Glavni meni

...budi mi dobar i dobro mi stoj - BALKAN 2018

Započeo doktor, 18 Decembar, 2018, 21:55

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

doktor

Malo se odvajamo sa puta, idemo na vidikovac sa koga se pruza pogled na kanjon Vikos. Inace, kanjon Vikos i kanjon Tare vode borbu za drugi najdublji kanjon na svetu posle Colorada, po podacima sa neta. Na putu do vidikovca, prolazi se pored krajnje neobicne kamene formacije, nazvane Stone forest. Stene predstavljaju oblike stvorene od nebrojeno mnogo kamenih ploca slozenih u redovima jedne preko drugih. Veoma je intrigantna proslost ovih malih gradica u proslosti. Nastali su pre vise stotina godina, a kako region nije podesan za bilo kakav uzgoj, stocarstvo ili slicno, mozda bas izobilje ovog kamena daje odgovor na pitanje cime su se tada ljudi bavili u ovim u to doba dosta zabacenim predelima.




















Bikers work is never done!

doktor

Dalje na putu prema Papingu, prolazimo kroz jos par tih kamenih gradica. Svaki na svoj nacin deluje zanimljivo. Pravimo kratku pauzu na prelasku preko reke koja dolazi iz kanjona Vikos. To bi trebalo da je ista ona reka koje nije bilo ispod mosta na kome smo pauzirali. U svakom slucaju prelepa je, tirkizne boje i prozirna.
















Bikers work is never done!

doktor

Od mosta se penjemo citavim spletom serpentina do platoa na kome se nalazi Papingo. Malo sam se promuvao po ulicicama da pronadjem neki smestaj. Ispred jednog smestaja parkirana 2 motora, pa rekoh da ovde pokusam. Smestaj je u tradicionalnoj kuci i vraca u neka davno prosla vremena.
Kada smo se smestili, idemo da malo prosetamo po ovom lepom i neobicnom mestu. Ulice, kuce, trgovi...sve nas ostavlja bez daha. Nismo ni slutili kakav je ovo dragulj, ali dobro skriven u dubini planine, na kraj puta. Dok se motate po svim onim puteljcima, i na kraju penjanje uz mnogobrojne serpentine, ne ocekujete da se na kraju nalazi nagrada. Ovaj gradic nas je odvalio, nismo mogli da dodjemo sebi da se ovakvo mesto nalazi, takoreci na vrh planine. Jednostavno nema reci kojima se moze opisati sarm i atmosfera ovog gradica. Sto se kaze jedna slika govori za hiljadu reci. Na kraju veceri sedamo u jednu tavernu na po casu, dve vina. Da li sto je van sezone, ali 1/2l belog vina za 7€ ne deluje skupo, narocito sto uz svaki bakal gazda donese i neku zakuskicu.


































































Bikers work is never done!

doktor

Jutro koristimo da jos malo upijemo lepotu ovog mesta, sada obasjanog jutarnjim suncem. Pocetak kanjona Vikos se sada dobro vidi, a najbolje sa puta kojim se ovde dolazi. Na samo kilometar dalje, na bukvalnom kraju puta, nalazi se i Mikro Papingo, pa kad smo vec tu da i to obidjemo.













Pozdravljamo se sa ovim prelepim mestom i krecemo. Sa odlaznog puta odlicno se vidi deo planine gde se nalazi Papingo i serpentine kojima se do tamo dolazi.





Pre nego sto smo izasli na glavni put prema albanskoj granici, sve cesce vidjamo automobile oldtimere. Sve same poslastice od modela. Imaju neke brojeve na sebi, ocigledno je u pitanju reli oldtimera. Dobar su kraj odabrali. Kod starta, prolaznog cilja ili sta vec zastajemo da napravimo neku fotku.




Bikers work is never done!

doktor

Napustamo Grcku sa prelepim uspomenama. Ovo mesto koje smo posetili nam jos uvek ne izlazi iz glave i na svakom stajanju razgovaramo o tome.
U Albaniji nam je prvi cilj Gjirokaster. Na vrhu brda se nalazi tvrdjava, a ispod je stari grad. Nije preterano veliki, ali je lep i uredjen. Ne treba puno vremena za obilazak, pa posle setnje ulicicama sedamao na pice i kolac, lokalni sprecijalitet. U povratku na parking ispred starog grada, dao sam izjavu za neku od lokalnih televizija.






































Bikers work is never done!

doktor

Iz Gjirokastera idemo prema Ksamilu i dalje prema Sarande. Ali pre svega, usput nam je svracanje na vrelo zvano Blue eye. Hladna i prozirna voda, dosta naroda i nekoliko kafanica. Nije cudo nevidjeno, ali kad si vec tu, sto da se ne obidje.










