kako sam postao Fredi Kruger

[Lazza]

Posto me je nekoliko vas na proslom skupu pitalo kako sam zadobio oziljak na faci resih da je vec odavno proslo vreme da napisem svoj prvi skrsh sa motora.

Secam se kada sam dosao na forum Laziceve zivotne price i htedoh jos tada da napisem ali ne bi bila ni upola zanimljiva tema kao njegova pa sam odustao

anyway,

Bio sam klinac tj bilo nas je brdo klinaca koji smo obozavali motore, poceli smo da vozimo sa 12 godina otprilike, i sve su to bile razne verzije motora  od 49 kubika. Mislim da smo za godinu dana uspeli svaki motor da rasturimo, da razbusimo stubline povecamo klipove na koliko je god to bilo moguce, menjamo dizne, turpijamo usise.... i tako sam ja dosao do mog ATX krosa koji mi je tada bio vrhunski motor na svetu. Sad, da bi skapirali celu pricu moram par detalja iz zivota da ispricam
U mestu odakle sam ja ili su tvoji u inostranstvu ili si ``slepac``. Moji nisu bili u inostranstvu  tako da ja nisam mogao da pozelim motor koji hocu i da se stvori vec sam morao da molim oca da kupi motor koji je prethodno bio u kokosinjcu godinama. Motor koji nikada nije imao prednju kocnicu i kome su delovi bili u par kutija prvobitno. Motor koji je sastavljao caletov majstor za testere...

Svake nedelje ujutru skupljalo se nas nekoliko i vozili smo motore kao banda  ja srecom imao ``cross`` pa kada nas neko pojuri da nam vuce usi i drzi predavanja ja preko njive i nema me. Niko od nas nije nosio kacige i niko od nas nije imao polozen PSP - vrlo bitan detalj za kasniju pricu. Kako je prolazilo vreme sve smo ludji bili a ja sa motora nisam silazio i posto sam uvek mrzeo da trazim od caleta kintu zaposli on mene preko veze sa 14 god u jednoj firmi u pogonu proizvodnje. Tamo sam radio ravnopravno sa ostalim ljudima i zaradjivao za mene tada super kintu.

Posto ta plata uvek kasni par meseci od zavrsetka sezone vec sam imao u planu veci motor od ustede i kako je leto islo tako sam i ja bio presrecni klinac koji se po necemu razlikovao. Na kraju sedmog razreda mene pokupi lik koji je isao u rikverc na raskrsnici i lepo me odnese. Kasnije po vestacenju utvrdjeno je da je od trenutka udara do momenta stajanja bilo vise od 6 metara. Jako je tesko sada recima preneti kako se to odigralo ali evo:
Ja sam isao normalno ulicom a sa druge strane trotoara se nalazilo vozilo koje je krenulo u rikverc da sece celu ulicu i ja sam se nasao bas na tom mestu kada je on ulazio u raskrsnicu. Nadam se da vam je jasnije 
Daklem, ovde prava prica pocinje  zamislite da ste klinac koji sve sto ima u zivotu je taj motor, udario vas je auto a vi pojma nemate sta se desava jer ste izgubili svet i kada se svest vraca to izgleda ovako:

otvaraju se oci
- Jbt mislim se u sebi, gde mi je motor.... 20tak metara desno tocak se okrece motor zguzvan. JBT. Gde mi je patika... kakav je ovo krst pored mene? Staklo svuda... nailazi covek neki gleda me kako lezim ispod automobila
``STA SAM URADIO`` - a ti si prijatelju vozio, cek da ti ustanem... Cek da ustanem... ustajem AAAAAAAAAAAAAAAA noga jbt naduvena skroz, koleno 4 puta vece ne mogu da pomerim, ma cek bar da sednem... Krv iz nekog dela mog vrata/lica poput gejzira 2 metra od mene baca kao fontana... Bolje da legnem, sada vec postajem svestan. Lezim u prasini, srci zadnjeg stakla, krst je sa zadnjeg stakla... auto je vozilo pogrebne opreme. Ironija... Pokusavam da mrdnem svaki delo, leva ruka sve boli, prste ne mogu sve da pomeram. Levu nogu od kolena dole ne osecam. Pocinjem da se gusim, lezim i krv se sliva preko nosa, ociju u grlo, gasim se....

