Nase legende

[Gašpar]

Kad vec spomenusmo poginule svetske zvezde, mislim da nije u redu ne spomenuti i nase momke.


Za pocetak, spomenimo Peru Bircanina, koga je dosta nas poznavalo. Momak koji je od malena vozio trke. Poginuo je pre 2,5 godine, 30. marta 2009. godine, sa nepunih 22 godine. Bio je petostruki sampion Srbije, sto u klasi 125, sto u klasi 600 SS. Osvojio je i Zlatnu kacigu 2005. godine. Imao je problema sa klubom, pa par godina nije vozio, ali o tome ne treba trositi reci u ovoj temi.

Evo sta su o njemu pisali:

Moj sin nikada nije ludovao motorom po gradu. Uvek je govorio da se pravi vozaèi pokazuju na pisti, a neznalice na ulicama. Tog dana sam ga pozvala telefonom iako to nikad ne radim kad izaðe sa dru¹tvom. Rekao mi je da æe uzeti popravljen motor i uskoro krenuti kuæi. U toku noæi je
zazvonio telefon. Rekli su nam da je imao udes i pozvali nas da doðemo u bolnicu. Znala sam da
se ne¹to stra¹no dogodilo – prièa uplakana Vera, majka Petra Birèanina (21), petostrukog
¹ampiona Srbije u motociklizmu, koji je u ponedeljak u Beogradu poginuo u sudaru s
automobilom.

Nekoliko èasova pre tragedije, Petar je preuzeo motor s popravke iz automehanièarske radnje i
krenuo u Zemun kod druga Vladimira Vranje¹a. U ulici Bulevar osloboÏenja, prema reèima
oèevidaca, pro¹ao je kroz crveno svetlo na semaforu i naleteo na „fijat punto“ kod KaraÏorÏevog
parka. S te¹kim povredama prevezen je u Urgentni centar, gde je preminuo.
–Nekoliko puta me je zvao da se vidimo i da odemo u bioskop. Rekao sam mu da ne mogu zbog obaveza oko fakulteta. Onda me iznenada pozvao pola sata pre ponoæi i rekao da doÏem do grada da se provozamo. Ponovo sam mu rekao da ne mogu, a on je na to kazao da siÏem ispred
zgrade i da ga èekam. Molio sam ga da ne kreæe, da je vetar jak, da nije vreme za vo¾nju. Nije
me poslu¹ao, krenuo je. Kad sam video da ne dolazi, pozvao sam ga na mobilni, ali je bio
nedostupan. Seo sam u automobil i krenuo da ga tra¾im. Dok sam vozio preko Gazele, javili su
mi da je imao udes i da idem pravo u Urgentni. Bili smo kao braæa, nerazdvojni – prièa Vladimir
Vranje¹, devetnaestogodi¹nji Petrov prijatelj.
Petar Birèanin je, prema reèima mnogih moto struènjaka, bio najperspektivniji motorista u Srbiji.
Bio je vi¹e puta ¹ampion Srbije u klasama 125 i 600 kubika. Osvajaè je „Zlatne kacige“najvi¹eg
priznanja u srpskom motociklizmu za 2005. godinu i pobednik desetina trka u gradovima Srbije, ali i u inostranstvu. Prvi motor „tori“ dobio je od oca u èetvrtoj godini. Od tada su dvotoèka¹i
sastavni deo njegovog ¾ivota.
– Nakon ¹to je dobio „Zlatnu kacigu“ kao najbolji vozaè 2005. godine, oti¹ao je s kolegom
kolima u Valjevo da proslave. U povratku su imali su udes. Petar je povredio glavu i od tada je gotovo prestao da se trka. To se desilo 30. decembra 2005, a 30. marta 2009. je poginuo. Od te nezgode vi¹e nije bio isti, nije vozio kao pre i zajedno smo se dogovorili da napusti trke. Èak je i ugovorio da proda motor sledeæeg ponedeljka. Udes se desio samo nekoliko metara dalje od

