Sta stampa stampa

[balcan girl]

jbg odroni i klizista na sve strane....ja pitah na viberu al niko ne odgovara...jel se zna sta je sa eclipsom?? to je njegov kraj...

[idanijel]

kao da je ubrzano uzas

[Ivicat]

25. априла 1999. Супертајна мисија наших пилота – напад на НАТО авијацију на аеродрому Ринас код Тиране

[TEEfqd]

25. априла 1999. Супертајна мисија наших пилота – напад на НАТО авијацију на аеродрому Ринас код Тиране

koliko je realan ovaj tekst?

[Boban_m]

Postoje nekoliko autora tekstova o ovom dogadjaju, jedan od njih je i M. Lazanski. Citao sam jos ranije o ovome.

[Ivicat]

Tekst Lazanskog su objavili svi dnevni listovi u Srbiji. Niko od nasih pilota ne potvrdjuje ovo. Naravno, i zvanicnici cute. Od Nato-a ili amerikanaca ocekivati da o tome pricaju je uzaludno tako da za sada, samo nagadjanja.

[TEEfqd]

i ja bi voleo da smo im jebali i oca i majku jako, ali ove price mi deluju sci fi previse. lopatom na bager tesko.
pogotovu deo gde je lik simulirao napad na nosac aviona sa galebom. to ne da nije realno nego....

[balcan girl]

ja sto sam èula od ujaka koji je trenutno penzionisani major vazduhoplovstva je da je prilièan broj letelica oboren, istina je za albaniju i tuzlu ali za nosaè aviona stvarno ne znam..doduse u albaniju smo malo usli i kopneno tih 90 godina doduse mogu da pitam ujaka kad ga budem videla za nosaè aviona

[Ivicat]

Evo ga jedan od komentara:

Gledaoci u Americi su mogli uzivo da vide pocetak napada nasih pilota na Apace u Titani ako su gledali reportera Geraldo Rivera iz americke TV kuce Fox News, koji se javio uzivo sa aerodrome kraj Tirane. Stajao je ispred helikoptera Apac koji je u slececem trenutku eksplodirao iza njega I reporter se okrenuo sagnut I u sledecm trenutku nestao iz kadra. Javljanje uzivo je prekinuto ali je napad zabelezen i n avideo materijal. Barem njegov pocetak. …

[juga]

http://theremustbejustice.wordpress.com/2013/05/24/25th-april-1999-covert-mission-of-serbian-pilots-vs-nato-aviation-at-rinas-airport-tirana-albania/

[juga]

http://kosovo99.tripod.com/rinas.htm

[juga]

http://www.truthinmedia.org/Bulletins2000/tim2000-5-1.html
Sigurno su imali neke gubitke, jer su imali ponekad i 700-1000 aviona u vazduhu, pa moramo ne¹to da pogodimo , a napad na aerodrome u tuzli i tirani je bio moguæ ba¹ zbog iznenadjenja, jer ko bi normalan udario na onoliku silu!

[Hurricane]

gde ovo kopa¹... mora da si ba¹ re¹io da se kaèi¹ sa CIAom, bhate 

[juga]

Na netu brate, slobodna info!!! Da neæe dotièni da me ufate ?... mogu da me ufate za ...!

[mkt]

tuga

http://www.kurir-info.rs/vesti/beograd/hapse-zbog-dzeza-svirac-priveden-kod-kalenic-pijace-video-clanak-1561391

[mkt]

kako je lukavi taksista nadmudrio bezobraznog klijenta
Nedavno se jednom beogradskom taksisti desila nesvakida¹nja situacija koju je opisao u statusu na svom Fejsbuk profilu. Stupili smo u kontakt sa njim i dobili dozvolu da prièu prenesemo u celosti.
 


