I pre nas su se vozili motori, vozice se i posle

[motoklasik]

Trkacka dozvola.

Prebiram danas po dokumentima i pronadjem koverat sa lekarskim pregledima, polisama osiguranja, takmicarskim licencama i drugim papirima iz perioda mog ucesca u MC sampionatu Srbije, tj. trkama starovremenskih motora.

Dogadjaj vezan za ta dokumenta nije se dogodio ni tako davno, pre nekih desetak godina.
Ne secam se bas dobro da li sam jos imao Yamahu ThunderAce 1000, ili je u pitanju bio neki drugi motor. Uglavnom, hteo sam da isprobam tek ugradjene trokrake svecice i zaletim se bas dobro ulicom Jurija Gagarina od blokova ka gradu. Posle raskrsnice sa ulicom Omladinskih brigada put je bio idealan za to, nije bilo ni trznog centra "Delta siti" ni naselja "Belvil" sto znaci ni semafora, sve do buvljaka, a i taj je bio otvoren.
Razvucem ga bas zestoko da vidim kako trokrake svecice podnose visoku turu, nisam ni gledao u satove i tek negde kod "AC Gudalovic" naidjem na guzvu, vozila se prestrojavaju za Gazelu, posle se pojavljuju oni sto silaze sa Gazele na prvom izlasku iz pravca grada, tako da sam se tu vec polako uklopio u kolonu saobracaja.
Na prosirenju za skretanje ulevo za "Hajat" stoji policijska patrola, pandur izlazi na put i zaustavlja me. Vec sam isao sasvim polako, racunam nisam u prekrsaju, imam uredna dokumenta, zeznem se i stanem.
Uobicajeno pitanje za pocetak:

- Dobar dan, da li znate zasto smo vas zaustavili?
- Pa, ne znam... Neka kontrola, verovatno?
- Prekoracili ste brzinu, bas mnogo, mislim da cete biti ovogodisnji sampion Beograda u prekoracenju... - pocinje pandur sa samo njemu duhovitim dosetkama.

Radar je u stvari bio u visini kraja buvljaka, pre nadvoznjaka sakriven u nekom zbunju sa desne strane... nisam ga ni video, inace bi samo skrenuo na Gazelu.

- Pa ne znam, koliko?

Pandur zove preko radiole patrolu kod radara da mu ponove brzinu da i ja cujem, oni odvalise neku cifru ne secam se vise tacno koju, ali pocinjala je sa dvojkom...

- Ma nemoguce... - odmahijem kao nehajno rukom. - Ukljucio sam se u ulicu u visini Toplane (gde je Draguljce parkirao svoje cisterne), bio sam kod druga koji tamo parkira kamione...

Drugi pandur izjavljuje kako je radar bazdaren i da tu nema greske...

- Dajte dokumenta.

Pruzam saobracajnu dozvolu, licnu kartu i prebiram po dzepovima da nadjem i vozacku. Pandur uzima i pozuruje me:

- Dajte i vozacku.
- Ma kakvu vozacku, mora da ima trkacku dozvolu da bi imao pravo da ovako vozi...

Prvi pandur se zlurado ceri, odmah prihvata pricu i nadovezuje se na drugog, vidi se da su uigrani i da su ovu predstavu izveli ko zna koliko puta, verovatno diveci se sami sebi.

- Tacno kolega. Pokazite vi trkacku dozvolu, vozacka ovde ne vazi... Ako nemate, zna se - prijava za maksimalno prekoracenje u naseljenom mestu...

Lepo vidim kako obojica uzivaju u svojoj bahatoj duhovitosti. Samo mi je prostrujalo kroz glavu: da li je jos u novcaniku, nisam je valjda ostavio kuci...

Par dana ranije isao sam u MMS, dok je kancelarija jos bila u Ilirskoj ulici preko puta policije u Despota Stefana (29.novembra). Te godine sam prvi put (a kasnijiih godina redovno) dobio takmicarsku licencu kategorije A. Nema to veze sa motociiklima ili automobilima. Kategoriju A dobijaju oni koji su u prethodnoj sezoni bili na prva tri mesta u generalnom plasmanu u svojoj klasi, a ostali dobijaju licencu kategorije B.
Ali, kada je vec kategorija A, za ovu priliku je - za motor.
Vadim novcanik, prsti mi drhte, samo da je tu... mamu im pandursku. Da su mi lepo napisali prijavu - ok. Ali oni su duhoviti, izvode skeceve...
Te godine licenca je bila u formi i obliku kreditne kartice. Vadim.... VISA. Ali, ima jos nesto.... da, Moto savez Srbije, takmicarska licenca broj V-074, kategorija A, ime, maticni broj, rok vazenja itd, itd...

