Ćao, Anonimni posetioče
Stranice: 1 2 3 4 [5] 6
Štampaj
Autor Tema: Fotoreportaža "Paths of PLW", approx 1.700km, 4 zemlje CRO, BiH, MNE & SRB  (Pročitano 15901 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
clutch&brake
Iskusni bajker
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
BMW K 1200 S Honda cx500 cafe racer jawa 350 honda cb650 beverly500 Suzuki gsx750 Kawasaki GP1100z
 Facebook: Poseti
CLUTCH AND BRAKE

Lokacija: CERAK
Poruke: 7976
Kvalitet: +4890 (61%)
Zahvalnice: 456

WWW
Odgovor #80 - 21 Jun, 2014, 09:12 Ocena: 0
Ignoriši

@vocko

ako te zaustavi morija gore obavezno trazi dati pokazu radar... nas zaustavili i kurac dobili

STA ZRACIS TO I PRIVLACIS!!!
fruitcake
Pocetnik
*

Van mreže Van mreže
 Motor:
XRV750 RD04
 Facebook: Poseti
oddball

Lokacija: BGD
Poruke: 152
Kvalitet: +39 (25%)
Zahvalnice: 6

WWW
Odgovor #81 - 21 Jun, 2014, 09:36 Ocena: 0
Ignoriši

Razumem druže Laziću! Smiley






Malecka je Milica Marušić, a mali šalabajzer je moj sin Gavrilo Smiley














Ovo je Maša, sestra od tetke moje žene Ksenije sa svojom ćerkom Unom, a ovaj momak sa retko lepom kosom je Boris Marušić - ženin brat od tetke. Ovde se igraju sa Reom, malim blentavim štenetom Smiley Sada ste upoznali deo moje familije Smiley

« Poslednja izmena: 07 Jul, 2014, 18:27 fruitcake »

lord_oblivion
Iskusni bajker
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
Jawa TS 350 Gvozdenija '87
Honda CB400NC '84
Honda CM400 Custom '81
zeleno Magarence A3MS '88
Liberty 125 '06
kung-fu Magarence sa velikim točkovima 2008
XT600E 1990

Jawa Klub Srbije

Lokacija: On D čukas ov Madrland
Poruke: 5356
Kvalitet: +697 (13%)
Zahvalnice: 66

WWW
Odgovor #82 - 21 Jun, 2014, 20:43 Ocena: 0
Ignoriši

Neviđeno dobre fotke  Tongue

država je najveći neprijatelj naroda

It is not about the miles covered
but quality of the riding
DaChaS
Iskusni pozer
****

Van mreže Van mreže
Lokacija: Bg
Poruke: 1568
Kvalitet: +566 (36%)
Zahvalnice: 19

Odgovor #83 - 21 Jun, 2014, 23:55 Ocena: 0
Ignoriši

skoro nisam video takve fotke namigujem
Lazić
GayLord
Global Moderator
Mega Moto Manijak
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
"Is this how time normally passes...? Really slowly...? In the right order...? If It`s one thing I cant stand, it`s an unpunctual alien attack..."  The Doctor... Motor: KLE500 Tardis edition...
 Facebook: Poseti
Osposobiti nesposobne, da bi onesposobili sposobne

Lokacija: Mlečni put, sunčev sistem, Zemlja, Beograd, Zvezdara...
Poruke: 43830
Kvalitet: +8107 (18%)
Zahvalnice: 359

Odgovor #84 - 22 Jun, 2014, 03:28 Ocena: 0
Ignoriši

aj ne trubi nego stavljaj slike dočeka...Tongue Kiss

Razumem druže Laziću! Smiley





Malecka je Milica Marušić, a mali šalabajzer je moj sin Gavrilo Smiley













Ovo je Maša, sestra od tetke moje žene Ksenije sa svojom ćerkom Unom, a ovaj momak sa retko lepom kosom je Boris Marušić - ženin brat od tetke. Ovde se igraju sa Reom, malim blentavim štenetom Smiley Sada ste upoznali deo moje familije Smiley

@vocko
ako te zaustavi morija gore obavezno trazi dati pokazu radar... nas zaustavili i kurac dobili

Hvala. Ovo je veoma korisna informacija Smiley
Photobucket ti je otkazao ljubav...Shocked

fruitcake
Pocetnik
*

Van mreže Van mreže
 Motor:
XRV750 RD04
 Facebook: Poseti
oddball

Lokacija: BGD
Poruke: 152
Kvalitet: +39 (25%)
Zahvalnice: 6

WWW
Odgovor #85 - 22 Jun, 2014, 10:28 Ocena: 0
Ignoriši

kada se klikne otvori sliku u novom prozoru. aj ljudi pomagajte, kako da ovo rešim?

