I pre nas su se vozili motori, vozice se i posle

[Kostić]

ja sve oæu da te pitam, pa zaboravim, jel ti zna¹, ko je riba, kojoj su cvrèak i mravi posvetili pesmu?

[goranvojska]

! No longer available

[bogdan]

gde se seti cvrcka i mrava  jbt     kad to bese

[Kostić]

sedamdesete? zaboravio. pa cvrèak i mravi pra¹ili pre dugmeta bijelog be¹e il nijesu, ne znam, zaboravio sam, a i bio sam mali, pa slabo pamtim

[Kostić]

nego, mene zanima ko je bila riba ¹to vozila hondu, pa je ovi opevali. koga sam god pito od bajkera, niko èuo za cvrèka i mrave. teo da pitam deda savu, al onaj lud i odma ne¹to filozofira, ne ume normalno da odgovori, pa mi ide na kurac pomalo, pa reko da pitam ovog na¹eg, mo¾da zna. stvar je em dobra em puna emocija em stara em ja znam za cvrèka mrave od malena, al nijesu bili hit, pa pola sveta nema pojma o èemu je tema...

[bogdan]

dal se ti uopste secas kada je to bilo , kolko nas jos ima sto smo ih slusali i jos voze motore    , ulepsao si mi vece

[Kostić]

pa sedamdesetih. ja sam u to vreme gino po ¹ljaci sa bajsem, jerbo sam roðen ¹eset¹este

eve ti da se opije¹ uz la¹ko il ¹ta veæ i priseti¹, ako veæ zna¹ prièu. kaèijo sam to oðe al slabo ko od bajkera to slu¹a. vi¹e su posveæeni rizloma ruèicama i glancanju insekata

https://www.youtube.com/watch?v=3g1vNsdQAYA

[bogdan]

jeste   mene su kupili  ovim rifom ,  sa radija ! No longer available

[Kostić]

sve od njih je dobro to staro. posle ima i novije al je malo onako, mada su tekstovi ok. fora je ¹to su bili slièni sa dugmiæima, pa je bila polemika ko je koga pokrao i te fore.... na mene je utisak ono, kupiæu ti halju mala moja, pa uvek viknem , nije halja nego haljina bemte u tekst

[Lazic]

Ovo je odlièno...


Nego Kostiæu jesi èuo na 1:55 da je skonèala pod kamionom...

[navajo]

Ceo dan sam nesto njanjava i sad procitah nastavak price...rasplakala sam se kao milko debilko....smrc

[Kostić]

znam tekst napamet laziæu. a opevali su valjda stvarnu osobu, kako sam ja èuo. tro¹ila pare samo na cigare i benzin, ni¹ta ono fensi ovo. ko god da je bila, ¾ao mi je ¹to nisam bio dovoljno veliki pa da sam je poznavo. a ta stvar je valjda iz 76te a ova druga verzija iz 78me il devete jebemliga, pi¹e negde

[stilgar]

kosta u to vreme se znali svi vlasnici honde medjusobno, neko bi znao da je postojala takva zenska pa jos sa hondom mozda je samo pesma

[motoklasik]

Ajde leba ti saberi ovo na jednom mestu pa izdaj.




Knjiga bi bila fantastièna, odlièno pi¹e¹...

Pisanje nije moj zanat... a ima samo 3-4 posta u ovoj prici. Doduse, napisao sam ih ja mnogo vise, ali najcesce pritisnem "delete" kad treba da postavim post, ucini mi se da je bez veze da smaram na forumu sa svojim pricama. Ovih par postova sto ste citali su jedini preziveli...
Nema tu materijala za knjigu, mozda bi i bilo ali je sve nekako nabacano a knjiga je ozbiljna stvar.. .retko ko je tome dorastao.

Evo sad ponovo, dva puta sam ovakav slican tekst vec brisao. Nije nastavak, alije u vezi sa postovima 162, 178, 202 i 226.


Cekaj me i ja cu sigurno doci.

S jeseni 1980.god. krenemo nas cetvoro u Osijek da pogledamo neki motor za jednog prijatelja. vec smo obojica imali (za tadasnje prilike) ozbiljne japanske motore tako da je to trebalo da bude lep poludnevni izlet.
U Osijeku se zadrzasmo duze nego sto smo planirali i dogovorimo se da stanemo u povratku u Beocin da se malo odmorimo i da jedemo. Krenemo iz Osijeka kroz Vukovar i Ilok ka Beocinu. Granice kod Iloka naravno nije bilo niti smo znali da je Ilok kao dzep zavucen u Srbiju.

Naoblacilo se i zahladnelo ali odmah posle Nestina primetimo jednu cardu i resimo da stanemo tu, pre Beocina, da nas ne uhvati kisa pre nego sto jedemo. Ko ce u kafani da sedi mokar.
Ostavismo motore odmah pored kapije, u basti vec nije bilo nikog, svi se povukli unutra. Ulazimo, carda zadimljena, ocigledno je da za stolovima sedi lokalna postava, cigani muzicari prebiraju neke akorde onako za svoju dusu, izabrasmo jedan od par slobodnih stolova i smestismo se.

