Ukus Orijenta - TURSKA 2019

[SSZGO]

lepo lepo, poslednje slike su kul, alo doktore, cime je slikano leba ti jel ovo nokia 8810

[doktor]

lepo lepo, poslednje slike su kul, alo doktore, cime je slikano leba ti jel ovo nokia 8810

Slikao svako svojim mobilnim...

[doktor]

   Ujutru polako kreæemo dalje i napu¹tamo ovaj predivni krajolik. Zapravo samo smo mislili da ga napu¹tamo, jer æe nas izdubljene stene pratiti jo¹ dosta dugo. Veæ smo bili podosta odmakli, a okru¾enje nas je podseæalo na Kapadokiju.
   ®elimo da posetimo Ihlara Valley, pa idemo prema mestu Ihlara. Na putu do tamo, malo istra¾ujemo lokalne puteve, prolazimo kroz siroma¹na autentièna sela, a ono ¹to vidimo oko sebe otvara mnoga pitanja. Prilaz dolini postoji na nekoliko mesta, a mi biramo prvi na koji smo nai¹li. Na kraju puta je restoran od koga se dugim stepenicama spu¹ta do dna doline. Dolina je pre mnogo vekova bila poput male kolonije pravoslavnih crkava. Ima ih mno¹tvo izdubljenih u stenama. Èitava dolina je duga oko 14km, i ko ima vremena, prava stvar je da se pro¹eta èitavom dolinom. Dolina je bogata istorijom i znamenitostima. Tek kasnije, kada smo malo analizirali, uvideli smo da je sledeæi prilaz dolini bio onaj koji smo ustvari ¾eleli, jer tu na reci postoji dosta mali kafanica koje su kao iz bajke. Vremena za popravak nije bilo i nastavljamo dalje prema moru.

[doktor]

Kada smo napu¹tali dolinu, ispred nas se sve vreme uzdizala vulkanska planina Hasan dagi, sa vrhom okovanim snegom. Jedna od legendi je da je bas ta planina, tj. vulkan svojom erupcijom pre vi¹e hiljada godina zaslu¾an za nastanak Kapadokije.

[doktor]

   Deo puta izmedju Aksaray-a i Konya-e, osim ¹to je jedan dugaèak pravac, nema bilo ¹ta zanimljivo da ponudi. Seæamo ga se po jatima ¾utih leptirova kojih je bilo u neobièno velikom broju. Sve je bilo ¾uto i oprema i motori.
   Na ulasku u Konya-u, bili smo poèa¹æeni pravim malim aero-performansom, koje nam je priredio neki pilot turskog vazduhoplovstva. Sigurno preko desetak kilometara je nadletao nad nama i sve vreme izvodio fenomenalne bravure i akrobacije sa avionom. Vi¹e sam gledao u nebo nego u put.
   Ba¹ na ulasku u grad, prilikom ukljuèenja sa jedne petlje, Nikoli je proklizao prednji toèak i za tren se na¹ao na zemlji. Sva sreæa bez ikakvih posledica po njega, a ¹to se tièe KTM-a, od ranije znam da ga je gotovo nemoguæe ubiti padovima. Nekoliko minuta nakon toga, prilikom prestrojavanja i vraæanja u pravu traku i Èamo pretura motor u mestu, takoðe bez posledica. Izgleda da je vreme za pauzu, samo jo¹ da nadjemo gde. ®elimo da se izvuèemo iz grada pa æemo stati u neku kafanu.
   Nedugo zatim, stajemo u neku drumsku kafanu. Sve to skromno izgleda, ali bi da napravimo pauzu. Tu æemo i da klopamo. Samo jo¹ da se sporazumemo oko naruèivanja. To je malo potrajalo, uglavnom se govorilo telesnim. Nismo bili sigurni ni da li su nas razumeli, ali kad su poèeli da iznose klopu, svi su se ozarili. Kako je klopa u su¹tini jeftina, najbolje stvari smo naruèili ponovo. Navike u ishrani, koje smo stidljivo usvajali od samog polaska, ovde su se nastavile u svom pravom svetlu. Povræe je zastupljeno u svim moguæim i nemoguæim oblicima, namazi bilo slatki ili slani takoðe, mleèni proizvodi u bezbroj kombinacija, meso nije ni izbliza dominatno kao kod nas.





