Glavni meni

I pre nas su se vozili motori, vozice se i posle

Započeo Charuga, 05 Jun, 2015, 09:13

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

mkt


Kostić

gadna je ta nostalgija, al je gadniji oseæaj da to pada u zaborav. ti ljudi, koji su ¾iveli pre nas, danas ¾ive po æo¹kovima zidova, a kad izaðu napolje, iskreno se raduju i èesto zapitkuju, zastaju, ¾ele razgovor. mene kad god neki deda spopadne, ja se razglabim pa on ode sreæan. a kad poènu da spominju mlados, povadim slike i eto im radosti i sreæe u oèima. true istina jebotebog. i mi postajemo takvi, tu nema sumnje.

http://s1.postimg.org/6ostb1uvz/SAM_5979.jpg

srbac

I Rossi je deda pa jos vozi, a neki klinci pecaju po Australiji !!!

motoklasik


Drago mi je da se i ljudima na ovom forumu svidela ova moja prica koju je Caruga preneo.
U stvari, nije to prica, nego jedan dogadjaj od pre nekoliko godina koji mi se neizbrisivo urezao u secanje i koji sam jedne noci otkuckao.

Ima takvih i slicnih dogadjaja jos mnogo, dosta se kojecega izdogadjalo proteklih decenija vezano za motore, samo tesko je to na pravi nacin pretociti u tekst. Opet, steta je i da padne u zaborav...

perlx

Свака част, сећам је се док је била "тазе".
Особе и догађаји су живи све докле их неко памти.

castor

Citat: motoklasik poslato 09 Jun, 2015, 16:58

Drago mi je da se i ljudima na ovom forumu svidela ova moja prica koju je Caruga preneo.
U stvari, nije to prica, nego jedan dogadjaj od pre nekoliko godina koji mi se neizbrisivo urezao u secanje i koji sam jedne noci otkuckao.

Ima takvih i slicnih dogadjaja jos mnogo, dosta se kojecega izdogadjalo proteklih decenija vezano za motore, samo tesko je to na pravi nacin pretociti u tekst. Opet, steta je i da padne u zaborav...

Nemoj da te mrzi, pretoèi to u rijeèi. Znam da je te¹ko opisati sve onako kako treba, da je te¹ko sjetiti se svega, ali upravo to mislim da treba da bue okidaè i pokretaè. Ne treba da se zaboravi! A jedini naèin je da se napi¹e i da ostane zapisano. Danas se sa koljena na koljeno jako malo toga prenosi, a do¾ivljaji sa motora na¾alost ne zauzimaju neko veliko mjesto u tome.

Zato pi¹i!

I naravno, hvala ti na ovom tekstu.
It's the ride that matters, not the bike…

Major

Citat: motoklasik poslato 09 Jun, 2015, 16:58
Ima takvih i slicnih dogadjaja jos mnogo, dosta se kojecega izdogadjalo proteklih decenija vezano za motore, samo tesko je to na pravi nacin pretociti u tekst. Opet, steta je i da padne u zaborav...

Kao sto rece Castor pisi nemoj da te mrzi :)

Lazic


Major


Charuga

Evo jos jedne interesantne price...moglo bi u vremeplov...
Autor je nas Misa/Pei.... a ja sam bio slobodan da ga prenesem ovde da i mladji osete dah nekih sada vec odavno proslih vremena, kojih se uvek rado setim....


Ovaj tekst sam pisao i nisam ga zavr¹io jo¹ pre godinu, dve. Ipak, mislim da mu je ba¹ ovde mesto. Voleo bih da i neko mladji proèita, da stekne oseæaj kako je to bilo nekad i kako je to sada...


Po¹to sam vas lepo upoznao, neke licno, neke samo iz postova, po¾eleo sam da vam isprièam kako ja pamtim svoje poèetke, Beograd na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete, tih za mene divnih osamdesetih, vreme i ljude sa kojima sam u¹ao u svet motora, u kome se, eto zadr¾ah veæ 25- 30 godina.

