Sta stampa stampa

[farbach]

http://scc.digital.nb.rs/view/P-2484-1940&e=f&ID=11125&p=001&z=3&x=0&w=1280&h=920

evo sta je stampala stampa. Nema tu nekog pomaka. Rat za mir traje li traje.

[ЯЭВОЛУТИОН]

Ne znam da li je u izbornom zakonu predviðeno ¹ta se de¹ava ako ima neki ogroman broj neva¾eæih listiæa.

Ima sluzbenik imperije koji resava te probleme. Resio ih je i posle proslih izbora. Malo su se opirali, teska je dilema, sa jedne strane zatvor ili metak, a sa druge ministarska fotelja. Najbolji djak je Vuk maniti. Ako mu narede pocenje da njace oko skupstine, samo da ne ide kod kuma u goste.

sluzbenik imperije

U ala baratas photoshopom, kao ovi iz skandala i slicnih novina

baratam ja photoshopom odlicno, ali uopste nisam zeleo da se trudim, ovo je u Paintu uradjeno za minut....a poenta je ostala...a na ovu gmazinu nikako ne bih potrosio vise od 30 seundi...
Ja i dalje zameram drugarima iz kraja Lovricima , kud ga ne ubise onomad u crnoj gori, kad su vec bili optuzeni za pokusaj atentata....

[Laziæ]

sto se primas k`o hanzaplast na suncu... Ti kao baratas photoshopom...   

[farbach]

Ovaj deo mi se dopao. Ni 1941 evropska unija nije imala alternativu.

[dzimika]

malo i da se nasmejemo
http://www.24sata.rs/vesti/svet/vest/sestre-se-potukle-zbog-grupnog-seksa/22682.phtml

[Major]

[Laziæ]

@Farbach:
Samo 4 meseca kasnije, bese 6. April...

[zmiya]

                            Polovina graðana Srbije uzela slobodan dan da bi posetila drugu polovinu koja danas ne radi


Nakon perioda slavlja, graðani æe veæ u februaru moæi da pozavr¹avaju sve poslove

CELA SRBIJA, 19. decembar 2011, (Njuz) – Graðani Srbije spremno su doèekali dan kada polovina njih ne radi a druga polovina dolazi kod prve polovine u posetu da bi ih gledali kako ne rade.

Veæini graðana ne predstavlja problem èinjenica da je dan kada se ne radi pao ba¹ na ponedeljak, i ka¾u da su veæ unapred uzeli slobodan dan na poslu.

- Mo¾da je i bolje ¹to dana¹nji dan ba¹ pada na ponedeljak, jer sam taman juèe mogao natenane da se spremim za dana¹nji dan kada neæu raditi – ka¾e Nedeljko Ljubinkoviæ, domaæin iz Prokuplja – Ni sutra neæu raditi, jer imam nekoliko prijatelja koji danas nisu mogli da stignu da me posete jer su poseæivali druge prijatelje koji danas takoðe nisu radili.

Sudeæi prema izjavama koje smo danas dobili od graðana, velika veæina se raduje predstojeæem periodu nerada i poseæivanja, koji æe potrajati sve do kraja januara sledeæe godine.

- Uzela sam slobodne dane za Svetog Nikolu prvi i drugi dan, kako bih stigla da posetim sve koji taj dan ne rade. Moja slava je Stevandan, pa i tu imam slobodna dva dana, a slava firme mi je Sveti Jovan, pa je taj dan ionako neradni, kao i oba Bo¾iæa i dve nove godine – ka¾e Gorica Miniæ, slu¾benica jedne od domaæih banaka – Broj neradnih dana u decembru i januaru je jedna od stvari zbog kojih mi je drago ¹to verujem u Boga – dodaje gospoða Miniæ.

Graðanima koji bi danas u pauzi izmeðu poseæivanja prijatelja hteli ne¹to da obave se savetuje da to urade jo¹ prethodne nedelje, ili da saèekaju do poèetka februara.

Read more: http://www.njuz.net/polovina-gradana-srbije-uzela-slobodan-dan-da-bi-posetila-drugu-polovinu-koja-danas-ne-radi/#ixzz1gzwJbygc

[Laziæ]

odoh da prespavam do februara, ovo je nepodnosljivo... Postajemo pravoslavna dzamahirija...

[dzimika]

odoh da prespavam do februara, ovo je nepodnosljivo... Postajemo pravoslavna dzamahirija...

nisi valjda pao na vesti sa njuz.net

[Laziæ]

Ne naravno, ali mi se od broja gistro vernika, povraca... Za slobodan dan bi i crnog djavola slavili...