Svi pogledi su se odmah uprli u nas, u stvari u nju.

- Dobro vece ljudi, jel mozemo i mi malo kod vas, necemo dugo na putu smo kuci a izgleda da ce kisa, da ne kisnemo na motorima... - pocnem ja tek da malo razbijem tisinu jer su svi blenuli u nas.

Prilazi kelner a za njim i neki krupan covek, ocigledno gazda i vice jos sa pola kafane:

- Dobro dosli, samo izvolite, kad god vas put nanese...
- Sta bi ste popili - pita kelner uvezbano.
- Da uzmemo crno vino, da se ugrejemo? Moze... slozimo se svi.
- Imamo domace, ili ste za flasirano?
- Dajte to domace. Ali samo pola litra, da probamo prvo...

Gazda je pogledao u kelnera, znacajno podigao prst i samo rekao:

- Ono, iz malog bureta...

Kelner ubrzo donese mali bokal, podelismo mi svakom po nesto vise od pola one klasicne kafanske case od 2 deci. Popismo brzo jer je gazda gledao u nas sa nestrpljenjem, i kelner je jos stajao tu, a vino je bilo izvrsno.

- Dajte jos pola litre - porucim ja.
- Iz malog bureta - dobacuje ona i smeje se a kelner, mlad decko, samo je pocrveneo kad ga je pogledala u oci.

Kafana nas je prihvatila, cak smo i zvali jednu turu pica nekim momcima i devojci za stolom do nas. Oni odmah odgovaraju na cast i stize nam bokal, ovaj put od litre, sa onim nasim vinom.

- Ne, vratite to - kaze ona kelneru.

Zabezeknuli se svi - i oni koji su nam poslali pice i kelner i nas troje za stolom... zamor u kafani utihnuo.

- Donesite bolal od pola litre... pa kasnije drugu polovinu. Da se ne greje... a i da ne izgledamo nepristojno sa tom bokalcinom na stolu...

Kupila nas je sve u tom trenutku... tako je i proticala  ta noc u cardi, redjali su se bokalcici od po pola litre odlicnog crnog vina, nas dvojica bi smo od svakog popili po casu a njih dve po manje od pola, otprilike.

Hteli smo da jedemo ribu ali nam je gazda, s obzirom na vino koje smo pili preporucio gulas od divljaci. Seo je za nas sto, valjda je retko tu svracao neko sa strane i uglavnom se raspitivao oko motora. Ispostavilo se da je i on do pre par godina imao Trijumfa 650, prodao neki vinograd i kupio od nekog tipa, a motor je bio od onih sto je svojevremeno rasprodala milicija.

1961. godine stigao je jedan kontigent tih Trijumfa pred Konferenciju nesvrstanih drzava u Beogradu. Kruzile su nepotvrdjene price da BMW nije mogao da isporuci trazenu vanrednu kolicinu motora u kratkom roku, pa su nabavljeni Trijumfi.
Uvezeno ih je tada oko 100 komada od kojih su 5 bili modeli Bonnevill za predsednicku pratnju a ostali 6T.
Ovi na slici (slikano na Novom Beogradu 1961.) u pratnji reprezentativnog ZIL-a su ti 6T, karakteristicni po dubokim blatobranima.






Posle konferencijesu usli su u redovnu upotrebu, rasporedjeni po republickim SUP-ovima, ali panduri nisu mogli da se priviknu - menjac sa desne strane, pri tom motor znatno brzi od tadasnjih BMW-a, poceli su ucestali padovi zbog nabadanja menjaca umesto kocnice - uglavnom drzava to posle desetak godina rasproda i zameni BMW-ima serije /5, pa je jedan broj ljudi tako uspeo da docepa tih Trijumfa.

Posle je tog Trijumfa prodao kad je sirio kafanu a lepo se vozio sa njim, isao da Beograda, zna deda Voju Ivanisevica koji je tada vozio Nortona, zna Ota koji je imao Ariela i jos neke tada vec starije motoriste.

Mi iskoristimo priliku s obzirom da je pocinjala kisa da pitamo jel ima negde da se smeste motori.

- Ta udjite unutra u avliju, ionako niko ne sedi napolju, dogurajte ih tu pod trem do vrata...

Tako i to resismo.
Ali, vidimo vec da od povratka kuci te noci nema nista, bokalcici samo stizu, cigani poceli da prase, hajde da pitamo jel ima i da se prenoci negde...
Ima sve kod gazde... par soba je gore u potkrovlju, niko to i ne koristi, salje on odmah sankericu da pospremi malo, ne treba nista da platimo, eto, ako hocemo nju nesto da castimo ipak joj to nije posao...

Cigani se malo po malo pomerise skroz do naseg stola i posle jedne pauze da popiju pice kojim smo ih castili pocese da sviraju Rjabinusku. Pa posle jos neke ruske romanse. Uh, pomislih, mogli smo sasvim lepo da prodjemo i bez toga...

