Fotoreporta¾a "Paths of PLW", approx 1.700km, 4 zemlje CRO, BiH, MNE & SRB

[mali_zmaj]

e laziæu koji regenerator koristi¹!?   

[mkt]

http://www.schauma.schwarzkopf.com/content/dam/schauma/en/products/stages_710x258/productlines_stage_formen_710x258_com.jpg

[Lazic]

 

[fruitcake]

Retrospektiva...

Dvanaest dana i 3024 preðenih kilometara kasnije poku¹avam objektivno da sumiram utiske. Jo¹ jednu ¾elju sam ispunio na naèin koji mi se sada èini kao najbolji - putujuæi na motoru. U poèetku pred polazak razmi¹ljao sam koliko je pametno ¹to idem sam, dok sa druge strane ja nisam i¹ao samo da se vozim veæ i da "radim". To je podrazumevalo i neke obaveze vezane za naèin izve¹tavanja sa puta koji sam hteo da probam i da vidim kako æe to funkcionisati. Samim tim nisam mogao tra¾iti od prijatelja koji su bili zainteresovani da mi se pridru¾e da organizuju svoje slobodno vreme i podrede ga mom izve¹tavanju sa puta. Kada sam bio u sme¹taju ili kafiæu pisao sam tekst, pravio selekciju koje fotografije æu objaviti, planirao nastavak putovanja, kalkulisao ¹ta æu dalje itd. A tada nisam imao puno vremena za dru¾enje jer sve ovo ¹to sam nabrojao iziskuje mnogo vremena. Mali Zmaj iz Banja Luke je to lièno video, i slo¾iæe se da to nije mali posao. Ali, i to je bio sastavni deo putovanja, jo¹ pre polaska sam se za to psihièki pripremio koliko sam mogao tako da sam uspevao koliko-toliko da dr¾im tempo. Drugari koji su me ispratili iz Beograda vozili su se samnom do skretanja za aerodrom Nikola Tesla, a ja sam dalje nastavio ka Novom Sadu. U jednom trenutku sam pomislio "©ta mi sve ovo treba, idem na put sam, i ko zna koliko æe dana trajati... I jo¹ petak trinaesti..." Ali, svaki put kada tako ne¹to pomislim, i kada ne¹to planiram na taj dan, obièno sve bude kako treba. Na kraju je tako i bilo. Super sam se proveo, video sam sve i sva¹ta, motor me je odlièno slu¾io, upoznao sam fenomenalne ljude, dok je najveæi (i verovatno jedini) problem bila ta dosadna ki¹a.
Sami spomenici su zaista fenomenalni. Njihov dizajn mi se èini prilièno "neutralan" u smislu da se nikako ne mo¾e prikloniti nekoj religiji, niti imaju bilo ¹ta ¹to bi moglo da se svrsta pod bilo koju narodnost. Negde sam proèitao da oni izgledaju kao da su ih vanzemaljci pravili upravo zbog tih oblika. Gde god da sam se u tom trenutku nalazio i koji god spomenik da sam fotografisao uvek sam imao utisak da nisam ni u Hrvatskoj, ni u Bosni, ni u Crnoj Gori, niti Srbiji, veæ da sam na nekom prostoru koji egzistira izmeðu tih dr¾ava zahvaljujuæi nepostojanju ogranièenja u obliku nekih demarkacionih linija, religija, bez politizacije, niti bilo èega sliènog ¹to vr¹i klasifikaciju i separaciju ljudi. ©to je i dobro jer u to vreme, takoreæi "bratstva i jedinstva", verujem da je upravo to i bila poenta, da se ne istièe nijedna grupa posebno veæ da se cela borba prika¾e kao jedan veliki zajednièki doprinos. oni stoje tu kao podsetnik na neko drugo vreme. Ne mogu izdvojiti neki kao omiljeni ali mo¾da mogu da postujem koje su mi najomiljenije fotke.














































Na Kozari dok sam sedeo na klupi posmatrajuæi ljude koji u¾ivaju èuo sam oca koji doziva æerku Almu, a malo potom njega je neka ¾ena pozvala sa Dragane ili Dragoljube, sada ne mogu da se setim. Meni je to bio jako pozitivan momenat, lep, i mo¾da neoèekivan, ali njima sasvim normalan. Kako bi, zapravo, svugde i trebalo da bude. Verujem da mene nisu ni primetili, a ja sam od tog trenutka bio daleko opu¹teniji ¹to se daljeg puta tièe, zahvaljujuæi tome.
Opet podvlaèim da sam apolitièna osoba, da ne pripadam nijednoj religiji, niti da sam na put krenuo sa idejom da promovi¹em bilo kakvu ideologiju, jednostavno sam ¾eleo da ispunim sebi ¾elju i obiðem ¹to je moguæe vi¹e spomenika. Donekle sam to i uspeo. Nisam u potpunosti najvi¹e zbog lo¹eg vremena koje je bilo uporno da me prati sve vreme. Grmeè, Partizansko groblje u Mostaru, spomenik u Pljevljima, Kola¹in itd nisu slikani iz raznih razloga. Neka mesta nisam obi¹ao jer sam bio u zaostatku sa vremenom, druga jer me je stalno pratila ta dosadna ki¹a. Na Tjenti¹te sam uspeo da odem tek iz treæeg ili èetvrtog puta, na Kosmaj iz drugog. I ¾ao mi je ¹to nisam postetio Zagreb. Vreme je toliko bilo nestabilno da nisam smeo usuditi da spavam na otvorenom kao ¹to sam planirao pre polaska. Zato sam poneo odliènu spavaæu vreæu iz radnje Zeleno Drvo i da sam imao moguænosti da spavam u prirodi u¹tedeo bih sebi mnogo vremena. A bio bih slobodniji ¹to se samog putovanja i planiranja ruta tièe.