Pro¹lu noæ, negde oko 1,30, primih vo¾nju u jednoj ulici na Paliluli. Dolazim na adresu i vidim ¾ensku sileutu kako jednom rukom poku¹ava da zadr¾i veliki kofer da ne padne, a drugom, u kojoj dr¾i neku torbicu, poku¹ava da namakne neki ¹iroki ¹al na glavu, ne bi li se valjda za¹titila od ki¹e koja je poèela da pada. Zaustavljam se i izlazim da spakujem onaj veliki kofer u gepek, dok se ona za to vreme pakuje na zadnje sedi¹te.
„Dobro veèe, recite“, ka¾em.
„Idemo do aerodroma“.
Kreæem.
„A, koliko æe to da ko¹ta?“, upita.
„Ne¹to malo manje od dve hiljade.“
„A je l’ mo¾e za hiljadi i po?“
„Ne mo¾e, ali eto, mo¾e za 1700. Da se naðemo na pola.“
„Pa dobro kad hoæe¹ veæ da se cenjka¹, neka ti bude 1700.“
„Slu¹aj dileju… Ja hoæu da se cenjkam, a ona tra¾i mi da bude jeftinije!?“, pomislim, ali æutim i vozim. Vidim da je tukla po nekom alkoholu, pa mi se ne¹to i ne mili da poèinjem razgovor.
Usput sam saznao i da ima 37 godina i da se nesreæno zaljubila u „klinca“ kako reèe od 21 godinu i da ima amerièko dr¾avljanstvo, gde je i ¾ivela 17 godina i da joj je dosta Srbije, pa ide kod æaleta u Majami, sa uverenjem da se ovde nikada vi¹e neæe vratiti i tako bla, bla u nedogled uz moje, pristojnosti radi, povremeno odobravanje.

U jednom momentu, dok smo se vozili auto putem, negde posle skretanja za stari novosadski auto-put ona reèe:
„Jao, prebiæe¹ me kada ti ne¹to budem rekla, ali to neæu jo¹ da ti ka¾em.“
Naravno, istog trenutka sam pomislio da ima nameru da mi ne plati vo¾nju, ili da u najboljoj varijanti ima samo pomenutih 1500 dinara, oko èega i ne bih pravio neki problem.
„Daleko bilo da Vas prebijem. Pa ja uop¹te nisam agresivne prirode“, ozbiljnog izraza lica ka¾em i kao odgovor dobijem komplimente tipa:
„Ma videla sam ja odmah da si ti super lik. Faca. Jo¹ ste jedino vi taksisti u ovoj smrdljivoj Srbiji zadr¾ali taj neki ¹mekerski duh, ovo ono, itd.“
„E moj Vladimire, ova, koliko te hvali, nema ni tih 1500 dinara“, prolete mi kroz glavurdu, ali se i dalje pristojno osmehujem.

Dolazimo ispred prvog ulaza u aerodrom, zaustavljam se i sa novèanikom u ruci izlazim. Izlazi i ona, dolazi pozadi i poku¹a da otvori vrata gepeka.
„Neæe“, reèe.
„Neæe“, ka¾em i ja „ba¹ sam glup, zaboravio sam da pritisnem dugme, a kod Forda se gepek otvara samo iznutra“, ka¾em uz osmeh i nastavljam „dajte, da naplatim onih 1700 dinara, da se ne ¹etam dva puta bez potrebe. Lako æemo za kofer, imate vremena. Avion Vam poleæe tek za tri sata“, trica…
Muk.
Gleda me i æuti.
U sledeæem momentu, priðe mi bli¾e (kao sramota je ne¹to) i tiho reèe:
„Jao, ja stvarno nemam para da ti platim.“
„Ne razumem“, pravim se neve¹t.
„Zna¹, ja sam sve pare zamenila u dolare i stvarno nemam ni dinara.“
„Pa to bar, gospoðice, nije nikakav problem. Ja sam, kao ¹to ste malopre rekli, ¹meker i neæu sad da pravim neku buku oko toga“, sa osmehom ka¾em, napravim finu pauzu da saèekam njen osmeh; dobijam pomenuti, i nastavim:
„Postoji unutra menjaènica, nije nikakav problem da Vas saèekam dok razmenite novac.“
Muuuuuuu…
Blagoteleæi pogled i oklembe¹ena vilica su vredeli vi¹e nego svih onih 1700 dinara.
„Ali ja, pa, buu, muu, bee…. pa dobro“, jedva nekako sastavi „daj mi kofer i evo idem pravo u menjaènicu da razmenim, pa æu odmah da se vratim i da ti donesem novac.“
„Jeste, mamicu ti tvoju, sigurno æe¹ da se vrati¹. ©ta, ja sam brabonjke jeo kad sam bio mali, a?“, pomislim pa ka¾em:
„Ma nemojte bez potrebe da se sa koferom cimate tamo vamo“, opet osmeh, „otiðite slobodno i razmenite novac, a ja æu evo dobro da Vam pazim na torbu dok se ne vratite.“
Jedno polutiho „ok“ joj se jedva otrglo iz usta…