Ulice Ilije Birèanina, koji mu je èukundeda. Sve je to sudbina – prièa Petrov otac Du¹an.
Birèanin ne samo ¹to nije motorom „ludovao“ po gradu, veæ je u Beograd, iz mesta Trstenovac
kod Obrenovca, gde ¾ivi, dolazio kolima. Svi Petrovi drugari, prijatelji, kolege prièaju da je bio
najbolji na stazi, kao trkaè i kao prijatelj, ali i van nje.
– Bio je genije kad sedne na motor. Imao je kliker, razmi¹ljao je u deliæima sekunde. Desila se
velika tragedija, ne znam da li æe se ikad pojaviti neko tako mlad a takav majstor na motoru –
prièa Radovan Stanojeviæ Ged¾a, vlasnik moto-kluba.
Motociklista ÐorÏe Jovanoviæ ka¾e da mu je Petar bio uzor.
–Upoznali smo se pre 10 godina, dok smo obojica vozili karting. Na stazi je svima pomagao, èim nekome treba neki deo, benzin, pomoæ, savet, uvek je bio tu za sve. Svi su ga po¹tovali kao majstora, kao najboljeg. Bio je pravi profesionalac, vozio je dobro, nikad rizièno, ¹to je svima i savetovao – prièa Jovanoviæ. Dizao publiku na noge – Nikad nije imao ¾elju za akrobacijama, èak ni na stazi. Nakon pobede dizao je publiku na noge, kao ¹to niko nije umeo. Nikad neæu zaboraviti, posle pobede u Kraljevu pre nekoliko godina zapalio je gumu, to je bio njegov naèin proslavljanja pobede. Publiku je doveo u delirijum, takav aplauz mislim da niko nije dobio, niti æe dobiti – prièa Petrov prijatelj i kolega ÐorÏe Jovanoviæ

A o Peri su pisale i mnoge novine

[Gašpar]

Predrag Popovic

Uh, tek sada kada se podsecam svih datuma i vozaca, postajem svestan koliko dugo pratim trke kod nas.

Naime, Predrag Popovic Pop Draksi Zabac, zavisi kako ga je ko zvao, poginuo je septembra 2000. godine na Miseluku. Tacno se secam toga, bio sam tamo.

Te 2000. godine, ovako su pisale novine

Na "Mi¹eluku" u Novom Sadu poginuo Predrag Popoviæ (40) Motociklista stradao na stazi
NOVI SAD - Predrag Popoviæ (40), motociklista AMK "Aranðelovac", poginuo je u subotu na stazi "Mi¹eluk" u Novom Sadu. Popoviæ je, kako se ka¾e u saop¹tenju organizatora trke, pre zvaniènog zatvaranja staze i pre poèetaka takmièenja samoinicijativno iza¹ao na stazu i izmeðu sudijskih mesta sedam i osam do¾iveo pad. U trenutku kad je nesreæni vozaè iza¹ao na stazu, direktor trke se obratio voði ekipe AMK "Aranðelovac" s pitanjem "za¹to se Popoviæ nalazi na stazi" na ¹ta je dobio odgovor "nema problema, samo æe da proba ne¹to". Posle Popoviæevog pada, s obzirom da su sanitetska vozila bila u pripremi na rasporeðivanju po stazi, intervenisalo je vozilo Hitne pomoæi i nastradalog vozaèa prevezlo u Klinièki centar u Novom Sadu, ali je Popoviæ podlegao povredama. Posle te informacije, odluèeno je da se takmièenje motociklista ne odr¾i. Inaèe, po prièi oèevidaca, Popoviæ je prilikom pada, po ki¹om nakva¹enoj stazi, vozio brzinom veæom od 200 kilometara na èas.

Godina je 1982. u pitanju je Grobnik, klasa 175. Zabac je na motoru sa brojem 16



Opet Grobnik, opet klasa 175, zabac je sa brojem 2.