Pritrcava iz tada vec mase od 50tak ljudi jedan gospodin sa peskirima, drzi me preko lica i vrata, sada shvatam odakle krv. Hladno je. Secam se koliko sam se puta smejao ``pickicama`` koje voze motor sa kacigama. Razmisljam da li ce mi seci nogu.
Pokusavam da progovorim, da pitam da li je neko zvao hitnu pomoc, ne mogu, jezik je rasecen, zubi su polomljeni... Zasto ne osecam bol?

Dolaze plavci, jedan od njih me sutira u moju levu nogu i ja jaucem od bolova... Vidim skolskog koji me ne prepoznaje. Da li motor moze da se popravi? Ne vidim od mase kolika je steta... A jbt sto ce cale da mi kenja tek za patiku, gde li mi je druga patika.
Plavac pokusava da dodje do mojih podataka, pokusavam da mu objasnim ali ne vredi, ne mogu da govorim...

Stize hitna, konacno.. vecnost, nekako me dizu i sada vec sve krece da me boli, izvlace me ispod auta, noga boli umirem. Vec sam se u mislima oprostio od nje. Stavljaju na nosila, i gledam... i dalje ne vidim jebeni motor i kolika je steta na njemu.   

Voze me do hitne, shvatam da mi je majica ulepljena... u sta li sam pao. tamo krecu da seku odelo sa mene... majica nije ulepljena vec je krvava, farmerice takodje seku... super, znas kad ce da mi kupe druge... (do sada vec shvatate da se u mojoj kuci nije imalo para za ``razbacivanje``) u hitnoj vecaju gde da me voze, prva bolnica je Jagodina, druga malo dalja je Cuprija... cujem... ``Mali nece izdrzati do Beograda``.

Sada vec pocinjem da razmisljam, zasto ne bih izdrzao? Nije mi nista posebno sem te krvi koja ide i ne prestaje. Zavijaju me u 6 kilometara zavoja, pitaju za podatke... nekako se sporazumevamo. Sada vec kontam da mi je jezik rasecen na vise mesta i naduven. Usta takodje.

Krece sanitet put Cuprije, par puta staje do tamo, na ulazu na autoput sestra izlazi i gura sanitet da upali na gurku, stara lada karavan... jbt ovo je kao domaci film, nudim se i ja da izadjem... smeh u kolima 

Stizemo tamo i posto na sebi imam samo bokserice i zavoje svi oni ljudi te gledaju kao marsovca, nije bas prijatan osecaj... Vode na skeniranja, cale je tu... fuck... gleda me, ne znam sta li mi misli, da li ce me zgromiti ili bar utesiti da je nasao patiku...

``Nisam ja kriv`` secam se da sam to rekao onako uplasen, secam se da je odgovorio ``Nije bitno ko je kriv, bitno je ko je najebao`` jedna od retkih lekcija koje su mi i dan danas ostale urezane.

Na samom skeniranju ne znaju kako da me prebace sa stola na sto, ja kazem ja cu oni ne daju a moj cale se dere da me puste ako mogu sam. Sada kontam da ga je kopkalo da vidi i on koliko sam povredjen. Meni su obe noge u zavoju, obe ruke i glava... Pocinje butina da me boli iznad kolena.

Razmisljam o svim dokumentarcima koje sam gledao, serijama o urgentnim centrima.. sta sve moze da bude. Bol ne osecam jer sam u soku, telo do odredjene mere stiti mozak od tolikog bola jer luci neku hemiju toga se secam... ako bol postane prejak padas u komu i toga se secam... a meni se spava... Sta li mi je sa motorom.

Uvode kevu... cija li je to sjajna ideja bila, zena koja kada mi podje krv na nos pada u nesvest ulazi da me vidi slomljenog a nju vode dvoje... Gutam srcu, pesak, krv da bih sto razgovetnije rekao da misli da mi je dobro, desna ruka mi je pokretna i pruzam je i kazem ``ne brini kevo sve je ok`` izvode je... Kasnije sam saznao da se u isto vreme u Despotovcu desila identicna saobracajka, decko na motoru i da su joj na ulazu u bolnicu izjavili saucesce jer je momak na putu do bolnice preminuo. Nju pomesali...