Lazić
GayLord
Global Moderator
Mega Moto Manijak
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
"Is this how time normally passes...? Really slowly...? In the right order...? If It`s one thing I cant stand, it`s an unpunctual alien attack..."  The Doctor... Motor: KLE500 Tardis edition...
 Facebook: Poseti
Osposobiti nesposobne, da bi onesposobili sposobne

Lokacija: Mlečni put, sunčev sistem, Zemlja, Beograd, Zvezdara...
Poruke: 43830
Kvalitet: +8107 (18%)
Zahvalnice: 359

Odgovor #86 - 22 Jun, 2014, 18:08 Ocena: 0
Ignoriši

Ni u novom prozoru ne otvara sliku...Sad

napravi nalog na imageshack-u...

lord_oblivion
Iskusni bajker
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
Jawa TS 350 Gvozdenija '87
Honda CB400NC '84
Honda CM400 Custom '81
zeleno Magarence A3MS '88
Liberty 125 '06
kung-fu Magarence sa velikim točkovima 2008
XT600E 1990

Jawa Klub Srbije

Lokacija: On D čukas ov Madrland
Poruke: 5356
Kvalitet: +697 (13%)
Zahvalnice: 66

WWW
Odgovor #87 - 22 Jun, 2014, 19:22 Ocena: 0
Ignoriši

Ja koristim dodaj.rs

država je najveći neprijatelj naroda

It is not about the miles covered
but quality of the riding
fruitcake
Pocetnik
*

Van mreže Van mreže
 Motor:
XRV750 RD04
 Facebook: Poseti
oddball

Lokacija: BGD
Poruke: 152
Kvalitet: +39 (25%)
Zahvalnice: 6

WWW
Odgovor #88 - 23 Jun, 2014, 09:35 Ocena: 0
Ignoriši


Sedmi dan...

Današnji dan je najopušteniji do sada. Smestio sam se kod ženine familije u Nikšiću, a motor u garažu na zasluženi odmor. Podmazao sam mu i lanac jer, realno, bilo je i krajnje vreme. Kada sam "podmirio svog vernog konja" zvao me Džambo iz Nikšića da odemo na kafu. Upoznao me je sa drugarima u jednom kafiću koji se zove Blues Brothers Cafe. Sjajno mesto sa sjajnom muzikom Smiley Njegovi drugovi su mi ispričali ukratko istoriju Nikšića za vreme Drugog svetskog rata i otporu građana te opštine. Ono što sam od njih čuo je da od samog početka napada Sila osovine na Jugoslaviju ova opština ima istorijski značaj. Kraljevska porodica je iz zemlje pobegla sa aerodroma u Nikšiću. Ali idemo redom. Džambo me je prvo odveo do Nikšićkog muzeja. Taj muzej nije posvećen samo periodu Drugog svetskog rata već kompletnoj istoriji opštine koja datira pre pojave organizovanih društvenih zajednica. Od praistorijskih iskopina, preko srednjeg veka, Velikog rata, do perioda koji je tema ove fotoreportaže.



Autentični predmeti i slike koje su koristili partizani iz tih krajeva postavljeno je u nekoliko soba. U prvoj sobi čim se uđe u oči upada slika velikog formata čuvenog slikara Petra Lubarde. Ko poznaje njegove radove zna da na nekim njegovim umetničkim radovima celina na platnu se može sagledati ako se dovoljno udaljite jer tek tada ono što deluje nasumično nabacana boja zapravo dobija oblik. Šta se vidi na toj slici neću vam reći Smiley Muzej vredi posetiti kada vas put navede u ovaj grad, pa vidite sami.