   Polako poèinje da nas okru¾uje planinki krajolik. Veæ odavno se nismo dotakli ozbiljnijih krivina. Dosadni ravnièarski deo je iza nas, i osmeh se vraæa na lice. Negde ba¹ u trenutku kada su poèeli usponi, a vrhovi okovani snegom da nas okru¾uju, u kacigi je poèeo Run to the hills (Iron Maiden). Èitava vo¾nja je poprimila potpuno novu dimenziju. Muziku u kacigi slu¹am iskljuèivo na shuffle, i neverovatno je kako se pojedine pesme uklope sa pejsa¾ima kroz koje vozi¹. Veæ na prvom stajanju, da se svi prikupimo, komentari¹em ba¹ o tome sa Aleksom.



   Sve do morske obale smo u¾ivali u planinskoj vo¾nji. Prilikom prilaska moru, nailazimo in na prvi policijski punkt. Kratka kontrola, tra¾e samo paso¹e i èim vide odakle smo, odmah ih vraæaju uz ¾elju za sreæan put. Kasnije smo ovakve punktove vidjali na ulasku u svako malo veæe turistièko mesto. Uglavnom kratka kontrola. Èudi me da oko Kapadokije nije bilo ovih punktova, ipak je i tamo ba¹ dosta turista. Ako ovo uop¹e sa tim ima bilo kakve veze.
   Èim smo se domogli puta oko pored mora, stajemo na pumpu da poku¹amo da re¹imo neki sme¹taj za veèeras. Nata, Aleksina ¾ena je uspela da rezervi¹e ba¹ dobre apartmane u Antaliji. Iako je prvobitna ideja bila da idemo do Kemera, ipak smo odluèili da ostanemo Antaliji, jer je veæ poèelo da pada veèe. Neki su pauzu na pumpi iskoristili da operu motore od leptira kroz koje smo prolazili u toku dana.
   Ubrzo nakon polaska sa pumpe, pao je i mrak. Put ima po dve trake u oba pravca i vozi se dosta brzo. Ulazak u Antaliju je dosta dugaèak, ipak je u pitanju milionski grad. Sme¹taj je na dobroj poziciji, tako da smo malo pro¹etali rivom u toku veèeri. Jo¹ od ranije, poznat mi je obièaj da se na ¹etali¹tima prodaju dagnje na komad, poput grickalica, pa ne propu¹tamo priliku da se malo poèastimo.

[doktor]

   Boban je sinoæ, prilikom dolaska u Antaliju, primetio da mu svetli neka lampica od senzora za ABS na Traceru, pa je ujutru oti¹ao do Yamahinog servisa da vidi ¹ta tu mo¾e da se uradi. Za to vreme, mi smo krenuli uz obalu, sa idejom da se èekamo na nekom lepom mestu.
   Vo¾nja uz more je bila odlièna, smenjivali su se lepi predeli, pogled na more i mali primorski gradiæi. Vreme kako se samo mo¾e po¾eleti. Veæ poslednjih par godina idemo na ove rano-proleæne ture i svaki put je vreme odlièno, dovoljno toplo da se mo¾e u¾ivati, ali ne i vruæina kako je obièno tokom letnjih meseci. Jedino ¹to su na izboru uglavnom ju¾ne destinacije.
   Ubrzo nakon grada Ka¹, nailazimo na jedan kompleks koji ima veliku terasu sa pogledom, i odluèujemo da tu saèekamo Bobana. Mesto je bilo fenomenalno, pa nam èekanje nije te¹ko palo, a i Boban je malo podlo¾io tako da ga nismo dugo èekali.

[doktor]

Od pause nas je èekala super vo¾nja do Fethyie-a. Put uz more je na trenutke podseæao na jadransku magistralu. Malo smo po¾urili da se smestimo, jer nam je u planu bilo da idemo do Oludeniz-a na kupanje i u povratku da pogledamo Kayakoy, napu¹teni grad.
   Sunce je jo¹ uvek bilo u zenitu kada smo se buænuli u more. Nije bilo gu¾ve, letnja sezona je tek poèinjala, pa smo mogli da sagledamo Oludeniz u svom sjaju. Va¾i za jedno od najpopularnijih letovali¹ta. Iznad nas, nebom su leteli brojni paraglajderi. Jedan od njih je izveo sletanje u maestralnom stilu, tako ¹to je izveo brisani let iznad baste i sleteo u pesak. Izgleda da nam je svima bilo zanimljivo, osim kineskinje koja se vozila u tandem letu.