Idemo dalje, doktori su vec moji drugari jer me ne gledaju kao marsovca, njima je to svakodnevnica, ugovaram trke sa jednim samo da ustanem iz kreveta, smeju se mojim provalama. Spava mi se, butina me jebeno otkida kako me boli, bacim pogled a ono ispod zavoja krvi koliko hoces, sta je sada sa butinom...

lift... idemo gore

[Lazza]

Jebeni lift se zaglavio...

ja ne verujem, sta li ce sve da se desi.
Razmisljam kako li je cale uspeo da dodje pre saniteta... Posle su mi pricali kako je na samom mestu udesa dosao minut posle saniteta, kako je video baru krvi i umalo nije pao, pandur neki ga je jurio za podatke a on 190 sa 130 se okrenuo i rovnuo na njega da je cela ulica stala i mislila da ce ga ubiti. Vozio je 200 do Cuprije. Prestigao nas... Tada nisam mogao da pojmim, nemam ni sada dece ali samo se secam tog straha sta ce mi reci i koliko ce me polomiti od batina kada se sve zavrsi.

Krece lift - konacno

Idemo prvo do sobe gde je gospodin ciji posao nikada ne bih zeleo na svetu, stavlja mi kateter i ja vristim od muke... pa bre prijatelju pored svega sto mi se desilo, samo si mi ti trebao... pa to mi je jedina stvar koja je ostala netaknuta u udesu i jos uvek netaknuta u zivotu    (do tada, da se razumemo)

Sledeca stanica je sok soba, sada vec mogu da legnem, nema nikog od mojih tako da mogu da vidim sa doktorima sta se tu sve zapravo desilo.

Krecu sa skidanjem zavoja:

Leva ruka, prsti svi poseceni do koske, usivanje na brzinu, makar su svi na broju. Nemam pokretljivost, kazu bice to ok. Ruka do ramena bar ono sto vidim pogrebana skroz, odrana...
desna ruka, posecena, vise oguljena zbog pada.
desna noga takodje oguljena ali opet ok
leva noga, e ovde zabava krece - kada su skinuli zavoje, koleno je vec bilo plavo. Butina koje me je tako bolela i krvarila sada vidim zasto, parce stakla je zabijeno u nju i butina je rasecena oko 15 cm, celom sirinom jednog 14ogodisnjaka. Koleno me muci.
Kazu, nije opasno, ima ih sada vec 5-6 oko mene, ne znam ko sta radi, vade krv iz kolena, momentalno mi je lakse... izvadjeno je 534 kubnih cm krvi, ne znam ni samo kako mi je urezana ova brojka... Vade i staklo iz butine, usivaju. Leva noga longeta...

Prilazi najkurcevitiji od svih, to je hirurg koji treba da mi radi facu... skida one zavoje, po ocima mu vidim da bas nije lep prizor, jedna sestra izlazi iz sobe nije joj dobro.

``Mali, lepo si najebao,  nista ne brini, ce te sredimo ko nov ima da budes.`` Da ne spominjem ime posto se kasnije ispostavilo da covek stvarno nije normalan.
``Idem ja sad kuci da odmorim, dugacak dan, ujutru te ja radim i ko nov si`` ja rekoh ok idite svi samo me pustite da spavam. Onaj mi zbog katetera skinuo gace. Lezim jebeno go, pokrijte me i pustite da spavam...

``Mogu li da spavam?`` - moze

Zaspao sam za dve i po sekunde, secam se samo neonki na plafonu i bolova koji su postajali sve jaci, verovatno su mi dali nesto cim sam mogao da zaspim tako brzo....

sanjam...

[Lazza]

Sna se bas ne secam najbolje kako pocinje ali se uglavnom vrti oko neka dva lika koja me rolaju na kolicima poput doktora.

Kasnije je moja majka, od tada najpoboznija zena koju znam izvalila da su to Sveti Vraci...  ali... ima tu necega.

