Vruć vetar

[Lone Wolf]

      Држим руком седиште, куцкам по металу резервоара. Пипкам кључ. На притисак палца удахну зверина ваздух и добро забрунда. До њега је све у реду, мени осмех заигра.
     Сунце стидљиво жмирка и би и не би. Нека, нека бар не пада. На крају улице идем лево, десно је увек било посао, школа, болница, курацпалац. Лево је одмор, путовање, далеке дестинације. Море. Грчка. Развучем гас прва-друга-трећа. Како се загрева тако додајем, још, још брже. Дрина вијуга поред пута, зелена као змија. Пут раван, понекад се издиже и спушта. Браааааааам! Златибор, пих, ништа. Не смањујем гас. Ја волим аутопут, мени је ОК,  још гаса, још брзине. Сви иду право, нема трактора и скретања улево. Нестрпљиво сипам гориво и одмах по гасу. Као прогоњен, као уклет.



   Границе, јаке државе, јаке границе. Шта добардан, шта гдећеш. Глупави, лош пут у Грчкој. Тресем се и ја и Јамаха. Нека. Волим. У даљини бљесне море. Још гаса. Овде ћу да скренем. Узаним уличицама до саме обале. Дај кафу, дај нешто ладно и гирос, и ти шта ћеш. Чујем како метал пуцка док се хлади, протежем мишиће, тетоваже привлаче пажњу. Виде да сам лош. Лош привлачи добре, видим клинке како се смијуље.
У топло грчко море урањам као у влажну пичку. Све цврчи. Намерно правим буку, намерно лете капљице воде до лежаљке. Поред лежи на сунцу добра. Милф, тако добра. Гледам јој у међуножје и подигнем обрве. Дочека с осмехом, чему фолирање, кад је живот кратак а налазиш се на пешчаној плажи Грчке? Крену прича, о мору, о песку, о кектелима. О чему год хоћеш, јер све је одмах било јасно. Покажем кључеве апартмана, ајмо.
Зна добро то да ради и зна за ред, ништа не прескаче. Заваљен на јастук пуштам је да пуним, меким уснама покаже шта зна. Платинаста коса додирује ми стомак, чврсте груди боду ми бутине. Преко њених гузова, кроз терасу видим свој мотор, плаво море и у даљини брод који се полако креће.

[milomir22]

Kao da čitam moto-strip...

[Lone Wolf]

     Тихо брунда мотор у месту, палим цигару, пламен шибице засја у оку. Из мрака долази ветар, нечујан. Угасим мотор и тишина удари у уши. Хммм....Шаљем дим у ноћ, погледам на сат.
     Ипак стижу, двојица на неким рагама. Наркоман са мртвим телом и неки рмпалија. Пружа руку, узима робу, бљесну сечиво кривог ножа на месечини. Од ударца наркоман одлете двадесет метара, котрља се као суво сено у прерији. Рмпалија ме звекну гвозденом песницом у плућа. Корак назад, гурам силом ваздух у плућа; ударац. Он клекну на колено као бик од ударца пиштоља у кланици. Кренем напред одбаци ме опет ударац. А тако. Сравним песницом одозго по челу. Леже. Још неколико удараца и не мрда више. Тешко дишем, наркоман бауља. Узмем своје, узмем паре.
    Возим једном руком, другу држим на грудима. Ноћ се спустила као мастило. Ово није смело да се деси. Пржи ме тетоважа змаја на подлактици.
   Време је за окупљање.

[Lone Wolf]

  Сова је ноћна животиња, предатор. Око поноћи већ је лов завршен, топла крв у желуцу, батргање жртве је престало. Може да се дрема али нешто јој је привукло пажњу. Кроз иглице четинара на пропланку страшна бука жедних машина. У круг око ватре паркирали су један по један. Како један угаси тако се други чује у даљини како долази. До дубоко у ноћ се не смирују. Окупљају се ратници, Црни Змајеви. Без речи у равноправне чланове уведени су тројица нових. Не тек тако, и не тако једноставно. Дуг период иницијације је иза њих, психичке и физичке припреме. Кодекс, права на боје, тетоважа змаја на подлактици.  Ипак није време за славље. За дугу ноћ дубоко у планини време је за растанак и последњи поздрав, одавде многи ће отићи у сећање. Јер изговорена је само једна реч, једна реч на стотине људи, за целу ноћ.
  Рат.