U sledećoj prostoriji se nalaze razni predmeti, fotografije, slike i oružja. Za jedan "šmajser" se veruje da je pripadao baš čuvenom narodnom heroju Savi Kovačeviću. Dijagonalno od te vitrine je i njegova slika. Iako Sava na licu ima osmeh ipak mi deluje kao stari vuk i prevejani borac. Držanje jeste pomalo ležerno ali crte lica govore o čvrstom karakteru. Na drugom zidu je fotografija iz jednog holivudskog filma u kojem glavnu ulogu igra Metju Mekonahi Smiley Naravno da nije, to je slika Ljuba Čupića ali mora se priznati da navedeni glumac neverovatno liči na ovog narodnog heroja. Eto filma za Metjua i lep profesionalni izazov namigujem Moram priznati da sam ja bio zatečen u prvom momentu kada sam je video. Tu fotografiju je napravio italijanski fotograf na suđenju u trenutku kada je Ljubi izrečena presuda - smrt streljanjem. Osmeh koji je ovekovečen postao je još tokom rata poznat, ali kao što vidimo dugo po završetku i dalje sa nam govori isto. Može se slobodno reći da se Ljubo zaista smeje smrti u lice. Ubrzo potom je pogubljen ali fotografija ostaje i održava taj neprocenjiv momenat u životu. Dugo se mislilo da je napravljena u trenutku streljanja ali su mi Džambov drugar u onom kafiću i vodič u muzeju rekli da je to greška već da je fotografija napravljena na suđenju. Mogu misliti kako se fotograf iznenadio kada je razvio fotografiju. Umesto da vidi tužno, užasnuto ili besno lice on je video Ljubu sa osmehom Smiley




























Posle muzeja Džambo me je odveo do spomenika na Trebjesi. Nije veliki kao spomenik na Kozari ali se lako uoči sa puta. Čudan oblik spomenika podseća me malo na neku vrstu pečata. Krug stoji upravno u odnosu na tlo sa stilizovanom petokrakom fiksiran na masivnom telu. Telo je okruženo pločama sa imenima poginulih. Oko njega su platoi u dva nivoa spojeni stepenicama. Na vertikalnoj kamenoj ploči naslonjenoj na telo spomenika ispisano je "Vašem junaštvu vjekovima će pokoljenja da se dive!"


















Videću šta mi je dalje činiti i kako ću se organizovati. Na Sutjesku moram otići ali svaki put kada krenem ka njoj nešto me sprečava da do nje dođem. Odmoriću još malo sa familijom i lagano planirati sledeću etapu.
« Poslednja izmena: 07 Jul, 2014, 18:48 fruitcake »

DraganPavlicevic
Ucenik
**

Van mreže Van mreže
 Motor:
Honda CBR 1000 RR
Lokacija: Beograd
Poruke: 441
Kvalitet: +290 (65%)
Zahvalnice: 19

Odgovor #89 - 23 Jun, 2014, 11:06 Ocena: 0
Ignoriši

Veoma je interesantno da te zanima taj deo nase istorije.Dosta njih danas osporavaju pojedine dogadjaje i ljude koji su stvarali tu istoriju.Ko je od njih u pravu, ostaje da nagadjamo.Ti si mlad čovek, a današnjoj omladini baš i nije nešto posebno interesantan taj deo naše prošlosti.Sa pažnjom pročitah o tvojoj poseti muzeju u Nikšiću.Rodjen sam tamo,pa mi je poznato šta si video i šta nisi.Ja ću sledeće nedelje u Tivat na bajkerski skup,pa ću iskoristiti tu priliku da posetim Nikšić.Želim ti da se lepo voziš, a kada se vratiš biće mi drago da se vidimo.
fruitcake
Pocetnik
*

Van mreže Van mreže
 Motor:
XRV750 RD04
 Facebook: Poseti
oddball

Lokacija: BGD
Poruke: 152
Kvalitet: +39 (25%)
Zahvalnice: 6

WWW
Odgovor #90 - 23 Jun, 2014, 11:28 Ocena: 0
Ignoriši

dogovoreno Smiley mislim da ću u sredu ili četvrtak biti u beogradu. javljam ovde gde sam i gde ću biti, i kada, pa ako ko želi može da se nađemo i da se ispričamo Smiley