Rolaju oni mene kroz neke hodnike a ja ih gledam i uporno pitam mogu li da spavam, oni kazu moze... i san traje i traje i u jednom trenutku me jedan od njih hvata za nogu - ovu iz koje su izvadili cisternu krvi i kaze ``Lazare moras da probudis`` sad ja znam kako ovo sve zvuci i dok pisem i dok vi citate ali stvarno ne izmisljam a ni dan danas nisam neki veliki vernik ali sta se desava...

Ja se budim kao na filmovima, osecaj da si skroz znojav i da ti je ledeno ... one scene za koje ne verujes da su stvarne.

Mrak je, ne mogu da dodjem do vazduha, nema nikog oko mene, u cosku sobe vidim jednog koji radi, skroz ok lik po izgledu, mlad... cita nesto uz lampu. Mrkli je mrak.

Pogledam u onom mraku, ja nisam znojav, ja sam krvav... posteljina je krvava... Dozivam ga.

Sada vec krece americki akcioni film... Decko dolazi, verovatno vec sa tri metra vidi i vraca se, zove nekog.

``Mali... prokrvario si...`` Dolaze svi moguci verovatno premoreni, cujem da je 2 ujutru... Dolazi nadrkani hirurg... ```Kako si bre prokravario ja sam gledao, stalo krvarenje, o jbt``

Mislim se... izvini jbt sto postojim sta ja koj kurac znam i sta ja uopste mogu da kazem 

Odvode me u salu... Morace da me operisu sada, ne cekaju jutro...

Operacija...

[Lazza]

Samu operaciju cega jos uvek ne znam nisam zamisljao bas tako.

Stavise me na neki ledeni sto/krevet stagod i namestaju me na stranu kako to vec odgovara doktoru. Namesta me... bode sa onim inekcijama po faci...

Shvatam... nece biti totalne anestezije... 

Operacija je trajala skoro 4 sata, ja do tog trenutka nisam shvatao da je moje lice unakazeno. Kako i ne bi kada sam glavom prosao kroz zadnje staklo automobila. Cela leva strana face je unistena. vrat, usta, zubi polomljeni, jezik isecen. Uglovi usana unakazeni.
Sve ja to nisam znao i nisu mi pricali, pokusavam da stvorim sliku po tome kako on usiva ali ne mogu, ne mogu da shvatim sta on toliko radi, sta sece jebenim makazama sa moje face i prekraja me kao snajder bez skole...

Sama operacija gde neko vas sece i prekraja nije nesto sto bih mogao da opisem, najgore od svega je sto krv ide preko nosa i sliva se u usta pa ne mozes da dises... taj osecaj krvi koja se sliva preko lica i dan danas ponekada osetim. Miris takodje.

Kada mi zabode iglu u vrat vristim od bolova, usne... vristim. Suze same idu. Da sam znao da mi je cale u hodniku verovatno ne bih vristao toliko kao picka. Mucenik je cele noci budan bio i slusao moje krike.

Oko 6 ujutru se zavrsava sve i vracaju me... cujem kako kaze mom caletu `` zakrpili smo ga, trebace jos operacija`` mislim se, prijatelju neces ti meni prici vise pa makar izgledao kao Fredi Kruger.

Budim se... pored mene napucana sestra koja alkoholom brise klompe... Podsecam, sok soba... znate onu scenu iz ``Lepa sela lepo gore`` sa sestrama... e original to.
Znaci sada vec sunce i oko sebe vidim neke stvari. Levo od mene je slogirani deda. krevet posle njega je prazno, cuo sam kasnije da je te noci lik preminuo pao sa motora...
Krevet iza njega je bio jos jedan lik ali njega sam za moj boravak od nedelju dana cuo samo 3 puta kada su ga budili da vide jeli ziv.

Dolazak caleta, keve i sestre mi je ostao urezan u pamcenju kao jos jedna provala moje keve, prva stvar koju me je pitala `` Znas li koliki ti je oziljak?`` i moj cale koji prevrce ocima... e bre zeno, da si prosla kroz ono sto sam ja prolazio nocas znas kako bi te bilo briga za oziljak...