Stojim ispred ulaza i èekam. Nema je bukvalno pola sata. Sreæa pa je jutro i nema toliko gu¾ve, pa ni policija, a ni komunalci ne prave problem ¹to stojim (zaustavljanje je dozvoljeno bukvalno na minut samo radi istovara stranaka).
U meðuvremenu, vezom sam obavestio radio stanicu moje firme o „problemèiæu“ sa naplatom, kao i o tome da stranke nema da se vrati i rekao im da æu kofer sa stvarima doneti kod njih ukoliko se stranka ne pojavi.
Nije pro¹ao ni minut, nailazi policajac i ma¹e mi rukom da se udaljim odatle.
„Prijatelju, imam mali problem i molio bih te da me pusti¹ da stojim ovde jo¹ koji minut. Stranka mi je jo¹ pre pola sata iza¹la iz kola i u¹la u zgradu da promeni devize jer nije imala dinara da mi plati vo¾nju, a njen kofer je kod mene i ako odem, neæe moæi da me naðe.“
„Je l’ ti ta stranka jedna onako ni¾a crnka, sa napumpanim ustima, pripita?“, reèe.
„Jeste“, ka¾em i veæ znam ¹ta sledi.
„Eno je, prijatelju, ona tamo dole sa mojim kolegama. Tra¾e te. Ka¾e da neæe¹ da joj vrati¹ kofere.“
Ja slu¹am i ne verujem. Izlazim iz kola. U to, nailazi i ona u pratnji dva policajca.
„Dobro veèe, kakav je to problem?“, pita stariji od njih.
Ja ga i ne gledam, nego gledam u onu napumpanog ¾enskog prevaranta i pitam:
„U èemu je problem? Ne razumem, za¹to ste zvali policiju!? Jeste li mi rekli da nemate dinare i da idete unutra da razmenite dolare i da Vas èekam!? Nemojte da me gledate, pitao sam Vas u èemu je problem!“, nastavljam povi¹enim glasom.
„Jadan si“, ka¾e ona.

Znaèi u sekundi mi je do¹lo da je tako zavalim bekhendom po onim naduvanim, balavim ustima, ali obzirom da to nikako nije dolazilo u obzir, blago povi¹enim glasom rekoh:
„Ja sam jadan!? Sram Vas bilo. Dovezao sam Vas do ovde, i za vo¾nju koja ko¹ta dve, tra¾io hiljadu i sedamsto dinara, a Vi mi dovodite policiju, i ja sam jadan!? Sram Vas bilo. Hajde, platite mi vo¾nju i da idem.“
Ona me gleda i ne progovara nijednu.
„Je l’ Vam dobro?“, upitah je uz bri¾ni izraz lica, „hajde platite pa da se rastajemo.“
Ona i dalje æuti i gleda me.
„Ja verujem da sam Vam simpatièan i da Vam je te¹ko ¹to moram da idem, ali imam obaveze i stvarno bih po¹ao ako se sla¾ete?“
„Jadan si, stvarno si jadan“, prezrivo reèe.
„Èekajte, Vi za koji sat letite, jeste li platili kartu? Nemojte da me gledate. Jeste li platili – jeste. Ne vidim u èemu je su¹tinska razlika izmeðu mene i njih pa da meni neæete da platite?“
Ona æuti i gleda me.
Gledaju i slu¹aju i ljudi koji vare pljuge ispred ulaza u aerodrom, tako da mi i bi malo neprijatno.
Policajcu valjda dosadili i ona i ja pa progovori:
„Znate, po zakonu Vi ne mo¾ete da joj naplatite na silu. Ja mogu da Vam omoguæim podatke i da je tu¾ite i to je jedino ¹to mo¾emo da uradimo.“
„Stvarno?“ podignuh obrve uz ironièni osmeh, „pa da li mislite da ja nemam pametnija posla nego da idem po sudovima i tu¾im stranke koje neæe da mi plate vo¾nju? Pa da mo¾e tako, ja bih svaki dan imao po nekoliko ovakvih pacijenata. Ne biva gospodine. Ne biva.“
„Ne znam zaista“, ljubazno nastavi policajac, „ali kao ¹to rekoh, Vi po zakonu morate da joj vratite kofer.“
Aaaa, hoæete da se igramo? Pa dobro…
„Koji kofer?“, uz zaèuðujuæi pogled doèeka ih kao ¹amar moje pitanje.
„Kako koji, pa onaj koji Vam je ostavila u gepeku!?“, reèe zaèuðeno policajac.
„A ne gospodine, pa Vi ste u velikoj zabludi. To je moj kofer“, rekoh mirnog izraza lica.
„Molim!?“, reèe u èudu on.
„Da, da, to je moj kofer i jedino ¹to ja mogu da Vam dam je moja lièna karta, pa neka gospoðica mene tu¾i ukoliko smatra i mo¾e da doka¾e da je pomenuti kofer njen.“