Fotoaparat iz PC Foto me je odlièno slu¾io i jedno veliko hvala Ljubi na sugestijama. I na insistiranju da uzmem i rezervnu bateriju jer u nekoliko navrata bih ostao bez fotografija da ga nisam poslu¹ao. Zum od 720mm je jako korisna stvar, naroèito ako parkirate motor na prometnoj magistrali a trebate da fotografi¹ete spomenik. Veoma sam zadovoljan aparatom i uz povremene sitne korekcije slike mogu se napraviti lepe fotografije. U veæini sluèajeva nikakvu dodatnu intervenciju nisam radio. Imam ideju za sledeæu reporta¾u i ako se kockice slo¾e definitivno æu njega koristiti.




Imao sam i jedan pad sa motorom u blizini Podgariæa u Hrvatskoj. Ni¹ta stra¹no nije bilo, malo je o¹teæen kofer koji je najveæu silinu udara kompenzovao, izguljen je tegiæ kormana i rol bar, i, kako kod mene to uvek biva, polomljena ruèica prednje koènice. Po tim ruèicama sam veæ postao poznat. Sreæa, pa u Gevari imaju kompletan lager samo za mene ¹to i ©onesi mo¾e da potvrdi koliko puta sam dolazio kod njih samo zbog toga Prelazeæi jedan deo puta nai¹ao sam na blato na drumu i ne znam iz kog razloga sam odluèio da proðem posred u blagoj krivini. To blato je bilo nane¹eno na kolovoz ki¹om i nije bilo potpuno suvo, a ni tako plitko koliko sam ja u prvi mah mislio da jeste. Prednji toèak je skliznuo u stranu ali se posle "uhvatio" za asfalt, meðutim po¹to nisam oèekivao da æe se to desiti, plus manjak koncentracije, bio sam iznenaðen u trenutku i zgazio sam jako na zadnju koènicu zbog èega je toèak proklizao u stranu. Rezultat je na fotkama. Koferi su me lepo iznenadili. Mislio sam da æe se deformisati ali samo su se izgulili. Meni, pukom sreæom, apsolutno ni¹ta nije bilo. Dok me je jo¹ "pucao" adrenalin podigao sam motor bez skidanja opreme. Postavio sam ga na no¾icu i tek onda sam malo iskulirao da me proðe "the rush". Ovog puta sam pre polaska na put kupio polugu prednje koènice i isplatilo se. Ne¹to nisam bio voljan da postujem ovaj pad, ali nekoliko drugara mi je reklo da sam trebao jer je i to bio deo avanture. Posle toga nisam imao njedan a vozio sam po svakakvim uslovima. Nove gume mnogo znaèe, meni ove Full Bore su legle savr¹eno. Jedino preko pe¹aèkog prelaza po ki¹i sa njima se mora voditi raèuna, ali to se mora sa svim gumama nevezano koji proizvoðaè je u pitanju. Po jakoj ki¹i su dr¾ale kao blesave, sreæom, jer od dvanaest dana puta ja sam po ki¹i vozio bar èetri, od toga u dva navrata po veoma jakom pljusku.
















Kao ¹to sam veæ pisao sreo sam i upoznao mnogo dobrih ljudi. Od ekipe iz Podgariæa, bajkera iz Èe¹ke, Malog Zmaja kome neizmerno hvala za gostoprimstvo, njegovm drugarima za dru¹tvo i Andreji na pomoæi oko le¾aja kormana, fotografa Izeta sa kojim sam zajedno obi¹ao spomenike u Bihaæu, ljudi u Drvaru, Nikole i njegovih drugara kolega vatrogasaca u Makarskoj kojima sam bio gost u vatrogasnom domu, ljudima u Nevesinju na ekspeditivnoj pomoæi, drugaru iz srednje Uro¹u koji sada ¾ivi u Valjevu, i posebno hvala Uni, Milici, Ma¹i, Milijani, Du¹i, Borisu, D¾ambu, Damiru (Gimliju) i njihovim drugarima na svemu. Veliko hvala i Marku i Markovoj porodici, Vanji Vladanu, Uro¹u, Aci, Zvonku, Srðanu na dru¹tvu i vo¾nji. Zaista, hvala svima, uèinili ste da mi ovo putovanje bude veoma pozitivno i posebno iskustvo. ®ao mi je ¹to nisam stigao ili mogao da se vidim sa jo¹ nekim kolegama bajkerima tokom ovog putovanja, ali biæe prilika sigurno, jo¹ mnogo kilometara je ispred nas.












