[UFF]

ja ne slavim slavu ali ako vec mogu da dobijem slobodan dan nisam lud da idem na posao
slavi slavu moj stric pa cu otici kod njega
sto moras da budes vernik da bi uzeo slobodan dan koji ti je zakonom zagarantovan?

[Laziæ]

to niko ne spori, ja sam izmislio slobodne dane...

[UFF]

Ja odo kod johnynovaka veceras
trebao sam slobodan dan da trazim

[zmiya]

E ja onda odoh kod Johna Smitha..

[Major]

Vidi vidi sve neki stranciiii

[zmiya]

                                                    Kosovskim Srbima oti¹lo 6,2 milijarde evra za 12 godina



Za Srbe na Kosovu i Metohiji u poslednjih 12 godina iz bud¾eta Srbije oti¹lo je vi¹e od 6,2 milijarde evra, a procenjuje se da je veliki deo tog novca zavr¹io u nepoznatom pravcu i nikada nije stigao do onih kojima je bio namenjen.

O kolikim se sumama radi dovoljno svedoèi podatak da je svaki Srbin na Kosmetu, a ima ih oko 100.000, mogao da dobije po 62.000 evra da je, primera radi, doneta odluka da se novac tako raspodeli, umesto ¹to su tolerisane zloupotrebe. Brojke pokazuju i da iz dr¾avne kase na Kosmet ode oko 960 evra svakog minuta.

Ilegalni tokovi

Velike sume koje Beograd godinama izdvaja za Srbe sa Kosova potro¹ene su bez kontrole, èesto na ljude koji vi¹e ne ¾ive tamo ili na vi¹estruke plate dr¾avnih slu¾benika, za koje se znalo da u stvari sede u Beogradu. Novac je ranije uplaæivan preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, a od 2008. za ta sredstva zadu¾eno je nadle¾no ministarstvo.

Direktor Centra za praktiènu politiku Dragan Popoviæ, èiji se tim istra¾ivaèa bavio ovom problematikom, ka¾e za Press da izdvajanja Srbije za Kosovo nisu sporna, ali da je sporno ¹to ne idu kroz legalne tokove.

- Te pare, na¾alost, nisu zavr¹ile tamo gde je trebalo. S jedne strane, dosta novca odlazi u infrastrukturu, puteve, obnovu ¹kola, vrtiæa, kao i na razne projekte. Èim odu na Kosovo, niko to vi¹e ne kontroli¹e i ne znamo gde zavr¹e. Dosta novca davali su i Direkcija za puteve i neka druga preduzeæa, izdvajalo se i iz NIP-a. S druge strane, mnogo se potro¹ilo na potro¹nju, na plate, penzije, meðutim plaæaju se i ljudi koji niti rade, niti ¾ive na Kosovu. EPS, recimo, plaæa 6.000 ljudi koji ¾ive u Srbiji, a sa Kosova su, kao svoje radnike. To su uglavnom radnici Termoelektrane "Obiliæ". Oni sada nemaju nikakav posao, sede u Beogradu i dobijaju plate kao da rade. I to nije usamljen sluèaj. Dajete pare ljudima iako i ne znate da li su, na primer, dole prodali svoju imovinu, dok ne dajete onima kojima je zaista potrebna pomoæ. To se zove dr¾avni java¹luk - ilustruje Popoviæ.

Po njegovom mi¹ljenju, dodatan problem stvara i takozvani kosovski dodatak, pa se umesto jedne plate dobija jo¹ pola, a ranije je sledovala èak i cela plata pride.

- Tu se postavlja pitanje èemu to slu¾i? Oèigledno je da se radi o rasipanju kojem nema kraja. Da se radilo kako je trebalo, Kosmet je mogao da bude ©vajcarska. Ovako, golim okom ne mo¾ete tamo da uoèite nijedan skupi objekat, most, autoput. Nema nièeg ¹to bi opravdalo novac koji je tamo zavr¹io. I Zubin Potok i Leposaviæ i dalje su veoma siroma¹ne sredine, to je sramota - ka¾e sagovornik Press-a, i dodaje da nijedna vlada nije kontrolisala novac namenjen Srbima na Kosovu.

Naèelnik Kosovskog okruga Goran Arsiæ navodi da je do 2007. godine bilo mnogo zloupotreba dr¾avnog novca namenjenog Srbima s Kosova.