Izraz lica policajaca i ¹abanke – neprocenjivo.
„Da poku¹am da Vam objasnim“, rekoh policajcu, „gospoðica tvrdi da je kofer njen. Ja tvrdim da je kofer moj. Po¹to Vi niste nadle¾ni da odluèujete o tome ko je od nas dvoje u pravu, uputite gospoðicu na privatnu tu¾bu, uzmite podatke od mene i prosledite joj ih. Dalje, mi idemo na sud, Vi ste svoj deo posla pravilno obavili i to je to. Pitajte gospoðicu da li ¾eli da joj omoguæite moje podatke, ne bih li Vam dao svoju liènu kartu.“
Policajac me gleda, pa gleda nju, pa mene, pa nju, pa je na kraju upita:
„Hoæete li da ga tu¾ite?“
Ona ga i ne gleda, veæ mene fokusira pogledom i ponovo ka¾e:
„Ba¹ si jadan. Misli¹ da si pametan, a jadan si i to za sme¹ne pare“, reèe sa prezirom.
Kunem se, u trenutku oseæam kako me sekundi dele od odluke da je pred svima zavalim pesnicom preko labrnje (sramota me je ¹to to ka¾em, obzirom da je ¾ensko) i da time napravim sebi veliki, mnoogo veliki problem, ali zadnjim naporima uspevam da budem smiren i da poentiram kulturno.
„Molim Vas gospodine, upozorite gospoðicu da me ne vreða i pitajte je da li ¾eli da me tu¾i ili da se razilazimo polako. Veæ sam mnogo vremena izgubio, i iako mi prija sve¾ vazduh i ovo neobavezno dru¾enje, ja bih se udaljio ako nemamo vi¹e nikakva posla.“
I uop¹te ne filujem tekst i ne ulep¹avam ga, bukvalno sam tako rekao.
„Gospoðice, hoæete li da ga tu¾ite, jo¹ jednom Vas pitam?“

Ona æuti i dalje me prezrivo gleda, a ja sa pobednièkim osmehom na licu ka¾em:
„Hvala Vam gospodo, ja bih po¹ao, ako nemate ni¹ta protiv“, sedam u kola, onaj prvi policajac iz teksta mi ma¹e rukom teraj, teraj i to je to, odlazim.
E pa sad putuj bez prtljaga u Ameriku, pa da te jadnik nauèi pona¹anju „gospoðice damo“…
Malo kasnije sam kofer odneo u radio centar i ostavio ga koleginicama uz poruku da ga vrate vlasniku kada donese novac.
I ¹ta ka¾ete, ovo nije po zakonu?
Naravno da nije, ali mi se vr¹i velika nu¾da (vidite kako fin umem da budem kad se potrudim) od svih tih nakaradnih zakona koji ¹tite d¾ukele na u¹trb po¹tenih ljudi.
I znam da sam sebi samo napravio komplikaciju time ¹to sam zadr¾ao kofer, jer da sam alalio vo¾nju i pre¾alio pare, ne bih izgubio sat vremena na aerodromu i ne bih sa aerodroma morao da kofer nosim u firmu na Vidikovac, veæ bih nastavio sa poslom.

Izvor: BK TV News

[Slaninar]

Na netu brate, slobodna info!!! Da neæe dotièni da me ufate ?... mogu da me ufate za ...!

Zapravo mogu u praktièno bilo kom delu sveta da te pokupe, zakljuèaju u onaj Gvantanamo, ofarbaju kljuè u plavo bace ga u more. I sve sem tvojih najbli¾ih æe boleti kurac, a ni oni neæe moæi ni¹ta - gledaæe ih kao budale ako nekom ka¾u da te otela amerièka slu¾ba i zatvorila negde daleko.  Samo je pitanje koliko si im interesantan.

[El Jefe]

http://srbin.info/2014/09/19/britanac-koji-nije-izgubio-veru-u-zastavine-automobile/

[BOKYBOY]

http://srbin.info/2014/09/19/britanac-koji-nije-izgubio-veru-u-zastavine-automobile/

[Lazic]

Car...