Hilandar,Ohrid,Albanija,Ostrog,Piva,Bosna

[mi¹a bmw]

Jo¹ sa broda...

[mi¹a bmw]

Pre polaska na ovaj put stupio sam u kontakt na nekim momcima iz BGD-a i oni reko¹e da æe i oni u to vreme iæi u Hilandar, takoðe motorima,pa æemo se sresti. I tako i bi. Vojkan i Aleksa nas sreto¹e kod ureda za vize ali oni su vize dobili na vreme pa nisu imali razlog da se nerviraju.

Brod je isplovio i polako krenuo niz Svetogorsko poluostrvo ploveæi otprilike na oko 300-400 metara od obale. Gledajuæi u obalu i brda Svete Gore,a i kasnije u samom manastiru èovek oseti  mir i spokojstvo koje se te¹ko mo¾e opisati reèima, jednostavno to treba do¾iveti.

[mi¹a bmw]

Na Svetoj Gori je zabranjeno kupanje u moru pa kad pogledate pla¾e pored kojih prolazite i pomislite da na njima ko zna koliko stotina godina niko nije bio, deluje nestvarno. Nakon samog isplovljavanja iz luke Uranopolis oko broda su se pojavili galebovi. Ljudi koji su bili pored za¹titne ograde broda iz torbi su vadili komadiæe hleba i nekih peciva koje su dr¾ali u visoko podignutoj ruci. Nije mi bilo jasno ¹ta rade, kad odjednom jedan od mno¹tva galebova koji su kru¾ili oko broda je sleteo i u letu iz ruke èoveku uze hleb. Nakon toga jedan po jedan i drugi galebovi poèe¹e da rade isto i to sve dok je su njihovi hranioci imali ¹ta da im daju. To je bilo prelepo videti. Galebovi se tu uop¹te ne boje ljudi.

[mi¹a bmw]

Posle oko 45 minuta vo¾nje stigli smo na malo pristani¹te sa koga se ide u manastir Hilandar.
Inaèe na Svetoj Gori ima oko dvadeset velikih manastira, dvanaest skitova i oko ¹est stotina kelija. Najveæi manastir je Ruski manastir Pantelejmon pa zatim manastir Hilandar. Iz luke u koju smo se iskrcali sa broda do manastira Hilandar i¹li smo sa malim autobusom koji je vlasni¹tvo Hilandara.
Od luke do manastira Hilandar ima oko 12 kilometara zemljanog puta, sa opasnim serpentinama i ¾estokim nagibima.
Po dolasku u Hilandar doèekali su nas monasi. Kada smo iza¹li iz autobusa prozvali su nas po imenima ¹to je meni bilo èudno. Kako oni u uredu za vize nisu znali za nas a u manastiru imaju na¹a imena. Nisam tra¾io odgovor na to pitanje, va¾no je da smo bili tu. Ljubazni monasi su nas poèastili kafom i ratlukom i smestili nas u gostinske sobe. Nas èetvorica Zrenjaninaca i na¹i drugari Beograðani sa nama.

[mi¹a bmw]

Sam boravak na Svetoj Gori i u samom Hilandaru je ne¹to ¹to je na mene ostavilo fantastièan utisak. Spokoj meðu monasima, naèin komunikacije sa ¹to manje reèi, i isposnièki ¾ivot kakav monasi vode, a neki od njih nemaju ni 30 godina je ne¹to ¹to je te¹ko razumeti, ali je vredno po¹tovanja.
Odu¹evilo me je mona¹ko pojanje koje je toliko umirujuæe da sam ja morao izaæi iz crkve da ne bih na nos pao kad zadremam! 
Iza¹ao sam napolje, a drugari su mi rekli da nisam bio jedini kojeg to pojanje opu¹ta, jer je kom¹ija do mene posle mog izlaska ¾estoko testerisao! 

Po¹to nam je svoj èetvorici ovo bio prvi boravak u manastiru, nismo znali za kuæni red, pa nas je to neznanje ko¹talo veèere. Ako se uzme u obzir da smo ruèak preskoèili zbog broda, isku¹ali smo isposni¹tvo vanrednim postom od 24 sata,¹to je najte¾e palo na¹em Ljubi, koji je u to vreme imao oko 130 kg. 

[mi¹a bmw]

Par slika sa Svete Gore...

[attachment deleted by admin]

[mi¹a bmw]

Sve vreme boravka ovde, Ljuba je ponavljao: LJUDI, ©TO SAM JA GLADAN!

[mi¹a bmw]

Iz manastira Hilandar u Uranopolis smo se vratili u Utorak u poslepodnevnim èasovima.
Na brodu je Ljuba jedno 50 puta ponovio èuvenu reèenicu ( Ljudi, al sam ja gladan!  ) i prvo ¹to smo uradili je bila velika kupovina namirnica da ga uæutkamo, a i na¹e stomake. Posle bogate gozbe za stolom na¹ih domaæina u Uranopolisu i ispijenih nekoliko piva,Ljuba je izjavio: Au ljudi, al sam ja bio gladan!  
Drugari su se veæ nervirali, a meni je bilo neverovatno sme¹no.