Sok soba

[Lazza]

Sok soba

je prica za sebe... tu su kome 

Deda levo od mene za dobro jutro pocupa svoj kateter i sve one igle iz vena i krece da se dere na sestru ``Mala donesi mi dva jaja na oko i rakijicu`` Ona jadna trci da mu pomogne i dere se `` Ti si zbog te rakijice tu i dosao slogirani``

Sve je kao jedna losa horor komedija...

Hrana je definitivno nesto sto mi je falilo, zbog povreda nisam mogao da jedem i prva hrana koju je cale prosvercovao je bila neka pasirana popara sa sirom i to tek 10tog dana kada su me prebacili na maksilofacijalno odeljenje...Koliko dece u tom uzrastu zna za to odeljenje sta mislite?

U Cupriji je tada to odeljenje bilo u najstarijoj zgradi gde je karatavan i gde pacova ima koliko zelis... Prvog jutra po dolasku neka debela sestra mi izvuce kateter a sa njim cini mi se jos 2 cm moje muskosti... bar se tako tesim i pravdam i  dan danas 

Kazu, idi do doktora, njegova ordinacija je na kraju hodnika desno.

Samo da vas podsetim, sjebanom nogom, rukom, posle operacije i nisam nista jeo danima... Ustajem ja i dolazim do hodnika, tu se samo secam pomracenja i sledece scene...

Slicni meni me uneli kod doktora ja sam pao u nesvest u tom pokusaju, to je valjda i normalno ali niko se nije pozabavio time. Dok sam pao udario sam glavu u radijator i prokrvarila mi je jebena faca. Doktor pizdi... pise izvestaj, vise ga zanima papirologija.

Zavrsavaju oni i izlaze i ostavljaju me samog.... super, taman mogu da iskoristim priliku da odem do wc tu ... nece... jebem li ti kateter i majku i oca i sve.  Posle pola sata 3 kapi krvi izlaze i bole kao da samo staklo izlazi... I dan danas kada bi mi se desilo nesto, nikada kateter ne bih dozvolio da mi stave.

Po nalogu doktora skinuta su sva ogledala kada je posle dve nedelje skinuo meni zavoje, ne smem da se vidim. Bila jedna prijatna sestra i ja je pitam kako izgleda tj da mi da ogledalce, kaze `` ma sta ce ti`` ti mali hvatas na pricu...
Da se razumemo, nisam ja lep nesto nikad bio ali vidim po izrazima lica da to nije dobro...

Selimo se u novo renovirano odeljenje... dobijam sam sobu.. All inclusive  nema vise pacova u noci...

[Lazza]

All inclusive

je podrazumevalo da postoji ogledalo, HA !

odgegam se nekako do kupatila kad ono... prc nema, skinuli. Pa dobro jebem vam mater svima proslo je dve nedelje.
Ustajem i idem u drugu sobu, upadam, zenska soba... koga briga, sestra me videla i dere se za mnom NE NE... ja stojim ispred, gledam... ne verujem...

Ljudi moji, na mojoj levoj strani lica je bilo oko 200 konca, to bre neko indigom prelepio staru Jugoslaviju onom kretenu hirurgu da se igra igre spojte tackice... to je zagnojilo, izlazi sve zivo iz onoga....

Usne mi nisu vise simetricne... desna strana lica ima oko 30tako konaca, zubi usivani svi krivi, jezik usivan.... vrat odran....

Sada ostaje ili za cirkus ili kao negativac za filmove da radim... 14 god a vec sam se sjebao do kraja zivota.

Tada te stvarnost lupi...

[Lazza]

Stvarnost

Stvarnost je bila da sam do kraja tog raspusta imao jos jednu operaciju gde je sanirano nekih 20tak posto mozda.

Onda sam morao u skolu, do tada sam se pomirio vec da sam ja u nekom drugom svetu u odnosu na moje vrsnjake. Oni su gledali sta je ko obukao, gde je ko izasao a meni su druge stvari prolazile kroz glavu.

Noga me je neprestano bolela iako sam vec zavrsio sa svim rehabilitacijama. Tada na kontroli posle tri meseca shvataju da je ortoped bio pijan kada je gledao snimak i nije video da je casica pukla na dva mesta.
Smestaju me u sobu gde dolazi jedna sestra koja ladno sije sve sa teme domaci butt i guz. Kaze mi uhvati se za gornji deo kreveta i nabija mi sise u facu... ok.
Mada niko mi nije rekao da je iza nje lik koji ce probati na zivo da mi lomi nogu i namesti opet... tada sam shvatio, ne veruj zenama 
Opet gips, opet rehabilitacije i opet sve...

