Najbolja tema ikad napisana “Majstor Paganini”

[Paperinos]

Inspektor se zurnim korakom uputio kroz njivu prema limaru.

Zgrabio je onu svoju crnu tasnu pod misku i natukao naocare na vrh nosa.

Za to vreme deda Strudla i njegov pobratim deda Ivan su se krisom smejali i cekali da vide sta ce se desiti kad se blesavi inspektor sretne se pijanim Limarom.

Takav susret ne moze da izadje na dobro.

Pijani Limar i blesavi inspektor u kulturnoj konverzaciji….jednostavno je neizvodljivo.

Pazi gde stajes doviknu kamenorezac inspektoru na sred njive.

Sto da pazim zapita inspektor.

Pazi dobro ponovi mu kamenorezac upozorenje, jer prikane dok smo bas tu gde ti sad stojis kopali gliste videli smo neke cudne sarene gliste, mislim mnogo su bile velike a i cudno su sarene te gliste.

Pa kolike su bile te gliste zapita inspektor.

Pa oko metar duzine pokaza rukama kamenorezac…mozda malko i vise a bile su bas podebele tako da nisu mogle da posluze za pecanje.

Tu bas gde ti sad stojis ih je bilo poprilicno.

Podigle su se na nas i pocele su da palacaju sa jezicima i da siste na nas.

Ju naopako pa to su zmije brecnu se inspektor i poskoci sa onog mesta.

Jao samo mi jos fali da me zmija ugrize…. ovde u ovoj travuljini dakle ima i zmija.

Pa vrlo verovatno, potvrdi kamenorezac, samo ja mislim da to i nisu neke mnogo otrovne zmije.

Mislim mozda i jesu otrovne ali ne mnogo…..tako mi se cini.

Cini ti se, rece onako za sebe inspektor, budalo jedna mnogo se ti razumes, pa ti ne umes da razlikujes glistu od zmije i ti me sad tu tesis.

O boze sta mi je to trebalo pa da zagazim u ovu travuljinu.

Pre koliko ste ih videli.

Pre par minuta odgovori mu kamenorezac.

Par minuta, zaprepasti se inspektor, majko mila pa to znaci da su one jos uvek tu.

Inspektor je kroz travu poceo pazljivo da se probija prema limaru, pazljivo gledajuci gde ce da stane.

Dosao je najzad do prikolice i prodrmao limara koji se vec bio opruzio koliko je dugacak preko gajbi od piva.

Limar je vec bio napola zadremao.

Dobar dan…halo halo..probudite se vikao je inspekktor na limara.

Limar otvori jedno oko, na pola i pogleda izgubljeno u inspektora.

Vi ste ovde glavni…dobar dan…..vi ste ovde sef… upita inspektor limara.

Limar podize glavu sa gajbe i pogleda u inspektora.

Inspektor zausti nesto da kaze ali limar vrati glavu na gajbu.

Ponovo zatvori oko i nastavi da drema.

Probudite se , probudite se…da li ste vi ovde glavni, poce inspektor da drma limara.

Limar podize glavu i otvori oba oka.

Pogleda razrogaceno u inspektora.

A ko to pita, hik, hik, sta tu trabunjas budalo, sta te briga ko je glavni,hvataj lopatu u sake barabo neradnicka.

Lopau u sake i na rad nemoj da slucajno posao nisi obavio do kraja, pazi sve cu da prekontrolisem posle.

Ali ja nisam radnik odbrusi mu inspektor.

Ej da i ti nisi neki mudrijas, kao onaj student.

Mudrijase ne primam na posao..ako hoces da radis radi ako neces mars u picku materinu odavde ne ometaj rad negos evaj odavde …mene pusti da odremam.

Da li ste vi glavni prodera se inspektor na Limara.

Jeste ja sam glavni zato i spavam.

E onda moras dase budis.

Ih gde me bas sad prekide u najsladjem snu, taman sam sanjao da sam upecao sarana od sto kila i poceh da ga vadim a ti me bas prekide kad je trebao da uleti u meredov.

Ajde barabo jedna neradnicka hvataj tutanj i moli boga da nastavim tamo gde sam stao sa snom , i nedaj boze da mi toliki saran pobegne ima ledja da ti oplavim sa lopatom.

Koji saran, koje pecanje inspektor se nadje u cudu, sta to pricate.

Zar si ti gluv il si lud razljuti se limar, slusas li ti sta sam ti ja rekao.

Ma cuo sam , al ne shvatam ja nista.

E tu ti ja pomoci ne mogu, ja ne lecim budale, idi kod doktora, mozda on moze da ti pomogne, ja nisam doktor sleze ramenima limar i opet stavi glavu na gajbu.

Pusti me da dovrsim san.

Ali cekajte cekajte, opet prodrma Limara inspektor.

Mislim hteo sam da vas pitam samo da li ste vi ovde glavni.

Jeste ja sam glavni rece limar sklopljenih ociju zato i pecam i sanjam sarana.

Vi ste dakle glavni,ponovi pitanje inspektor.

Naravno da sam ja glavni odgovori mu limar i ustade.

Bog te blesavi tacno mi ne das da izvucem sarana , e sad cu da ti jebem mamu onu nenormalnu, sad si me rasanio skroz nista od pecanja.

Inspektro ustuknu i sa bezbedne distance iz torbe izvuce neku papircinu sa izlupanim pecatima i pokaza je limaru.

Evo pogledajte ovo je nalog za inspekcijsku kontrolu.

Posto ste rekli da ste vi ovde glavni, znaci vama urucujem ovaj nalog na uvid.

Dosao sam da vam kazem da sam ja kao komunalni inspektor dosao da vas prekontrolisem.

Koga da kontrolises, prodera se limar na ispektora, sta ti mene ima da kontrolises.

Hik ja pijem na svoj racun, sta ti imada me kontrolises.

Ako si dosao zbog onog sarana iz mog sna i lovostaja sad u neku kontrolu bice ti mrka kapa.

Saran mi se zbog tebe budalo inspektorska otkacio…i za to cu sad da ti jebem majku majcinu, sad ces da me upamtis.

Ode mi saran od sto kila , ode kapitalac al upeco sam zato tebe.

[Paperinos]

Pecanje u snu nije zabranjeno.

Sme se pecati preko cele godine i loviti sta god se pozeli…u snu naravno.

Samo se u snu jos i moze pecati jer je sve zivo pocrkalo po rekama i jezerima zbog vas ribocuvara koji nama cepate karte i naplacujete basnoslovno za dozvole koje ne vrede nista.

Mi koji placamo dozvole smo najvece budale.

Placamo dozvole za nista.

Pecamo kao u bunaru jer u rekama odavno sve lipsalo i u njima nema vise niceg zivog a kamoli ribe.

U rekama nema niceg osim smeca i govana.

Plutaju brabonjci i plasticne flase rekama.

Reke su postale kanalizacije.

A ti barabo sto sebe nazivas inspektorom, ti bedni ribocuvaru sto mi ovde palamudis sa tom artijom pred nosom ces dobro da me zapamtis za ovolikog sarana sto mi utece u snu.

Otkacio mi se najveci saran kog sam ikad sanjao.

Inspektor se sav useprtljio.

Nije znao sta da kaze ludom limaru.

Koji saran, koji ribocuvar ,probudi se covece, koje ribolovne dozvole, ej budalo ja nisam ribocuvar.

A nisi sad ni ribocuvar, prodera se limar, tako dakle ti si izgleda neki mnogo pokvaren lazov.

Mene si hteo da izlevatis.

Teo si na mulu da mi otmes lovu.

O pa sad ces tek da dobijes po usti i po ledji…vandrokasu jedan.

Mene si ti nasao danzajebavas i budis iz najsladjeg sna.

Neces da radis, neces da pomognes,samo oces da me zajebavas.

E pa nece ni to moci, dosta je bilo.

Dosta sam se ja sklanjao od ludaka, sad cu ja tebe da naucim lepom ponasanju.

Nije limar budala da se na njemu svi istresaju, dosta je bilo trpljenja.

Samo probaj da me pipnes i zazalices, odgovori mu inspektor, ja imam sluzbenu legitimaciju.

Evo sad cu da ti napisem jednu prijavu, dacu ti pride i mandatnu kaznu.

E sad cu ti ja dati jos nesto, rece limar sad ces ti od mene da dobijes pride stogod uz tu tvoju legitimaciju. i te prijave i madatne kazne sto ih delis i prosipas ko pijan dinare.

Limar zafrljaci jednu praznu pivsku flasu na inspektora i spici ga direktno u nosinger.

Pukose naocare inspektoru i rascopa mu se velika nosina.

Krv siknu iz nosa i poprska onu papircinu.

Inspektor je ispusto tu krvavu papircinu iz ruku i svoju crnu torbu koju je drzao ispod miske.

Uhvati se sakama za nos i prodera se iz sve snage.

Jao zapamtices me za ovo budalo jedna nenormalna.

Napao si sluzbeno lice na duznosti.

To je tesko krivicno delo.

Naneo si mi teske telesne povrede, ja sam sluzbeno lice.

Ha sad si opet kontrolor i ribocuvar, limar zgrabi lopatu i pojuri za inspektorom, pa sad cu da ti jebem nanu naninu, onu lazljivu ribocuvarsku .

Sad cu da ti jebem nanu lazovsku inspektorsku.

[Paperinos]

Inspektor se ovog puta preko livade stustio punim trkom ne mareci vise za one malopre spomenute “sarene “ zmije.

Ma kakvi sad su te opake sarene otrovnice bile maciji kasalj za tesku lopatu koja je u rukama pijanog pomahnitalog limara sevala iza usiju inspektoru.

Ha stani zlikovce, urlao je limar da te ja darivam preko ledja dusmane jedan ribocuvarski.

Sad cu ja tebe lopatom po ledji da odvalim.

Sad ces ti da mi platis za onog sarana.

Zbog tebe mi se otkacio saran, sad cu da ti jebem nanu naninu.

Ko zna gde je sad saran zbrisao i da li ce se ikad vise na udicu zakaciti.

Inspektor se iz sveg glasa dernjao”Upomoc,upomoc, pomagajte ljudi ova budala hoce da me ubije, upomoc, milicija….upomoc zovite miliciju”

Urlao je ludak i trazio pomoc od bilo koga , ali pomoci nije bilo niotkud.

A limar je bio sve blize i blize.

Svakim sledecim korakom se distanca izmedju njih smanjivala.

Lopata je bila sve blize i blize inspektorskoj tintari.

A inspektor se sve vise i vise dernjao.

Stvarno je jos jednom dokazao da je budala.

Bas je bio budala.

I to ne obicna nego ona budala velikog kalibra.

Umesto da cuva snagu i da svaki atom iskoristi za bezaniju i postizanje sto vece distance u odnosu na pomahnitalog progonitelja on je tu snagu rasipao na pozive i vapaje koje niko nije hteo da cuje.

Koja budala.

Urlao je sve jace i jace i time jos vise nervirao limara koji je dobijao sve vecu zelju da stigne drekavca koji ga je pored svega do tada izrecenog cak i sad u bezaniji vredjao nazivajuci ga budalom.

Pomoc je trazio od milicije…pih koji je on umni dustabanlija.

Koji je on retard.

Gde on to zivi,pa zar on nije cuo staru vest, pa milicije vise nema, ona se sad zove policija.

Nema gosn inspektore vsie milicje, shvatas li ti to.

Nema milicije sad ima policije, mislim ima neceg sto se zove policija.

Znam reci ce mi sad neki zlobnici i pametnjakovici da je to isto.

E pa zlobnici i vi ostali koji tako mislite niste u pravu.

Niste u pravu golubovi, sto bi rekao mudri maestro Paganini.

Golubici jarebici niste u pravu.

To uopste nije isto.

Nikako nije isto, cak sta vise potpuno je razlicito, golubici jarebici moji.

Da to uopste nije isto i da je razlicito potpuno uverio se licno i moj cale koji se ceo zivot kleo u miliciju i u nju cvrsto verovao.

Boga u to vreme nije bilo, al milicije jeste , tvrdio je moj cale iz sve snage zaprepascenom dedi kad mu je objasnjavao zasto on nece da ide da gleda kako ljudi jasu konje za bozic kod dede u selu.

Taman posla da idem da gledam budale na konjima pa da me milicija ispendreci….vajkao se moj cale za bogatom bozicnom trpezom kod dede.

Ti idi ako si lud i blesav ali ja ne idem, ja se boga i njegove kazne ne bojim, al pendreka se itakako bojim.

Deda se prekrstio i poveo je mene da na ulici docekamo i pocastimo konjanike koji su isli seoskim ulicama i pevali bozicne pesme.

Milicija ih je u to vreme zaista zbog bozicnog jahanja konja po ulicama pendrecila, ali su ljudi i dalje istrajavali u tom obicaju.

Neki inat je ljude drzao da istarju u veri koju su milicijski pendreci osporavali.

Srpske nove godine su se tad slavile tajno iako su bile zabranjene, a cim je te zabrane nestalo sve je palo u zaborav i danas je taj praznik spao na reke postovaoce koji ga proslavljaju.

Da su to znali oni dojucerasnji disidenti kriticari i veciti opozicionari ko ce se posle sve zvati opozicijom i borcem za slobodu i demokratiju tacno bi se ubili od muke.

Ma u nablazem slucaju sami bi se prijavili miliciji i otisli bi da lupaju kamen u nekom rudniku, samo da ne moraju da budu u drustvu ovih danasnjih koji sebe tako nazivaju.

Moj cale je toliko voleo miliciju i sve sto ima veze sa milicijom da sam se mnogo puta zapitao kako se on nije obreo u njihovim redovima, mislim kako se on nije zaposlio u miliciji.

Milicija je za mog cala bila idealna.

Toliko su se slagali i dopunjavali da je to bila potpuno prirodna koalicija.

Cale je mislio kao pravi milicajac, dakle uopste nije mislio.

Zato mi je bilo neverovatno da se nije obreo u njihovim redovima.

To nikad nisam uspeo da shvatim kako se jedan takav kadar miliciji provukao, a da ga oni ne ubace u svoje redove.

Moj cale je voleo miliciju skoro kao Ruse, tacnije Sovjete.

Calova ljubav prema “Cvrstoj Sovjetskoj ruci” i njihovim metodama vaspitanja i Sovjetskom modelu uredjenja drustva se mnogo puta transparentno pokazala na mom licnom primeru.

Tacnije na mom dupetu.

Bezbroj puta je moje dupe u detinjstvu a i kasnije u adolescenciji bilo crveno poput one sovjetske zastave .

Dupe mi je bilo tacno te boje i cale me je sibao po njemu sve dok se ne bi zacrvenilo oanko po Sovjetski.

Aha sad ces da budes miran uralao je matori diktator kad ti se dupe zacrvenilo ko krasnaja sovjetska zastava.

Cale me je redovno peglao sa onim sirokim vojnickim kaisem koji je zapravo bio policijski.

Da da, verni citaoci moj cale se u vreme socijalizma nasao u rezervnom sastavu policije.

Ha, nego sta, u rezervnom sastavu policije se nasao moj cale mos misliti te srece i radosti njegove a mog ljutog ocaja.

Mozete zamisliti tu srecu i taj ponos kad je moj cale jednog sum ornog dana na revers zaduzio pandursku uniformu i rotasiljao se one vojnicke cojane uniforme koju je razduzio u mesnoj kancelariji pocetkom sedamdesetih.

E drugovi milicajci sad sam i ja vas suznih ociju je rekao cale referentu koji mu je urucio milicijsku uniformu.

Cale je u toj uniformi paradirao svakog vikenda kad su imali te famozne policijske vezbe po Fruskoj Gori.

Rezervni sastav policije je trkeljisao po padinama Fruske Gore svakog vikenda.

Njegov partijski rad i clanstvo u tad jedinoj komunistickoj partiji dalo mu je priliku da udje u pandurski rezervni sastav.

To mu je udesio njegov partijski kolega inace pomocnik direktora u calovoj firmi koji je oko sebe okupio kamarilu istomisljenika Sovjetoljubaca i poslusnika koji su ga glasali na radnickim savetima i koji su trebali da ga glasanjem proguraju na mesto generalnog direktora, naravno kad za to dodje vreme.

Moj cale je inace bio zelembac u rezervi, razvodnik po cinu teski pesadinac.

Pre toga je kao i vecina odraslih muskaraca koji su odsluzili vojsku bio rasdporedjen u rezervni sastav ili teritorijalnu odbranu u nasem gradu heroju.

Mislim jednom u nizu gradova heroja, posto je te nazive dobilo jos podosta gradova sirom Jugoslavije.

Nas grad heroj je poput ostalih gradova heroja i onih obicnih bio pun vojske sto u redovnom sto u rezervnom sastavu.

Oni koji nisu bili za te dve kategorije bili su u civilnoj zastiti.

Civilna zastita je po nekoj mudroj zamisli nasih vojnih stratega bila za penzionere i domacice i one ostale koji iz ko zna kojih razloga nisu bili dorasli za pusku.

Oni su bili obesenjaci koji su sluzili da budu topovsko meso u nekom eventualnom ratnom sukobu.

Na njih je neprijatelj trebao da istrosi svoju dragocenu municiju i da zagaravi svoje cevi dok se nasa hrabra vojska ne organizuje i okupi.

Neprijatelj je trebao da prvo na njima istupi svoju ostricu i da izgubi volju za ratovanje .

Oni su trebali da izmore potencijalnog mrskog agresora.

Agresor bi u prvim satima sukoba imao pune ruke posla da te metuzaleme mlati ko muve.

E za to vreme dok se nepriajtelj bakce sa civilnom zastitom za to vreme se nasa hrabra vojska organizuje ,formiraju se brigade i korpusi onda bi moglo da pocne ono pravo rokanje.

Tadasnja JNA uopste nije bila naivan igrac.

JNA je bila bogami jaka sila.

Bilo je kod JNA svakojakog oruzija za tadasnje vreme vrlo savremenog i u enormnim kolicinama…a bogami bilo je i vere u ideale i u herojstvo.

Bilo je reda ustrojstva i zakona.

Bilo je to neko vreme koje sa ovim danasnjim nema blage veze.

Secanje na prosli onaj drugi svetski rat se konstantno osvezavalo putem filmova u kojima je Bata Zivojinovic kokao svabove kao lovac patke na preletu.

Prle, Tihi, i kompanija iz Otpisanih su zarili i palili celom zemljom.

Sva deca iz mog kraja su se igrala samo jedne igre, rata.

Kad god bi se sastali na ulici odma bi krenulo ratatatatata….picili smo se po ceo dan i noc, pucali smo i ubijali smo Nemce i ostale domace izdajnike.