Evo ga kralj, posle obroka

[mi¹a bmw]

Vraæanje sa Svete Gore

[attachment deleted by admin]

[mi¹a bmw]

Sreda 12. Maj jutro pola sedam je a mi veæ spremni za put.
Danas smo nao¹treni da putujemo od Uranopolisa do Ohrida. Sada se prema Solunu vraæamo drugim putem, preko Halkidikija, sa tim ¹to ne ulazimo na poluostrva ili ti prstiæe ¹to bi Ljuba rekao nego vozimo po obodu Halkidikija.
Vozili smo celih sat vremena kada smo osetili glad u stomacima pa re¹ili da stanemo i da pojedemo ¹ta je ostalo od sinoæ.

[mi¹a bmw]

Put do Soluna je bio po malo dosadan bez nekog naroèitog u¾itka jer letnja sezona jo¹ nije poèela pa usput nismo viðali ni prirodne lepote u vidu bikinija i mini sukanja koje leto nosi.
Ulazak u predgraðe Soluna autoputem je svojim intenzitetom saobraæaja obeæavao frku u Solunu ¹to se na posletku pokazalo kao apsolutno taèno. Solunska gu¾va je ne¹to ¹to treba do¾iveti. Vozi se brzo, asfalt je izuzetno klizav, vode raèuna o motoristima a niko nikom ne trubi. Kroz crveno smo prolazili izgleda samo mi da se ne razvuèemo. Prelep grad ali nismo imali puno vremena za razgledanje. Stali smo kod jedne radnje sa moto opremom u kojoj je sve bilo skuplje nego kod nas duplo, ali tete koje su tamo radile vrede svaku paru!.

[mi¹a bmw]

Odatle smo se spustili do luke i stali da popijemo kafu u jednom kafiæu pored kule. Kafa i piæe jo¹ nisu ni stigli a nas je veæ napao ulièni prodavac ðinðuva koji nam je nudio ruène satove. ©atro original ponudi nam sat za 25 eura koji smo uz cenjkanje do kraja mogli da kupimo za 7,5. Nismo ga kupili jer nam nije ni trebao, nego smo isprobavali trgovaèke sposobnosti. Kada nam je konobarica donela poslu¾enje namestila se za jednu fotku koja je mahinalno saèinjena. ©ta æete ljudi peti dan gledamo samo mu¹ke, poèela je kriza!!!.

[mi¹a bmw]

Pedesetak kilometara od Soluna naglo koèenje, klopa na vidiku!!!

Pored puta kamionèiæ hamburgerija, Kad unutra razne ðakonije.
Ljuba je odmah viknuo „jao ljudi ¹to sam ja gladan“  i po¹to ne prièa Engleski reèe mi:ka¾i mu sve duplo! 

[mi¹a bmw]

Posle izuzetno ukusnih hamburgera ponovo gas. Pre¹li smo Grèko Makedonsku granicu na jednom malom prelazu i nakon prelaza u daljini nam se ukaza sneg na Mavrovu.

[mi¹a bmw]

Prolaz kroz Makedoniju je bio zaista lep. Putevi prilièno dobri, saobraæaja malo. Nama je bilo sve te¾e i svakih pola sata nam se iskreno stajalo. Najte¾e nam je palo malo spavanja. Prolazimo pored nacionalnog parka Pelister i tu stajemo za koju fotku.


[attachment deleted by admin]

[BANE BROTHERHOOD]

  [watching]pratim

[mi¹a bmw]

Na ulasku u Ohrid stajemo da pozovemo Neima. Neim je Ohridski bajker sa veoma dugaèkim sta¾em, vrlo po¹tovan od ljudi iz cele biv¹e YU koji ima restoran i prenoæi¹te.
Neim je stigao za pet minuta i odveo nas kod sebe u restoran.

[mi¹a bmw]

Posle upoznavanja i prijatnog æaskanja raspakovali smo se i odmah prikaèili na internet da proverimo vremensku prognozu za krajeve koji nas èekaju. Od ki¹e smo be¾ali jo¹ od kad smo krenuli od kuæe. Nismo ni jedan dan do sad pokisli ali po vremenskoj prognozi neæemo vi¹e biti te sreæe. Sutra bi trebalo da krenemo preko Albanije do Petrovca u Crnoj Gori gde smo uigrali spavanje. Kontamo ¹ta da se radi, dali da palimo direkt kuæi i da malo pokisnemo ili da teramo po planu pa da puno pokisnemo. Jednoglasno smo odluèili da se opustimo do sutra, pa æemo kad se naspavamo odluèiti ¹ta nam je èiniti. Posle veèere smo se uputili malo u ¹etnju po Ohridu, volja je postojala i za diskoteku ali smo se raspali od umora i odluèili smo na spavanje.

[mi¹a bmw]

Kao po obièaju Peca i ja smo se prvi probudili veæ negde oko 7 sati i u glas obojica viknemo: ma idemo dalje!
Ostatak ekipe se probudio ne¹to kasnije, pa smo si¹li u restoran na kafu i dogovorili se jednoglasno da produ¾avamo predviðenom rutom.

Nakon doruèka oti¹li smo u obilazak Ohrida. U Ohridu smo svi bili prvi put i svima nam se jako svideo. Prelepo mesto za pravi odmor za male pare.
.

[attachment deleted by admin]

[Gašpar]

Koje godine je ovo bilo?