- Evo izvolite...

Pandur uzima, cita, ocima ne veruje, verovatno prvi put i vidi tako nesto...

- Sta ti je ovo? - sad smo odjednom na ti, iako bi obojica, da saberu godine, imali mozda malo vise od mene.
- Pa to sto ste trazili, trkacka dozvola, sto ste rekli da moram da imam da ne bi ste pisali prijavu.

Prilazi i drugi. Cita. Okrece poledjinu. Tajac. Stoje kao popisani. Verovatno ih niko nikad nije tako zeznuo.
Ja polako pruzim ruku, uzmem sva tri dokumenta i polako krenem prema motoru. Rec nisu rekli. Morace da vezbaju neku drugu debilsku foru...





U pitanju je bila bas ova, obelezena strelicom 

[MIGE]

 

[Lazic]

@Motoklasik:
Ima¹ pp na fb...

[Andreja]

Carski 

[mali_zmaj]

Aaaaaaaa zajeeebbbbb....!! Odlièno!!  Mislim da su se upi¹ali od muke!!!! hahhahahahaha !!!

[motoklasik]

... Nemoj, nemoj da bri¹e¹, pi¹i. Biæe dobro i tebi i nama. Siguran sam. Hvala za svaku reèenicu i svaki red...

To je isto kao da kazes: nemoj da padnes sa motora. niko ne pada namerno... Sam prst u delicu sekunde sklizne na "delete".
Evo, ovaj post ( u vezi sa #162, 178, 202, 226 i 253) necu obrisati, mada je jedan, pre neki dan, doziveo bas tu sudbinu...


Jakna.


Nisam joj se javljao neko vreme, racunam nije ni dobro za moju emocijalnu stabilnost da je cesto vidjam   Ali, kada stigne poruka sa onim njenim "Pa gde si ti?" ne mogu da je ignorisem.

- Cao. Tu sam...
- Da, po televizijama si, ne stizes da se javis...
- Ma ne zezaj, bili smo na moru...

I onda se setim, bila je ona izlozba i revijalna trka oko Kalemegdana povodom godisnjice poslednje Grand prix trke u Evropi pre II svetskog rata, 1. septembra 1939. godine. Zvali i mene da dovezem neki od starih motora, da nas bude vise. Pri tome su me tamo nahvatali da kazem par recenica za neku od televizija i to je islo u program tih dana, to je videla.

- ... A da, to, par krugova, tek onako, da ispostujem ove moje iz kluba...
- Sta si vozio?
- Staru Yamahu RD-250, vazdusnu, dvotaktnu, sa zicama, model 352 iz '74. Imao je Lija takvu, samo zutu.
- A znam, secam se Lije, nosio je stalno neku maramu vezanu oko vrata... sta je sa njim?
- Tu je valjda i dalje u Savamali, ispod Brankovog mosta, retko ga vidjam. Evo, poslacu ti sliku motora. Cao.








Tog dana sam malo poranio da upalim motor posle duzeg vremena, ocistim platine, proverim zazor, sipam sveze gorivo i ulje. Stigao sam i da zamenim upravljac da se tamo ne brukam sa onim sirokim fabrickim i da prepakujem komande. Malo je jedino potrajalo dok nisam nasao odgovarajuci M-lenker "Magura" sa sirokim unutrasnjim rasponom da ne moram da skidam satove. Ostali koje sam imao bili su uski i zapinju cajgeri...









Mislio sam da je time razgovor zavrsen, ali posle nekog vremena stize poruka: "A jakna?"
Da ne bih kuckao rebuse zovnem ponovo:

- Sta jakna? Mora da bude neka retro, za takve prilike...
- To je njegova jakna.

Au, tacno. Tu jaknu mi je poklonio kada je odlazio. Nisam je godinama ni koristio dok nisam usao u ovu pricu sa skupovima i trkama oldtajmera. Kacigu i rukavice je ostavio drugaru koji ga je odvezao na aerodrom... Izgleda da jedino njoj nije ostavio nista, osim bola i uspomena...