Sve je poèelo sa vo¾njom bicikla, imao sam 12 godina. Dobio sam trkaèki petobrzinac, Rogov. Neumorno sam pedalirao kroz grad Beograd, upoznao svakojake njegove bud¾ake, ulièice, bulevare, parkove. Naravno, krenuo sam na U¹æe. Tamo su se skupljali neki fascinantni, stariji ljudi, momci, koji su vozili motore. Tih godina je Titova jahta (Primorka, èini mi se) koja je tu bila usidrena, preme¹tena sa malog kruga i taj deo U¹æa je dat ¹irokim narodnim masama da se bolje rekreiraju i spremaju za nove radne pobede. Vojska se povukla na dana¹nje pozicije.

Na malom krugu su bile dve betonske bandere i ni¹ta vi¹e. Jedina kafana je bila restoran U¹æe, na sada¹njem mestu. Tu se i¹lo na piæe, a na dru¾enje i vo¾nju- trkanje se i¹lo na mali krug. Dolazio sam tamo i gledao 'èike' kako se jure svojim besnim Nortonima, Javama, Trijumfima i BMWima. Neki klinci mojih godina, takodje su tu dolazili i dok su nam uredno mandibule bile na zemlji, gledali smo kakvo vrhunsko vozaèko umeæe imaju te 'èike'.

Godine su prolazile, neki od nas su se motorizovali, dobili su Matike, T14 i T15. Ja sam i dalje terao bicikl. Seæam se prvog Japanca na U¹æu. Bila je to ¾uta Honda 400 Four SS, vlasni¹tvo g. Zorana Radosavljeviæa, prevodioca, koji je prvi i mislim jedini, izdao priruènik za popravku motorcikala. Stariji beograðani se mo¾da seæaju tog motora, godinama ju je g. Radosavljeviæ parkirao ispred ulaza na Filolo¹ki faks, gde je i radio.

'Èike' su se navikle na nas klince i mi smo bili neizmerno sreæni kada bi nam se neko od njih obratio po imenu. Tada sam uradio ne¹to ¹to niko od mojih vr¹njaka nije smeo. Zamolio sam Zorana da mi da krug. Balavac, 15 godina, tra¾i ozbiljnom èoveku kog zna iz vidjenja, najvecu dragocenost- motor. I taj divni èovek mi dade da obrnem krug. I opet mu hvala, pamtiæu ga do kraja ¾ivota. Kakva je to vo¾nja bila... Posle drndavih Tomosiæa, seo sam na a¾daju sa 4 cilindra koja prede, ide kao munja i mo¾e da se njom upravlja. Kao da sam bio na leteæem æilimu, svet je promicao oko mene, ja sam leteo, motor kao da nije dodirivao zemlju nego me je nosio kroz najudobniju i najteèniju vo¾nju u ¾ivotu. To je presudilo. Posle te vo¾nje, bio sam gotov, potpuno i neprikosloveno inficiran moto ludilom, benzin je zamenio krv u meni, postao sam opsednut. Da nije bilo tog èoveka i te vo¾nje, pitanje je da li bih i danas bio toliko lud za motorima ili bih, poput mnogih koje sam znao, bio u prièi neko vreme i batalio to sve.

Mali krug je za mene postao naèin ¾ivota. Dok su moji drugovi iz ¹kole izlazili na F, na Akademiju, ja sam visio na U¹æu. Uvek sam do tamo imao prevoz, vrlo jednostavan. U Beogradu je tada bilo jako malo motora, meðusobno smo se svi znali i bilo je dovoljno da stanem kod semafora i naiæi æe neko na motoru ko je krenuo na U¹æe. Najèe¹æe ni¹ta ni ne pita¹ samo sedne¹ jer zna¹ kuda æe.

Iz tog vremena, do dana¹njih dana, ostalo je nekoliko nas. Od starijih 'èika', u ¾ivotu su i jo¹ se voze Bugi, Tvigi, Bane divljak, Frenki, Ljuba sin/roker, Èemza, Ne¹a zlotvor, Spaske, Vojvodiæ, Sava Dimitrijeviæ- veteran. Od mlaðih... pa i nije nas puno ostalo. Neki su davno pokojni, neki su se po¾enili, batalili motore, nisam ih video èetvrt veka. Neke sam veæ i zaboravio.