Svi smo hteli da budemo partizani, niko nije hteo da bude svaba.

Kapetan Leshi je bio faca, i filmovi sa tom tematikom kad bi bili na tv repertoaru su ostavljali puste gradske ulice bez ijednog deteta.

Bioskopske predstave Bitke na Neretvi, Uzicke Republike i Valtera koji je branio Sarajevo su dovodile na ozbiljan test izdrzljivosti armiranu konstrukciju bioskopskih dvorana.

Ne daj boze da se neko zaleteo sedamdesetih na tadasnju SFRJ mislim da bi najebao onako na jedan.

Ako bi to ucinio posle bioskopske predstave, pa mislim da bi ga satrli do prasine do sicusnog atoma.

Posle bioskopske predstave da je samo neko komandovao juris na mesec, tacno bi svi do jednog leteli tamo, ne znam ni sam kako al bi leteli, samo da nam je neko rekao da su tamo Svabe il neki domaci izdajnik.

Agresori su zato bili uvek na ozbiljnoj distanci od SFRJ i tadasnje JNA.

Pri tome ne mislim naravno na Sovjete jer njihov napad , kod nas bi izazvao opake podele na one koji su za njih i na one koji su za nas…a bogami bilo bi podosta i onih koji nisu ni za nas niti za njih neg su za Amere ili su za sebe.

Bilo kako bilo ne bi se zavrsilo slavno.

Ali zato svi ostali iz blizeg i daljeg okruzenja koji bi se drznuli da nas tada napadnu najebali bi.

Najebali bi svi pa taman i da se svi zajedno udruze.

Realno gledano tad iz komsiluka i nismo imali neke realne neprijatelje.

Daleko od toga da smo bili omiljeni.

Nisu nas bas svi voleli.

Sa Italijanima smo se koskali oko Trsta i to je zavrseno kao je zavrseno, reseno je sve na pijaci Ponte Roso gde smo se dugo vremena opskrbljivali deficitarnim dzins krpicama sve dok nismo otkrili da toga ima i u Turskoj, a malko kasnije smo videli da i mi to znamo praviti mnogo,bolje i jeftinije, kod nas u Novom Pazaru.

Bilo kako bilo komsije ko komsije, nisu nas bas preterano voleli a nismo ni mi njih bas preterano simpatisali.

Neki su za to imali i svoje razloge koji su bili valjani ali i poprilicno diskutabilni.

Nisu nas bas mirisali Austrougari mislim na One Austro ali i na one Ugare.

Jebiga nije ni cudo, roknuli smo im Ferdinada, nalupali ih na Ceru, pomlatili ih kao buve na Slunskom frontu…srusili im monarhiju…sjebali im sve one Habsburge…a to se kod njih tamo izgleda ipak tesko prasta i ne zaboravlja.

Izgleda da oni malko vise i bolje pamte nego mi.

To nam bas i nije za ponos i bilo bi nam mudrije da i mi malko stogod od njih naucimo…mislim sto se tice naseg pamcenja jer imamo i mi dosta toga da im upamtimo, mislim sto se tice njih i njohovih necasnih dela da ne kazem nedela.

Ima mnogo toga da se upamti, ako ne vise a ono barem isto toliko koliko i oni nama pamte.

Sa Rumunima smo bili ok, jer su i oni uglavnom bili ok,a imali smo i nekih zajednickih interesa tamo na Djerdapu …a i nas Tito je sa njihovim Patjepom Causekuom bio u vrlo drugarskim odnosima i jedan u drugog su imali bezgranicno poverenje.

Suskalo se da su imali i dogovor da ako jednom od njih mesto progori pod nogama da uvek moze kod onog drugog da se skloni za neko vreme.

Pa da tako to ide kod drugara,onih pravih imas uvek gajbu kod mene za ne daj boze ako ti zatreba.

Sa Bugarima je bilo svakako, bilo je svega i svacega, nismo se bas mirisali, bilo je i ljutih rana i zlocina koje im nismo zaboravili i koje su cinili kad nam je bilo najteze.

Stalno su kidisali na Makedoniju….tvrdeci da je to njihovo.

Stalno su merkali Makedoniju, onako ispod oka i svojatali je.

Ih to su mogli samo da sanjaju, mislim tad, jer je Makedonija za njih bila isto sto i Kalifornija za odrpance Meksikance iz pustinje Gvadalahare.

Gringos Makedoncos…..mucos dobros tamos kod vasos, mucos dobros.

Mi smo u stilu opakog revolverasa te Bugare Meksikance upozoravali..Tejkit izi amigo..tejkit izi…its veri slovli…end veri dendzerous.

Resicemo to sa vama u prvoj rundi sasucemo vam sarzer u jednoj sekundi….od vas stize nesto drugo…vas metak putuje duuuuuugo.

Bratko Bugarin je imao debele minuse u nasem tefteru i zato se poklopio sa usima..

Nismo im nista zaboravili, ali nisu ni oni nama zaboravili ono lupanje na Kajmakcalanu i jos ponesto.

Bratko Bugarin se nikad vise nije oporavio od te katastrofe i poraza u prvom svetskom ratu koji ih je kostao drzave koja od tad vise nikad nije bila respektabilna u bilo kom smislu.

Jebiga imali su uvek tu nesrecu da izaberu pogresnu stranu i slab karakter da se pred kraj preobrate i priklone pobednicima.

Uvek su bili na stani gubitnika, ali su bili toliko promocurni da tu svoju budalastinu shvate i da se u poslednjem trenutku prebace u tabor pobednika.

Daj sta das.

Bratko koji,li si……koji ti treba,e taj sam…Cuvena je izreka iz vica kukavice kolaboracioniste Tute Bugarina.

Bugari su se posle drugog rata primirili jer su ih Sovjeti upregli da rintaju za njih i da okajavaju grehe svog pogresnog izbora iz vremena drugog svatskog rata.

Bugari nisu mogli nikako da otkvitaju te dugove koji su se svakim danom sve vise i vise uvecavali.

Cudo bozije je kad se zaduzis kod Sovjeta.

Gori su od najgoreg kamatasa zelenasa, opasni su kao sto su sad Rusi koji se nude da nam prodaju gas po bratskoj ceni da nam privatizuju nasu naftnu industriju.

Patak se sve nesto pribojava da ce nam ta njihova pomoc presesti i na nos izaci.

Daj boze da pogresim al sve mi se cini da cemo mi toj nasoj braci placati taj bratski gas uskoro mnogo skuplje nego oni koji im nisu braca.

Tako mislim a mozda i gresim, da li sam u pravu videcemo, al ja sa Rusima ne bih mnogo surovao po sistemu bratskog odnosa u ekonomiji.

Ja sam vise za cist racun.

Nekako nisam raspolozen da me Rusi pomazu brastki.

Ja sam ipak za interes.

Bugari to znaju ponajbolje.

Ziveli su od Sovjetske milostinje.

A zna se kako su Sovjeti bili milostivi..u ono vreme….a i sad.

Zato su Bugari kao u svetlo spasa gledali u svog suseda, komsiju starog nepriajtelja koji im je bio veci prijatelj od njihovih novih blokovskih prijatelja iz Varsavskog pakta.

Mozete zamisliti koji je to ocaj bio kad si u starom neprijatelju video dobro.

Bugari su pod Sovjetima debelo propatili tako da nam od njih tada nije pretila opasnost.

Iscedili su ih sovjeti kao suvu drenovinu i ostavili.

Grcka, ih Grcka, sa njima je bilo uvek na prst u dupe,bili smo bas dobri susedi.

Grci su muke mucili sa drugim stvarima njima do rata nije bilo, oni su uvek bili za izlezavanje, nerad, mucku i sljokanje i uzivanje u zivotu.

Poznata je ona nasa narodna gde se spominje Grcka kao zemlja duznika i propale ekonomije.

Kolko mi je samo puta moj deda kad sam deran bio rekao da je u njegovom selu neko propao ko Grcka il da je duzan ko Grcka.

Deda je uvek Grke uzimao kao primer gubitasa i lencuga koje zive na kredit.

To se sad vise ne prica i Grcka se sad ovih dana pominje samo po turizmu lepim hotelima dobrim putevima lagodnom zivotu al se ja ne bih odricao mudrosti mog dede i njegovih narodnih umotvorina i poslovica.

Ja ipak mislim da oni zive u nekoj iluziji i da ce se uskoro tamo kad se racuni srede videti da su oni i da je deda bio u pravu.

Nigde se ne svetu ne mzoe ziveti lepo od nerada.

Grcka je talac korumpirane vlasti koja decenijama zemlju zaduzuje.

Lova stize sa strane narod cuti vesele se i planduju.

Zato me i ne cudi da je onaj Zorba Grk…..a i da nam se Grci bas zbog tih osobina svidjaju.

Oni su u ona vremena a isad imali unutrasnjih problema, i ako bi se ikada i resili da se hvataju pusaka prvo su imali da se razracunaju medjusobno.

Prvo je tu trebalo medjusobno resiti neke nesporazume i rascistiti stare racune, pa onda sa Amerima se trebalo razracunati .

Njih su tada mrzili i mrze ih jos uvek iz dna duse zbog okupacije.

E onda je trebalo i sa drugim komsijama Turcima izvrsiti obracun ,pa sa…..jos nekim komsijama sa belim kapicama koji i nama prave sranja ….i tako .mi ne bismo stigli kod Grka na red ni za dve hiljade godina.

To u najboljem slucaju ako bi se Grci odmah okanili lenstvovanja i pijancenja i odmah se prihvatili pusaka.

Posto se to naravno nije moglo ni zamisliti sa Grcima smo bili mirni.

Jedini koji su stalno nesto rovarili i provocirali bili su nasi tuzi juzni susedi, Albanci.

Sirotani jedni vekovni nasrtljivci na magarce i ovce bas nas nisu voleli.

Nisu nas voleli nikako ti Arbanasi juzni sa belim kapaicama.

Nisu nas voleli ni pre a ni za vreme Tita.

Jadnici i muke su tad bili pod diktaturom onog manijaka Enver Hodze koji je celu doktrinu i ratnu strategiju stvorio na mitu o nihovom armiranom bunkeru .

Da ,da dragi citaoci, to je bio mit o bunker po glavi stanovnika, pa sad da vidimo ko je glavni badza.

Nije bilo leba za svakoga al je bilo zato bunkera.

Na kraju krajeva ko jebe leb jer to se pojede pa ga nema i njega nikad dosta, mislio je mudri Enver, bunker ostaje za sva vremena.

Jednom ga izbetoniras i nemas brige tu je gde jeste to niko ne moze da ti pojede ili da ti ga api.

Enver ih je sagradio ko zna koliko, mislim ne licno on, nego njegovi sunarodnici su rintali i zidali , al sve je to bilo po njegovoj zamisli.

Mislim da Enver ni sam nije znao broj tih nakarada koje su svakim danom nicale po Albaniji.

Enver je oborio sve svetske rekorde u produkciji istih i za divno cudo nikad se nije kandidovao za Ginisa, tu bi pobedio onako na jedan bez ikakve sanse da ga bilo ko i bilo kad pretekne.

Deca su se igrala sa lego kockicama, a Enver se igrao sa betonskim bunkerima.

Kakve su to traume iz detinstva potekle da je tako covek posandrcao za bunkerima eh da mi je znati.

Na kog to magarca nije mogao da nasrne pa se istraumirao jadnicak.

Koja ga je to ovca ili koza odbila da mi je samo znati.

Koje su to cizme spale sa kozinih nogu i iskompleksirale sirotog Envera proklete da su.

Eto kako je malo potrebno da na krsevitom i neplodnom tlu ocas posla nikne cudna sorta.

Bunkeri su se po albaniji mnozili kao pecurke posle kise.

Takvih bunkera nije bilo nigde na svetu ni po obliku a ni po broju.

Bunkeri polulopte.

Albanski bunker je neodoljivo podsecao na one bele kapice koje su po Kosovu i Metohiji nosili njihovi vrli sunarodnici shiptari.

Po celoj Albaniji su se beleli bunkeri.

Kao one njihove bele kape, cuvene keche.

Po toj logici svaki Shipac je na glavi imao maketu bukera , koja je zapravo bila mala maketa na osnovu koje bi u svakom trenu mogao da pocne sa gardnjom bunkera bilo gde i bilo kad.

Zato ih Enver i nije kamuflirao u zelenu boju jer su sunarodnici nosili iskljucivo beli model M 22….

Enver se toliko bacio u gradnju tih nakaza sirom zemlje da su te njegove gredjevine pocele da se vide i sa meseca , bolje nego Kineski zid sto je Kineze bas zestoko iznerviralo.

Da su Kinezi tad bili ono sto su sad…..pa sravnili bi im te bunkere onako na jedan…samo da ih ne nerviraju vise.

Bacili bi Kinezi na njih par atomskih bombi i provozali bi se sa svojim tenkovima po celoj Albaniji da sravne ta cudesa i sklone ih sa lica zemlje kako bi se opet video samo njihov Kineski zid.

Gde god nadjes zgodno mesto tu drvo posadi……rece mudri cika Jova Zmaj.

Ludi Enver je modifikovao tu pesmu koju je sigurno krisom procitao ili mu je neko greskom preveo u Gde god nadjes zgodno ali i nezgodno mesto tu bunker sagradi…..

Pa da tako je Enver dokazao da mu kompleksi poticu iz detinjstva….a i da cita ‘komsijsku literaturu”

Sva sreca te jeblesavi Enver pandrknuo inace da je poziveo jos koju deceniju garantovano bi zabetonirao pola jadranskog mora i pretvorio ga u bunker more….a naseg cika Jovu Zmaja bi kleli svi moreplovci ni krivog ni duznog za tu Enverovu ujdurmu.

[Paperinos]

Na srecu moreplovaca i ostalih Enver je pandrknuo i otegao je papke na vreme.

Kazem na vreme da ne vidi sunovrat svog malog carstva.

Mislim da bi se sam umlatio da je mogao da vidi kako njegovi podanici danas te njegove bunkere koriste za skladistenje koza i jos kojecega.

Bunkeri od armiranog betona od sto i kusur tona su pregazeni ko govno od slona.....

Vecina tih Enverovih bunkera je zarasla u korov.

Taj njegov visedecenijski zaludan posao je otisao u majcinu.

To je danas, ali onda , e onda je to za njega bio vrlo znacajan posao.

Posao od prioriteta sto bi rekli politicari.

Enver je dakle bio na celu jedne nakaradne drzavice koja je eto imala stalne aspiracije i teritorijalne pretenzije prema svom severnom susedu .

Kompleksi su drmali Envera s razlogom jer mu je ponestajalo teritorije gde bi gradio nove bunkere.

Zato je stalno i virkao u komsijsko dvoriste koje je bilo tako prostrano i prazno, taman za njegove bunkercice.

Sva sreca te je tada Tito bio stalozen i vrlo cudno blagonaklon prema ovim pajserima pa ih nije umlatio, a mogao je onako od sale bez angazovanja tadasnje JNA uz pomoc nasa dva eventualno tri lovacka drustva da sredi tu Enverovu drzavicu.

Dva seoska lovacka drustva bi pomlatila tu Albansku vojsku i sve njihove bunkere…samo da je Tito to hteo...a sa tri lovacka drustva..pa masakrirao bi ih.

Tito je izgleda bio vrlo stalozen covek i neverovatno obziran prema budalama rasznih vrsta koje su imale kojekakve komlekse i teritorijalne pretenzije prema nama.

Time je jos jednom dokazao da je on zaista bio onaj pravi majstor.

Pravi metalostrugar, strpljiv precizan i odmeren.

Sve sto je radio, radio je precizno i onako majstorski.

Nije Tile na svom drebangu deljao od oka i od fus materijala kako sada rade neki politicari koji bi da ga kopiraju.

Danasnje seprtlje nisu ni prici Titu najcuvenijem masin sloseru dvdesetog veka.

Ovi danasnji su seprtlje i susterske kalfe za Tita.

Nisu oni Titu ni do djonova.

Lopuze koje kradu i lazu, mazu i zapomazu su bezbroj puta pokazale i dokazale kakav ne treba biti, za razliku od Josipa radnika.

Ma kakvi ovi danasnji bogomoljci lazni.

Tile je to radio sve po propisu i onako kako bog zapoveda, iako je sa bogom tada bio na dzentlmenskoj distanci, na distanci kazem ali uz medjusobno uvazavanje naravno i iskreno postovanje koje ovim danasnjim lopuzama krivovernim nedostaje...i te kako...

Tile jeste bio komunista majstor ali je bio majstor sa stilom, smeker, svetske klase koji je bozije zakone postovao i u delo sproveo bolje i pravednije od ovih danasnjih Fariseja.

Bio je Tito veci aristokrata od svakog tadasnjeg svetskog aristokrate i veci vernik od svih danasnjih vrlih vernika koji se busaju u grudi i nose zlatni krst oko vrata.

Njegova crvena proleterska krva je bila plavlja od najplavlje krvi Engleske kraljice Elizabete.

Tito je bio i sa patrijarhom i sa papom, i sa muftijom i rabinom.

Tito je bio u drustvu sa Isusom, Alahom i Mojsijem, i sa svima je bio u vrlo dobrim odnosima.

Tile je svakog svetskog budzu kod nas ugostio i primio bolje nego iko drugi u svetu.

Tito im je ovde priredjivao takve svetkovine i pocasti koje nisu doziveli nigde i vise nikada bilo gde.

On je bio taj sto je diktirao modu i cije su misljenje svetski kreatori uzimali za polaznu osnovu novog trenda.

On je pio Chivas i pusio je najbolje Kohiba cigarete kad ih ni predsednik Amerike nije imao.

Tito je konzumirao najbolje od oba sveta.

Ujedinio je ono najbolje od oba sistema i stvorio takvu drzavu koja je takodje bila ono najbolje od oba tada postojeca drustvena uredjenja.

Neko buduce vreme kad covecanstvo koncno dodje svesti ili ga na to natera neka visa sila ce shvatiti koji je to genije bio.

Titovo vreme tek dolazi, a ono sto je on projektovao ce tek buduce generacije moci da dokuce, posto su se ove prethodne pokazale kao nedostojne i nedosledne.

Tito je bio zivi bog.

Fidel Kastro je Titu slao specijalne cigarete koje su samo za njega pravljene.

Tu pocast vise nikod rugi nije imao.

Titu su novac nudili i davali ga svi, pocev od najcrvenijeg komuniste Pol Pota pa do naveceg kapitaliste Rotshilda.

Trampovi su Tita molili da uzme koji milion dolara od njih samo da u svoj spisak mogu da stave njegovo ime.

U to vreme poslovati sa Titom je znacilo da si neko i nesto.