Imam ideju kako ću rešiti problem da fotografijama ali na žalost to će oduzeti puno vremena pa ću to nakon puta čim se vratim u Beograd. Pokušaću nešto malo da ispravim i tokom puta li ne obećavam.

lord_oblivion
Iskusni bajker
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
Jawa TS 350 Gvozdenija '87
Honda CB400NC '84
Honda CM400 Custom '81
zeleno Magarence A3MS '88
Liberty 125 '06
kung-fu Magarence sa velikim točkovima 2008
XT600E 1990

Jawa Klub Srbije

Lokacija: On D čukas ov Madrland
Poruke: 5356
Kvalitet: +697 (13%)
Zahvalnice: 66

WWW
Odgovor #91 - 23 Jun, 2014, 15:23 Ocena: 0
Ignoriši

ne opterecuj se,resi fotke kad dodjes,ionako je to vrlo uskoro.

država je najveći neprijatelj naroda

It is not about the miles covered
but quality of the riding
Lazić
GayLord
Global Moderator
Mega Moto Manijak
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
"Is this how time normally passes...? Really slowly...? In the right order...? If It`s one thing I cant stand, it`s an unpunctual alien attack..."  The Doctor... Motor: KLE500 Tardis edition...
 Facebook: Poseti
Osposobiti nesposobne, da bi onesposobili sposobne

Lokacija: Mlečni put, sunčev sistem, Zemlja, Beograd, Zvezdara...
Poruke: 43830
Kvalitet: +8107 (18%)
Zahvalnice: 359

Odgovor #92 - 23 Jun, 2014, 15:37 Ocena: 0
Ignoriši

Pratimo pomno...Grin Kiss

fruitcake
Pocetnik
*

Van mreže Van mreže
 Motor:
XRV750 RD04
 Facebook: Poseti
oddball

Lokacija: BGD
Poruke: 152
Kvalitet: +39 (25%)
Zahvalnice: 6

WWW
Odgovor #93 - 26 Jun, 2014, 19:10 Ocena: 0
Ignoriši

Dan osmi... "Bitka za Sutjesku ponovo dobijena!"

Danas sam odlučio da krenem i "osvojim" Sutjesku iz trećeg ili četvrtog puta pa makar smak sveta bio. Pošto ću opet prenoćiti u Nikšiću odlušio sam da putujem "lako" što će reći sa sobom sam samo poneo fotoaparat i kišno odelo. Kofere is ostalu opremu sam ostavio. Na pumpi u Nikšiću sam se našao sa Damirom, njegovom lepšom polovinom i njegovim drugarom. Napunio sam rezervoar do vrha i krenuli smo zajedno ka graničnom prelazu na Šćepan polju. Dogovor je bio da me isprate do prelaza i posle oni produže ka Durmitoru a ja ka Foči. Bio sam veoma umoran i koncentracija mi je bila daleko ispod optimalne za vožnju motora. Put je krivudav i ima dosta tunela, i iako je u lošijem stanju prijatan je za vožnju. Ali ako idete ovuda morate voditi dosta računa jer neretko se dešava da vozači automobila i teških vozila "seku" krivine iz suprotnog pravca i do pola uđu u vašu traku. To mi se kasnije dešavalo i na putu Foča - Gacko kada sam išao ka Tjentištu. Na tom silasku pokraj puta je spomenik blizu Plužina ubijenim meštanima Pive. Preko dve stotine ljudi je streljano, a ubijeni su stari i mladi, žene, deca, trudnice... Nisam mogao da se vratim i to da slikam jer taj put nikako nije bezbedan da se radi polukružno okretanje tako da smo nastavili ka brani. Tu smo napravili pauzu. Taman sam napravio dve - tri fotografije kad čuvar počne da viče kako tu nema zadržavanja i fotografisanja. Uspeo sam dan apravim par fotki pre nego što smo počeli da se pakujemo. Brana je dosta visoka. Kada se gleda preko ograde u dubinu verujem da ima 50ak metara, možda čak i više.






Nastavili smo put dalje i došli do samog graničnog prelaza kod Šćepan polja. Tu smo napravili pauzu za domaću kafu koja mi je bila preko potrebna. Seli smo pored spomenika posvećenom formiranju Sandžačke partizanske brigade. Na ovom mestu je dosta živo. Odatle se organizuju rafting ture i primetio sam dosta stranaca. Džipovi samo prolaze gore-dole noseći čamce.