Braæa Ba¹iæi (mada je Debeli Ba¹a batalio motore i ¾ivi u Be¹koj sa kojom ima iste veze kao i ja sa Marsom) su jo¹ ¾ivi i zdravi. Ari, tada divan klinac, ima sad neki KLR ili tako ne¹to ¹to je vozio Deki- RSVmilenijum na Avali, inaèe su kumovi. Zanimljivo, Dekija bi trebalo da znam, prièamo o istim ljudima, dogaðajima, ali se jedan drugog ne seæamo vi¹e, pa smo, eto, obnovili dru¾enje na skupu na Avali. Go¹a, prvi srpski robokap (tako se polomio da je pola godine nosio one ekstenzije ili kako se veæ to zove, tako da je stvarno bio polu èovek- polu ma¹ina), Fandjelija, èovek koji je od Buge kupio jedini Automatik na svetu sa mono amortizerom i ma¹inom od elektronika 90, danas vozi Yamhu XT600 i Moto Guzzi NX 650, Sale Tarzan, èovek koga je tip ne samo zgazio kolima, nego se i vrati da potvrdi to, pa Marinkota koji je BMW 900SS prevrnuo kao kad deca menjaju gumu na biciklu, Zenica, valja neku robu na bulevaru, Crni, ko zna ¹ta radi, onda malo mlaði, debeli Peca, sad ima servis za motore u V. Gradi¹tu, Nid¾a Hors, taksista, Alek, taksista, Sale, mali Go¹a ¹to je imaoCBX prolink, sada vozi Afriku i naravno da ima dva metra i kusur. Naravno, sad sam vas smorio sa nabrajanjem nekih imena, koja vam verovatno ne znaèe ni¹ta, ali, uspomene, uspomene... ©ta æu, mnogo pamtim, ali je ovo samo deo onih sa kojima sam odrastao.

Èim sam do¹ao iz vojske, '84. skupio sam pare da kupim le¹inu zvanu ÈZ350. Moj prvi motor. Vo¾nju tudjih i popravke tuðih motora koje sam slupao, ne raèunam. Tada sam poèeo i da se, silom prilika, zanimam za mehaniku. Ta Èeza je bila kr¹ nad kr¹evima, ali, imala je Del'orto 36 karburator. Kompresiju nije imala. De¹avalo mi se da je popravljam po nedelju dana, samo da bih oti¹ao njom na U¹æe i obrnuo koji krug. Karike sam jednom menjao tamo ispod bandere, oko ponoæi. Gurao sam je od Uæa do Metropla bar èetiri puta. Napravio mi je jedan stari elektrièar kompletno novu instalaciju i sve su ¾ice bile umesto u bu¾iru, umotane trakaom od svile. Ko¹talo je oko 150DM, '85. Gume Barum, ako mi neko pljucne pred toèak, garantovano padam. ©ara dubine 10mm, ali su one bile kao od bakelita.

E sad, vraæam se opet na mali krug. Pomenuo sam da je on imao na onom delu kod reke, taèno na sredini asfalta, dve betonske bandere. Krug je bio jednosmeran, to smo sami nekako uveli, vozilo se kontra kazaljkama na satu. Samo leve krivine. I danas sa veæom sigurno¹æu, zadovoljstvom, peglam leve nego desne, navika. Postojala je idealna putanja. Pored prve bandere si morao da ide¹ sa njene unutra¹nje strane, toèkovima ¹to bli¾e njoj, a pored druge da proðe¹ ¹to bli¾e glavom ili neæe¹ moæi da pogodi¹ ulaz na mali pravac, nego zavr¹ava¹ u ¾bunju kod vojske. Istini za volju, neki su uspeli da ve¾u motor oko rampe kod stra¾ara, na ¹ta je ovaj na izlomljenog Pecu repetirao pu¹ku i poèeo da vièe 'Odbij! Odbij!'. Seæam se nenadma¹nih vo¾nji velikog asa Vuka Tomanoviæa sa Yamahom TZ 250 koji je vozio bukvalno na milimetar od obe. Mi smo ipak, ostavljali po nekoliko santimetara. Danas nema vi¹e ni traga od bandera, skinuli su ih polovinom osamdesetih.