[El Jefe]

  Гинем зуметнос

[Lone Wolf]

Жесток алкохол клизи низ грло, љут дим пали ноздрве. Оштрим ножем режем раме, крв капље на дрвени сто. У огледалу видим свој лик, али чекам да се нешто друго појави. И негде иза поноћи видим његову искежену фацу и крваве очи. Ту је, радује се рату, водиће ме између метака, држати ми руку да не задрхти. Дивим му се и гади ми се. Длакаво мишићаво тело и полутврд пенис. Нагињем флашу, палим још једну цигару. Време је крви.
    * * *
    Мотор тихо бруји, кривина за кривином. Готово да је пусто и не чује се ни један други звук. Јутро је тек почело и хладан ваздух реже тело. У једном тренутку, у даљини, из супротног смера придружује се сличан звук мотора, и он прати кривине  и помало све је ближе. Из минута у минут звук се појачава и сваког тренутка избиће иза следеће кривине. Левом руком иза појаса вадим пиштољ, бајкер из супротног смера бљује ватру из узија, звижде меци око главе, један пуцањ великог калибра, у главу, пролазим даље, иза мене тресак и дим.

[Lone Wolf]

Стари добри експлозив, разнесе пола паркинга и све што се ту налази. Ватра гута локале, истера све напоље. Магнум одјекује далеко. Улице су крваве. Далеко изван града, у напуштеној фабрици одлучено је како ће се завршити рат. Паклена је летња ноћ, рефлектори обасјавају средину бетонског празног простора. Спартанци су послали ратника за задњу борбу, огроман, мишићав, длакав тип стајао је потпуно го на бетону. Кренуо сам ка њему. Борба голим рукама, један мора умрети.
    Дочека ме ударац ногом у плућа, котрљам се по бетону, бетон скида кожу са зглобова. Крв у очима. Песница у лице, једном, двапут, само га корак врати назад. Његов замах, као маљ. Поново крене ногом, поново песницом у лице. Туп звук удараца у месо, у кости. Осетим да се све смрачује и да онај унутар мене преузима и крену страшна борба. Не осећам више бол, ударац на ударац, шкрипе кости, црни се месо. Из једног окрета погађам у врат и дробим све унутра до кичме. Само је пао на колена а онда на лице. Живот га је напустио и остало је само огромно крваво тело. Рукама му кидам полне органе и носим Црним Змајевима.

[Lone Wolf]

    Врео асфалт у граду, бетон гори, смрди сумпор. Седнем на мотор, подижем ногару, циљ ми је нека вода. Окрећем главу на страну да убацим у прву кад крајем ока приметим да ме неко гледа. Поред неке клупе, испод старог платана једна девојка нежног изгледа. Ништа чудно, само бих отишао, или нешто друго, али овај пут тај поглед ме заинтересовао. Први пут да нисам могао протумачити о чему се ради. Упитно климнем главом – ништа, насмешим се – ништа, само тај исти чудни поглед. Померим мотор у хлад и угасим. Подигнем поглед а та девојка стоји поред мене и почиње да говори. Ана се зове, живи ту у граду, ради у основној школи. Има сестру, млада, тек двадесет, нестала је пре пар месеци а задњи пут се јавила из Турске, из Истанбула, тамо је била са неким што вози мотор, то је неки клуб, сигурно није добро... Има паре, даће колико треба и већ у руци држи лепо спаковане новчанице, јер јој нико не може помоћи, нико јој не може помоћи, нико... Те сузе које су се слиле биле су некако... Стресао сам се, а у мени нешто је лупало о унутрашње зидове тела и хтело да избије напоље. Ја....ћу...се....јавити! И одем у неком правцу једва одржавајући мотор на путу од неке неравнотеже изнутра.

[Lone Wolf]

Ана је добро, после пар месеци удала се за месара. Сестра јој дошла на свадбу, оставио је дечко, само се појавила са пар нових тетоважа и три килограма вишка. А Милисав је у току ноћи кренуо до купатила и jeдноставно је пао и ударио главом о плочице. Крвни угрушак. Срећа па је стигао да се пре тога олакша, нашли га само крвавог.