- Konkretno, najveæi deo novca koji je bio namenjen za otvaranje malih i srednjih preduzeæa i zapo¹ljavanje radnika nije oti¹ao u te svrhe. Koliko znam, za svako preduzeæe bilo je izdvajano od 1,2 do tri miliona dinara, a preduzeæa niti su postojala, niti su ikada napravljena. Takoðe, kada je centralni deo Kosova u pitanju, velike zloupotrebe novca bile su i kod izgradnje objekata. Za odreðeni broj objekata koji su i napravljeni u tom periodu ostavljena su dugovanja, pa je pitanje gde je oti¹ao najveæi deo novca koji im je bio namenjen. Recimo, za ambulante u Gornjoj Gu¹terici i Livaði i dan-danas postoje sporenja oko toga jer izvoðaèi tra¾e novac za izgradnju - ka¾e Arsiæ.

Izvor Pressa blizak istragama koje treba da utvrde gde je zavr¹io novac namenjen ljudima na Kosovu navodi da maltene nema nijednog nadle¾nog ministarstva iz perioda do 2007. koje nije prisvojilo deo kolaèa.

Preskupi kvadrati

- Za neke objekte su dobijene pare, ali nikada nisu izgraðeni, za druge se dobijalo mnogo vi¹e novca nego ¹to je bilo potrebno. Tako je, recimo, dr¾ava plaæala od 800 do 1.000 evra po kvadratu iako je realna cena bila 350. Ista stvar je i sa putevima koje su gradili "Putevi Srbije": ili nisu bili ni izgraðeni iako je dobijen novac, ili su graðeni znatno skuplje. Takoðe, u veæinu ugovora uno¹eno je po nekoliko aneksa, u velikom broju sluèajeva i mnogo vi¹e nego ¹to je zakonom dozvoljeno. Meðu projektima za koje je dr¾ava dala novac a nikada nisu uraðeni jeste i Gerontolo¹ki centar u Kosovskoj Mitrovici - tvrdi Pressov izvor.



Biv¹a direktorka Koordinacionog centra Sanda Ra¹koviæ Iviæ priznaje da je cifra od ¹est milijardi evra "zastra¹ujuæe velika", uz konstataciju da je najveæi deo tog novca oti¹ao na plate.

- Ja sam, recimo, pristalica duplih plata za ljude na Kosovu. Za one koji zaista tamo ¾ive. U vreme dok sam ja bila u KC povela sam akciju da se ljudi odreknu UMNIK-ovih plata, a da duple plate dobiju oni koji imaju prebivali¹te na Kosovu i tamo ¾ive. Mislim da se svakom ko ¾ivi na Kosovu i ima decu mora dati nagrada. Mnogo je lep¹e ¾iveti u "krugu dvojke" u Beogradu i biti lekar u domu zdravlja nego ¾iveti i biti lekar u Graèanici - smatra ona.

Èoviæ: U policiji sam èuo da stanovi nisu izgraðeni



Neboj¹a Èoviæ, biv¹i predsednik Koordinacionog centra (KC) za Kosovo i Metohiju, istakao je juèe za Press da izgradnja stanova za Srbe u Kosovskoj Mitrovici nije bila u nadle¾nosti tog centra, iako je u vreme njegovog mandata potpisan ugovor za izgradnju stanova.

- Graðevinska dozvola za taj projekat bila je izdata jo¹ u maju 1999. Lokalna samouprava je zatra¾ila od KC da podr¾imo projekat. To smo i uradili, a Republièka direkcija za graðevinsko zemlji¹te je upravljala kompletnim projektom i izgradnjom objekata - obja¹njava Èoviæ.

On je naglasio da se ne seæa koliko je novca prebaèeno, ali je dodao da su od aprila 2004. na tom projektu iskljuèivo radila resorna ministarstva i Direkcija.

- Nama u KC su u martu 2004. godine uzete nadle¾nosti u vezi sa svim investicijama na KiM, a prenete su na resorna ministarstva. Upravo zato, u nekoliko navrata smo 2004. upozoravali ministarstva da se te zapoèete investicije moraju ili zavr¹iti ili skinuti sa dnevnog reda - ukazao je Èoviæ, i naveo da je na mesto predsednika KC posle njega do¹la Sanda Ra¹koviæ, a zatim Slobodan Samard¾iæ, oboje kadrovi DSS-a.

Èoviæ je jo¹ jednom potvrdio za Press da je bio na razgovoru u istrazi o proneveri novca koji je dr¾ava dala za izgradnju stanova u Mitrovici.

- Dobio sam poziv kao graðanin da dam odreðene informacije i bio sam na razgovoru 23. septembra. Tada sam i saznao da ti objekti nikada nisu ni uraðeni. Napominjem da su moje aktivnosti vezane za KC zavr¹ene dolaskom vlade Vojislava Ko¹tunice, kada je nadle¾nost i preneta na ministarstva. Mogu da garantujem za sve investicije koje je KC sprovodio dok sam ja bio na njegovom èelu, a one koje nisu bile zavr¹ene trebalo je da nastave sledeæe strukture - istièe Èoviæ.