Na tom malom krugu smo svi mi promenili ko¾u bar tri puta. Padanje je bilo svakodnevno, ni¹ta stra¹no, uglavnom. Nije bilo kaciga u slobodnoj prodaji. Prve su se pojavile Iplasove kacige, dva modela, d¾et i integralka. I danas je imam, integralku. Jedna od najdra¾ih uspomena na neko davno vreme i na moju majku koja me je odvela u Slovenija auto u 27. marta, gde je radio Sava Dimitrijeviæ i kupila mi je novu kacigu, mada sam ja jo¹ nosio ¹anc kragnu i æopao od nedavnog sudara (nisam ja bio kriv). Motor je bio u komadima, radilica na ÈZ 350 pomerena od udarca, motor prega¾en, ja bez kinte, ali, ka¾e moja mama, 'znam te kakav si, motor æe¹ da kupi¹ ¹to pre, ali opet neæe¹ imati za kacigu. Ovako sam mirnija.' Hvala, mama. Godina, 1986.

I tada je bilo raznog sveta na motorima, od pacijenata kao ¹to smo bili moji drugari i ja, do sinova generala, bud¾a, lekara, kojima su tate kupovale motore. Neki od njih su bili i ostali stvarno dobri ljudi, èak se i danas voze, veæina ih je nestala u magli vremena, droge, ¾ena, saobraæajki. Nisu se mnogo pravili va¾nim, ali je i te kako bilo bitno i postajalo je sve bitnije ¹ta se vozi. Sva ona hrpa Jawa Kalifornija, Totica, Nortona i Trijumfa, BMWova iz rata je polako nestajala i poèele su da sti¾u nove, japanske ma¹ine. Problem je bio ¹to nisu mogle da se uvezu, pa su se ljudi dovijali na razne naèine, uvozili ih kao sportske rekvizite, prekucavali brojeve i pisali po njima Jawa itd. Seæam se jedne Forke 750, bordo, sa holandskim tablicama, godi¹te '74- '75. To je mnogima bio prvi jaèi motor. Mislim da su se desetine njih obuèavale na njoj, a ona je odbijala da umre. Ko zna gde je sada...

Seæam se kad je Ðoka majmun imao novi Z750, srebrni. Stoji na semaforu kod glavne po¹te i pandur ga gleda preko puta, vrti pi¹taljku i sprema se da ga zaustavi. Gleda njega Ðole, tablice nema ni od korova, na motor jo¹ nije plaæena carina, i pali se zeleno. Pandur stavi pi¹taljku u usta, Ðole mu mahne, digne motor na toèak i proleti pored zblanutog organa reda.

Posle je isti taj Ðole imao CB 400N, crvenu, pojavljivali su se oboje u mnogim filmovima tog doba. Najpoznatiji je 'Deèko koji obeæava'.

EDIT: Od kad je pisan tekst, vi¹e nema Baneta Divljaka i Èemze. Veèna im slava.

stilgar


®or¾ GTI


Andreja

Odu¹evljen... Mi¹a mi je dobar drugar, ne desi se da proðem pored Pei porodice i da ne svratim ali ovu prièu nisam znao. Carski :)
Problem je ¹to mislimo da imamo vremena...
If you can't duct it, fuck it! :D

motoklasik

#33

TOMOS CROSS 50 JUNIOR


To mi je bio treci motor, posle APN-a i petnaestice.

Secam se, 1976., sestra se vec bila zaposlila, ja tek zavrsio srednju skolu, nagovorim je da digne kredit koji cu ja nekako od dzeparca otplacivati  (naravno, bar svaku drugu ratu mi nije ni trazila da dam), odem u Robnu kucu Beogradjanka i kupim tog zutog krosa.
Kako je to samo tada meni izgledalo!  Gotovo svi delovi italijanski: tockovi, rucice, svetlo, prekidaci, paljenje Bosch, sve najkvalitetnije.