To ime se pominjalo sa najvecim postovanjem, a ime Jugoslavija je bilo sinonim za pojam idealnog drustva.

Tita su svi rado pozivali u goste i oponasali ga jer je on uvek bio u trendu.

Svi tadasnji vladari su ga konsultovali pre donosenja nekih znacajnih odluka i pozivali ga da posreduje kod konfliktnih situacija.

Ono sto niko nije mogao mogao je Tito.

Tito je mogao da bude i sa Fidelom Kastrom i Gadafijem ali i sa Arafatom, i sa Mubarakom i Naserom isti dan i da se posle sastane sa Kenedijem i Hruscovom i da sa svima bude u najboljim odnosima i da ga svi docekaju kao najboljeg prijatelja nezamerivsi mu nikad sto je bio sa njihovim ljutim neprijateljima.

Sto bi on rekao “ Majku ti boziju, ja sve to radim sa stilom”

[Paperinos]

Tito je sve radio sa stilom i bio je i ostao neponovljiv politicar tacnije nedostizni veciti broj jedan.

On i dan danas ima taj oreol iako je proslo skoro tri decenije od kada je napustio ovaj svet.

Ne bi me cudilo da je i tamo na nebu na vrlo visokoj poziciji i da ga i tamo mnogi postuju i cene.

Naravno ima i tamo na nebu onih kojima je Tito trn u oku i koji o njemu nemaju bas pozitivno miljenje, ali sam cvrsto uveren da takvi tamo nemaju autoritet i da su to neki susteri klomferi.

Tito je tamo sa glavesinama , mislim onim nebeskim i zemaljskim koji su mu se pridruzili verovatno na nekom bozijem Dedinju ili Brionima.

Sa njima Tile verovatno ide u nebeske lovove i hajke na kojekakve zveri.

Grantovano i na nebu ima neko Karadjordjevo ili Morovic.

Mora i tamo biti neki Kopacevski rit, ili Karakusa.

Mora na nebu biti divokoza, muflona , medveda i fazana.

Jednostavno mora ih biti, jer sta bi se lovilo da ih nema.

Uostalom zar se i to bozije nebesko prostranstvo ne zove vecno loviste.

Pa da nije to slucajno tako nazvano, tamo garantovano ima svega.

Nego da se mi vratimo na mog cala i njegov gaf sa milicijom.

Cale kao dugogodisnji pripadnik rezervnog sastava novosadske milicije i odani ucesnik svih njihovih vezbi i trkeljisanja po Fruskoj Gori i okolini se toliko primio na pandursku uniformu da je maolo falilo da u njoj ide i na posao i da u istoj i spava.

Cak je i svoju civilnu garderobu poceo da prilagodjava toj cudesnoj golubije plavoj uniformi.

Kosulje koje je kupovao su bile ili svetlo plave ili bele, druge boje jednostavno za mog cala nisu postojale.

Cudo je ta uniforma.

Ko ne ume da joj se odupre lako ga zavede.

Uniforma ti je zenskog roda pa je verovatno zato i tako prepredena.

Opasnica je to.

Zavede coveka koji je obuce pa covek misli da sve sme i da bas sve moze.

Kazem vam ima necega u tom stofu i tom kroju, nisu tu cista posla.

Ta boja i taj kroj su delo nekog vrlo opasnog mahera.

Cale kad god bi obukao svoju uniformu paradirao bi sa njom kroz stan i zagledao bi da li je keva ispeglala pantalone na cuvenu ivicu na koju muva treba noge da posece.

Peglaj to prljuso bolje urlao bi cale na kevu dok je u gacama paradirao vece pre vezbe dok je pravio poslednju probu pred finalno jutarnje oblacenje.

Zar da odem tamo na vezbu izguzvan.

Pandurske cokule bi keva morala da glanca do fantasticnog sjaja da bi zadovoljila stroge kriterijume.

Kravata sa lastisom bi visila na pocasnom mestu u plakaru sve dok je cale ne bi sebi stavio oko vrata i zadovoljno prokomentarisao…” e sad mogu da krenem”

Cale je na sve milicijeske vezbe odlazio sat vremena pre zakazanog termina da kojim slucajem ne bi zakasnio.

Za svaki slucaj bi navijao po tri budilnika koje je trpao u serpe da bi se bolje culi i za svaki slucaj je trazio da ga i telefonski probude.

Naravno i pored svega toga cale bi uvek ustajao ceo sat ranije ,ustajao bi mnogo pre nego sto bi se oglasili grozni vekeri , domaci ogromni budilnici koji bi svojom zvonjavom probudili pola zgrade.

Pola nase zgrade bi znalo da je cale krenuo na pandursku vezbu.

Mogu zamisliti kako su ga samo psovali bunovni stanari kad bi ih u pola pet izjutra trgla lupnjava zvona caletove vekerske filharmonije.

Cale ih nije uopste gasio nego bi sacekao da svi zavrse sa zvonjavom i da ih prekontrolise koji je od njih najduze drndao i koji je bio najglasniji.

Cim bi i poslednji budilnik utihnuo cale je hitao prema vratima.

Cale bi se zatim trcecim korakom strmoglavo sjurio niz stepenice, upalio bi svog ficu , koji je takodje bio kupljen od policije i sa punim gasom bi izletao sa parkinga.

Mogu zamisliti koliko mu je bilo tesko da prihvati cinjenicu da uz pandurskog ficu nije dobio i rotaciju i onu sirenu.

Koliko puta je samo kivno prokomentarisao rupu na krovu fice koja je bila probusena zbog kacenja rotacije.

Cale je kupio ficu iz rashoda pa je oprema bila poskidana.....i za uspomenu je dobio rupetinu na krovu.

Cale je taj problem sa rupom resio.

Ta rupa je uz njegovu asistanciju bila zakrpljena sa pampur cepom od cuvenog domaceg laznog sampanjca “milion” i kroz tu rupu je milion puta voda sikljala caletu na glavu kad god bi kisa pocela da pada.

Da je taj cep kojim slucajem bio postavljen onako kako treba to jest da mu ona pecurka bude od gore propustanja ne bi bilo.

Eh ali se cale bojao da mu taj pampur neka lopuza na parkingu ne ukrade pa je pampur stavio sa unutrasnje strane.

Pecurka je onemogucavala izvlacenje pampura ali zato nije dihtovala.

Cim bi kisa pocela krenuli bi potoci koji bi se poput tusa razlivali obodom pecurke pampura.

Tada bi cale samo besno obrisao vodu sa glave i rekao…”Eh eto sta bi falilo da su mi ostavili rotaciju, da mi je tu rotacija sad ne bi bilo vode….a auto bi lepse izgledao, bas bi mi ta rotacija lepo stajala….a i dobro bi mi dosla”

[Paperinos]

Zahvaljujuci pampur cepu “miliona” caletov fica je izbegao da postane prvi Novosadski akvarijum na javnom mestu, alijas parkingu.

Cale je milion puta opsovao taj prokleti “milion” i njegov cep.

Jebem ti milion, psovao je cale po ko zna koji put sedajuci svojim dupetom na mokro sediste.

E pa kud samo prodje ta voda, gundjao je kivno pipajuci mokre pantalone, sta bi tek bilo da nemam ovog cepa, gundjao je cale dok je dodatno uvrtao cep u krov.

Caletu su mnogo puta decurlija iz komsiluka na parkingu taj cep ugurala da upadne u auto posto nisu mogla da mu ga marnu.

Cale ih je snimio u tom kriminalnom delu sa nase terase posle pet neprospavanih noci i dezurstava sa dvogledom u ruci.

Ha barabe jedne urliknuo je cale u pola dva posle ponoci kad je spazio klince kako guraju cep na krovu njegovog omiljenog fice.

To ste vi barabe jedne meni sve zamesile.

Sve sam vas video barabe jedne decije, sutra cete svi biti uhapseni i poslati u popravni dom.

Na goli otok idete svi koliko jos sutra.

Cale je zaista odmah istog trena odjurio u miliciju i prijavio decurliju poimence i njihove nemarne roditelje, ali su ga tamo docekali krajnje ravnodusno i sa podsmehom.

Da hapsimo decu, a zasto da ih hapsimo, rece mu dezurni pandur.

Pa ugurali su mi cep u auto….a uz to ja sam i vas kolega , doduse iz rezervnog sastava ali sam ipak uniformnisano lice, zbog te dece ne spavam vec celu nedelju, jedva sam ih otkrio….a sutra moram na vezbu.

Dakle tako rece pandur i otvori zapisnik..sta je to bilo…. tacno mi opisite kolega.

Oni su ugurali cep u moj auto , video sam ih…rece cale…evo spiska njihovih imena.

Pa jesu li ti ga ukrali upita dezurni milicajac caleta.

Pa nisu ga ukrali druze, nego su ga samo ugurali, shvatas druze, u auto su ga ugurali.

Cep od miliona je upao u kabinu jer sam ga ja stavio sa unutrasnje strane da ne moze da se izvuce…shvatas li.

Aha, cekaj kazes odgurali ga……rece milicajac i upisa nesto u zapsinik.

Znaci auto su ti odgurali, tako reci, sad cemo da pozovemo patrolu…koja ti je registracija.

Pa nisu mi auto odgurali nego su mi cep ugurali u auto.


A cep od goriva su ti odvrnuli i gorivo ti ukrali..tako reci…koliko je bilo benzina u rezervoaru…sad cu da obavestim patrolu……gde kazes da je to bilo.

Ma nisu mi gorivo ukrali, nego su cep na krovu ugurali.

Kakav sad cep, otkud tebi kolega rezervni cep na krovu….cekaj koji je to auto koji ima cep od rezervoara na krovu...poce da se mrsti pandur.

Nije rezervoar druze nego je tu bila rotacija…..to sam ja kupio milicijskog ficu iz rashoda pa je bila skinuta rotacija, pa sam, ja stavio cep od miliona……onog sampanjca domaceg.

A tako kazi, namrsti se pandur, skinuli ti rotaciju..jasna stvar…to smo vec imali par slucajeva to se vec desavalo da nam marnu rotaciju.


Brapska posla, gilipteri skidaju rotacije i stavljaju ih znas gde… evo nikad se ne bi setio gde stave nase rotacije....zamisli stave nasu rotaciju u one njihove diskoteke.

Znas one rupetine po ugledu na zapadne drogeraske izmisljotine e to je doslo i kod nas kao to je sad moderno da se djipa uz glasnu muziku.

Te diskoteke otvaraju po atomskim sklonistima i supetinama…tamo se dernjaju i skacu uz rotaciju…sad cu da zovem patrolu.

Ta rotacija je sigurno sad u Tocku il je na Djavi, il je mozda u Dendiju tamo u hotelu Park il je u Madoni....ne daj boze da je u kontrastu, tamo se ne ulazi bez pet marica, puno je drogerasa.

Ta sigurno je tu negde tvoja rotacija , a mozda je i kod onih giliptera Vranesevica sto imaju onu labaratoriju sa zvukovima.

Kakvu labaratoriju sad se zamisli i cale.

Pa znas ona dva brata…ojebine ....imaju neku muzikantsku grupu koju zovu labaratorija.

Labaratorija zvuka, ma znas ih sigurno,stalno su na televiziji….to su oni sto pevaju one pesme o skakvcu sto je zasao u rukavac i sta ti ja sve vec znam.

Znas ih sto, posto.

U sad sam se setio rece cale, znam ko su ti gilipteri, to su oni sto pevaju mlekadziji da prosipa mleko po noci…

Cuo sam tu njihovu bezobraznu pesmu o skakavcu i rukavcu .

To sa skakavcom je bezobrazno, al ono sa mlekom je podlo i provokatorski smisljeno.

Zamisli ti moj kolega na ovu oskudaciju i skupocu prosipati mleko i to bas sad u vreme ove ove privredne reforme i stabilizacije , oni pesmom pozivaju mlekadzije da prosipaju mleko.

Mlekadzije su naivne i lako zavodljive, ako cuju tu pesmu lako ce da se zajebu i da padnu na sentimentalnu notu i ode mleko na asfalt.

Naivnog mlekadziju ti gilipteri iz Labaratorije sa zvukovima nagovaraju da prospe mleko, da prospe svoje mleko po asfaltu kad niko ne vidi ko sto rade tamo na trulom zapadu oni njihovi obesni farmeri.

E znaci i to oni pevaju rece dezurni milicajac.

Cuo sam ja tu pesmu al nisam znao ko je peva , zaista strasno koje su to barabe i antidrzavni elementi sta im sve nece pasti na pamet.

Time dodatno ugrozavaju i bezbednost u saobracaju, mislim sa tim masnim mlekom na asfaltu.

Pa da prodera se cale ,sto ih onda ne hapsite.

Ma ne vredi ne mozemo im nista, kao to je neka umetnicka sloboda jebem li ga rece pandur nemocni smo....

ja sam vec teo za onog skakavca da ih spakujem iz abrave i izlomim sve koske al mi nisu dali.

Ih da se ja pitam i da je sad ono vreme od pre pa bili bi oni ovde kod mene u dezurani u stavu mirno, kicmu bi im slomio a bubce odvalio sa ovim mojim pendrekom.

Al ne vredi sad im ne mozemo nista.

Pevaju na televiziji pisu cak i muziku za emisjie nekoga imaju sigurno ko ih stiti…neki politicar ih stiti, nas autonomaski garantovano...rece pandur caletu koji se zgrozi i namrsti jos vise…eto zbog takvih nam i jeste tako kako jeste.

Proverili smo ih , roditelji su im normalni ljudi prosvetni radnici, na koga se bacise samo njih dvojica da mi je znati.

Okupili oko sebe neke ko sto su oni pa se dernjaju i urlaju danju i nocu.

Nasli i nekog debelog Vilmoza kauboja pa se tamo po zeleznickoj stanici zajebavaju i snimaju neke filmove.

Jbem li im trunje ono giliptersko zeleznica propada a oni se pentraju po vagonima i snimaju.

Zajebavaju nas, i ismevaju.

Ljudi moji takvi gilipteri kvare nam omladinu koja ih ko omadjijana slusa.

Treskaju se svi i djipaju uz te njihove pesme.

Zamisli samo moj sin kupio njihovu plocu.

Jebo sam mu majku majcinu oplavio sam ga kad sam je pronasao sakrivenu ispod regala, vratio sam plocu u radnju, nisu mogli novce da mi vrate pa su mi dali da biram neku drugu.

Ej za cenu te njihove ploce kupio sam tri hit parade i jos mi ostalo za pet piva pride, zamisli samo kolko su ti manijaci skuplji od ove normalne muzike i kolko oni sebi mecu novaca u dzepove.

Kad sam uducanu video da Sabanova ploca kosta pola ko ona njihova poludeo sam.....posle sam ga jos dodatno istukao kad sam to video.

Ej jedan Saban Saulic da bude upola jeftiniji od njih...pa gde to ima.

Ako si ako si ,slozi se i moj cale i ja mog tucem isto, mada je moj jos deriste u i u nas stan nece uci takve ploce sa tim labaratorijama i cudesima....od zvukova.

Kod mene u kuci se zna za red, nema kod mene labavo, ja to sa kaisem odmah.

Nije mi jasno otkud se u nasem gradu heroju nadjose takvi da muziciraju takve pesme.

Umesto da pevaju o revoluciji ili neke brigadirske pesme oni pevaju o skakavcima i tom Vilmozu kauboju i mlekadziju mame da prospe mleko.

Budi bog snama koje su to generacije sad stasale.

Ej ko ce da nasledi jednog Pinkija, il Boska Buhu il onog Sirogojna.

Ko ce da nam bude novi Zarko Zrenjanin, ko ce da bude novi Ivo Lola Ribar.

Gde odose nasi naslednici, kud se dede revolucionarni polet i nasa komunisticka omladina.

Sta to radi ova mladez danas.

Eto takve treskavce slusaju i ona deca pa mi posle te njihove blesave muzike guraju cep u auto.

Zbog te muzike garant mi je sediste uvek mokro.

Da nisu ti Vranesevici slucajno snimili neku pesmu koja govori o busnom krovu fice.

Ako su je snimili daj reci mi da idem ja da ih mlatim i hapsim.

Kolko ja znam nisu al ako jesu tad su nasi , tad cemo ih pokupiti jer imamo konkretno delo.

U majku mu sta sad da radim, moj cale se zamislio.

Ne brini se rezervni kolega evo saljem patrolu odmah da ti nadju rotaciju.

Sad cu ja da javim patroli da ti nadju rotaciju.

Cale se brecnu kad cu tu rec.

Avaj, avaj saslusaj me druze, vapio je cale…. nisam imao ja rotaciju.

Nisam je imao.

Saslusaj me pazljivo molim te druze saslusaj me do kraja.

Tu na mom krovu od milicijskog fice je bila rupa od rotacije koju sam ja zacepio…sa pampur cepom od sampanjaca milion.

Ja sam ugurao cep iznutra da ne moze da se izvuce.

Stavio sam cep sa unutrasnje strane.

Shvatas li sa unutrasnje strane sam gurnuo cep u rupu na krovu mog fice.

Pa tako reci covece pocepa pandur spisak…tako mi reci.

Daj ti to meni potanko objasni i skiciraj, da konacno shvatim tu komplikaciju tvoju sa tim cepom koji si kazes ugurao sa unutrasnje strane.

I cale poce pricu iz pocetka....rec po rec...uz skiciranje.

Uzalud se vajkao cale i pokazivao milicajcu kojem apsolutna nista nije bilo jasno jer nije mogao da skonta tu tesku zagonetku kako nesto sto je ugurano ne moze da se izvuce….a ipak se ugura.

Skiciranje iz svih mogucih i nemogucih perspektiva nije pomoglo apsolutno nimalo panduru da shvati u cemu je poenta ove opake zagonetke.

Cale je zalud pokazivao rukama opisno i crtao mu , ali cabar, pandur je bio neki duduk prve vrste koji nije mogao da uklaviri ama bas nista.

Nista njemu nije bilo jasno, ama bas nista.

Cvekaj cekaj, rece konacno pandur, znaci to mozes samo ti da uguras i onda ne moze niko drugi da izvadi….jer tako.

Znaci ima neki stos na koji ti to uguras i onda niko zivi na ovome svetu to ne moze da izvuce.

Ma nije druze , nije druze tako, zajauka cale, ne shvatas me, to ja uguram sa unutrasnje strane, da oni ne bi mogli da izvuku sa spoljne, ali oni mogu to da gurnu sa spoljne strane jer ne mogu da ga izvuku,shvatas li, ne mogu da ga izvuku, nego mogu samo da uguraju, pa ga zato i uguraju.


Aha, sad mi je jasno ozari se pandur, sad kapiram, pa sto ga ti moj kolega rezervni ne stavis kontra da ne moze da se gurne, rece pandur.