Jednom je i Kule spomenuo ovaj nemili dogadjaj:
Motociklizam je Kuletu oduzeo najbolje prijatelje, inaèe, najljuæe rivale sa staze, koji su ginuli pored njega.
- Predrag Popoviæ (42) iz Aranðelovca poginuo je na trci u Novom Sadu. Izdahnuo mi je na rukama. Skinuo sam mu kacigu, ali, na ¾alost, veæ je bio mrtav.

Takodje sam nasao i jedan odlomak iz intervjua za Moto reviju

Koliko je supruga bila svesna rizika kada je krenula u avanturu s tobom?
- Pa, nije bila svesna u poèetku. Kasnije se èovek napuni gorèine, naroèito u danima, mesecima pa i godinama koje doðu poslije pada, kada ne mo¾e¹ da ode¹ ni u WC sam, kada to sve mora neko drugi da uradi, ti se prvo oseæa¹ bedno... Svi oko tebe se oseæaju bedno, vidi¹ da si jedna obièna stvar. Meðutim, moram da priznam da sam kad god sam bio na operacionom stolu vikao da neæu vi¹e nikada sesti na motor... Jebem ti motor, neæu vi¹e nikada da vozim trke, samo da pre¾ivim, a èim pre¾ivim – odmah na motor. Ne mogu da ka¾em da sam ja ne¹to posebno hrabar. Ja se bavim ovim zato ¹to to volim, i dobar sam u tome jer se godinama bavim time. Normalno je da sam takav. Ne bih voleo da godinama igram fudbal i da posle deset godina ne mogu da pogodim gol. Nemoj onda da se bavi¹ time.
- Predrag Popoviæ; intervju - Moto revija br.3 (dec/jan 1994/95)



A i jednu zanimljivu pricu koju je napisao Igor iz UMS-a, koji je takodje i autor nekih fotografija koje sam okacio u ovom postu, a u kojoj se pominje Draksi.

Trka u Slavonskoj Pozegi, negde 1979.
Gedza i Predrag Popovic - Draksi (poginuo na trci u Novom Sadu 2000.god.) su vozili u klasi 175 ccm, Gedza Malancu, a Draksi Yamahu.
U toj klasi vozio je i Rogulic, (kasnije predsednik Moto saveza Hrvatske), ali fabricku trkacku Yamahu 125 koja je snagom premasivala njihove motore od 175 ccm, koji su bili samo prilagodjeni za trke.

Posle trke u Pozegi, Draksi i Gedza odluce da traze otvaranje Rogulicevog motora da se dokaze da ima ispod 125 ccm i da ne moze da bude u klasi 175 ccm, gde inace nije bilo fabrickih "specijalki". Znali su da su cilindri na toj Rogulicevoj Yamahi bili obradjeni nikasilom i da je gotovo nemoguce da neko napravi cilindar oko 2 mm veceg precnika (da bi izisao iz klase 125 i usao u 175) i ponovo ga presvuce nikasilom, a posebno da se naprave 2 mm siri klipovi i nadju karike u tom fabrickom kvalitetu da bi islo onako kako je isao taj motor.

Inace, odnos precnika i hoda je bio 43x43 mm, i posto se na hod nije moglo uticati, trazili su da se premeri precnik cilindra kada se skine glava. Ako ima 43 mm onda je motor u klasi 125 i treba da bude diskvalifikovan iz klase 175. Ako ima vise od 43 mm, onda prelazi 125 ccm i ostaje u konkurenciji, tj. i u generalnom plasmanu.

Napisu oni prigovor, skupe pare za taksu za otvaranje motora, Rogulic skine glave, pojavi se covek sa sublerom i da im da premere, oni izmere i pokaze subler da je precnik skoro 45 mm, sto znaci da je sve u redu, tj. ima preko 125 ccm i moze da se vozi u klasi 175 ccm.