Bikers work is never done!

doktor

Do Ksamila smo odabrali da idemo skelom, pa dalje mozemo prema sarande. Ovaj deo Albanske rivijere je sve vise naklonjen turizmu, sve se vise grade hoteli i dosta se uredjuje. Mada, ako se skrene sa glavnih turistickih koridora, primetan je nedostatak osnovne infrastrukture.







Jos ranije smo odabrali hotel ispred sarande, ali kada smo dosli, plaza ispred hotela nije bila u funkciji, pa idemo da potrazimo drugi hotel. To je malo potrajalo, ipak je septembar, pa je dosta objekata zatvoreno. Konacno pronalazimo hotel, nije bog zna sta, ali je jeftin, ima plazu i bazen, a bogami i dorucak. 35€/3 osobe sa doruckom















Malo konzumiramo mogucnosti, plazu, pivo i bazen. Plaza je onako, krupno ostro kamenje i hladna, ledena voda. Bazen, takodje srednje zalosno, vidi se da je kraj sezone i da se ne vodi racuna previse.
Malo su i stomaci poceli da reaguju, pa krecemo do grada. Idemo motorima, ima 3-4 kilometra. Setaliste je lepo sredjeno, puno je restorana pa se nekako odlucujemo u koji cemo. Klopa koju smo narucili je bila fenomenalna, neko jelo koje u nazivu ima Skenderbeg.
Posle svega povratak u hotel na jos po jedno ladno, koje smo nabavili u marketu u povratku.
















Bikers work is never done!

CBRR1

Citat: doktor poslato 22 Decembar, 2018, 17:53




Klopa koju smo narucili je bila fenomenalna, neko jelo koje u nazivu ima Skenderbeg.







To Vam je bila Karadjordjeva...  :D :D :D

MIGE


milomir22

Predeli kao iz bajke, sledece godine mozda skoknem do grecije, brat ce mi biti tamo u julu, pa cu imati u vidu ovaj putopis. Samo se bojim guzve u saobracaju, da mi odmor ne postane pakao u spicu sezone.
"If you seek authenticity for authenticity's sake, you are no longer authentic."

-Jean Paul Sartr

doktor

Citat: milomir22 poslato 23 Decembar, 2018, 09:04
Predeli kao iz bajke, sledece godine mozda skoknem do grecije, brat ce mi biti tamo u julu, pa cu imati u vidu ovaj putopis. Samo se bojim guzve u saobracaju, da mi odmor ne postane pakao u spicu sezone.

Osim u Solunu, Atini i sl. ja u Grckoj saobracajnu guzvu nisam video.
Bikers work is never done!

doktor

#31
Jutro je donelo novu priliku da se uverimo u neorganizovanost u hotelu. Dorucak je pocinjao neobicno kasno, pa su svi gosti takoreci cekali u redu da se otvori restoran. Dok smo cekali na dorucak, pomislili smo da bi mozda u sanku pored bazena mogli da pripremimo kafu, ali sank je izgledao kao da je pala bomba. Sinoc se gazda sa ortacima malo vise opustio, pa je stanje u sanku valjda posledica toga.







Odmah nakon dorucka krecemo, vec zbog toga malo kasnimo u polasku.
Idemo putem uz more, preko NP Llogara. Pre nego sto dodjemo do glavnog uspona na prevoj, put vijuga pored mora, malo se penjuci, pa malo silazeci tik do mora. prolazimo i nekoliko malih mesta, koja na mene ostavljaju bas lep utisak. U sustini, vise sam ljubitelj tih manjih mesta nego velikih gradova poput Sarande. Naredni put cu za nocenje odabrati bas neko od tih mesta, mozda bas Himare.
Uspon na prevoj sa pogledom na more je fenomenalno iskustvo. Moze bas da se vozi opusteno. Ugodjaj je kompletan.










Bikers work is never done!

doktor

Put sa prevoja prelazi na drugu stranu planine, mhogo sumovitiju i bogatiju restoranima i hotelcicima.
Kada smo vec sisli sa planine, tip sa autom izlece sa strane na put kojim idemo, sve do polovine moje trake, sekuci tako i auto koji mi je dolazio u susret i mene. Sve se desilo bas brzo, iznenada, reakcija je mogla biti samo instiktivna. Da je samo jos malo isao napred ne bi imao mesta da se provucem. Kako sam isao prvi, Aleksa koji je isao iza mene kaze da je jos i mahao rukama u fazonu otkud smo mu se mi stvorili.
Dolazimo u Valonu i biramo jedan bar na plazi sa malo iskuliramo i popijemo kafu. Za razliku od prethodnog puta kada sam bio ovde, setaliste pored plaze je zavrseno i uredjeno, zasadjene su velike palme, pa sada deluje bas reprezentativno.