Na izmaku dana, po¹li smo prema Fethyie-u, ali drugim putem kako bi videli Kayakoy. Poèetkom pro¹log veka, kada je do¹lo do razmene naroda, do tada grèki grad, ostao je pust. Kako se mrak lagano spu¹tao, utisak koji je ostavio na nas, dodatno se pojaèavao. I ponovo, radjaju se mnoga pitanja, uglavnom bez odgovora.

[megaidiot]

steta sto mi forum ne da polupam jos 'fala' ovde. aj baci neke trackove / mape na kraju.

[doktor]

steta sto mi forum ne da polupam jos 'fala' ovde. aj baci neke trackove / mape na kraju.

Skonuo sam track-ove pa æu postaviti sliku na kraju.

[doktor]

   Doruèak u hotelu je bio…pa ba¹ nesvakida¹nji. A sve to zahvaljujuæi malom nesporazumu. Kada su prvi od nas do¹li na doruèak, konobar verujem nije razumeo, pa nam je servirao a la card doruèak umesto predvidjenog uz noæenje. To je podrazumevalo izno¹enje svega i svaèega, u nekoliko krugova,da ni sam ne bih mogao da nabrojim. Kako se ko prikljuèivao, to je nastavljeno. Kada je hteo da naplati, mi smo rekli da imamo doruèak uz noæenje, pa je nastao nesporazum. Tu je uletela Nata, glavni pregovaraè u ekipi, i ispregovarala da za sitnu doplatu dobijemo ovaj rasko¹ni umesto regularnog doruèka.

[doktor]

   Probudio me je poznati zvuk gorionika iz balona za letenje. Svi smo èekali doruèak sa strepnjom. Sva sreæa pa je po ne¹to moglo i da se pojede.



   Danas idemo do Efesa. Nema mnogo kilometara, i put nije preterano zanimljiv. Na izlasku iz arheolo¹kog lokaliteta se parkiramo i uzimamo koèiju da nas odvede do ulaska, jedno 3-4 kilometra dalje, tako da se kroz stari grad Efes hoda nizbrdo do izlaska. U Efesu sam bio pre jedno petnaestak godina i tada je ostavio ba¹ poseban utisak. Sada isto tako. Grad koji je tada imao glavnu ulicu od oko 2 kilometra, uz to sa mnogo oèuvanih detalja, ne ostavlja ravnodu¹nim nikoga. Posebno je oèuvan prednji zid biblioteke. U to vreme sve civilizacije su imale velike biblioteke u kojima su se èuvala sva moguæa znanja. To je bio jedan od naèina da se poka¾e moæ.



































   Kuæa Device Marije je u blizini, pa kas smo tu hajde da i to obidjemo. U pitanju je jedna mala kuæica koju prati, u najmanju ruku, neobièna i pitanje koliko istinita prièa. Niko od nas nije pokupio bilo kakav utisak na ovom mestu. Sve je delovalo kao klasièni zamka za turiste.

[doktor]

   Hotel (Ladies Beach Residence) za veèeras smo rezervisali u Ku¹adasiju. Lep, na pla¾i, gara¾a, trebalo bi da je sve OK. Na kraju je ispalo i vi¹e od toga. Opet na scenu stupa Nata. Mi smo rezervisali nekoliko soba, pa je Nata neobavezno pitala da li ima ne¹to sa pogledom na more. Ponudili su joj 2 penthausa bez doplate, a kada su ih vodili da im poka¾u, zamolili su ih da ne vri¹te. Kada smo i mi stigli iz gara¾e, nismo mogli da verujemo kakvi i koliki su apartmani. Spavaæe sobe su poput garsonjere sa delom koji glumi dnevni boravak i  kupatilom koje je velièine sobe. Dnevni boravak sa kuhinjom i trpezarijom je toliki da mo¾ete da se dovikujete sa kraja na kraj. Sve vreme smo se pitali ko je ciljna grupa gostiju. Iako su ogromni i deluju dosta luksuzno, su¹tina je ipak malo drugaèija. Bilo kako bilo, komfor koji nam je ponudjen je bio mnogo vi¹e od onoga ¹to nam treba i ¹to smo platili.









   Svi smo se razi¹li, svako na svoju stranu. Mi smo uhvatili dolmu¹ koji je prolazio i oti¹li do centra da malo pro¹etamo. Ku¹adasi je veliki turistièki grad. Prilièno je lepo uredjen. ©etnja centralnim gradski ulicama, neki doner i slatki¹, pa hvataj ponovo dolmu¹ za povratak u hotel. Veèe smo proveli na terasi hotela, u¾ivajuæi u pogledu uz po neko piæe.