On je na mestu predsednika Koordinacionog centra bio od avgusta 2001. do kraja aprila 2004. godine.

- Za to vreme je KC za jug Srbije (Pre¹evo, Bujanovac, Medveða) i za KiM za svoje aktivnosti potro¹io oko 60 miliona evra. Striktno smo se pridr¾avali programa koji su predlagale lokalne samouprave. Ti programi su usvajani na KC, zatim verifikovani na Vladi Srbije, pa finansirani preko lokalne samouprave na osnovu saglasnosti trezora Vlade, koji je i proveravao dokumentaciju - zakljuèio je Èoviæ.


Izvor:Press

[zmiya]

                                      Srbija osniva agencije za istra¾ivanje ruda i gubljenje vremena

Srbija ima i vi¹e od 130 dr¾avnih agencija, po èemu smo apsolutni evropski rekorderi

Ne postoje precizni podaci koliko se u Srbiji, u poslednjoj deceniji, nagomilalo raznih agencija, direkcija, kancelarija, uprava i saveta, koje su veæinom na teretu dr¾ave, ali sudeæi po predlogu bud¾eta za 2012, njihov broj neæe biti smanjen ni sledeæe godine.

Prema nacrtu tro¹enja novca iz dr¾avne kase koji æe se uskoro naæi u parlamentu, nije u planu ukidanje nijedne od ovih institucija, iako se nadle¾nosti mnogih od njih prepliæu.

U nacrtu bud¾eta Vlada nije predvidela racionalizaciju broja zaposlenih u dr¾avnoj upravi, veæ æe se, naprotiv, njihov broj poveæati za skoro 3.000. Izmeðu ostalog, bud¾et je predvideo da se Ministarstvu unutra¹njih poslova dozvoli zapo¹ljavanje jo¹ 2.000 ljudi, veæinom na poslovima policajaca i vatrogasaca, kao i da se Ministarstvo rada i socijalne politike ojaèa sa 221 radnikom na struènim poslovima u centrima za socijalni rad. Vlada je planirala i da naredne godine, za plate ukupno 268.903 zaposlenih, izdvoji 173,8 milijardi dinara, ¹to je za 13,8 milijardi dinara vi¹e nego 2011.

Neke od agencija, poput Agencije za hemikalije, naplaæuju naknade po ugledu na ©vedsku pa registracija jednog ¹ampona ili deterd¾enta ko¹ta èak 10.000 evra.

Za registraciju jednog biocidnog proizvoda (pra¹kovi, deterd¾enti, ¹amponi, kozmetika) potrebno je neverovatnih milion dinara (plus PDV). Reè je o zbiru naknada za procenu i proveru podataka o biocidnim proizvodima koje je propisao Upravni odbor Agencija za hemikalije.

Da dr¾ava nema nameru da prekine neodgovorno tro¹enje bud¾etskih sredstava, ka¾e Dragoljub Rajiæ iz pres slu¾be UPS-a, svedoèi nedavno osnivanje Agencije za pomorsku plovidbu koja æe se baviti ispitivanjem uzroka pomorskih nesreæa (u zemlji koja nema ni more ni pomorsku flotu) i Agencije za socijalno stanovanje koja æe, navodno, pomagati graðanima da doðu do stana ukoliko ne mogu da ga kupe po tr¾i¹nim uslovima.

Dok u Srbiji postoje Agencija za energetiku, Agencija za energetsku efikasnost, Agencija za rudarstvo i Agencija za za¹titu od jonizujuæih zraèenja i nuklearnu sigurnost, u Nemaèkoj sve te poslove objedinjava Agencija za energetiku i nuklearnu energiju.




Takoðe, ka¾e Rajiæ, nemaèka Agencija za plasman izvoza obavlja poslove koje kod nas radi nekoliko agencija koje se bave izvozom, dok je Agencija za industrijski razvoj Nemaèke daleko efikasnija od brojnih institucija u Srbiji koje se na razlièite naèine bave ovom tematikom.

U Uniji poslodavaca Srbije napravili su raèunicu da raznorazne agencije, kancelarije, direkcije, uprave dr¾avu godi¹nje ko¹taju vi¹e od 820 miliona evra.

- Tra¾imo da se nepotrebne agencije ukinu i da se novac preusmeri na osnivanje Razvojne banke. Te agencije èesto su samo meka za partijske kadrove, koji tamo primaju plate koje su i do nekoliko puta veæe od proseène zarade u Srbiji, koja iznosi oko 30.000 dinara - tvrdi Neboj¹a Atanackoviæ, predsednik UPS.