Bikers work is never done!

doktor

Od Valone, dalje na sever nema nekog preteranog uzitka u voznji, samo tek da se prodje. Garmin nam je malo uneo razonode, tako sto nas je na samom ulasku u Drac, skrenuo na neku precicu koja ide lokalnim seoskim putevima.
U Skadru, idemo u restoran na Bojani na klopu. Ovde je moguce pojesti solidnu platu sa morskim plodovima po ceni visestruko nizom nego bilo gde u okruzenju. Pored klope u restoranu, obavezno svracanje i u jednu poslasticarnicu na ulasku u Skadar, na tri lece.
Dalje nas put vodi na sada vec dosta poznati put SH 20, koji je odlican, i ne propustamo priliku da se ovuda provozamo. Ali posto smo ga vec vozili nekoliko puta, ne stajemo i ne slikamo. Samo jedna slika dok sam zastao na mostu pre granice sa Crnom Gorom.



Spavanje za veceras smo rezervisali u Dolini Grebaje. U pitanju su bungalovi, a postoji i kafana. Stigli smo bukvalno u trenutku kada se smrkavalo. Temperatura je znacajno opala u odnosu na sta smo bili naviknuti prethodnih dana. Malo smo popili po neko pice u kafani, pa posto su radnici zatvarali kafanu, narucili smo jos po rakiju i pivo i izgustirali na terasi.













Kako ujutru jos uvek nije bilo nikoga u nasem smestaju, prebacili smo se u susedni na kafu i dorucak. Sunce se stidljivo pomaljalo, sa svih strana su visoke planine, pa mu treba vremena da obasja citavu dolinu. Otisli smo i malo dublje u dolinu da je izbliza pogledamo. Osuncana dolina izgleda nestvarno. Sinoc nismo mogli ni da naslutimo kakva lepota se ovde krije.





















Iz doline se vracamo do Gusinja i dalje dobro poznatim putevima prema kuci. Da bi barem malo uneli novine u povratak kuci, od Berana prema Rozaju idemo alternativnim putem preko planine malo severnije od magistrale. Predeli na tom putu su odlicni, mada se u jednom delu put radi pa je bilo kraceg obilaska.



Dalje po tradiciji svracanje u Zeleni raj u Rozaju, ibarska kao i uvek nadahnuto i klopa u Jerininom gradu ispred Kraljeva za razlaz.
Bikers work is never done!

doktor

Ova tura je pruzila mnogo vise nego sto se bilo ko od nas nadao. Skoro citavo putovanje je bilo kroz prelepu prirodu, kupali smo se na 2 mora, bili u termalnoj banji, otkrili neke bisere u okruzenju za koje nismo ni znali da postoje i na kraju bas se navozali. Ukupna kilometraza na mom satu je bila oko 2650km. Zaista kvalitetnih i sadrzajnih. Ukupna kinta za 8 dana, 7 noci je bila oko 450€. Neke od predela koje smo obisli na ovom putovanju, sigurno cu posetiti ponovo. Ovde pre svega mislim na Rodope. Ispunjavaju sve uslove da se ode na produzeni vikend.
Ako nekome treba detaljnja ruta mogu da postavim.






Bikers work is never done!

dzimika

Kad kazes ukupna kinta mislis i na gorivo, nocenje, klopu?

doktor

Citat: dzimika poslato 23 Decembar, 2018, 22:52
Kad kazes ukupna kinta mislis i na gorivo, nocenje, klopu?
Da, ukupno. Izuzev Grcke, sve ostalo je bas jeftino, Bugarska i Albanija posebno.
Bikers work is never done!

dzimika

To generalno uopste nije puno, mislio sam da za tako neku turu treba bar duplo vise para

doktor

Sa duplo vise mozes da biras gde hoces. Ovo je oko 55€ po danu, sa 100€ po danu mozes da biras destinaciju i na zapadu, a kamoli na istoku.
Bikers work is never done!

megaidiot

nisam teo da pisem da ti ne ubacujem postove dok se put ne zavrsi. :) bas lepo, malo reci, puno slika, sve jasno. mislim da  moram ove godine bugarsku da vidim, nisam jos bio motorom.

a trosak moze da bude i manji kad se ide sam, al je lepse u drustvu.