I onda prve voznje kroz sumu, pa po pesku i otkrio sam off-roud.

Mozda je upravo tada taj virus off-road voznje ostao negde sakriven u meni i kasnije opasno mutirao tako da sada u garazi stoji neman, takmicarska cross  Honda CR-500R.

Ali kad god otvorim garazu i u polumraku je pogledam dok jos ne upalim svetlo, u prvom delicu sekunde mi se uvek ucini kao da je zuta, kao da je to onaj moj mali Tomos cross 50 junior.







Slike su iz 1976. godine. Prva slika je slikana na Uscu, a druga na mestu gde je  otprilike sad poznata Beogradska Arena.




Andreja

Kol'ko su meni vredni ovakvi postovi... :)

Lepo je znati kako je nekada bilo ranije, ja spadam u (relativno) mlaðe generacije i nekako mi se èini da vi¹e pripadam onom vremenu nego sada¹njem.

Ne bilo Vam te¹ko, javite se èe¹æe na forumu :)
Problem je ¹to mislimo da imamo vremena...
If you can't duct it, fuck it! :D

Lazic

Jebote, 40 godina... :o Kao tren... Dobro ne ba¹ kao tren, al' jebeno brzo... :D

motoklasik

#36

Svi mi smo imali neke motore koji su nam, na poseban nacin ostali u secanju.

Bilo bi lepo da takve stvari ne padnu u zaborav, da podelimo to sa drugim clanovima foruma, a posebno da mladjim motociklistima na neki nacin docaramo vreme kada u oglasima nisu postojale stotine motora, kada je sve osim tomosa bilo retkost, a istocnoevropska produkcija bila jako respektabilna.

Ja cu napisati nesto o svojim uspomenama na taj period, nesto o motorima koji su mi, od mnostva koje sam imao, ostali zauvek u secanju.

Svako od nas je verovatno za neke motore emotivno vezan vise nego za neke druge.
Sto je covek stariji, sto je vise motora promenuo, to je i veca verovatnoca da se seca nekih koji su u njegovom zivotu ostavili poseban trag, kojih se seca na poseban nacin.

Potrudimo se da te uspomene sacuvamo od zaborava i podelimo ih sa drugim bajkerima, ovde na forumu.




TOMOS


Tomos  je za mene odavno prestao da bude samo motor.
Vec duze vremena, tu rec poistovecujem sa svojim odrastanjem.

Koliko je samo bilo svadja sa roditeljima oko toga, koliko sam  ubedjivao oca da mi kupi motor, koliko popravljenih ocena, koliko sati provedenih po prodavnicama gde su se prodavali motori a kad niko ne gleda samo stavim obe ruke na rucice upravljaca i srecan sam ceo taj dan.
I onda, 1973. otac je nekako pristao, nekako sam ga i zbrzao da ne bude automatik, nego sa menjacem. Otisli smo po moj prvi motor, APN (mislim da je tada naziv bio AON), bili su svetlo plavi i svetlo zeleni, ja sam izabrao plavog.

Doneli smo ga kuci, na sprat, liftom, naravno da cele te noci nisam spavao, proveo sam noc tu u predsoblju sa svojim motorom. Sreci nije bilo kraja.
Pocinju prve voznje po kraju, prvi ulasci u krivine, prvi odlasci na Usce.

Secam se, ziv nisam bio dok nisam skinuo glavu cilindra, da vidim sta tu ima, koja se magija unutra desava. Video sam naravno samo celo klipa i unutrasnjost tog malog cilindra, i tada sam shvatio da i male stvari mogu da pruze veliko zadovoljstvo bas kao taj mali klip i taj mali cilindar.
Posle me je kopkalo kako uopste koci. Naravno - skidanje prednjeg tocka, otvaranje dobosa, da vidim kako to izgleda unutra - paknovi, ekscentar  za njhovo razdvajanje, dobos - osecao sam se kao Alisa u zemlji cuda.

Kasnije sam umesto pedala ugradio fiksne fuzastere od T-14, ugradjena je i 5.brzina....