- Halo, jel me cujes?
- Da, da, cujem te...
- Ja sam mu kupila tu jaknu. Videla u nekom vasem moto-casopisu i molila jednog ocevog prijatelja da mi je donese iz Nemacke. Stigla je taman kada mu je stigla i Honda. Pitao me je kako sam znala. Eto, znala sam sve i sta voli i sta mu treba, ali... sta vredi...

Jakna je bila "Hein-Gericke", gledali smo je tada u nekom "Motorrad"-u. Vec sam se malo pribrao:

- Jeste, ostavio mi je tu jaknu, dugo je stajala, sada je obucem samo kada vozim neki od starih motora. Vraticu ti je...

- Ne, nikako. Tebi je ostavio. Meni nije ostavio nista...

Rekla je jos nesto ali nisam siguran da sam dobro razumeo jer je glas poceo da biva tisi i da drhti... ali brzo je nastavila:

- "Ajmo negde sa tim motorom, ali da obuces bas tu jaknu. Moze tamo gde smo onda zaglavili u onoj cardi, jel se secas? (ona carda iz posta #253)
- Mali je to motor za takve voznje. A i cardu sam kasnije trazio vise puta, nema je, mozda nikada nije ni postojala...
- Nije mali motor. Kako smo se vozili na Tomosima? Tada je i bilo najlepse... A za cardu si mozda u pravu i ja sam se cesto pitala da li je ikada i postojala...

*

Nikako mi se nije islo sa tom Yamahom. Star je to motor, jos malo pa pola veka, treba ga sacuvati za neke lagane voznjice do kafica na pivo, ili, jos bolje, za neku trku classic-a.
Cuidna su sorta ti motori. Zivotni vek im je obicno dosta kraci od ljudskog ali uz malo odrzavanja i dosta ljubavi mogu da traju skoro neogranicano. Ova Yamaha je sada u 43. gogini. Ko zna, mozda ce neki momak koji se sada jos nije ni rodio da je odveze na neku izlozbu ili zavrti koji krug po stazi a ljudi ce sa cudom slusati nervozni zvuk rasnog dvotaktnog motora i sa nevericom gladati karburatore, platinsko paljenje...
Kako je krenulo, mozda ce i dvotaktol biti zabranjen ili ce se kupovati uz specijalno odobrenje, kao kada se kupuje municija uz oruzni list, jer miris sagorelog dvotaktola lako stvara zavisnost, narocito kod tinejdzera, od koje gotovo da i nema izlecenja... ja bar to dobro znam...

Nije da sam paranoik, ali dve kutije po 12 litara sintetickog "Agip"-a stoje u garazi... plus jos nekoliko litara istog, ali sa dodatkom ricinusa, sto bi se reklo - za svecane prilike   Sacuvao sam ga posle zatvaranja jedne prodavnice, ostalo je rasprodato. Racunam, da imam da zamastim bar 1000 litara goriva. Valjda se sintetika nece ubajatiti, a uvek moze da se zamesa i malo masnije ako treba. Ne treba mi toliko mada imam jos nekoliko "cvaja" u garazama, retko ih i vozim, ali vozice ih neko valjda i posle mene, pa neka se nadje...

Po nekad mi se ucini da u nozdrvama jos osecam miris trkackog "Castrola 747". Tesko se do njega dolazilo, najcesce su ga iz Amerike donosili drugari koji su leteli u JAT-u. Kad ga se dokopas prvo ga okreces u rukama i zagledas sa svih strana kao neku relikviju, a pre sipanja, kad se cep vec odvrne, obavezno se prinese nosu i duboko udahne...
Evo, bas ovakav, slika je iz garaze jednog mog prijatelja. A ovo na cemu stoji flasa je masina Benelli-ja, i to onog... "sei".





Posebni su ti sportski dvotaktni motori, napisao sam vec negde, odvrnes gas i neko vreme kazaljka obrtometra se polako penje... nista... i onda, centimetar pre crvenog, odjednom, sve... E sad, ko moze i zna da ga vozi tako da kazaljka malo udje pa malo izidje iz crvenog polja - veselje je onda neopisivo.