[SSZGO]

kakve su cene u turskoj, smestaj hrana, npr u poredjenju sa evropom, ili srbijom?

imaju li ista od planina tamo, nesto vise

[doktor]

kakve su cene u turskoj, smestaj hrana, npr u poredjenju sa evropom, ili srbijom?

imaju li ista od planina tamo, nesto vise

Cene su prilièno jeftine, od kako je lira devalvirala...valjda u nekoj igranci sa amerima.
Gorivo je 1€, klopa i sme¹taj ba¹ povoljno, nama je prosek noæenje sa doruèkom bio oko 15-ak €/osobi...naèelno, mo¾e da se bude opu¹ten.
Planina ima po obodu Turske, u sredini je Anadolija, ravnica, visoravan...ako se dobro seæam na nekih 700mnv. Putevi su uglavnom dosta dobri. Glavne magistrale izgledaju bukvalno kao autoputevi, po 2 trake u svakom smeru, samo za razliku od autoputeva imaju normalne raskrsnice. Radara ima na ulascima i izlascima iz gradova, a izmedju se vozi dosta brzo, velike su razdaljine, ¹iroki putevi.

[doktor]

   Veæ na doruèku, konstatovali smo da je ovo prvo jutro povratka kuæi. Sve do sada, ispred nas je bilo puno toga ¹to smo ¾eleli i planirali da obidjemo i posetimo, a od ovog trenutka, polazimo nazad svojim kuæama.









   Veæ na doruèku, konstatovali smo da je ovo prvo jutro povratka kuæi. Sve do sada, ispred nas je bilo puno toga ¹to smo ¾eleli i planirali da obidjemo i posetimo, a od ovog trenutka, polazimo nazad svojim kuæama.
   Kreæemo bez ¾urbe, lagano. Ni¹ta nije u planu za obilazak, pa smo le¾erni. Èitav dan je ispred nas i kilometri se samo ni¾u. Put je dosta brz, pa se smenjuju periodi vo¾nje i odmaranja u drumskim kafanama. Cilj za veèeras je Eceabat, trajektom iz Èanakale preko moreuza Dardaneli. Nekih stotinjak kilometara ispred Èanakale put prolazi kroz planinski predeo, delom sa pogledom na more u daljini, pa smo svi tu dali malo odu¹ka. U Èanakale, sti¾emo tako da hvatamo trajekt koji treba da isplovi za par trenutaka.









   Vo¾nja trajektom je kratka i brzo se sti¾e na drugu stranu. Eceabat je veoma malo mesto, a hotel koji smo uzeli se nalazi preko puta pristani¹ta. U pitanju je mali porodièni hotel, poznat medju bajkerskom populacijom, ¹to svedoèi mno¹tvo nalepnica iz èitavog sveta. Iza hotela je ne¹to poput ogradjene baste gde se motori bezbedno parkiraju.





Gazda hotela nam je dao preporuku za restoran koji se nalazi nedaleko. Dok smo se prikupljali ispred hotela, prikljuèili smo se gazdi hotela koji se sa nekim prijateljom pio pivo. Ispostaviæe se da je taj prijatelj, profesor istorije sa istambulskog univerziteta i napisao je par knjiga o galipoljskoj bitci. Ima li boljeg mesta za èas istorije. Tu smo se dotakli razlièitih tema, o svemu i svaèemu, od geopolitike, do taksi na alkohol koje je uvela turska vlada. Veèe smo zavr¹ili u restoranu, uz dobru hranu i pivo.

[doktor]

   Jo¹ jedan dan bli¾e kuæi. Idemo prema Grèkoj, pa preko Bugarske. Osim ¹to smo stali u neku kafanu, da se re¹imo turskih lira, ni¹ta zanimljivo. Vreme se polako kvari i najavljuje ki¹u. Nije je bilo prethodnih dana, pa da popuni statistiku. Deo kroz Grèku je kratak. Od mesta Komotini, ide se u planine i vo¾nja postaje veoma zabavna. Sve do trenutka kada nailazimo na nepreglednu kolonu. Lagano vozimo pored kolone sve do ispred granice. Ki¹a samo ¹to nije poèela, èak mi se èini i da nas je poprskalo par kapi na granici.
   U Bugarskoj nam je ideja da preko Pamporova izadjemo na Plovdiv pa dalje do Sofije gde bi noæili. Odmah nakon granice, Garmin nas provodi jednim, ne tako dugim planinskim putem koji je on video kao preèicu. Odavno nisam pro¹ao napu¹tenijim putem. Prolazimo par vrlo ¾ivopisnih mesta. U Zlatogradu se odr¾avao neki va¹ar ili skup, sve je vrvelo od naroda, mada nismo imali ambiciju da se prikljuèimo.