Pa onda bi ga iscupali zajauka cale.

Jeste ali ga ne bi mogli gurnuti rece mu pandur, tu bi ih ti moj kolega rezervni skroz zajebao jer bi se mucili da ga guraju pa bi mozda odustali.

Evo ja da sam na njihovom mestu ja bih odustao kad ne bih mogao da ga uguram.

Gurao bih gurao par dana i odustao.

Ih covece pa nisu deca budale rece cale panduru……iscupali bi ga kad bi videli pecurku sa spoljne strane ….gilipteri su ti to moj kolega…svega se oni sete.

Zar mislis da bi to oni skontali rece zabezeknuto pandur.

Zar ti kolega mislis da bi se oni toga setili.

Ih iz prve rece cale....iscupali bi ga momentalno, pa gilipteri su to vec su mi ga cupali pa sam ga zato i stavio iznutra.

U jebem im trunje, kakva su to deca, sve znaju....ja se toga ne bih setio nikada.

Evo nesto mi genijalno pade na pamet rece pandur sav bitan.

Sto onda ne stavis neki cep koji bi sa obe strane imao tu pecurku i onda to da ne moze da se izvuce ili ugura, rece pandur sav vazan...tu bi ih zajebao svetski i resio bi problem...

Nabavi ti cep koji sa obe strane ima to prosirenje.

Pa kako da ga ja uguram rece zaprepasceno cale..kako bih ga ugurao u rupu kad bi sa obe strane imao glavu koja je sira od rupe kako ga ugurati .

Glava je sira od rupe…objasni sad ti meni to moj kolega sto si zamislio, nacrtaj mi ti to kako mislis da izvedem...

Kako ugurati nesto sto je sire od rupe.. i to sire sa obe strane.

Pandur se pocesa po glavi.

E jebiga …rece pandur….ja sam pokusao da ti pomognem, ali ne vredi, to sam ja onako zamislio, al da me jebes ne bih ti umeo to objasniti.

To mi je onako palo na pamet, evo vec me glava zabolela od tog tvog cepa.

Imas li nesto za glavu daj mi neku tabletu , zaboli me glava od ovolikog razmiljanja i mozganja.

Daj da to zavrsavamo, moram da prilegnem odma, joj ubi me glava.

Puce mi celo od tvog problema, nisam se skoro ovako namucio i narazmisljao.

Jednom sam resavao sinu domaci iz matematike za drugi razred i glava me je bolela dva meseca.

Lakse bi mi bilo nekog pendreciti celu smenu neg ovo cudo sa cepom sa tobom resavati.

Znaci moj kolega rezervni , taj cep je sad kod tebe u autu.

Jeste potvrdi mu cale.

E ne vredi nam onda nista, ne mogu ti pomoci, da su ga ukrali mogli bi nesto da uradimo, ovako mrka kapa, ne postoji mogucnost da ih za bilo sta okrivimo.

Kad ti nisu nista ukrali nemam osnov da ih privodim, a uz to su i maloletni…zakon stiti maloletnike.

Zalim slucaj.

Cale je izasao u ranu zoru iz pandurske stanice sav slomljen….i njega je glava zabolela…a kisa je pocela da pada kao sumanuta.

Jao urliknu cale…..setivsi se pampur cepa koji mu je ostao na sedistu auta kao dokazni materijal.

Jao moj jadni fica ce da bude pun vode.

Cale se dao u sumanuti trk.

Dok je stigao do auta u autu je vec bio potop.

Fica je bio poput akvarijuma.

Par dana je cale susio auto i vadio sundjerom vodu.

Cale se ondaposle celodnevnog razmisljanja i mozganja dosetio da doskoci toj decijoj ujdurmi sa uguravanjem cepa pa bi svaki put na parkingu sa drvenom gredom sa unutrasnje strane podbocio pampur cep.

Aha zadovoljno se izkezio …..e sad ga gurajte ..gurnem vam ga strini rece cale ponosno zakljucavajuci svog mezimca ficukana…kako mu je tepao.

Sad se cep ne moze ugurati.

I ta drvena greda u kombinaciji sa pampur cepom je spasila ficu od potopa.

Vukao je na zadnjem sedistu tu drvenu gredu svaki dan kad bi ga vozio i vracao je na mesto kad bi parkirao auto.

Fica je spasen od potopa.

Daleko od toga da u njemu vise nije bilo vode.

Ma kakvi bilo je u fici vode uvek…cak i kad nema kise.

Ta cinjenica je cala dovodila do ludila.

Pa kako sad voda u autu gundjao je cale dok je proveravao gredu koja je stajala oslonjena o pampur cep.

Kuda je sad prosla majku li joj njenu.

Stavio sam gumeni dihtung ispod cepa i opet je voda procurila.

U jebem li joj trunje i vodi kuda je procurila.

Ceo komsiluk je slusao caletovu galamu i ogavne psovke mog caleta kad bi u svom omiljenom autu ugledao mokre patosnice i njegovo sediste.

Pu majku mu otkud sad to.

Pa otkud ovolika vodurina u mom autu urlao bi cale na sav glas.

Odakle voda kad kise nije bilo dve nedelje.

Sinoc je sve bilo suvo a pogledaj sad sve je mokro, o jebem te sreco.

Gde sad da sednem,… zenoooo…o zenooooo…urlao je cale dok je dozivao kevu.

Luda zeno baci mi brzo jedan jastuk da ga stavim na sediste, da dupe ne iskvasim…….

Komsiluk se cerekao na caletovu galamu i pominjanje mokrog dupeta , tako javno i na sav glas.

Jastuci su resavali problem na kratko jer bi ih svaki dan morao menjati.

Keva ih je susila peglom posto se za dan nisu mogli osusiti….prirodnim putem.

Svaki novi dan je znacio i nov jastuk i novo mokro sediste.

Caleta je taj problem izludjivao.

Angazovao je sve majstore da mu taj problem rese.

Mislim majstore koji su bili po njegovom uvrnutom kriterijumu majstori.

Majstor za pandurskog ficu je mogao samo da bude neki pandur ili neko ko u familiji ima miliciju.

Cale je pazljivo birao svoje okruzenje po partijskoj liniji i po milicijskoj liniji.

Oko pampur cepa na krovu fice po majstorskim instrukcijama je sve oblepljeno prvo sa tutkalom u reziji mog caleta i njegovog kolege iz rezervnog sastava milicije.

Tutkalisanje nije umanjilo kolicinu vode u autu, pa je cale onda pazario cuveni tigar lepak.

Sa tim lepkom je izmazao pola ficinog krova i tapacirunga sa unutrasnje strane, ali avaj ni to mu nije pomoglo uopste.

Tigar je zakazao i pojeo je pola tapacirung sundjera sa ficinog krova.

Jebem ti tigar lepak, pojede mi sundjer, rece cale i zafrljaci punu konzervu u kontejner, dzaba sam novce bacio.

Prokleti tigar rani se sa sundjerom.

Ko mu tako ime dade da mi je znati rece cale i baci konzervu u kontejner.

Tu konzervu su koliko vec iste veceri u kontejneru nasli, tacnije namirisali lokalni duvaci lepka i otkinuli se na stepenistu nase zgrade sipajuci lepak u kese za smece i udisuci njegova opojna otrovna isparenja , zahvalivsi se nepoznatom velikodusnom donatoru na ovom deficitarnom daru.

Duvaci su resili svoj problem sa lepkom za neki dan ali moj cale nije.

Problem je njemu ostao.

Mokro sediste ga je uvek revnosno docekalo svakog jutra.

Caletovo dupe se naslo na ozbiljnom testu izdrzljivosti i otpornosti na vlagu.

Na poslu su ga zajebavali da treba da nosi pelene ili nepromocive gace.

Zalud se cale branio da to nije vlaga onog tipa za koji oni misle da jeste.

Postao je tema broj jedan za zajebanciju.

Cale i njegov rezervni kolega su se zamislili i ubedacili.

Propala im je akcija sa tutkalom i tigrom...sta dalje.

[Paperinos]

Oj masino al si tajna mislili su vrli majstori.

Onda su on i taj isti kolega otisli kod treceg kolege koji im je rupu na krovu zalio sa smolom.

Smola je zakon rece taj strucnjak, evo nasa zgrada ima ravan krov i zaliven je sa smolom i nema kapi vode, nema jebenog crepa i gradje, smola je cudo nad cudima, samo budale imaju krovove, ovo ko je izmislio taj treba da dobije nagradu, smola ce moj kolega da ti resi problem , ne brini se kolega sa smolom je problem resen.

Kolegina tad ganc nova zgrada sa tim cudesnim i fantasticnim ravnim krovom je propustila vodu ....ali tek sledece godine i time kolegu lisila tog njegovog spokoja pa je kolega od iduce godine po celom stanu dezurao sa loncima i serpama i psovao tu budalu sto izmisli ravan krov i onu smrdljivu smolu.

Ali pre toga je za njega smola bila otkrovljenje.

Sva trojica su se bacila na grejanje smole i to na sred parkinga ispred nase zgrade.

Zabezeknut komsiluk je sa cudjenjem gledao ovu trojicu kako u zidarskoj metalnoj fangli na plinskom resou greju smolu….

Sta to radite ljudi upita ih jedan prolaznik osvedoceni intelektualac i mrzitelj milicije inace predsednik naseg kucnog saveta.

Jebemo radoznale odgovorise mu u horu sva trojica...

Cale ga nakrpi dodatno,aje tutanj olosu intelektualni smrdljivi,gledaj svoja posla barabo jedna, kad mi se auto unistava tebe nema nigde a cim se nesto korisno radi ti se odmah tu stvoris da spijuniras.

Cale je odmah kolegama dao na uvid kratki dosije doticnog.

To vam je ljudi otac jedne barabe sto je pobegla u Ameriku, sin mu je sad sigurno spijun i radi za Ciju......majku li mu imperijalisticku ovaj matori sigurno nesto muti i salje im planove nasih ulica i vojnih objekata.

Pa jesi li ga prijavio upitase ga kolege.

Jesam, rece cale, sto puta do sad sam isao da ga prijavim, ali nista nisu preduzeli, samo mi kazu strpite se, provericemo, sve je u redu....sin mu tamo radi na nekom koledzu, predaje istoriju.

Ej on da predaje istoriju, ko da ja ne znam da on njima tamo cinkari nas i huska ih da nas napadnu.

Sva ta intelektualana bagra je izdajnicke sorte rekose ova dvojica, sve bi to trebalo u bajbokanu.

Ovde se odskoluju o nasem trosku pa onda uhvate tutanj u inostranstvo i tamo nas ruze i opadaju, a nas lebac su jeli.

Sto tamo ne zavrse neke skole, oce kur moj to tamo kosta, ovde sve fraj pa onda palamude.

O da moze Staljin da dodje ovde samo na par dana rece kolega, uveo bi taj red za cas.

Tako je ree moj cale Staljin je bio pravi covek za takve disidente.

Da znas da jeste slozi se i treci rezervista......joj kako ga volim.

Ja ga obozavam rece cale i pokaza im znacku sa staljinovim likom.

Ih i ja imam istu rece onaj drugi i pokaza je.

Onaj treci izvadi sluku iz novcqanika sa staljinovim likom, i pohvali se, ja je nosim uvek na levoj strani...pored srca.

O braco moja, kamaradi moji rasplaka se cale i zagrli ih, znao sam ja da ste vi pravi ljudi, al nisam znao da ste bas toliko ispravni i na liniji kao sto sam i ja.

Nema drustva i sistema kao sto je Sovjetski savez.

Sad ja idem po votku da nazdravimo.

Vi pripazite tu oko smole, ako ona budala opet dodje da nam palamudi slobodno ga uhvatite da mu naspemo smole u ta njegova brbljiva usta.

Cim je smola prokljucala cale i kamaradi krenuli su u akciju.

Nalili su je oko pampur cepa.

Zitka smola je pocela da se razliva.

Smola je usrala pola krova od auta i razlila se cak i po sedistu ali je voda i dalje narednih dana misteriozno nalazila put do sedista.

Voda se pojavljivala na sedistu svakog seldeceg jutra.

Vode je u fici uvek bilo, uvek bi ranom zorom voda docekala caleta.

Noc uopste nije morala biti kisna a da mu sediste u fici ne bude mokro.

Tacno da je auto stajao u Sahari opet bi u njemu bilo vode.

Ta cinjenica je matorog tiranina izludivala.

Vise ni sam nije znao sta da uradi.

Onda se jednog dana sav bitan pojavio na vratima naseg stana sa dve male kutijice i ponosno ih tresnuo na sto .

Jedna mala crvena i jedna mala plava kutijica sa natpisom “metalik” su caletu delovale kao otkrovljenje i bogojavljenska vodica koja sve leci.

U to vreme neki prepredenjak iz Sapca se dosetio da tu speciju prodaje preko oglasa.

Tamo je objavio da on to proizvodi u sta ja licno cisto sumnjam i mislim da je u pitanju bilo najobicnije prepakivanje iz nekih velikih kutija koje je taj isti pazario negde u inostranstvu.

Taj “biznismen pronalazac” je te velike kutije razmerio u ove njegove minijature uz masnu zaradu.

Da bi mu ta ujdurma prosla morao je da laze i maze na veliko.

U oglasima je nahvalio taj famozni i vajni njegov tecni metal toliko da su ga ljudi poprilicno kupovali misleci da to cudo moze ama bas sve.

Istini za volju verovatno je taj tecni metal nesto i mogao, ali ovo sto je caleta mucilo definitivno nije mogao da resi.

Ha ovo ce da resi moj problem sa vodom, ovo je resenje, rece cale citajuci novine i oglase u njima.

Pogledaj krpi glave i blokove motora, deklove i karburatore, moze i rezervoar da okrpi.

Ovo je to sto meni treba.

Ovo ce garant vodu da zaustavi.

Odmah se cale latio telefona i porucio to neverovatno cudo.

Prodavac mu je dodatno nahvalio telefonski to svoje cudo uz opasku da povrsine koje se tretiraju moraju biti besprekorno ciste i odmascene…osmirglane…bez ovog i onog…

Receno, ucinjeno, kroz par dana cale je na kucnu adresu dobio to cudo.

Mislim dobio je poziv da ode do poste i tamo plati paket koji mu je stigao.

Otisao je kao omamljen i vratio se neverovatno brzo.

Ja sam glumio da citam neku skolsku lektiru dok mi je u sredini bio skriven strip sa urnebesnim dogodovstinama Cika i Zagora , famozna epizoda Cikovo Detinjstvo.

Cerekao sam se kao magarac dok sam citao te zivotne dogodovstine Zagorovog prijatelja i saborca Felipe, Kajetana, Gonzalesa Martineza…alijas Cika.

Cale je pomislio da se cerekam njegovom tecnom metalu pa me je odmah sa milicijskim kaisem premlatio.

[Paperinos]

Barabo jedna urlao je cale dok je sa kaisem sarao moje dupe.

Ti ces da se meni podsmevas…ti barabo jedna meni da se smejes , ej meni koji te lebom ranim.

Nisam mogao da se suzdrzim pa sam ironicno dodao …cale hranis me i sa onom salamom podrigusom i jajima.

Ha ti me jos i zajebavas, proderao se matori tiranin, pa sad cu da te smlavim .

Kais je poceo da seva jos vecom zestinom.

Cale se dernjao iz sveg glasa.

Ti gilipteru jedan da se meni smejes i meni da kontriras , ej meni se podsmevas, meni i mojim mukama sa autom...ti balavce slinavi.

Nos ne umes da obrises, a vec me zajebavas.

Sad cu ja tebi da dam po dupetu da i ti ne postanes ko one barabe sto slusaju one iz labaratorije zvuka.

Neces ti meni slusati te giliptere sto tamo djipaju..i kradu milicijske rotacije.

Dacu ja tebi sad porciju koju si zasluzio poodavno.

I tako cale me je umlatio kao vola u kupusu.

Sa milicajskim kaisem mi je napravio pravo freskoslikarstvo po mom sirotom dupetu.

Bio sam kivan i ozlojedjen sto sam opet pazario batine ni za sta.

U skoli su me svi redom zezali za batine jer sam na casu fiskulture bio sav isaran sa cuvenim guisterima koji su posle crvene boje poceli da se razlivaju u svim duginim bojama , pocev od modro plave pa do zelene i zute.

Bas tih dana nas redovni nastavnik fizickog je ponovo zakovrnuo i otisao na dvonedeljno bolovanje.

Zvanicno je dobio grip, ali je prava istina bila da je opet prekardasio sa sljokanjem pa je morao na lecenje u bolnicu.

Bio je vecito pijan i nije mogao da stoji na nogama koliko se sljemao.

Pio je rakiju brlju koju je redovno nosio u malim pljosnatim flasama u svom unutrasnjem dzepu.

Casovi kod njega su proticali u apsolutnoj anarhiji.

Bacio bi nam lopte i poslao nas na skolsko igraliste sa recima, ajde trk tamo na igraliste i raspali po lopti.

Samo pazite da se neko ne povredi, igrajte fer i korektno, bolji neka pobedi, ko izgubi neka se ne ljuti nego neka se sledeci put bolje potrudi i nauci nesto.

Deco u zivotu treba znati i gubiti, svi eliki igraci su prvo bili gubitnici pa su tek posle postali pobednici, zapamtite to.

I tako je pocinjao svaki cas.

Mi bismo igrali fudbalice ili kosarke.

Devojcice bi se bacile na tracarenje ili prelistavanje nekih stranih tinejdzerskih novina koje su tad pocinjale da budu u modi.

Cuveni Bravo se prelistavao i iz njega su isecale svoje idole.

Nas nastavnik ih zbog toga nije prekorevao, nego im je samo sugerisao da se okane tih mastarija i da malko pogledaju i ove domace momcice koji su tu na dohvat ruke za razliku od belosvetskih zvezda.

Disha je u sustini bio dusha od coveka.

Nekadasnji vrlo talentovan i perspektivan fudbaler, igrac svih gradskih klubova za kog su se svi otimali...zavrsio je kao nastavnik fizickog vaspitanja.

Neozenjen, samac, alkos i dobricina koji se propio posle prerano zavrsne sportske karijere.

Povredio se trajno na jednoj lokalnoj utakmici neposredno pred odlazak u inostranstvo.

To ga je dotuklo i vise nije mogao da sebe pronadje u bilo cemu drugom.

Ljudi iz sportskog saveza su mu nasli mesto u prosveti.

Dobio je posao nastavnika fizickog u nasoj skoli gde je tavorio i cekao penziju.

Nije nas maltretirao niti se na ikoga izdirao bio je ravnodusan i blag prema svima, uvek nekako cudno odsutan i vecito zamisljen.