Podsetio sam se u tih par krugova oko Kalisa i na zaboravljeni nacin voznje "cvaje"... kad tura malo opadne lakse je i brze malo pritisnuti kvacilo da obrtaji porastu pa odmah pustiti, motor ubrza kao da mu je prikljucen turbo, u stvari kako smo tada govorili - izvuces ga na "zvaku". Uglavnom, za sportsku primenu, efikasnije je od spustanja u nizu brzinu pa onda opet u visu.

*


- Pa sa cime cemo onda?
- Sa nekim od vecih, novijih motora. Evo, stavicu na Harley-a topkejs sa naslonima za ledja i ruke... da se vozimo kao ljudi... ova druga dva italijanska motora su ti manje udobna...

Uglavnom, dogovorimo se da odemo u Sremske Karlovce, auto-putem do iz Indjije, pa poprecimo na stari novosadski put i onda jos malo tim putem - taman pogodno za lagano kruziranje RoadKingom.
Nadjemo se u Zemunu ispred kuce neke njene rodjake, nisam ni stigao da izvadim telefon da javim da sam tu, a ona vec izlazi, sigurno se motor sa otvorenim izduvima cuo jos sa pocetka ulice.

- A jakna?
- Tu je, u bisagi, vruce je i ovako, taman jos i jaknu da oblacim. Pusti sad, vidrces je kad stignemo tamo, da se sad ne zadrzavamo.

Racunam, da krenemo sto pre da ne pravimo ovde pred kucom neke zaplete jos i sa jaknom. kud joj i poslah tu sliku...

Stignemo tamo, restoran je odmah desno prema Dunavu, preko pruge, pored onog velikog nekadasnjeg drzavnog restorana.
Sta da pijemo? Restoran je poznat po ribljim specijalitetima i ona odmah pita sta ima od belih vina, pa cemo bokalcic od pola litre, za pocetak. Kelner nabraja neka i predlaze sardone iz porodicne vinarije "Mr....." (da ne ispadne da je reklama). Ja zedan, jeste septembar ali je bas pripeklo, na sta bi licilo da popijem litar-dva vina i zato se ipak odlucim za pivo... 2-3 piva i nije strasno jer ipak je po zakonu za voznju motora propisana nulta tolerancija, treba se pridrzavati toga koliko se moze.

Stigne porudzbina, vino joj se jako svidelo, ja kazem da je podrum tu gore, iznad gimnazije, kupovao sam tu vec par puta kad smo dolazili porodicno, a i cene su korektne.
Super, trebalo bi njoj desetak litara kad smo vec tu, ali crnog, da odnese na neku proslavu kod sestre.

- Moze, velike su bisage a ima i kofer, hajde da skoknemo odmah da posle ne bude mnogo kasno - predlozim ja i javimo kelneru da se brzo vracamo, samo da trknemo gore do vinarije.

Dodjemo gore, sidjemo sa gazdom u podrum, kazemo sta nam treba i posle krace degustacije izabere ona kaberne. Usput, pohvali i sardone koji joj je posluzen u restoranu, a ja kazem da je i roze dobar, kupovao sam vec.
Plati ona, pri tome bogato zaokruzi cifru koja je trazena i gazda odmah napuni po flasu vec pomenutih sardonea i rozea - na poklon.
Vec je to ozbiljna tezina, bolje da flase rasporedim u bocne bisage, bice nize teziste motora nego da trpam gore u kofer i otvorim bisagu da izvadim jaknu da je prebacim gore. U delicu sekunde mi je istrgla iz ruke, izmakla se par koraka i zagnjurila glavu u nju. U unutrasnju stranu, gde je postava. Moglo je lepo da se cuje kako duboko udise vazduh, kroz nozdrve...

- 'Ajde nemoj ovde, molim te. Pa dao mi je tu jaknu pre 35 godina, ja se par puta znojio u njoj na trkama oldtajmera, sta ces ti sada da osetis? Vidi, ceka covek da zatvori kapiju...

Uopste nije obracala paznju ni na mene ni na to sto pricam. Posle nekog vremena je samo rekla:

- Sta ti znas sta cu ja da osetim...

Ko zna u kakav mozaik su se sklopile kockice tuge bola i uspomena u njenoj glavi tog trenutka. Mi koji nismo toliko senzibilni bolje da se i ne trudimo da to shvatimo...
Spustio sam ruku na njeno rame i lagano je privukao ka motoru.