Svaki raspust u sledecih par godina sam proveo po bolnicama, imao sam 7 rekonstruktivnih operacija lica. Imao bih 6 ali je na zadnjoj doktor zaboravio konac tj probao je tehniku ``mnogosampametan`` koja nije uspela. Posle finalne operacije i 3 godina kasnije rekose ``Decko ti si sklon keloidnom tkivu (divlje meso) i mi tebi ne mozemo da vratimo taj izgled lica nikada. Budi srecan iz a ovoliko``

hvala ... samo da se ne vidimo.

Kasnije sam se raspitivao da je moguce skinuti oziljak kada se razvijem u potpunosti ali kako je sam oziljak postao deo mene i mozda cak iz ove perspektive kljucan za to da budem ovakav kakav sam sad nije mi nikada palo na pamet da se majem po lekarima ponovo...   I dan danas kada prodjem ulicom vidim decu koja me gledaju cudno, nekada se probudim i mislim da sam sve to sanjao... dok se ne dodirnem po faci da vidim da li je stvarno ili ne. Kao da deo mog mozga nikada nije shvatio da se to desilo.

Ekipa sa pocetka price je i dalje tu, neki i dalje voze motore

Ja imam danas 3 kacige, ne sedam na motor ni da probam bez njih. Koleno boli ponekad ali sport ga leci.


Sto bi ameri rekli `` bones heal and chicks dig scars``

[mrle]

brate... bez teksta sam.

[Kalesin]

Bravo za prièu, svaka tebi èast 

[Glava Dole]

brate... bez teksta sam.

I ja... procitao od slova do slova, celo vreme osvezavam stranicu i cekam sledeci post bukvalno... najezio sam se... u svakom slucaju stvarno odlicna prica, bas mi zao sto ti je tako u sekundi zivot tad krenuo uz kurac... al hvala ti sto si to podelio sa nama... da se covek jednostavno dobro zamisli pre nego sto sedne na motor... i to oko kacige je vrlo dobra pouka... skolski primer...

[OKi]

  Reèi nemam 

[balcan girl]

ja cu samo da kazem chicks digs scars

[Boban_m]

Prepoznao sam parce svog zivota u tvojoj prici. Ta ekipa oko Tomosa, budzenje, sanjanje velikog motora. Price iz bolnice (doduse ja sam najebao autom i imao mnogo opasnije povrede), oko roditelja...jbg, sve je to deo zivota i odrastanja svakog manijaka koji drzi do sebe

[El Jefe]

Имао си среће, у овој земљи се људи лече само у новинама. У стварности умиру због литре нафте.

[kosta92]

kakva prica, svaka cast 

koje je godine to bilo, kad se vozila lada kao sanitet ?

[Boban_m]

Ja mislim da ih u Ljuboviji ima i sad.

[kosta92]

Auu, ja vidjao samo neke matore volvo-e

[Lazic]

Jebote Lazare, gde te i upitah...
Samo me zanimalo da li ti smeta o¾iljak kad se brije¹... Dakle jebote, nije mi dobro... Samo kad si pretekao, a da si lep èak i sa o¾iljkom i izpreme¹tanim zubima, jesi...

[ЯЭВОЛУТИОН]

Kad sam prvi put otisao u grcku u servisu radio neki lik ko robokap...dva oziljka na faci, vidi se da fali kosa na glavi od posekotine pa pustio duzu kosu....ruke i noge u savovima....GRK koji ima skoro 190 i svetlu kosu...a izgleda ko fredi kruger.....sedimo i pricamo...ja grcki skoro nikako a on engleski ko tarzan...uglavnom prica ide vako

-Jorgos, vats
abaut skars
-skars
-fejs, legs, hands
-aaaa....skars...mi.... dzieksiksar....vol

[ikomline]

proèitao svako slovo,
odlièno napisano...
skoro kao da sam bio sa tobom svo vreme....