Od opreme, za prvo vreme, otac mi je dao svoju staru pilotsku koznu jaknu i svoju rashodovanu pilotsku kacigu, prosirenu u predelu usiju zbog slusalica koje su bile unutra i sa zatamnjenim vizirom koji oblikom podseca na danasnje unutrasnje suncane vizire kod nekih kaciga. samo sto je bio spolja. Smesno je izgledalo, ali koga je tad bilo briga za to.

Jer, imao sam motor, i to je jedino bilo vazno.  Posle sam ga menjao za T-15, crvenu, sa plehanim ramom, karburatorom sa strane, cetvrtastim cajgerom u faru, prednjim dobosem sa duplim kljucem i otvorom za hladjenje i niklovanim rezervoarom sa bocnih strana, ali to je vec posebna prica.




Hohštapler

Sjajno!  [clapp] [klanjam_se]
Stil, opisi, emocija...

nemoj sad prestajati, ovo je poslastica!  [klanjam_se] [thumb_up]
Motoklasik: Sta da joj objasnjavam, kad ne razume. Ona to broji na komade.

Lazic

Taman zabalavih kako navre¹e uspomene... ;D

motoklasik


YAMAHA XS 500

Prvi japanski motor koji sam imao.
Jos nisam bio zavrsio fakultet, ali sam se zaposlio, i ostalo mi da radeci dam jos neke ispite. Krenule plate, skupilo se nesto para na gomili, i apetiti, sto se tice motora porasli.

S proleca 1980. pojavila se u prodaji u oglasima u "Politici" ova Yamaha, i danas pamtim tu kucu u ulici Vojvode Stepe u cijem dvoristu sam je prvi put ugledao, kad god prodjem tuda glava se nesvesno okrene na tu stranu, nekad mi se ucini i da mi oci malo zasuze, od vetra, sigurno.

Naravno da sam je kupio, svidela mi se odmah. Bila je 1976. godiste, dva cilindra, i, za ono vreme veoma napredna masina, dve bregaste u glavi sa 4 ventila po cilindru, 50 KS.
Sreci naravno nije bilo kraja, svaki slobodan trenutak sam koristio da se vozim sa njoom.

Ove dve slike su iz 1980.g.:







Dosli su posle i drugi motori, noviji i snazniji, ali ova Yamaha je oduvek imala posebno mesto u mojim secanjima. Ponekad sam uspevao i duze vreme da je se uopste ne setim, ali sto bi pauza bila duza, kasnije su emocije prema tom motoru bile jace.

I onda, 2007. godine listajuci nemacki sajt mobile.de ugledam takvu istu Yamahu, u fabrickom stanju, prodaje se. Ne treba da pisem da tih nekoliko dana ni na sta drugo nisam mislio, osim na to.

Da nevolja bude veca, prodavac je bio sasvim na severu Nemacke, par desetina kilometara pre Hamburga.
Pokusavao sam da razmisljam racionalno,da li mi treba jos jedan motor na i onako vec pune garaze, pokusavao sam da sebe ubedim da mi ne treba, ali sam istovremeno znao da je ta stvar resena onog casa kad sam je ugledao na ekranu kompjutera.
I, naravno, Bera (iz Ade, sto donosi delove i opremu iz Louis i Polo i ostalih kataloga) otisao je skroz do Hamburga da je doveze.

I, evo je na slikama,  prva je na vrsackom aerodromu a druga u Lazarevcu, na trkama sampionata Srbije 2008.g. u klasi old-tajmera (motori do 1976. godine). Vozio sam je na jos par trka te godine, (neki njeni pehari stoje u polici) i onda vratio u garazu, odmah do vrata, da je odmah vidim svaki put kad udjem.







Pre par godina prodam je Raci (mislim da je "crni sin" na forumu) i on je preredi u neku vrstu polu-kafe rejsera. Raca je proda posle Jasminku iz auto-skole VIR. Jasminko opet nekom tipu...

Zasto sam je prodao, ne znam.
Mozda sam bio u depresiji jer sam tada pao i slomatao ruku koja dugo nije htela da zaraste. A mozda, da bih opet jednom kupio istu takvu...