da je vama bilo za desetku. Svaka èast! Tako treba.

UFF · 09 Jul, 2012, 23:43

Svaka cast

Sandra ovo da pokaze detetu kad bude poraslo da vidi koliko se mama i tata vole da tata cuva dete dok se mama vozi i uziva