Iduæi dalje, priroda je rasko¹no pokazivala sve svoje èari. Ovaj deo pripada Rodopima, planinskom vencu u ju¾noj Bugarskoj. Kako sam godinu ranije, obi¹ao deo Rodopa, i ostao odu¹evljen vidjenim, sada mi se sve to samo potvrdilo. Rodopi su jedan fenomenalan region za moto turing. Imalo bi se tu par dana motati okolo. Kako se pribli¾avamo Pamporovu, na¹em zami¹ljenom mestu za pauzu za ruèak, ki¹a je postajala sve konkretnija, pa smo uz za¹titu ki¹nim odelima, odluèili nastaviti dalje i kasnije pronaæi neku kafanu za ruèak. Planina je tokom ki¹e, iako predivna, delovala po malo mistièno. Silazak prema Plovdivu je, iako prilièno klizav po ki¹i, fenomenalan. Spust je kroz klisuru dok reka huèi pored puta.





   Na svakih par kilometara je po neka etno kafana, pa se i mi nasumiènim odabirom odluèujemo za jednu. Tu smo na licu mesta raskrstili sa navikama u ishrani, steèenim u Turskoj, i ¹irom otvorenih ruku se vratili balkanskim obièajima u ishrani.



   Nakon obilnog ruèka, ostalo je samo da se dovezemo do Sofije, gde smo noæili poslednji put na ovom putovanju. Jo¹ jedan deo uz planinsku reku, pa onda gas autoputem i za èas smo u Sofiji. Poku¹ali smo da uzmemo isti sme¹taj kao u odlasku, ali je bio zauzet, pa smo uzeli 2 apartmana u novijem delu Sofije. U pitanju je zgrada sa apartmanima, gara¾a u suterenu i mala recepcija. Vrlo komforan sme¹taj za pristojnu cenu. Kako je sme¹taj u stambenom delu grada, veèe smo proveli u apartmanu gde smo imali rekapitulaciju putovanja.

[doktor]

   Iz Sofije smo se brzinski teleportovali kuæi uz minimalno zaustavljanje, ukljuèujuæi i oblaèenje ki¹nih odela, jer je na jednom delu puta padala ki¹a. Mislim da smo veæ oko podneva bili u Kraljevu.

[doktor]

   Iako mi ovo nije prvo putovanje u Tursku motorom, ovog puta je ostavilo potpuno nove utiske. Ono ¹to se potvrdilo od ranije je tursko gostoprimstvo, ne¹to o èemu bi mnogi imali da nauèe. Bilo ga je u izobilju gde god smo se pojavili. Ljubitelji istorije i arheologije su u Turskoj svoji na svome. Na svakom koraku su arheolo¹ki lokaliteti i tragovi nekih davnih vremena. Ishrana je autentièna i ukusna. Gomila voæa i povræa u ishrani, pripremljeno i servirano na najrazlièitije naèine, razlièite vrste pita sa èudnim imenima, peèene u turskim peæima na drva, nebrojeno mnogo namaza, ¹to slanih, ¹to slatkih…nabrajanju nema kraja. Pravi u¾itak za sva èula. ©to se tièe vo¾nje, nije u pitanju prava vo¾aèka tura, kao npr. po Alpima. Putevi su ¹iroki i pravi, magistrale su skoro kao autoputevi, planinski krivudavi putevi su pre retkost nego pravilo…ali i pored toga ima ne¹to privlaèno u svemu tome. Cene ukupno gledajuæi su povoljne, gorivo je oko 1€, klopa i sme¹taj su takodje jeftini, jedino je alkohol skup, èak i u prodavnici. ©to se ide istoènije, do¾ivljaj tradicionalne Turske je intenzivniji, dok zapadni deo je prilièno prilagodjen zapadnim turistima. Svi smo bili prezadovoljni vremenom provedenim u Turskoj.
   

[doktor]

[Lazic]

Muèena Fatima i njene ruke...

https://en.wikipedia.org/wiki/Hamsa




Odlièno Doktore, po obièaju sam u¾ivao, a verujem i ostali...