- Stavi jaknu ovde u kofer. Idemo...
- Dobro, ali ja cu je obuci u povratku...
- Pa vidi kolika je... - znao sam da pricam u vetar.

Sidjosmo do restorana, malo pijuckali, jeli, pricali o kojecemu i onda u sred price o tome kako smo se zena i ja proveli na moru, pitanje:

- Jel dolazi skoro?
- Pa ne znam, mozda, nista nije javio...

Znam da uvek primeti kad je lazem. Trebalo bi da dodje sa nekim kolegama poslom u Budimpestu pa kad zavrse, on da ostane par dana, plus vikend, znaci bice nekoliko dana ovde. Ali lakse mi je da je slazem, jer sta ako uopste ne bude pitao za nju? Ona to ne bi prezivela, a od njega se sve moze ocekivati.

- Da krenemo mi, pada mrak i zahladnece brzo napolju - to mi je bio najbolji nacin da pokusam da prekinem pricu oko toga i dalja njena pitanja.

Placamo, ustajemo i krecemo ka vratima a muzika upravo pocinje...

- Sacekaj malo, daj da porucimo bar jednu pesmu, koju bi ti?

Vidim, stare navike je jos nisu napustile. Ona ce da poruci ali ono sto ostali iz drustva vole. Ne razmisljajuci, odgovorim kao iz puske:

- Dobro, ali samo jednu. Eto, "Pukni zoro".

Mislio sam na onu "Da li cujes mila, moga konja kas..." Kruzila je neka neproverena prica da je prethodno izvorno bila napisana za legendarni Gvozdeni puk, a ja se upravo vratio sa Krfa, obisao iznajmljenim motorom celo ostrvo, bio i na mestima gde su se nalazili logori i groblja pojedinih delova Srpske vojske na oporavku pre prebacivanja na Solunski front. Drzao u ruci, poljubio i izmrvio kroz prste grumen zemlje sa livade ispod koje je bilo sahranjeno skoro pola herojskog Drugog pesadijskog "Gvozdenog" puka Moravske divizije... najodlikovanije jedinice u nasoj istoriji...

Ona se malo trgla i cak pokusala da se nasali:

- Pa gde bas tu, najskuplju... Nemoj tu, molim te. Ta pesma se ne slusa u kafani, nego kuci gde moze da se place...
- Dobro, onda nista, bolje da idemo...
- Ne moze sad, nista - reklla je i vec stigla do primasa i prvi taktovi su se razlegli kroz kafanu...

Vidim... upropasticemo se ako ostanemo... ali briga nju... i za noc i za hladnocu... vazno je da je tu jakna koja ce je grejati do kuce, bas ona koju mu je poklonila 1980. godine, pa kad god da krenemo. A ja... nije ni vazno, kao da sam jednom zaglavio negde i smrzao se posle ne motoru...

Raspisao sam se o nevaznim stvarima. U stvari, pisao sam dok je trajala flasa onog rozea koji joj je u Karlovcima poklonio gazda vinarije a ona ga, kad smo stigli ostavila meni. Zapamtila da sam rekao da mi se svidja...

[OKi]

 

[milomir22]

Auh, sve bolje od boljeg, a nisam romanticna dusa, ni najmanje.

[UFF]

auuu covek izuva iz cipela, ne znam da li da ga banujem ili da mu dam neku titulu na forumu

[Hattrick]

Josef Staljin - da razmislim dal da ga unapredim u Generala ili streljam. 

[DraganPavlicevic]

E jbg, svaki put posle èitanja u kraju oka ostane mi mala suza.Hvala ti za ove (a i one prethodne) prelepe reèi.

[Lazic]

Koja mala suza...

[goranvojska]

E jbg, svaki put posle èitanja u kraju oka ostane mi mala suza.Hvala ti za ove (a i one prethodne) prelepe reèi.

vala bas.

[mali_zmaj]

          

[bogdan]

udara ko lokomotiva , bas jako

[Andreja]

 

[navajo]

Ja se rasplacem svaki put...odoh da nastavim da cmizdrim!!!!

[Lazic]

®eno jedna

[UFF]

idi jedi nesto bice ti lakse

[Hattrick]

Pa da joj opet dupe bude sire od rezervoara, a taman je smrsala.