Ove spomenike sam fotografisao juèe kada sam se kolima vraæao iz Herceg Novog. Po¹to sam veæ prolazio tuda a nisam ih ranije fotografisao iskoristio sam priliku da to uradim. Prvi spomenik posveæen je Stevanu Filipoviæu i nalazi se u Valjevu. Cela figura kao i postolje su napravljeni od metala. Drugi spomenik podignut je narodnom heroju Boèku Buhi na mestu gde je poginuo, a spomen dom je podignut odmah pokraj puta koji vodi od granice ka Prijepolju. Treæi spomenik je podignut èetvorici narodnih heroja meðu kojima je i èuvani Valter, i nalazi se u parku u Prijepolju.

[DraganPavlicevic]

Sa pa¾njom sam proèitao i ovu tvoju retrospektivu.Utisci su ti zaista lepi.Voleo bih da se upoznamo,pa te pozivam da me posetis u auto skoli STOP u Dubrovaèkoj 22 (Doræol).Kada bude¹ odluèio da doðe¹,pozovi me na 063-74-13-453.

[fruitcake]

@ Dragan:
Dogovoreno kom¹ija Zovem ove nedelje pa pijemo kafu.

Hteo bih da se zahvalim ©umiju, Boci Bastardu, Giletu i Uro¹u na pomoæi oko opreme, kao i Budi i gostima kafiæa BarTender koji su dobrovoljno uèestvovali i pomogli novèano ovu fotoreporta¾u

[mareskin]

Meni se spomenici iz NOB-a mnogo sviðaju. Totalno su futuristièki.

[mali_zmaj]

Pozdrav i drago mi je da si zadovoljan sa putopisom bez obzira na lo¹e vrijeme i u¾asnu internet konekciju!        
Kod mene si uvjek dobrodo¹ao!!!

[Lazic]

I meni je jako drago ¹to sam nièim izazvan doprineo svr¹etku prvog dela putopisa...

[fruitcake]

Meni se spomenici iz NOB-a mnogo sviðaju. Totalno su futuristièki.

jesu, i zaista mnogo bolje i impresivnije izgledaju u¾ivo nego na fotografijama.

Pozdrav i drago mi je da si zadovoljan sa putopisom bez obzira na lo¹e vrijeme i u¾asnu internet konekciju!        
Kod mene si uvjek dobrodo¹ao!!!

Hvala Zmaju Meni je u Banja Luci bilo super, i ¾ao mi je ¹to nisam predvideo da vi¹e vremena provedem tamo, iskreno.

I meni je jako drago ¹to sam nièim izazvan doprineo svr¹etku prvog dela putopisa...

Pa i¹li smo zajedno od Beograda do Kosmaja i nazad, i posetili smo spomenik zajedno


Mnogo ljudi je pomoglo ovu fotoreporta¾u na razne naèine. Recimo, gosti BarTendera su skupili novac a veæinu tih ljudi nisam ni upoznao, tokom puta kao ¹to sam veæ rekao prespavao sam kod Malog Zmaja i doruèkovali smo zajedno ¹to je pravo gostoprimstvo, zatim kada vidim da je proj èitanja porastao i neko ne¹to postovao to daje podstrek da se nastavi put, ljudi sa kojima sam se upoznao usput bilo to dvadesetominutno æaskanje ili vi¹eèasovno dru¾enje u Podgraiæu, Bihaæu, Drvaru ili Makarskoj, onda od ¾enine sestre mu¾ D¾ambo iz Nik¹iæa koji me je upoznao sa njegovim drugarima i pomogao da posetim muzej u Nik¹iæu i spomenik na Trebjesi, Marko koji me je domaæinski doèekao pod Kosmajem na starosrpki naèin. Tokom ovih dvanaest dana puta desilo se toliko mnogo stvari da je tesko setiti se svega odjednom, tako da molim da ne zamerite. Mislio sam da bi zvuèalo patetièno ako ka¾em jo¹ ovo ali iskreno, boli me dupe ako neko to tako skapira: najvi¹e hvala mojoj ¾eni Kseniji koja ima razumevanja za moje "akcije" i koja me u potpunosti podr¾ava èesto mi mu¹ki ne pominjemo to ali mislim da bi morali jer ta vrsta podr¹ke mnogo vredi ok, sada mo¾ete da me tovarite da sam papuèa

[Lazic]

Jesi... Ali to je skroz u redu dok ima razumevanja za tvoje "akcije"...

[mkt]

dobar si dobarrrrr
smisljaj  novu akciju

[fruitcake]

Moram se malo hvaliti Iz Srbija Danas (.com) su me zvali da urade intervju samnom na temu ovog putopisa. Objavljen je juce, i ako nekoga interesuje moze ga procitati na njihovom portalu http://www.srbijadanas.com/clanak/putevima-nob-motorom-kroz-ex-sfrj-16-08-2014