Mi smo ga postovali jer nas je mnogo puta odusevio sa svojim bravurama koje je izvodio sa loptom.

Retko je kad uzimao loptu osim kad su bili skolski turniri.

Tada bi nas par casova spremao i poducavao fudbalskoj vestini koja mu je jos uvek ostala.

Redovno smo bili prvaci.

Tukli smo sve ekipe i one starije i mladje.

Inace u redovnim casovima on je bio skroz odsutan.

Mi bismo picili fudbal i jurcali po terenu ceo cas.

On bi za to vreme popunio dnevnik i legao da odspava ili bi pio u svlacionici.

Na kraju godine svi bi imali petice, posto druge ocene on nije davao nikad nikome.

Zato smo ga i zvali Dimitrije petica….Od mila Disha petica.

Dimitrije petica, alijas Disha je s vremena na vreme zbog slabe jetre odsustvovao sa posla.

Lecio se po par nedelja i onda bi ga menjao njegov kolega , koji je bio susta suprotnost.

Bio je to ozloglaseni Paja labud.

Paja labud je za razliku od Dishe bio tiranin prve vrste.

Kod njega se na casovima nije igrao ni fudbal ni kosarka.

Kod Paje labuda se samo radila gimnastika.

Gimnastika i vezbe do besvesti.

Kod Paje Labuda nije bilo smeha niti price, bilo je samo straha i terora.

Casovi fiskulture kod njega su bili tezi od casova matematike i fizike.

Paja je insistirao na beloj opremi za fiskulturu znaci bele patike, bela majica bele carape.

Zato smo i Pajine djake zvali istim imenima…labudovi.

Redovno smo ih drali na svim turnirima sto je Labuda dovodilo do ludila.

Paja Labud je svoje djake posle svake izgubljene utakmice kaznjavao sa bezbroj cucnjeva i zgibova sve dok ne bi popadali u nesvest.

[Paperinos]

Kao i Disha i Paja labud je bio nezenja.

Paja je od Dishe bio stariji za pet godina.

Imao je cetrdeset godina ravno.

Stalno se farabao i krio sede vlasi koje su mu redovno izbijale.

Bio je sav izvestacen i usiljen.

Svi smo ga se klonili i gledali smo da budemo sto dalej od njega.

Bas u to vreme kad je Disha otisoa na bolovanje nasa razredna je otisla u prevremenu penziju.

Razbolela se od zivaca.

Mislim tako se kaze, inace narodskim recnikom receno zena je poludela.

Dobar deo krivice za njeno ludilo snosili smo bas mi.

Izludjivali smo je svaki dan sa smicalicama koje smo joj pravili.

Dernjali smo se na njenim casovima, gasili joj svetlo, krali joj dnevnik i odvrtali safove na stolici.

Umisljala je da ima epilepsiju i da joj se stalno nesto drma ispod nogu.

Stalo se pridrzavala za klupe i gelendere misleci da se skola drma.

Redovno je konzumirala tablete za smirenje koje su joj skroz unistile nervni sistem.

Nije mogla da zapocne dan bez sake tih lekova.

Na kraju je skroz podilejisala i vise nije mogla da se kontrolise.

Gutala je tablete kao sto dzuboks guta zetone.

Zato smo je i zvali Dara Dzuboks.

Dara Dzuboks je na kraju otisla u hitnu penziju a na njeno mesto je dosla prelepa mlada nastavnica engleskog.


Bila je nestvarno lepa, blage naravi , prekrasnih crta lica, mirnog glasa sa perfektnom dikcijom.

Kao omadjijani smo gledali u nju.

Imala je beskrajno plave oci sa kojima nas je gledala onako toplo i umilno.

Kazem vam cudo se desilo.

Niko vise nije ni pisnuo na casu, svi smo bili zateceni.

Engleski jezik nam je odjednom postao najomiljeniji predmet, niko nije bezao sa njenih casova.

Nosila je jednostavnu garderobu pastelnih boja koja joj je perfektno stajala.

Za razliku od nase bivse zarozane Dare dzuboks koja je uvek bila u nekim mracnim kompletima koji su podsecali na vojne uniforme, nasa natavnica engleskog Snezana je bila kao ona njena imenjakinja iz bajke.

Na prvom casu dok smo se upoznavali prvi sam imao tu cast da se moja nova razredna pozabavi sa mojim problemom.

Moj problem su bile modrice , oni cuveni gusteri sa kojima me je cale dusmanski isarao.

Snezana je posle zavrsenog casa razredne nastave trazila da ostanem i da porazgovaramo.

Upitala me je o mom problemu i trazila je da joj kazem ko me tako tuce i kaznjava.

[Paperinos]

Ja sam odao cala tlacitelja i dodatno ga jos okarakterisao kao nervno labilnu osobu koja umislja kojesta i tiranise me zbog svojih kompleksa.

Rekao sam da uopste ne znam zbog cega me bije.

Rekao sam da mi je cale psihijatrijski slucaj koji odbija lecenje.

Slagao sam iz mesta naravno i sebe sam opisao kao nevinu zrtvu manijaka, samo da bi zadobio paznju ove lepotice.

Sta reci zaljubio sam se do usiju sa svojih trinaest godina u prelepu nastavnicu koja je bila celih trinaest godina starija od mene.

Dve trinaestrice ne slute na dobro i nisu bas srecan broj….barem ne u mom slucaju.

Postao sam uzasno nesrecan sto nisam straiji barem trinaest godina.

Nisam mogao nocima da spavam samo zbog nje.

Lepotica Snezana je postala moja opsesija.

Samo sam o njoj mislio.

U to vreme napale su me i prve bubuljice pa me je to jos dodatno iskompleksiralo.

Hormoni su me razvalili, a ja sam bio van sebe.

Bio sam na sedmom nebu i stalno sam razmisljao kako da budem sto vise i sto cesce pored lepojke.

Isao sam na dopunske casove engleskog samo da bih je gledao.

Engleski sam ucio iz petnih zila.

Ucio sam sve lekcije unapred.

Svoj poslovicno neuredan recnik sam samo zbog nje sredio i doveo ga u stanje perfekcije.

Uvek sam se javljao prvi kad bi nas nesto pitala.

Na njenim casovima sam bio crven poput tetreba gluhana u sezoni parenja.

Sav bi pocrvenio kad bih je ugledao.

Paja Labud nam je odmah prvog casa svima podelio keceve cisto iz obesti i zlobe sto smo na nedavno zavrsenom skolskom turniru njegove “labudase” razvalili sa devet nula.

Da bi to iole opravdao pred kolegijumom rekao je da to cini zato sto ne nosimo adekvatnu opremu za fiskulturu, sto smo nesposobni da izvedemo osnovnu gimnasticku vezbu i sto smo u svakom pogledu aljkavi i nespremni da bilo sta naucimo.

Nasa nova razredna cim je ugledala one silne jedinice u dnevniku dosla je zajedno sa nama na cas fiskulture kod Paje Labuda.

To je ujedno bio i njihov prvi susret.

Paja labud jos uvek momak, i nezenja, se iskezio kao gusan kad je ugledao ovu lepoticu u fiskulturnoj sali.

Koleginice, koja divna cast da vas vidim u ovoj mojoj fiskulturnoj sali, bas lepo sto ste dosli dosli da vidite kako ova vasa decurlija nemaju pojma o vezbama, rece Paja labud..

To je znate mlada koleginice sve plod aljkavog rada mog kolege, koji je bas ovu decu raspustio….a bivsa razredna je bila nemocna da ove bezobraznike dovede u red.

Koleginice budite vrlo rigorozni sa njima , ne popustajte im jer su ta deca vrlo bezobrazna i nevaspitana.

Ako vam bude trebalo nudim vam svoje iskustvo da ih pokorite.

Snezana se zahvalila Labudu na toj velikodusnoj ponudi uz opasku da ona sa nama nema problema, za sad i da je vrlo zadovoljna odeljenjem koje je dobila.

Ova deca su divna i mislim da su vrlo kreativna.

Dosla sam kolega kod vas da mi objasnite one slabe ocene koje ste im dali.

Pokusao je Labud nevsto da obrazlozi one silne keceve koje nam je utrapio i da od toga napravi neko poentiranje na racun svog fiskulturnog znanja i spremnosti u odnosu na kolegu Dishu kog je mrzeo iz dna duse i zavideo mu na karijeri koja mu se omakla pa ga je svakodnevno cinkario kod direktora.


Nasa razredna je bila uctiva i vrlo strpljiva za svoje godine, videlo se da je vrstan pedagog i to ne samo za decu.





Paja labud se trudio iz petnih zila da sarmira nasu razrednu, sa meseca se videlo da ovaj nadobudni gusan ima teritorijalnih pretenzija prema nasoj razrednoj, alijas mojoj simpatiji.

To mi je u ocima jos vise zacrnilo i omrzlo ovog sistavog gusana.

Razredna je zatrazila od Paje labuda da joj pokaze koje to vezbe mi ne umemo da izvedemo.

Paja je jedva docekao da pokaze svoje gimnasticke vestine pred Snezanom.

Koleginice evo pogledajte rece Labud i na strunjaci pokaza neke graciozne skokove i prevrtanje preko glave, plus jedan salto.

Eto koleginice to je sasvim dovoljno za jednu pozitivnu ocenu, a to niko od ovih vasih ne ume.

Razredna se zaprepastila odsustvom svake pedagogije kod ove budale Labuda.

Mislim da ipak malo preterujete rece Snezana Labudu, ta vezba je vrlo zahtevna.

O ma kakvi sistao je Labud, to je vrlo laka vezba, iz odeljenja koje ja vodim svi do jednog je znaju izvesti.

Da ali ipak mislim da fiskultura nije samo vezbanje gimnastike, fiskultura je i bavljenje fudbalom i kosarkom , a tu su moji ucenici koliko sam imala uvida vrlo dobri, vidim da su bili cak i na pokrajinskim takmicenjima.

Imaju i neke diplome, pa medalje…..a to nije malo.

Paja se nakostresio kad je cuo rec fudbal i kosarka.

Koleginice ti sportovi uopste nisu korisni za decije telo i razvoj.

Ta kosarka i fudbal posebno su jedna najobicnija huliganska vestina gde se promovise sirova snaga i bezobzirnost.

[Paperinos]

Evo koleginice sad cu vam ja pokazati sta je vestina i sta je gracioznost.

Evo sad cete da vidite sav sjaj i lepotu gimnastike.

Ovo je vezba za peticu, ko ovo kod mene uradi ima peticu do kraja godine.

Ja ovu vezbu obozavam, u njoj je sazdana sva lepota gimnastike i vezbe cist primer sklada tela i duha.

Labud me je pogledao naredjivackim pogledom i rekao mi da mu dovucem odskocnu dasku i da je stavim ispred gimnastickog konja.

Stavi dasku na liniju ti pametnjakovicu sto stalno nesto mudrujes.

Mudrujes nasilnice jedan, ajde uradi i ti nesto korisno, nije ti ovo fudbal pa da i ovde sutiras djake po nogama ko sumanut.

Paja Labud me je zamrzeo zbog zadnje utakmice gde sam njegove labudase razvalio.

Da se odmah razumemo nisam dao go nikada u svojoj igrackoj karijeri.

Jebiga imao sam dve leve noge, nisam bio za fudbalera, a i kako bih bio neki fudbaler kad ga nikad nisam igrao.

Dok su deca pikala loptu ja sam uvek nesto morao da radim.

Cale me je uvek uposljavao da nesto rinatam.

Il sam morao da perem njegov auto, il sam tresao tepihe, il sam vukao koejstarije iz podruma da se luftiraju.

Moje slobodno vreme je bilo namenjeno za rad u stanu i oko njega.

Cale je bio uzasno nesrecan sto sam smotan i antitalenat za fudbal u kom je on nekad u svoje vreme po njegovoj tvrdnji bio maher i igrac nad igracima.

Cale je o svom fudbalskom umecu pricao u superlativu.

On pa on, on je bio drugi Sestic i Sekularac, on je bio cuveni fudbaler....al eto nije imao vremena da igra fudbal jer se ozenio i zaposlio......tako je govorio.

Jao koji si ti dustabanlija, nesreco jedna, nemas pojma o fudbalu, urlao je na mene u retkim prilikama kad bi kod dede na selu sa seoskom decom igrao fudbal.

Idiote smotani dernjao se cale na mene dok su me deca vrtela ko majmuna na terenu, nisi ni za sta ne umes ni loptu da sutnes.


Jao smotana budalo sav si na one.......njene ( kevine) i oni su tako glupavi i smotani..isti si kao njeni.

Ova calova konstatacija je bila na mestu.

Bio sam antitalenat za fudbal.

E sad da li sams e bacio na kevine ...to ne znam... ali posto u nasem odeljenju nije bilo alternatve jer nas je bilo tacno toliko za jednu ekipu, dobio sam priliku da igram fudbal, u odbrani.

Nisam bio za napad al sam bio dobar za odbranu.

Igrao sam beka u timu naseg razreda i Pajine napadace sam masakrirao.

Cepao sam ih po nogama tako ljuto da su svi do jednog ispali iz stroja jos u prvom poluvremenu.

Imao sam na nogama neke sangajke koje su se od stajanja u izlogu sporstske radnje skroz okamenile.

Cale mi ih je kupio na snizenju jer sam morao da imam patike za fiskulturu, inace u redovnom opremanju sa garderobom patike nisu dolazile u obzir jer je moj cale apostrofirao samo cipele i to one poluduboke koje po njegovom misljenju mogu da se nose i leti i zimi.

Ja sam imao inkrimisane poluduboke cokule na nogama i na minus deset i na plus cetrdeset.

Sangajke sam nosio samo na fiskulturi jer mi je cale striktno napomenuo da mi druge ence kupiti ako te pocepam.

Zato sam ih morao cuvati.......sto se na kraju pokazalo kao nepotrebno jer su te sangajke i dan danas u zivotu i nisu se izlizale ni malo, sto je potpuna misterija i vrlo mi je sumnjiv sirovinski sastav te Kineske gume.

Bice da su te patike napravljene od neke gume za one kamione dampere sto vucaraju silnu zemljurinu sa povrsinskih kopova.

Te moje kamene sangajke su tada napravile dar mar na terenu.

Koga bi one zakacile taj vise nije bio tako raspolozen za sledeci napad.

Posle par dobijenih udaraca svaki napadac me se klonio i dodavao je loptu nekom drugom…za svaki slucaj.

Za to vreme nas tim bi napravio neprobojnu odbranu iz koje bi brzim kontrama punio mrezu protivnika koji je sve slabije stajao na svojim klecavim izubijanim nogama.

Paja je urlao na svoje pulene da krenu u silovit napad, ali su se oni samo dodavali sa loptom i taktizirali.

Nisu hteli vise da rizikuju sa novim susretom sa mojim kamenim sangajkama.

Bili su olupani po cevanicama i sa lepim cvorugama….a pocelo je i da ih boli.

Vise se niko od njegovih pulena nije usudio da krene u napad.

Ja sam uspeo da nalupam po nogama sve igrace pa cak i njihovog golmana sam lepo isutiro.

Na kraju su svi do jednog bezali od mene dok sam ih jurio po terenu.

Lupao sam sve od reda i one sa loptom i one bez nje, tako da me je sudija u drugom poluvremenu zbog toga a i na Labudov protest hteo da iskljuci iz igre.

Eh ali sam se ja vesto branio da nisam nikoga namerno udario i pocela je zestoka svadja sa sudijom i Pajom Labudom iz koje sam ja izasao kao pobednik jer sam se pozivao samouvereno na neke propise o kontaktu i gradjenju lopte i dozvoljenoj putanji kretanja igraca u odbrani i napadu koji ne sme da bude direktan na odbrambenog igraca....... koje sam sve izmislio naravno.

Sudija je bio domar u skoli i nije imao pojma o fudbalu samo je znao da duva u pistaljku, a sudijina je zadnja...zar ne.

Moji argumenti su u sudijinim ocima bili uverljiviji od labudovih pa je mene poslusao...i nije me izbacio.

Pajina ekipa je unistena.

Nasa ekipa ih je razvalila sa nularicom.

Zato se Paja na mene tako izdirao.

Upamtio je onu moju retoricku raspravu sa njim i sudijom.

Razredna je posmatrala Labudovu gimnasticku demonstraciju.

On se za to vreme raspremio u svoju atlet majicu, namazao ruke sa talkom zauzeo stav i poceo da pokazuje svoje bicepse pred nasom razrednom.

Evo koleginice pipnite koja je to cvrstoca, toga nema kod fudbalera, duvarao se Labud.

Nema u gimnastici nasilja ko sto ga praktikuje ovaj idiot, pokaza rukom u mom pravcu.

Taj mi je sve moje igrace izlupao po nogama, taj mali nema veze sa sportom, on je tipican retard i fizikalac….nasilnik koji snagom sprecava tehniku i umece da se pokazu, pravi je kostolomac a ne fudbaler, smotanko jedan lajavi i lazljivi.

Samo da znas mali procitao sam ponovo sve propise u fudbalu i nisma nasao nigde ona tvoja pravila. 

Evo pogledajte koleginice moje misice , ja to redovnom vezbom odrzavam, pogledajte moj stav i moju kicmu……Labud je sebe promovisao u punom sjaju.

Ja sam jedva docekao to da mu se paznja odvrati i odvukao sam odskocnu dasku na mesto gde je Labud trazio.

Neprimetno sam na gimnastickom konju odgurnuo jedno kopito koje je odavno bilo rasklimano pa ga je Labud stalno morao da namesta da ne opikne, kako je on to redovno govorio.

Alo magarce namesti kopito da ne opikne, cesto je urlao na jadne djake, nemoj da vrat slomite pa posle da ja budem kriv sto ste bangavi i mlitavi…urlao je cesto besni labud.

E ja sam to inkrimisano rasklimano kopito na ofucanom gimnastickom konju marke Elan stavio na sam cosak noge tek da se konj pridrzava.

Labud je teatralno uhvatio zalet i u punom sprintu se zaleteo na odkocnu dasku.

Odrazio se rasirio svoje krive noge i sa rukama naskocio na konja.

Kopito na konju je od siline naskoka popustilo , konj se nakrivio na levu stranu , a Labud je izgubio ravnotezu, ruka mu je klecnula i strmeknuo se na parket, omasivsi strunjacu za malo.

Opalio je o parket kao zabac sto pukne na povrsinu vode.

Pukao je kao divlji gusan u preletu na vodu kad ga ustreli lovac .

Ceo razred se dao u gromoglasan smeh.

Labud se ugruvao domacinski.

Samo je zajaukao…jao zovite hitnu pomoc…..i izgubio je svest istog trena.