Ona poce da ih kiti novcanicama i da, tu i tamo, pevusi po neku strofu na ruskom, sa njima. Pesme je porucivala tako sto bi otpevala prvi stih nekom od cigana na uvo da niko ne cuje, a oni bi nastavljali.
I onda tajac... ona otpeva stih, oni ne znaju... pocinju nesto, ona odmahuje glavom. Primas je zove da pridje i otpeva njemu... saslusa je i lice mu se razvuce u osmeh, zna... Svetluca i zlatan zub, naravno (kao u onoj pesmi "...sirok osmeh i zlatan zub...").

Violina je zaparala noc, ona je otpevala citavu strofu mozda i dve, a u pitanju je bila "Tamna noc" jedna jako tuzna ruska pesma (Тёмная ночь, только пули свистят по степи...)

Gazda se odusevljen vraca za nas sto, zove kelnera i trazi da nam odmah sracuna sve sto smo porucivali da kasnije ne bi doslo do zabune, jer od tada sve sto porucimo ide na njegov racun.
Znao sam da nece izici na dobro jos cim su cigani poceli te ruske balade a ona da peva sa njima... Lom... Carda samo sto se ne srusi... Posle nekog vremena ipak pustimo muziku da predje i u drugi deo kafane...

Noc je vec uveliko poodmakla, izgubili smo pojam o vremenu, kisa je napolju pljustala, trebalo je ipak i odspavati malo, valjda ce se ujutru razvedriti da krenemo kuci.


Ona se primakla do stola i nesto prica, mi svi takodje privukli stolice i glave da je cujemo, izgledalo je kao da kujemo neku zaveru, da ostali ne cuju.

- Sta kazes?
- Samo jos da cujete najlepsu ljubavnu pesmu na svetu, ikada napisanu. Napisao je veliki ruski pesnik Simonov 1943.g. tokom nemacke ofanzive u Otadzbinskom ratu (II svetskom, kako ga ovde zovu) svojoj voljenoj dok su drugovi ginuli oko njega, jer je bio siguran da se nece vratiti...

Svi za stolom smo se pretvotili u uvo...

- Жди меня, и я вернусь...

Nije dosla ni do pola a kafana se utisala, cigani prestali sa svirkom, samo je primas pustio violinu da tiho place...


! No longer available  


Slusao sam tu pesmu bezbroj puta u maestralnom izvodjenju Radeta Serbedzije (Cekaj me i ja cu sigurno doci) cak je i Toma Zdravkovic snimio svoju verziju, pred kraj zivota, one godine kada je i umro.
Ali to su bile samo kopije a original smo slusali samo tada, te pijane i mracne kisne noci u zadimljenoj cardi iza Nestina izgubljeni izmedju Dunava i suma Fruske gore.

Dosta godina kasnije vise puta sam prolazio tuda i pokusavao da nadjem tu cardu, da svratim. Ima ih na tom putu dosta ali mi ni jedna nije licila na onu nasu. Da li ja nisam mogao da se setim gde je tacno bila i kako je izgledala spolja ili se na neki neobjasnjiv nacin stvorila tu samo te nezaboravne noci i vise nikad, ko bi to znao.
Kako vreme prolazi, sve vise verujem da je ovo drugo...

[Lazic]

Pi¹i bri¹i... Kako da ka¾em da nam ne radi¹ to vi¹e jer æemo pomreti od tuge, kad je tako lepo èitati...

[Ostoja]

Brateeeee, izvrære¹ du¹u na papir....

[stilgar]

nemoj vise da brises, samo pisi i postuj

[castor]

Nema tu materijala za knjigu, mozda bi i bilo ali je sve nekako nabacano a knjiga je ozbiljna stvar.. .retko ko je tome dorastao.

Materijala ima i vi¹e nego ¹to misli¹, samo se nikada nisi "pustio pisanju" izgleda. Èim ti pi¹e¹ i bri¹e¹, ima materijala. Nemoj, nemoj da bri¹e¹, pi¹i. Biæe dobro i tebi i nama. Siguran sam. Hvala za svaku reèenicu i svaki red...

[Ostoja]

Pisanje nije moj zanat... a ima samo 3-4 posta u ovoj prici. Doduse, napisao sam ih ja mnogo vise, ali najcesce pritisnem "delete" kad treba da postavim post, ucini mi se da je bez veze da smaram na forumu sa svojim pricama. Ovih par postova sto ste citali su jedini preziveli...
Nema tu materijala za knjigu, mozda bi i bilo ali je sve nekako nabacano a knjiga je ozbiljna stvar.. .retko ko je tome dorastao.

Veruj mi, nisam neki pasionirani knjigoljubac (za razliku od moje gospoD®e) ali definitivno umem da procenim ¹ta je dobro ¹tivo, èak, da ne poveruje¹, redovno èitam knjige (lud èovek, omatoreo). Ovo tvoje je toliko dobro da ti i ne shvata¹ ozbiljnost svega, veruj.
Ne bri¹i ni¹ta, pi¹i i sakupljaj, biæe to bestseler jednog dana...

[El Jefe]

https://www.file-upload.net/download-7489530/CVR--AK-I-MRAVI---Antologija--1973-79--www.jugorockforever.blogspot.com.rar.html