Pozdravili smo se i ja sam krenuo ka graničnom prelazu. Policajac koji mi je gledao dokumenta kaže da je registracioni broj mog motora pod brazilskom interpolovom poternicom. Prilično sam bio iznenađen, ne saznajem ovo baš svaki dan. Posle malo bolje provere policajac je rekao da to nije problem jer se odnosi na neki auto. Poželeo mi je srećan put, a ja blago šokiran nastavljam ka granici sa Bosnom. I kao za inat ispred mene dva autobusa. Proveo sam možda najdužih pola sata u životu na tom suncu pošto ne znam šta će mi sada na ovoj granici reći. Prišao sam graničnoj kućici, predao dokumenta policajcu, on ih je pregledao, lupio pečat i poželeo srećan put. Tek tako. Ništa interpol, ništa registracija, nikakav Brazil nije pomenut... Opet u čudu nastavljam dalje. Put koji vodi ka Foči od tog prelaza je... Pa, mislim da je adekvatan naziv - opasan. Veoma uzak, jedva da se dva automobila mogu mimoići, rupe i rizla svuda, krivine nepregledne... Do sada definitivno najopasnija deonca mog putovanja. Kroz glavu su mi prošli oni autobusi koji moraju da prođu ovim putem jer nemaju nijednu drugu alternativu. Verujem da će biti poseban šou ako se susretnu dva autobusa na toj deonici. Kada sam došao do šireg dela puta koji je daleko bolji doživeo sam novo iznenađenje.






Posle nekog vremena ušao sam u Foču gde su me momci i devojke uputili ka Tjentištu. Put je u veoma dobrom stanju i širok je, ali i dalje vozači imaju naviku da "seku" krivine kao kod Plužina. Posle nekog vremena stižem do samog spomenika. Prvo pravim panoramski snimak sa puta, posle prilazim brdu i krećem da se penjem. Srećan što sam napokon stigao posle nekoliko pokušaja u glavi je počela da mi se vrti pesma "Po šumama i gorama". Ubrzo, tu pesmu je zamenila misao "Pa koliko stepenika ima ovde, čoveče!?" Peo sam se i peo, a kako to već obično biva u ovakvim situacijama ja sam zaboravio flašu sa vodom u Nikšiću. Sam sebe čašćavam pogrdnim imenima ali nastavljam dalje, popeću se pa makar morao da puzim do gore. U povratku sam izbrojao - 323 stepenika, plus minus 5 komada. Ali kada sam se popeo gore imao sam šta da vidim. Taj spomenik nije mali, mislim da ima oko 10ak metara u visinu. Možda i više. Iz dva dela je i gde god da stanete ne možete da ne primetite veličinu. Kada se produži dalje kuda put vodi dolazi se do platoa ograđenog kružnim stepenastim zidovima na kojima su ispisani partizanski odredi koji su učestvovali u bitci. Odatle se lepo vidi spomenik, a neko je okačio i jedan transparent.






























Sada je već 16h i morao bih da požurim nazad ka Nikšiću. Da se vraćam onim putem ne dolazi u obzir i odlučujem da ponovo pređem deonicu Gacko - Bileća - Nikšić. Prilično brzo sam vozio, retko kad sam spuštao brzinu ispod 70km/h. Jesam na jednom delu gde je neki nesretni Reno 5 išao toliko sporo da mi se činilo da putujemo nazad kroz vreme a nisam nikako mogao da ga zaobiđem upravo zbog onih "sečenja krivina". Ali vozač ovog Renoa je to podigao na jedan poseban nivo pošto je potpunosti ulazio u suprotnu traku. Držao sam se podalje i čeo neki pravac da ga zaobiđem. U Gacku mi je to uspelo i opet malo iznad dozvoljenog ograničenja nastavljam put. U jednom trenutku dok sam vozio kao da sam čuo mali glas u glavi koji mi kaže "Uspori malo, uspori". Poslušao sam ga i smanjio brzinu da bih niže niz put video saobraćajnu policiju koja zaustavlja vozila. To je bilo prvi put da vidim saobraćajce i srećom, bez zaustavljanja. Kada sam došao na granični prelaz kod Bileće dokumenta sam dao graničaru koji je radio i prošli put kada sam tu prolazio pre neki dan. Prepoznao me i pitao otkud opet tu pa sam mu ukratko ispričao za moju ličnu pobedu u Sutjesci. Rekao sam mu i šta mi je njegov kolega kod Šćepan polja rekao. Potvrdio mi je tu priču za interpol ali me je uveravao da to nije problem jer na toj poternici je automobil druge boje, serijskog broja i iz druge zemlje. Smejali smo se malo i kada je završio sa mojim dokumentima poželeo mi je srećan put. Pošto sam se vraćao istim putem odlučio sam ipak da napravin nove fotke onog pravca "pasioniranog bajkera".