[Paperinos]

Paja labud je prebacen u hitnu pa na ortopediju gde su mu bandazirali lakat i poslali ga na kucno lecenje.

Labud je ugruvao krilo, narodskim recnikom receno za malo je skrljao ruku.

Kucno lecenje za labuda nije dolazilo u obzir jer je bas zetoko bacio oko na moju razrednu.

Vec sutradan onako sa umotanom rukom se pojavio u skoli.

Druze labude pa otkud vi u skoli zaprepastila se sekretarica, zar niste na bolovanju.

Ja sam vec htela da va otvorim bolovanje i da sa direktorom potrazim zamenu.

Ko da bude na bolovanju , brecnu se Labud, pa nisam ja ko ona pijandura da za svaku kijavicu idem na bolovanje, ja sam covek od celika.

Zdrav zivot, i vezbe su mne spasile od povrede, to da je pala ona pijandura danas bi ga vec oglasili u citulji.

Nema zamene za mene, ja danas drzim redovno casove.

Labud se stustio hodnikom prema ucionici gde sam ja bio.

Nasao me je u ucionici i izvukao me je pred svima sa onom drugom zdravom rukom trzajuci moje nesretno uvo.

Galamio je na mene kao nenormalan, zlikovce pogledaj sta si mi uradio, seprtljo smotana ni drvenog konja ne umes da postavis, smotana seprtljo za malo da me ubogaljis.

Samo kad bih znao da si mi to namerno uradio smesta bih ti obe ruke polomio, budalo jedna.

Izveo me je na hodnik i odvukao do kancelarije direktora.

Otvorio je vrata bez kucanja i ugurao me kod direktora u kancelariju.

Evo druze direktore to je ta baraba sto me je upropastila, rece besno labud direktoru koji je listao novine,…

Direktor je listao cuvenu Borbu partijsko glasilo i u njoj je trazio koji stav da zauzme na sledecoj sednici pokrajinskog komiteta.

Labud ga je prekinuo u tom vaznom poslu.

Prijavio me onako u rkatkoj histericnoj formi je kod vrlo zauzetog direktora.


Eh ali je tamo Paja naisao na tvrd stav direktora koji je tu njegovu tvrdnju nazvao preterivanjem u svakom pogledu i umisljajem jer ja sam ipak jedno dete koje nema taj potencijal da ide tako daleko da smisli bas takvu zaveru uperenu na bezbednost druga Labuda.

Druze Labude ovoga puta ste bas preterali, rece direktor besnom labudu, ta nije to dete bas tako lukavo i podlo, ta i sami znate da nam je oprema u fiskulturnoj sali zrela za otpis, i da nije ove stabilizacije ja bih odavno trebovao novu.

Niko vas nije sabotirao, nesrecni slucaj je u pitanju poslao sam jos juce skolskog domara da udesi tog vaseg konja, a i sto ste napako morali tako da djipate, ta ipak ste vi covek u godinama.

Nije vama to trebalo da se tako djipate, mogli ste napako i vrat skrljati, dobro ste prosli.

Labud se brecnuo za ovu konstataciju direktora da je covek u godinama i za ono djipanje.

Nije mogao da podnese da direktor njegovu gimnasticku vestinu zove djipanjem.

Besno je u sebi progundjao i konacno je otpustio moje kao bulka crveno uvo i sutnuo me nogom u dupe u pravcu vrata.

Ajde ti budalo tutanj napolje, i da znas kod mene ti ne gine kecina ko vrata za kraj godine, ponavljaces zbog fiskulture, zapamti to.

Ja sam naravno sve to ispricao razrednoj koja je odmah direktora alarmirala, a direktor je utesio recima da se drug Labud to samo salio.

Razumite ga mlada koleginice, povredjen je a i on je covek koji bas predano vrsi svoj nastavnicki rad, razumite ga popustice to njega cim se malko zaleci i ozdravi.

Ja cu sa njim malko porazgovarati, drug Labud je podneo prijavu za pristup u komunisticku partiju, kao pravi buduci komunista popustice on, ne brinite se.

Cim se sredi i dobije partijsku knjizicu nece biti takav.

I tako je razredna progledala labudu kroz prste.

Labuda je to osokolilo pa je poceo da je salece svaki boziji dan i da joj se udvara.

Primljen je u komunisticku partiju, dobio je crvenu knjizicu i sav je sijao od srece, pravio se vazan kao da je postao glavni badza u skoli.

Razredna nije mogla da ga se otrese.

Stalno se vrzmao oko nje.

Obasipao je komplimentima, i raznim slatkorecivim upadicama koje je iznosio u njenom prisustvu.

Uvek je sedao pored nje u skolskoj kancelariji, na kolegijumima je neprestano blenuo u nju.

Za vreme skolske priredbe seo je pored nje i u jednom je trenu cak i zagrlio.

O kad sam to video izbezumio sam se.

Odmah sam u dzepu pronasao moju cuvenu pracku rakljaru sa kojom sam u pravcu labuda ispalio cuvenu u zicu od telefonskog kabla.

Zica je spicila labuda u go vrat.

Labud je poskocio kao da ga je ujela zmija zvecarka i urliknuo….jaoooooo sta me to ubodeeeee.

[Paperinos]

Ja sam se samo koji tren pre toga vesto sakrio u guzvu i onako skriven iz drugog plana sam osmatrao labuda kako se rukom drzi za mesto pogotka.

Labud je streljao besnim pogledom kroz masu dece koja su ga preplaseno gledala.

Ko me je pogodio proderao se Labud i izvuce iz svog goluzdravog vrata zicu koja mu se tu zabola , proderao se opet iz sveg glasa i ponovio svoje pitanje....neka ta kukavica izadje javno i stane pred mene, a ne da me iz potaje gadja.

Svi su cutali, a lukavi Labud je promenio taktiku.

Mogao je deco taj nekome i oko izbiti sa ovom budalastinom.

Ako je neko video tog drznika neka ga smesta prijavi.

Deco prijavite ga za vase dobro.

Deca su i dalje cutala jer me u toku mog atentatorskog hica niko od njih nije video zbog mraka i paznje koju su usresredili prema pozornici na kojoj se izvodio recital...a i nije bilo tada cinkarosa medju nama.

Cudo jedno ali cinkarose niko nije voleo, niti se iko u tim danima mog skolovanja usudjivao da i pomisli da bude kolaboracionista i izdajnik.

Jednostavno cinkarosi i domaci izdajnici su bili omrazeni i nikome nije padalo na pamet da bude to.

Znaci necete da mi kazete dernjao se labud, dobro zapamticete vi mene.

Svima cu ja da zabiberim keceve, svima koliko vec sutra.

Labud se osvrnuo i besno je krenuo u poteru za atentatorom.

Labud je napravio opstu pometnju u mladjanoj publici.

Gurao se kroz gomilu i streljao pogledom.

Krenuo je kroz guzvu u potragu za drskim atentatorom.

U ruci je drzao baterijsku lampu sa kojom je sarao po preplasenim decijim licima.

Ja sam se polako iskrao iza jedne mracne zavese i uspeo da mu se provucem na samo par koraka od njega i njegove lampe.

Paja je u opstoj guzvi smotao jednog mucenika kod kojeg je u dzepu spazio pracku rakljaru koja se tih dana uveliko nosila jer smo se svi medjusobno gadjali, ali je kod ovog mucenika ostala da visi izdajnicka gumica iz poderanog dzepa.

Ha evo ga olos, ti si taj zaurlao je Labud izvadivsi nesretniku iz dzepa pracku.

Pracka je bila u modi tih dana.

Prosto smo je svi imali kao neizostavan modni ali i prakticni detalj, i upravo uhvaceni nesretnik zvani Musa je dobio pracku bas od mene.

Tog lika smo zvali Musa po istoimenom liku iz narodne pesme o kraljevic Marku i Musi Kesedziji.

Za razliku od onog narodnog gizdavog osionog Turcina Muse, ovaj nas domaci skolski Musa je bio uvek musav i neuredan pa mu je zato ovaj nadimak legao ko porucen.

Cale mu je bio neka mukica koja je radila najteze sezonske fizicke poslove od kojih se i ukocio pa je na kraju da zlo bude gore tesko oboleo pa su Musa i njegov otac ostali bez ikakvih prihoda.

Biti bez fizicke snage uz to i bolestan vrlo je zajebana stvar kad nemas stalni posao niti socijalno, niti penziono osiguranje.

Musu je njegova keva ostavila caletu sa dve godine i otisla u beli svet.

Pre odlaska pokupila im je svu ustedjevinu i dodatno ih zaduzila.

Nikad im se vise nije javila iako su je neki ovdasnji ljudi tako se barem pricalo videli tamo u inostranstvu da zivi lagodno i luksuzno.

Toliko o famoznoj majcinskoj ljubavi i materinstvu.

Musu je odhranio njegov ubogi i bolesni cale kako je znao i kako je umeo.

Da se razumemo iako bez redovnog prihoda i stalnog posla, fizicki onemocao taj covek nikad nikome nista nije uzeo , a ne daj boze ukrao.

[Paperinos]

Radio je posteno i za malu zaradu.

Svima je placao sve sto bi kupio i nije nista uzimao na dug.

Musa se stalo selio i jadnik se bas namenjao skola i skola posto mu se i otac selio od barake do barake i od udzerice do udzerice.

Otac mu je bio tesko bolestan.

Zdravlje ga je napustalo iz godine u godinu, bukvalno mu je venuo pred ocima.

Jedini prihod su im bile semenke od bundeve i suncokreta koje su Musa i njegov cale prodavali ispred bioskopa svake veceri.

Isli su i na fudbalske utakmice i vasare po okolini.

Jadni Musa je vukao ogroman tezak ceger sa semenkama , dok je njegov otac pravio papirne fiseke od novina i sa njima isao kroz gomilu nudeci ih za par dinara.

Od semenki su imali taman toliko prihoda da ne umru od gladi.

Musa je uvek bio odrpan i nekako setno tuzan.

Bio je neverovatno mirno i povuceno dete koje se nikad nije zalilo na tezak i zivot i nepravdu kojoj je stalno bio izlozen.

Sedeo je samnom u klupi posto su ga ostala deca izbegavala, a ja sam tih dana zaglavio cuvenu magarecu klupu zbog loseg vladanja pa su Musu meni dodelili privremeno dok se ne napravi novi raspored sedenja.

To privremeno resenje se oduzilo do pred kraj prvog polugodista.

Musa je imao par svesaka i nekoliko knjiga koje je nosio u jutanoj torbici napravljenoj od dzaka.

Uvek je bio povucen i slab na recima.

Uglavnom je cutao.

Deca su ga zato i izbegavala ili su ga zadirkivala.

Ja sam sa mojim drugom iz klupe delio sve sto sam imao, mada ni ja nisam bio bog zna sta u poredjenju sa ostalom decom, ali sam i kao takav u njegovim ocima ja bio najsretniji i najobuceniji covek na ovoj planeti.

Odmah sam mu dao svoje olovke i par flomastera koji su mi bili visak.

Musa je bio sretan kao niko kad sam mu poklonio taj po njemu silan kapital.

Blago se tebi rece mi jednom prilikom Musa, kad sam mu se pozalio na centralno grejanje koje je tih dana nasu zgradu usijavalo zbog neke greske u podstanici, pa smo svi drzali bukvalno sve prozore odskrinute iako je napolju bilo paklenih minus deset.

Jao sta bih ja dao da imam toplu sobu i kupatilo....nama evo u baraki vec devet dana cesma ne moze da se odmrzne, rece tuzno moj drug iz klupe.

Ja nisam imao tih muka tada tako da nisam najbolje mogao da razumem o cemu moj skolski drug prica, i sad mi je zao sto sam bio takav, ali tad sam bio dete i nisam znao da je svet takav kakav jeste.

Musa se odusevljavao mojim poludubokim cokulama i novoj zimskoj jakni marke Yasa.

Ja sam se toliko sazalio na njegovo cvokotanje u odrpanom ocevom kaputu da sam skinuo tu svoju jaknu koju sam mrzio iz dna duse zbog mog caleta koji mi je nju kupio samo zato sto je bila na nekom ekstra snizenju.....

Skinuo sam jaknu i poklonio mu je.

Evo ti druze moja jakna rekoh mu, meni je ionako mala i ne svidja mi se,steze me i imam osecaj da sam u nekom oklopu, slagao sam ga da bi je on prihvatio, jer moj drug iz klupe nikad nije prihvatao da ga ljudi gledaju kao mucenika i da mu bilo sta daju iz sazaljenja.

Skolsku uzinu sam mu uvek davao uz obrazlozenje da sam se kuci prejeo.

Ja i moj cutljivi drugar Musa smo bili u nekoj simbiozi.

On me je za uzvrat uvek obavestavao koji film igra u bioskopu i koliko tapkarosi prodaju karte i gde moze da se kupi dres Vojvodine, ko pusta bez karte na utakmicu i gde mozes da se provuces a da ne platis.....

Takve imformacije su bile nedostupne za nas obicne djake petake.

Caleta sam slagao da mi je jakna ostala u autobusu, za sta me je cale kuci masakrirao i saopstio mi da sto se njega tice drugu jaknu necu dobiti ove zime i da cu ovu zimu morati da idem u skolu bez jakne za naravoucenije da mi se tio vise ne bi desilo i da ubuduce ne bih gubio tako dragocene stvari kao sto je bila ta jakna koju je cale uzeo na snizenju i na cekove.

I tako sam ja osudjen na smrzavanje.

Eh ali to se ipak nije desilo, ne zato sto se cale predomislio, a to nikako.

Po caletu ja sam se mogao i zalediti ali jaknu ne bih dobio, on nije bio sentimentalan po tom pitanju nikada.

Tacnije bio je sentimentalan kao mesar prema prasicima pred bozic.

Nisam se ipak smrzao jer je deda izbrojao lovu da mi pazari drugu jaknu.

Deda je odmah dojurio sledeceg jutra do varosi kad je cuo za caletovu kaznu i odmah me odveo da pazarimo jaknu.

Deda do kolko para da gledam jaknu upitah zabrinuto dedu.

Deda me nezno pomilova po kosi i rece mi, unuce moj ne gledaj u novce neg pazari ono sto ti je po volji, novci su ionako za trosenje, ima deda za tebe uvek novaca zato vodi dedu gde ti hoces i biraj sta ti srce iste.

Za dedinu lovu pazario sam jaknu po svojoj zelji ,originaln adidasova plava jakna sa belim straftama iz prodavnice "Slovenija sporta" pojavila se na meni u skoli na opste zaprepascenje fensera koji su me tada stalno zajebavali za garderobu koju mi je cale kupovao i koja je uvek bila sa nekom falinkom ili greskom... i obavezno neka domaca marka tipa Partizan, Yasa ili Varteks.

Ova moja nova Adidas jakna je fensere ostavila bez daha.

Nisu mogli da poveruju da sam pre njih uspeo da je kupim, jer je bila u to vreme basnoslovno skupa i jedna jedina se sepurila u izlogu radnje bez ikakve sanse da je neko kupi, jer su fenseri cekali neko snizenje tvrdeci da ipak ne vredi toliko novaca koliko sad stoji na njoj.....

Znate li za pricu o lisici i kiselom grozdju...e to je bilo bas to.

Fenserske lisice su kudile slatko grozdje koje im je izmaklo.

Opipavali su je fenseri zajedljivo na meni i tvrdili da nije bas topla,i da je nekako tanka, a ja sam ih lagao kao pas da mi je u njoj pretoplo.

Namerno sam nosio samo majicu kratkih rukava ispod jakne da bih fensere uverio u to da je jakna ekstra topla....iako sam naravno zbog tog junacenja hteo da svisnem od hladnoce.

Crkavali su fenseri od muke sto je neko poput mene eto uspeo da ih pretekne u tako bitnom modnom detalju.

Nikad mi to nisu oprostili.

I tako ja sam bio srecan zbog nove fenserske jakne u kojoj mi bas i nije bilo toplio, a Musa je bio presrecan zbog ekstra tople jakne koju je dobio.

Deda je bio srecan sto mu je unuk u lepoj jakni, po poslednjoj modi, keva je bila srecna jer me je deda spasao od upale pluca koju bih garantovano fasovao da je bilo po caletovoj Ruskoj metodi opamecivanja.

Samo je cale bio nesrecan jer mu je deda sabotirao vaspitno popravnu metodu.

On je bio nesrecan i gundjao je na dedu kovno komentarisuci...Pa da za barabske potrebe matori moze da da lovu, a meni za ficine gume ne da ni dinar, prebicu te barabo jedna....

Eto tako je cale bio nesrecan,a bio bi jos nesrecniji da je znao koliko je deda dao love za moju jaknu.

Ali sta je caletova nesreca spram srece svih ostalih, pogotovo mog skolskog druga Muse.

Musa je u celoj guzvi bio najsretniji.

Bio je siromasan, ali je bio karakteran i ponosan u velikoj meri tako da nije dozvoljavao da ga ljudi sazaljevaju.

Nosio je svoj sudbinski krst vrlo kicoski i ponosno.

On i njegov otac su bili puki siromasi, ali nikad nisu trazili socijalnu pomoc od drustva kojeg su tad u to vreme mnogi zloupotrebljavali.

Nase drustvo koje je bilo deklarativno za drustvenu i socijalnu pravdu i tad je bilo puno nepravde i socijalnih razlika.

Tuzno je to sto se sad na ono vreme sa setom gleda kao nesto idealno i nedostizno i vise nam govori o ovima sada sto su na vlasti nego sto daje za pravo onima koji su bili pre na vlasti da se ponosno busaju u grudi i tvrde kako su oni tada bili daleko pravedniji.

Gospodo danasnja i vi nekadasnji drugovi nije tada bilo pravde kao sto je nema ni sad, ali je sad mnogo vise nepravde pa nam zato sve mnogo teze pada.

Sad ima toliko nepravde da je sve izgubilo smisao , nestala je ljudskost, ovo vreme je vreme zla i nepravde tako da ako je u vama ostalo i trunka ljudskosti i razuma razmislite posledni put gde nas to vodite i gde ide taj vas evropski put koji nam asfaltirate i na koji nas silom terate.

Gospodo danasnja dajte se u pamet pre nego sto vas sve pokacimo o bandere i uvrnemo vam jaja u safstuk, razmislite poslednji put pre nego sto pocne da radi usrana motka.

Nije ni pre bilo pravde niti obzira....ali ovo danas sto nam priredjujete je neizdrzivo.

Valjda to tako ide, da oni kojima je najteze , da ti isti ne mogu da se ponize toliko kao sto to mogu oni kojima bas i nije tako tesko i koji se ceo zivot vuku na tudjim ledjima.