Tek posle godinu-dve dana, na nekoj trci, takmicari iz Splita kojih je bilo dosta u to vreme, vervatno nesto kivni na Rogulica mu kazu:
"Gedja, lipo vas je izradija onaj Rogulic u Pozegi". Gedza u cudu pita kako, sta je bilo, a oni mu objasne da su Rogulicevi mehanicari imali unapred pripremljen subler, ciji su gornji kljunovi kojima se meri unutrasnja mera, u ovom slucaju precnik cilindra, bili obruseni po nepun milimetar na oba kljuna i ako meris otvor od 43 mm, moras da rastegnes subler jos za onoliko koliko su kljunovi obruseni i on ce pokazati za toliko vecu meru. Zato je i pokazao oko 45 umesto 43 mm. Posto veliki donji klunovi (kojima se mere spoljne mere) nisu bili dirani, sklopljen subler pokazuje nulu i nema sumnje u tacnost.

I tako im Rogulic uze titulu......

[Gašpar]

Ratko Panajotovic

Momak rodjen oktobra 1989. godine, vozio je trke domaceg sampionata i imao je svetlu buducnost. Za Moto Vesti mi je dao kratak intervju:

"©ampion Srbije u klasi do 125 kubika za 2010. Godinu je mladi Ratko Panajotoviæ iz Obrenovca. Ratko, je u svojoj drugoj sezoni na stazi, sa punih 21. Godina stigao do titule.

Na stazi se prvi put na¹ao sezone 2009. Kada je celu sezonu sam finansirao. Uprkos lo¹em motoru i slabim finansijskim sredstvima, Ratko je sezonu zavr¹io na èetvrtoj poziciji posle koje je usleidio poziv Rajka Ljumoviæa, da se Ratko pridru¾i novom timu.
Tim Brezi koji je osnovao Bo¾idar Mihajloviæ i za koji Ratko trenutno vozi, za njega je predstavio pun pogodak. Otkupljen je motocikl od pro¹logodi¹njeg ¹ampiona dr¾ave u klasi do 125 ccm, i Ratkova karijera kreæe uzlaznom putanjom.
Na prvoj trci u Kraljevu, Ratko je osvojio drugo mesto, odmah iza Ðorða Jovanoviæa. Nakon ove trke usledile su pobede i titula je veæ bila ’’pred vratima.’’
Ratko, osim ¹to vozi trke, studira i dr¾i moto servis i prodavnicu skutera i motocikala u Obrenovcu. Usput, ¾eli da se zahvali sponzorima LUKOIL-u, Lemiæ Groupu, Grean coplex Jevtoviæ, kao I Peri Jevtoviæu, predsedniku kluba bez koga ovih sponzora ne bi ni bilo.
Planovi za narednu sezonu su mu da preðe u klasu 600ss, u kojoj je konkurencija jaèa, a tehnika vo¾nje bitnija. Za ovu klasu, motocikl Yamaha R6 obezbedio mu je klub Brezik, kao i sponzor Lukoil. Ovaj skromni momak zahvaljuje se na podr¹ci prijateljima I porodici, a mi mu ¾elimo uspeha u predstojeæoj karijeri."

A onda je treceg septembra ove godine stigla strasna vest:
"Prema nezvaniènim informacijama koje smo upravo dobili, poginuo je Ratko Panajotoviæ. Pro¹logodi¹nji ¹ampion u klasi 125 i vozaè klase 600 Happening u sezoni 2011. Sudar se dogodio kada je Ratko Suzukijem 600 udario u kamion."

Vozio je trke, studirao i ujedno drzao servis.

[Brrka]

Auh Ratko zvao sam te Bratko a sad te vise nema . Sa moje strane ovi ljudi nikada nece biti zaboravljeni.

[Radanovic]

Sutra su 4 godine kako je poginuo Petar Bircanin , petostruki ¹ampion Srbije




Da se ne zaboravi ..................

[Radanovic]

Pre dva dana bilo 5 godina

[Veske]

Mnogo dobar covek je bio,veliki talenat..Kao da je juce bilo a prodje vec 5 godina..Evo na cemu je poceo,50cc