Regionalnim razvojem i dalje baviti èak pet pet institucija - Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Savet za regionalni i ravnomerni razvoj, Kancelarija za odr¾ivi razvoj nerazvijenih podruèja i lokalne kancelarije za regionalni razvoj.

U nadle¾nosti ministarstva na èijem je èelu Oliver Duliæ, ostaju i Agencija za za¹titu ¾ivotne sredine i istoimeni fond, za èije funkcionisanje je ukupno predviðeno 225 miliona dinara iz bud¾eta.

I pored toga ¹to izdvaja 180 miliona dinara za Agenciju za borbu protiv korupcije, Vlada æe i u 2012. zadr¾ati i finansirati Savet za borbu protiv korupcije, u iznosu od 19,6 miliona dinara. Toliko novca dobiæe i Agencija za energetsku efikasnost, iako pored nje postoji i Agencija za energetiku.

Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa svojevremeno je "popisala" vi¹e od 150 razlièitih regulatornih tela u Srbiji. Ðorðe Vukotiæ, iz Jedinice, ka¾e da ove institucije ne komplikuju toliko poslovanje privrede, koliko optereæuju dr¾avnu kasu, jer za svaku treba obezbediti prostor, zaposliti minimum petnaestak ljudi, plaæati plate i re¾ije.



Za razliku od Hrvata koji su poslednjih godina iz javnog sektora otpustili oko 150.000 ljudi, a izborni pobednici iz Kukuriku koalicije najavili su da æe prepoloviti broj dr¾avnih agencija kojih je trenutno 47, kod nas samo u op¹tinskim strukturama vlasti radi oko 66.000 ljudi.

Zbog toga u Srbiji od ukupnog broja zaposlenih èak 31 odsto radi u javnom sektoru, dok se u zemljama Unije njihov udeo kreæe od deset do "18 odsto", ka¾e Rajiæ.

Poredeæi sa biv¹om Jugoslavijom, gde je cela administracija SFRJ, sa ¹est republika i dve pokrajine, brojala 28.134 lica, danas dr¾avna uprava samo u Srbiji broji 29.834 zaposlena.

Ministar za ljudska i manjinska prava i dr¾avnu upravu Milan Markoviæ nedavno priznao da je vreme da se preispita rad brojnih dr¾avnih agencija i da se pojedine ukinu.

Takoðe, Markoviæ je rekao da bi trebalo smanjiti direktorske plate u institucijama koje je osnovala Vlada Srbije jer se de¹avaju paradoksalne situacije da ljudi za isti posao u agenciji primaju duplo veæu platu nego u upravi.

Na¾alost, dr¾avni revizori jo¹ nisu "stigli" da proèe¹ljaju zavr¹ni raèun nijedne dr¾avne agencije, a kako je najavio predsednik Dr¾avne revizorske institucije Radoslav Sretenoviæ, taj neugodni posao mo¾da æe doæi na red tokom naredne godine.

[AndreyRR]

I sta kao sad ce oni da izvrse istragu i nista e da je samo toliko para
otislo u nepoznatom pravcu,da hoce oni da nestanu u nepoznatom pravcu
i da se ne vrate nikad vise

[Ga¹par]

ODBACILI TABUE: POLUGOLE IGRAÈICE I SIMULIRANJE SEKSA NA SCENI! (+16 VIDEO)
"Ples sa zvezdama" je veoma popularan ¹irom sveta. Igraèi igraju za plemenite ciljeve. Ples je ono èime se bore za bolje sutra onih kojima je pomoæ potrebna. Ali ovaj ¹ou u Argentini je pomerio sve granice...
Polugole igraèice, seksi Larisa Rikelme, zavodljivi, erotièni ples, simuliranje seksa na sceni...
To je sve deo ¹oua "Ples sa zvezdama" u Argentini. Iako ovaj ¹ou obara rekorde gledanosti, to nikako nije zbog plesa, veæ zbog golotinje koja je prisutna i koja se forsira pred kamerama.
U ¹ou je plesala i bujna Larisa Rikelme. Izvodila je striptiz, simulirala seks na bini, pokazala sve ¹to je mogla...

Plesne taèke svih kandidata jako su atraktivne i izazovne. U polufinalnoj emisiji u ponedjeljak takmièari su na bini simulirali grupni seks. Publika je bila odu¹evljena, a ¾iri je ostao bez teksta. Kakav tek spektakl sledi u finalu ovog ¹oua?

!