Nezajazljivi i prokleti otimaci su uvek grlatiji od onih nesretnih i ubogih.

Musa i njegov cale su bili puki siromasi.

Zimi su pekli kestenje na malenom plinskom rostilju koji su gurali na kolicima kroz ceo grad uzduz i popreko.

Leti su susili semenke bundeve i suncokreta i spremali ih za zimu.

Isli su po okolnim njivama u u okolini grada i skupljali suncokret koji je zaostao posle zetve sa kombajnom.

Nikad nista ukrali nisu, a mogli su.

Ko bi primetio na onolikoj njivi da fali koja glava suncokreta il koja bundeva.

Bundeve su kupovali od seljaka, a kestenje od Makedonaca na kvantas pijaci.

Bas to kestenje mu je i dalo onaj drugi deo nadimka.

Zvali smo ga i Musa kestendzija.

U tim decijim danima nismo bili svesni koliko je nas skolski drug zapravo dusa napacena i da mu u njegovom tuznom zivotu ponajmanje treba i to nase decije podrugivanje i zadevanje.

Ali tad smo bili deca i nismo znali ono sto sad znamo, mislim na neke, jer ogromna vecina ne zna ni danas.

Tad jos nista nisam znao i jos nisam verovao da na svetu tuge ima...pevao je Djole Balasevic.

Djole je pevao a ja nisam shvatao nista.

Sad sve shvatam, al sta mi to sad vredi.

Posebno mi je tesko palo kad sam ugledao da ce moj drug da nagrajise od Paje Labuda ni kriv ni duzan....zbog mojeg atentata na koji sam se odlucio iz ljubavi.

Istini za volju ja sam Musu naoruzao sa tom prackom rakljarom.

Napravio sam mu pracku i dao mu municiju par dana pre ovog sudbonosnog dogadjaja.

Znao sam da me Musa nece odati nikada, posebno ne Paji Labudu.

To sam znao ali nisam hteo da ga zlikovac terorise.

Sazalio sam se na skolskog druga koji je jedini bio nenaoruzan i u kog su svi redom ispaljivali svoje hice.

Da bih mu pomogao koliko toliko dao sam mu svoj pracku i municiju i poducio ga vestini gadjanja.

Evo druze udri sad i ti njih, rekao sam mu dok sam mu predavao svoj uspesni model rakljare, ne daj da te gadjaju, ko tebe spici udri i ti njega.

I tako je sve pocelo.

U vatrene okrsaje u odbrani Muse sam ulazio par puta tako da je Musa vrlo brzo stekao imunitet i nisu ga vise gadjali.

Ceo nas razred je tih dana bio naoruzan tim prackama, i svi smo ih pravili u raznim modelima i izvedbama.

Gumice smo vadili iz lastis gume od gaca ili smo ih kupovali zajedno sa lopticama skocicama ,a raklje smo pravili od bakarnih kablova koje smo nasli pored skolske kotlarnice koju su renovirali elektricari.

Zasto da vam se ne pohvalim da su moje pracke bile ubedljivo najubojitije i najpreciznije.

Tu zaslugu dugujem ponajvise gumi koju sam apcigovao iz caletovih dugackih zimskih gaca.

Caletove debele termo gace su imale opako jaku i debelu gumu koju sam ja kradom nit po nit cerupao iz dana u dan.

Cale je sav zabezeknut te zime konstatovao da mu se sa gacama desilo nesto cudno i da mu doticne nepoderive i ekstra tople gace ove sezone spadaju.

Prvo je pmislio da je smrsao, ali kad ga je kantar uverio da se u odnosu na proslu zimu ugojio celih devet kila, dileme vise nije imao na koga treba da urlice.

Zeno prokleta , cale je zaurlao na kevu, garantovano si mi okuvavala ove gace.

Pogledaj kako su se moje debele termo dugacke gace raskuvale i prosirile.

Milion puta sam te upozorio da ove gace ne okuvavas neg da ih operese na sezdeset stepeni.

Zalud se keva branila, od caletovih optuzbi da te gace nikad nije okuvavala ni na dozvoljenih sezdeset i da te gace stoje jos od prosle sezone u plakaru.

Avaj nista nije vredelo cale je ostao pri svome,kuvala si ih djubretaro urlao je matori neko vreme….. dok nije otkrio da u njegovoj lastis gumi inkrimisanih gaca nedostaju brojne gumene niti.

E to ga je bas frapiralo.

Odmah sam bio masakriran jer je cale njegovim milicijskim istraznim metodama, alijas opstom premetacinom moje sobe dosao do mojeg tajnog arsenala pracki rakljari zajedno sa municijom i rezervnim gumama.

Ha barabo blesava ti si dakle moje gace upropastio, dreknuo je cale i sa milicijskim kaisem moje dupe isarao po propisu.

To je sve bilo kasnije.....mnogo kasnije tek na zimu.

Ali pre toga kad sam video da ce moj drugar Musa kestendzija da nadere zbog moje pracke odlucio sam se na najrizicniji korak u svojoj atentatorskoj karijeri.

Sva deca su gledala kako Paja labud cima Musu za zulufe i urlice na njega.

Ti djubre jedno bezobrazno odrpano, zar ti da me pogodis,smrdljivce jedan, ti sto musav i poderan u skolu dolazis, urlao je Labud na Musu, zapamtices me giulipteru, leteces ti iz nase skole.

Znao sam da si ti baraba cim si tolike skole namenjao.

Pa nisi ti dzaba leteo iz svake.

Ja sam slusao urlanje budale i doneo konacnu odluku.

Onako iza zavese razapeo sam pracku , u koju sam ubacio najdeblju zicu koju sam imao pripremljenu za lov na vrapce, zategao sam gumu do kraja i opalio u pravcu Paje labuda.

Zicani metak u obliku latinicnog slova u ,specijalno zasiljen na oba kraja je poleteo munjevitom brzinom kroz mrak.

Nisanio sam Labuda u rame siguran da ce metak probiti njegov vuneni dzemper.

Ali se Labud sagnuo dok je Musu cupao za zulufe i metak ga je spicio pravo u uvo u probusio ga geometrijski precizno..

Metak je ostao zariven u uvo poput mindjuse , a Labud se proderao kao nikada do tad.

Ne da je dreknuo nego je zaurlao kao sirena, ona brodska sto se cuje na ribarcu svako jutro kad tegljac gura barze prema luci.

Jaoooooooo..odjeknula je salom labudova pesma.

Eh kako umetnici pojma nemaju, ako je za njih labudova pesma tuzna , i ako je to uopste pesma ,onda su oni definitivno gluvi ili su teski muzicki antitalenti.

Sto bi rekao nenandmasni maestro, virtuoz Paganini…nemaju oni pojma.

Za mene je tadasnji urlik Paje Labuda bio nesto najsmesnije sto sam ikada cuo u svom zivotu.

O kako sam se kidao od smeha vesto skriven iza zavese dok je Paja labud urlao kao sumanut.

Jao jao moje uvo..jao..jao skakutao je labud drzeci se za pogodjeno uvo..jao jao.

Skolska priredba je bila momentalno prekinuta.

Domar je popalio sva svetla u Sali.

Svi su se okrenuli prema Labudu koji je skakutao u krug i sa rukom pokusavao da izvuce zicu iz uveta.

Deca su se cerekala dok su gledala Paju Labuda sa krvavim uvetom i novom mindjusom u njemu..i famoznom kruznom skakutanju nalik na ritualni ples indijanaca oko vatre.

Nastao je opsti metez i graja.

Direktor se stustio prema Paji labudu.

Direktor se sav zajapurio.

Pa druze Labude ima li to smisla.

vi se tu segacite i decu zabavljate vasim glupostima u ovakvom trenutku.

Kakav je to nacin, da tako larmate za vreme skolske priredbe.

Larmate i galamite ko da ste na vasaru.

Prekinuli ste nam priredbu.

Pa vi ste ne zaboravite druze labude sad i clan partije , a ponasate se tako, druze Labude kako mozete......druze Labude.

Ovde u gostima imamo istaknute drustveno politicke radnike, a vi larmate.

Tu nam je drug iz pokrajinskog komiteta.

Druze Labude smesta da ste prekinuli tu vasu komendiju.

Ali ja sam…poceo je Labud, sacekajye da vam objasnim druze direktore poceo je Labud da se pravda i pokazje svoj vrat i uvo.

Necu da vas cujem vise, smesta ostavite to dete i vratite se na mesto.

Sedite na vase mesto i tisina…sutra cemo da razgovaramo o vama na partijskom sastanku, sutra cete druze Labude morati da nam objasnite to vase ponasanje.

Ajde deco tisina proderao se direktor, gasi svetla naredi direktor domaru, neka se skolska priredba nastavi.

Dok se Paja Labud raspravljao sa direktorom ja sam uspeo da na njegovu stolicu spustim pet sest rajsnadli, koje sam povadio sa jednog panoa iza zavese koji je sa njima bio fiksiran.

Bacio sam ih na drvenu stolicu pored razredne i odjurio prema prvim redovima.

Tamo sam se usunjao pored direktora i glumio da sa punom paznjom pratim priredbu.

Svetla su se ugasila.

Paja labud je izvukao onu mindjusu iz uveta.

Uh slozio je bolnu facu i prostrelio pogeldom po sali....nacicu te barabo..nacu te..promrmljao je.

Stavio je preko svog busnog krvavog uveta maramicu i pridrzao je rukom.

Gundjao je besno u sebi dok se probijao prema svojoj stolici.

Uh uh jao jao, koleginice imate li paloma maramicu cuo se njegov poziv razrednoj.


Recital o revoluciji je krenuo, ponovo iz pocetka.

Revolucionarna tematika puna nejasnih i tesko shvatljivih stilskih figura u interpretaciji skolske cvikers streberke zaodenute pionirskom maramom je krenula.

Direktor prikriveni Staljinista, Sovjetoljubac ,i pajtas mog caleta naravno, okruzen drustveno politickim radnicima je bio posebno ponosan na ovaj recital koji je recitovala mladjana pionirka iz njegove skole….

Recital mu je bio omiljen jer je bio iz rata i koji je uz sve to imao i omiljenu Sovjetsku revolucionarnu tematiku.

Pogledajte drugovi sta je revolucionarni zanos, to sam ja uspeo da u mojoj skoli ocuvam.

Kod nas je sve ko sto je bilo posle rata, imamo onaj duh, ono pregalastvo, toga danas nama fali.

Da je i kod drugih tako ne bi mi danas imali problema…saptao je direktor zadriglim politicarima.

Tako se obrazuje omladina u reveolucionarnom duhi, to ce biti pravi buduci komunisti.

Dok se direktor domundjavao sa svojim partijskim kolegama, streberka je recitovala sa punim volumenom.

“ Vjazma je slobodna, Vjazma je pala, Neka se Vjazma zove i mala… i bas u sred recitala zacuo se ponovo krik Paje Labuda…..aaaaaaaaaaaaaaa.

[Paperinos]

Ja se nisam okrenuo , a i sto bih kad sam znao ko to jauce i zbog cega.

Paja Labud je odskocio sa stolice kao da je pomahnitao.

Poceo je da urla na sav glas.

Jao jao..ko mi je ovo uradio jao barabe, jao jao…dajte mi brzo klesta da povadim ove eksere jao ala sam se nabo. ...jaoooo.

Gde ste se naboli pritrcao mu je domar.

U dupe..u dupe. u bulju sam se ubo puna mi je bulja eksera..zajauka Paja labud.

Razredna se zaprepasti i pokri sakom usta kad cu ove vulgarne reci.

Oprostite koleginice zajauka Labud, mislio sam na debelo meso...u debelo meso su mi se uboli neki ekseri pomagaj mi covece.

Opet su se sva svetla u sali popalila.

Drugovi iz pokrajinskog komiteta su uzurbano napustili priredbu.

Priredba je prekinuta i zavrsena jer su se deca histericno cerekala Paji Labudu i niko ih vise nije mogao smiriti.

Domar je sa klestima cupao rajsnadle iz labudovog dupeta a Labud je urlao.

Direktor je bio van sebe.

Paju Labuda su na sledecem sastanku jednoglasno iskljucili iz partije i oduzeli mu crvenu knjizicu.

Paja Labud je za ovu sabotazu pokusao da optuzi mene.

Verovali ili ne neko me je ocinkario, ko je to bio nikad saznao nisam.

Nikad nisam saznao ko je bio taj drski kolaboracionista.

Eh na moju veliku srecu mudar potez stajanja u prvom redu pored direktora me je spasao linca i istrage u reziji Labuda manijaka.

Labud je tvrdio da sam ja taj koji ga sabotira ali ga je direktor nazvao paranoikom tvrdeci da je eto bas on licno video mene sve vreme u prvim redovima kod bine kako pazljivo pratim priredbu, za razliku od njega koji se tamo nazad glupirao.

Druze Labude uzmite bolovanje i sredite se rece mu direktor, sta ste se navrzli na tu decu.

Zivci su vam popustili.

Posetite psihijatra, to nije sramota.

Za te povrede vam verujem, to ne sporim, ali vi sad optuzujete sve redom i tu umisljate kojesta.


Ajde onaj mali odrpanac, za to i da vam poverujem, ali ovaj mali kog ste nepravedno optuzili je znate sin proverenog coveka uglednog clana partije….za njega vam garantujem da nije kriv….dete je bilo tu pored mene, video sam ga.

Dete je stajalo sve vreme pored bine.

Vrlo je predano slusao priredbu.

Nemojte da umislajte molim vas, kakva zavera i kakvi bakraci su vas spopali.

Ajte molim vas vi meni pricate da je to dete iz petog razreda smislilo plan da vas ubije…ta ajte molicu vas lepo.

Nemojte druze Labude da budete smesni.

Da vas ubije…djak...ta zbog cega bi vas dete telo ubiti…cudom se cudio nas direktor.

Ali taj mali je jedan podlac siktao je Paja labud, znam ja njega…on me mrzi , samo ne znam zbog cega...dao sam mu jedinicu....on je kopito na konju sabotirao.

Ta nemojte kasti, nasmeja se direktor,mrzi vas dete, ta kako da nije...on slomio kopito....pa znate da je to kopito vec deset godina neispravno.

Oprema u fiskulturnoj sali je zastarela i zrela je odavno za otpis, da mi licno vi niste sabotirali priredbu ja bih kod drugova iz komiteta vec nesto utanacio, ali samo zbog vas nismo stigli da o tome popricamo.

Nego bolje se vi druze Labude malko saberite i pripazite na vase ponasanje.

Znate kolegijum u skoli vec uveliko prica o vasem nedolicnom ponasanju i vasem nasrtljivom ponasanju prema nasoj mladoj novoj koleginici.

Ne branim vam ja sta cete da radite privatno, to nikako al druze Labude suzdrzite se barem toliko kad ste u skoli.

Nemojte pred decom da ste tako navalentni…nije pedagoski….znate nije to lepo i po bon tonu…a bogami nije ni po zakonu.

[Paperinos]

Labud se od tog momenta okomio na sirotog Musu.

Na sve nacine se trudio da ga sto pre i brze izbaci iz nase skole.

Zabiberio mu je kecinu kao vrata u dnevnik.

Kod ostalih nastavnika je ruzio i opadao ovo jadno dete.

Ludi Labud je bas pao u zestoku histeriju.

Jadnog Musu je na prvom sledecem casu ispolivao sa kofom vode u fiskulturnoj sali pred celim odeljenjem tvrdeci da Musa smrdi kao tvor i da se nije kupao od poslednje vremenske nepogode.

Musa je na kraju poceo da bezi sa casova fiskulture sto je Labud i zeleo i sto mu je i bio cilj da Musa nakupi sto vise neopravdanih casova i time ispuni uslov da ga najure iz skole.

I tako pred samu novu godinu tacnije pred katolicki bozic Musa se nije pojavio u skloi.

Svi su mislili da je najverovatnije sa ocem otisao da prodaje peceno kestenje cija je sezona bila uveliko pocela .

Ja sam prespartao celu Zmaj Jovinu ulicu i ceo Dunavski park gde sam znao da su obicno on i otac prodavali kestenje.

Sve sam pretrazio ali ih nigde nije bilo.

Sutradan ga opet nije bilo u skoli.

Ja sam rekao razrednoj da sam Musu trazio i d aga nisam nigde video.

Razredna je zamolila direktora da sa decom ode do grada da svi zajedno potrazimo Musu.

Direktor se malo bunio ali je pristao, jer je razredna bila uporna.

I tako smo svi krenuli, ponovo smo obisli sve ulice u kojima smo ih vidjali.

Ceo grad smo pretrazili, bili smo ispred svih bioskopa isli smo do Spensa ali ga nigde nismo nasli ni Musu ni njegovog oca.

Nismo znali gde stanuje.

Bili smo ocajni, tek tad smo videli koliko nam taj odrpanac znaci, meni je posebno nedostajao taj cutljivi drug iz klupe.

Bili smo bas zabrinuti.

Razredna je otisla u policiju i trazila da se policija angazuje u pronalazenju naseg skolskog druga.

Vratili smo se u skolu sa zebnjom u srcu.

Razredna je Paju Labuda upozorila da ukoliko je Musa napustio skolu zbog njegove torture da ce ga prijaviti policiji i da se nece smiriti dok on za to ne bude odgovarao.

Labud se zaprepastio kad je video da ga njegova simpatija tako strelja ocima.

[Paperinos]

Sutradan u skoli u nase odeljenje usao je direktor u pratnji jednog policajca sa uplakanom razrednom.

Dobili smo sturo obavestenje da je nas skolski drug Musa tragicno nastradao ugusivsi se od plinske boce u malenoj sobi jedne trosne barake koju su iznajmili u futoskoj ulici.

On i njegov otac su hteli da se ugreju u ledenoj noci i ukljucili su maleni plinski grejac na kom su pekli kestenje u toku dana.

Ta noc je bila rekordno hladna.

Nezapamcena hladnoca je te noci pala na grad.

Nije bilo zive duse na ulici.

Predpraznicno raspolozenje je uveliko hvatalo zalet.

Ceo grad je bio okicen i sve je mirisalo na opojne mirise kuvanog vina i kolaca sa vanilom koje su vredne domacice pravile po kucama.

U onim kucama koje su se drzale tradicije pekao se bozicni kolac.

Mraz je isarao prozore.

Drvece je pucalo od hladnoce.

Sve se zivo sklonilo sa ove paklene hladnoce u neko toplo skloniste ili kutak i spremalo se na pocinak.

Minus dvadeset i osam stepeni je ledilo krv u zilama.

Svi su bili veseli osim Muse i njegovog caleta koji su zimu najteze podnosili.

Za njih su ovi predstojeci prznici bili tuzno vreme podsecanja na nesto sto nikad nisu imali.

Na svu njihovu muku snasla ih je i hladnoca.

Iz elektrovojvodine su im iskljucili struju iako su je Musa i njegov siroti otac bili platili.

Struju su im tog kobnog dana iskljucili pod izgovorom da je strujomer u kvaru i da belezi mnogo manju potrosnju od realne.

Nekom birokrati je u toploj kancelariji bilo sumnjivo kako se to neko moze koristiti strujom a da mesecno potrosi svega dvadeset kilovata….i to zimi, a leti je potrosnja svega par kilovata.

Dvadeset kilovata, pazi da nije rekao je zadrigli birokrata na ovoj hladnoci..nema sanse i poslao smesta montere na teren, drskim naredjivackim recima, ovo su sigurno lopovi proverite kako nam kradu struju.

Idite sa policijom, i skinite strujomer.

Skinite im strujomer i donesite ga kod nas na kontrolu, neka se ti lopovi malo smrznu pa ce sledeci put da razmisle pre nego sto budu krali struju…bas toliko.

Monteri su na licu mesta u baraci proverili plombe na strujomeru i nazvali dispecera.

Plombe su u redu, probali smo strujomer, sve je u redu deluje da nista nije dirano.

Ovde zive neke muke, daj reci sefu da im ne iskljucujemo struju bas sada pred praznik.

Evo imaju i uplatnice struju redovno je placaju, nikad nisu imali duga sve uredno placaju a bas ce biti hladno ovih dana…zamoli sefa da im ne skidamo strujomer.

Birokratska maisnerija je bila neumoljiva, dipsecer je preneo poruku, direktora..skidaj strujomer i plombiraj ormar.

Sigurno je strujomer neispravan.

Ta konstatacija se posle pokazala kao netacna.

Strujomer zaista nije radio tacno, ali je gresio u korist elektrovojvodine a ne u korist sirotana.

Potrosnja koja se elektrovojvodini ucinila kao mala i nerealna je bila posledica neverovatnog sparanja i stednje koju su ovi mucenici sprovodili ukljucujuci ponekad samo jedan grejac na maloj grejalici tek toliko da malo zagreje malu prostoriju da mogu zaspati.

I tako je zapocela nesreca.

Kad su im tako na kvarno iskljucili struju Musa i cale su ostali bez alternative za grejanje.

A hladnoca je bila opaka.

Mucenici su se obukli koliko su mogli , tacnije obukli su sve sto su imali od garderobe, ali im to nije moglo pomoci da se ugreju u ledom okovanoj baraci.

Onda je Musin otac u ocaju od hladnoce ukljucio grejac plinskog rostilja.

Plamen rostilja je zagrejao baraku taman toliko da ih san savlada.

Prokleta sudbina je htela da se plamen u gorioniku nedugo zatim ugasi.

Plinska boca koju su vecito sparali i stedeli na njenom koriscenju ko u inat je bas tad bila puna.

Podli gas ih je ugusio u snu.

Umrli su u snu i okoncali svoje jadne zivote ovi najposteniji i najneduzniji napaceni ljudi koje sam do tada poznavao u svom kratkom zivotu.

Umrli su na pravdi boga ovi neduzni ljudi zbog tudje zlobe, i tudje sumnje da su ovi najposteniji ljudi lopovi koji kradu drzavne kilovate .

Jos jednom je birokratija zakon primenila na onima koji ga najvise i postuju.

[Paperinos]

Celo odeljenje je bilo zaprepasteno.

Ostali smo nemi na ove reci.

Nismo mogli da verujemo da je  neko ko je do pre par dana bio tu medju nama sada mrtav.

Kako je to moguce.

Gde je tu pravda pitao sam se.

Zasto bas njima to da se desi.

Pa ti jadni  ljudi nisu ni mrava zgazili, oni nikome nisu ucinili zlo.

Oni su ziveli najtuznijim zivotom, cime su zasluzili toliku patnju.

Gde je bog, zasto to dozvoljava ako ga ima.

Zasto bog cuti i ne kazni ove zlobnike koji pokradose sve i upropastise zivote jadnicima.

Pitanja su se redjala a ja nisam imao odgovor ni na jedno.

Paju Labuda sam od tog trena  zamrzio iz dna duse.

Prvi put u zivotu osetio sam neodoljivu zelju da nekoga nema.

Razredna  ga je izgurala iz odeljenja kad se pojavio na vratima sav nakindjuren  da je pita gde planira da ide  za docek nove godine dajuci joj tom prilikom neki kicerajski  buket cveca.

Bednik i licemer se pokazao  u punom svetlu.

Dok je nas tuga razdirala on je mislio na praznik.

Razredna sa njim vise nije nikad niti jednu rec progovorila.

Prijavila ga je policiji , ali se licemer volsebno  izvukao i nije imao nikakve sankcije zbog svog necovecnog ponasanja prema jednom detetu kojeg vise nije bilo.

Sutradan se celo odeljenje okupilo na pustom groblju na kraju grada.

Na avetno maglovitoj poljani groblja u Rumenackoj BB stajali smo uplakani pored dve sveze humke.

Sunca nije bilo.

Zuta trava polegla od mraza  je skripala ispod decijih cipela.

Okruzili smo dve humke i cutke posmatrali radnike  "Lisja"kako ih sa lopatama uzurbano oblikuju gledajuci da se sto rpe vrate u neku toplu prostoriju.

Tacno u podne bio je sivi mrak.

U  opstinskim  jeftinim dascanim mrtvackim  sanducima sahranjeni su nas drug Musa i njegov otac bez ikog svog .

Sahranjeni su u prisustvu direktora skole koji je naseg druga ispratio  pateticnim recima…Deco eto sad vidite kako  zavrse oni koji ne uce skolu, uzmite se u pamet.

I to je bilo sve od njega.

Da se razumemo nisam ocekivao spektakularni govor, ali od jednog prosvetara se ocekivalo mnogo vise ne po recima nego po smislu.

Ispratiti dete i pacenika ukorom vise je nego neumesno i samo po sebi govori da ljudskosti u tom srcu nema ni trunke.

Direktor  se zaprepastio kad je  na groblju ugledao svestenika i mene i  mog dedu kako nosimo dva krsta  sa imenima mog druga i njegovog oca.

Zabezeknuo se grebatorski funkcionerski  antihrist kad je spazio dva krsta i popa.

Odmah je uhvatio tutanj sa groblja  bojeci se da ga neko ne prijavi njegovim  vrlim  Partijcima zbog toga sto su deca prisustvovala opelu koje je drzao jedan svestenik.

Moj deda se postarao da ove dve postene i napacene duse ne odu sa ovog sveta tek tako.

Deda je spram svojih mogucnosti organizovao ispracaj ovih suznjih pravednika.

Keva je dan pre toga  pozvala mog  dedu i rekla mu da ne moze da me smiri i da placem ceo dan.

Cale nije znao sta da mi kaze, prvi put je i on imao onu gorcinu u dusi i bio je kivan na tako bezdusne ljude koji su mogli da iskljuce struju ovim mucenicima ,ali se nije usudjivao da kaze i jednu rec protiv sistema.

Bio je dresiran da uvek nadje opravdanje za sistem ali ovog puta dresura je u tom segmentu zatajila.

Omaklo mu se da se zapita onako polutiho, Sta su im ti ljudi bili krivi da se na njima tako istresaju, struju ne placa pola grada i opet nikom je nisu iskljucili.

Taj dan po prvi put nije odgledao svoju porciju tv dnevnika i  onih cuvenih novosadskih razglednica.

Deda cim je cuo od keve za ceo slucaj  dosao  je najbrze sto je mogao sa svojim komsijom koji ga je dovezao do varosi.

On se postarao da njegovog  seoskog paroha dovede na sahranu i da baba spremi sve sto treba za jednu sahranu.


Da li su njih dvojica, mislim taj Musa i njegov otac bili pravoslavci ,rece moj  cale svesteniku  sa distance  i obrati se dedi prekorno….rekao sam ti da u moju kucu ne dovodis popove, znas da sam ja u partiji.

Svestenik  koji se u nasem stanu spremao da ode do groblja rekao je caletu da to nije vazno jer su bili ljudi i da su sva bica na ovoj planeti bozija.

A i da on ne brani nikome da bude u partiji i da su za njega svi ljudi isti.

Caletu bas i nije bilo najasnije sta mu je to ovaj mudri stari covek rekao, samo se pocesao iza uveta i ispratio nas do vrata.

[Paperinos]

Svestenik je  na groblju odrzao poucan govor i  sa njime je nase decije duse olaksao od bola koji nas je pritisnuo svom silinom.

Bio je mudar i recit  covek taj gosn popa.

Osvrnuo se  prema direktoru koji je hvatao tutanj bezglavo se osvrcuci oko sebe i gledajuci  sa strahom da ga slucajno ko od partijskih dousnika  ne spijunira.

Poput zeca preskakao je humke i sa zimskim kaputom se ogrtao po licu.

Nasa razredna nas je sve okupila oko sebe i prigrlila nas kao majka.

Deco  moja rece nam blagim tonom  gosn popa:

Svaki onaj koji hoce da posrami boga ili se njega stidi posramice sebe  a bogu ce dati priliku da se  jos vise proslavi..

Svaki onaj koji radi na unizenju pravednika  na kraju ce uniziti sebe, a pravednika ce da uzdigne.

Ko stavlja kamen na put pravedniku sam ce za njega zapeti, a pravednika primorava  da se penje na nesto vise odakle ce josh vishe i dalje da vidi.

Ko duva da pogasi  oganj pravednika jos vise ce ga razgoreti a svoj ce da ugasi.

Na burnome moru sveta ,bog je stena na kojoj se pravednik spasava    a o koju bezboznik razbija svoj camac.

Na burnome putu zivota pravednik je kamen spoticanja gresniku.

Gresnik izvaljuje taj kamen ali pada u rupu gde je kamen bio.

Ko  se baca prasinom protiv vetra oslepece.

Ko zasipa jezero kamenjem, potopice se.

Bog nam  je deco moja  namerno ostavio  pravdu nenaoruzanu i nezasticenu u ovome svetu da bi nam on deco moja pokazao svoju silu i da bi nasilnici  imali kamen spoticanja.

Zato vam je deco moja jaci jedan tanak konac pravde neg debelo uze nepravde.

Nasilnik kidise  da prekine taj konac pravde ali se u njega na kraju zaplice i gine.

Deco ono sto je  siroto pred svetom ono izabra bog da posrami bogate, i ono sto je slabo izabra bog da posrami jako.

Kakva je sudba pravednika i dobrote u ovome svetu , i kakav je njen tok, njegova prividna slabost i neodoljiva jacina to ne mozete videti u istoriji sveta tako jasno kao  na samome gospodu Isusu.

Najpoznatiji on, deco moja se javio kao  nepoznat.

Najpravedniji on je osudjen kao nepravedan.

Najmocniji on se dao ubiti kao nemocan.

I sta je deco moja bilo na kraju.

Pobeda i slava.

Pobeda i slava njegova , a poraz i sram  svih onih koji ga ne primise, ne priznase i onako silno namucise.

No jos pravi kraj  deco nije dosao,i onaj pravi sud , a kad dodje , tek onda ce se deco moja videti sva velicina njegove pobede i sav sjaj njegove slave i tek onda ce se videti sav uzas poraza i srama njegovih gonitelja i mucitelja.

Pravedne duse  deco moja su besmrtne i one ne umiru nikada ,biceone  u toplim srcima vasim sve dok zivi secanje na njih a posle ce da zive  na vjeki vjekova.

Prvednici ce pobediti, a gresnici ce izgubiti, upamtite to,  onaj koji sumnja uskoro nece moci da sumnja a onaj koji ne veruje nece mu se dati verovati.

Popa tu prekide svoju besedu i niz lice mu se skotrljase suze.

U taj mah zrak sunca se probi kroz maglu i obasja one dve  sveze humke.

Bas  ta  cudna i nestvarna svetlost nas sve ogreja.

Osetih  tog trena neki cudan mir u dusi.

Odjednom  sam bio smiren.

Nesta studeni koja me je do tad kocila i krv u zilama ledila.

Nisam imao vise onu gorcnu u dusi.

Osetih miris pecenog kestena u nozdrvama.

U taj mah zacuh tihi glas poznat glas mog druga Muse koji me je pitao gde mi je municija za pracku rakljaru.

Opipao sam dzep  mahinalno na jakni i sa cudjenjem video da je pun malenih zicanih  metkica.

Otkud to kod mene u dzepu zamislih se, i kad sam ih  samo toliko nasekao, misli su mi odlutale daleko…setih se one moje jakne koju sam mu poklonio, setih se  Musinih saveta za tapkarose i tajne prolaze na stadion……...sve mi je bilo cudno.

Deda  je izvadio iz cegera lepinju iskidao je na komade  i sa njom je pocastio decu.

Uzmite deco komad lepinje ,uzmite celjadi moja  za pokoj duse ovih  pravdnika, pojedite komad lepinje to je takav red.

Svi smo bili mirni, grickali smo onu  dedinu lepinju.

Cutke smo se uputili prema autobuskom stajalistu.

Deda je ostao sa svestenikom pored humki da jos malo  popricaju.

Mi smo bili mirni i disciplinovani  kao nikada do tad.

Razredna je isla iza nas nista nije morala da nam prica i da nas upucuje, isli smo sami tacno tamo gde treba.

U najcudnijem besprekornom redu kao nikada do tad seli smo u autobus koji nas je sacekao tacno ko da smo ga porucili.

Sve je bilo nestvarno.

Otisli smo do ucionice gde nam je nasa prelepa  razredna pricala o mudrim recima svestenika i objasnjavala nam smisao tih reci.

[Paperinos]

Paja Labud  nije tugovao.

Zlikovac se bacio u spletkarenje jos od onog trena kad je shvatio da je kod  nase razredne krahirao za na vek.

Labud nije mogao da se pomiri da mu je ovaka lepotica izmakla i da je opet kiksirao, a bas je imao planove za nju.

Glupi labud je bio ljubomoran . ..i to onako podlo....patoloski na tu zenu koja mu je uskratila ljubav.

Odmah je udario kontra prijavu na onu njenu prijavu i ocinkario razrednu da je decu poducavala religiji, sto je u ono nase vreme bila teska jeres i neoprostiv greh.

Paja Labud se zbog te svoje necasne  uloge imformatora  alijas cinkarosa ekspresno vratio u partiju, mada su zli jezici pricali da je Labud i direktora onako u cetiri oka potkacio i ucenio za ono njegovo prisustvo tamo na groblju koje je on eto precutao...drugovima iz komiteta.

Direktor je licno insistirao da se drug Labud primi nazad u partiju i progutao je tu gorku pilulu koju mu je Labud servirao.

Mog caleta je Direktor   besno,okrpio za dedu koji je na sahranu doveo popa na sta se moj otac odmah ogradio od postupaka svog  kako je rekao blesavog oca i upitao da li bi partiji znacilo sta ako bi se on preko novina distancirao od postupaka svog oca time sto bi ga se odrekao preko novina.

Partija nije htela da ide bas  toliko daleko,znali su da bi takav cin jos vise kompromitovao partiju pa se zadovoljila sa ovim caletovim oopravdanjem uzevsi to opravdanje kao pozitivan primer pravog komuniste koji je spreman da za interese partije zrtvuje bas sve.

Direktor se izvukao.

Razredna je dobila disciplinsku meru od strane direktora.

Bila je nova u kolektivu i nije shvatala kako kolektiv nase skole funkcionise.

Nasi nastavnici su uglavnom bili poltroni prve vrste, cast retkim izuzecima u koje se svrstao nas profesor Disha petica.

Vecina nastavnog osoblja kako se to tad zvalo su bili kompleksasi koji su na neku mucku dosli na mesto nastavnika.

Imali su krnje vise  skole ili nedovrsene fakultete.

Bili su  skoro svi pod nekim ukorima ili su imali brljotine zbog kojih su svi  redom  cvikali za taj usrani  nastavnicki posao.

Direktor  nase skole je bio pravi manipulator koji ih je vesto birao bas  po tom  uvrnutom kriterijumu i time  je sebi ucvrscivao polozaj za vek vekova  jer je imao uvek sigurnu glasacku masineriju iza sebe.

Njega su ti nedovrseni i falicni likovi uvek morali podrzati.

Ta korupcija i negativna selekcija je toliko prozimala nasu skolu da nam  je cak i domar bio neka bivsa lopuza koja je dobila otkaz iz drzavne firme "Pertar Drapsin" gde je radio kao elektricar i magacioner  u pogonu za odrzavanje.

Najurili su ga posle vanrednog inventara  zbog manjka od par stotina  kilometara skupog  kabla kojeg je taj pajser volsebno ocistio iz magacina za  nepune dve godine  svog rada.

Za ne poverovati ali ta budaletina je uspela da marne svakog radnog dana po par stotina metara kabla...kako... bog ce ga znati ali tako je bilo.

Kabal je samo ispario i nestao netragom.

A taj kabal su direktor i njegov pomocnik bili namerili za sebe u nekoj trange frange kombinaciji sa Nofkabelom gde su ga iskompezirali za sindikalne potrebe.

Ovaj lopov je imao veliku srecu da se taj kabal nije nigde vodio u zvanicnim knjigama pa nisu imali osnov da ga pritisnu oni koji su izvisili za tu kombinaciju.

Zato je i dobio sut kartu u jednom pravcu i  pride iskljucenje iz partije , naravno  uz ostru partijsku kritiku druga direktora i zamenika istog koji su mu ponudili aboliciju u zamenu da taj isti kabal vrati..sto lopuzi ocito nije padalo na pamet jer ga je vec odavno bio negde utopio..

Djavo ce ga znati sta je bilo sa tim kablom, ali  se nas buduci domar lopouza tako posle te afere koja je dospela cak do novina  pojavio kod nas u skoli.

Direktor ga je zaposlio posle par dana...u zamenu za komplenu struju  i vodovodnu instalaciju  za svoju sedmu kucu.

Pa da ,direktor nase skole  je morao prvo na svojoj kuci da proveri kako majstor radi i koliko je posten, pa da ga tek onda ufura u skolu.

Eh koje je to vreme bilio, u zatvor se islo za  sitnu rec protiv sistema, a nije se islo zbog lopovluka i drske kradje drustvene imovine.

Partizani koji su u ratu  streljali svoje gladne drugove zbog jedne sljive su odjednom  u miru  promenili arsin pa su poceli da trpaju bajbokane sa  kriticarima  ocite nepravde u drustvu dok su im lopuze tu  njihovu novu  drzavu unistavale  i podrivale..