Po dolasku u Nikšić prvo sam sipao gorivo pošto sam prošao preko 270km bez punjenja. I, još jedan šok! Motor je u proseku trošio 5,26 litara na 100 kilometara. Veoma prijatno iznenađenje, to je najmanja potrošnja do sada za ovih godinu i neštko koliko je motor kod mene. Sve one popravke su u potpunosti urodile plodom. Zadovoljan putem i potrošnjom nastavljam lagano ka tazbini kroz centar grada. Uveče smo malo prošetali gradom i posle na spavanje. Sutra ne znam ni kuda ću ni šta ću. Znam samo da najkasnije u četvrtak pre podne moram biti u Beogradu. Kada se probudim odlučiću kojim pravcem idem za Srbiju.
« Poslednja izmena: 07 Jul, 2014, 18:52 fruitcake »

fruitcake
Pocetnik
*

Van mreže Van mreže
 Motor:
XRV750 RD04
 Facebook: Poseti
oddball

Lokacija: BGD
Poruke: 152
Kvalitet: +39 (25%)
Zahvalnice: 6

WWW
Odgovor #94 - 26 Jun, 2014, 20:01 Ocena: 0
Ignoriši

Deveti dan... "Povratak u Srbiju i početak kraja"

Danas se vraćam u Srbiju ali put još nije gotov. Želim prvo da se zahvalim Marušićima i Pejovićima na gostoprimstvu i lepom društvu i puno pozdrava za blesave Milicu i Unu. Žao mi je što se nisam uspeo da se vidim sa bajkerima iz Podgorice ali to ću sigurno ispraviti u "sledećem krugu". Pozdravio sam se sa svima i pošao da se nađem sa Damirom. Otišli smo na kafu u onaj Blues Brothers Cafe, malo smo iskulirali i onda je predložio da preko Vučja krenemo ka Šavniku. Natankovali smo motore, ja sam kupio MNE nalepnicu da zalepim na kofer i krenuli smo dalje.
Posle krivudavog uspona stali smo pored jednog spomenika. Mali je, i zapravo je tabla na kamenom stubu. Pre bi se reklo da je obeleženo mesto gde je ta razmena zarobljenika izvršena. Ono što se može lako uočiti je da je petokraka na ovom spomeniku izgrebana, i to je prvi spomenik na koji sam naišao da je oštećen ljudskom rukom.












Nastavili smo dalje ka Šavniku. Zašli smo u neke predele koji fantastično izgledaju. Srećom, put je slabo prometan i saobraćaja gotovo da nema pošto bih se verovatno slupao u nekoga koliko sam zverao okolo. To je visoravan koja je prilično talasasta prekrivena travom. Putevi su u dobrom stanju i bilo ja pravo uživanje voziti. Tu nailazimo na još jedan spomenik sličan kao i ovaj prethodni. Ovde smo Damir i ja napravili i jedan "selfie" fore radi Smiley














Nešto dalje smo naišli na kuću sa tablom. Mora se priznati da ovaj uspeh nije nimalo zanemarljiv ako se uzme u obzir koja je divizija u pitanju. Posle smo naišli  na još dva manja spomenika koja nisam slikao već smo put nastavili dalje. Interesantno je da su za postavljanje ovih spomenika zaslužni ljudi iz Saveza boraca Nikšića, a ne recimo opština Nikšić ili država.








Damir i ja smo se rastali na raskrsnici gde sam ja skrenuo za Šavnik, a on nazad ka Nikšiću. Mnogo mu hvala na dobrom društvu i na vožnjama. Vreme je bilo lepo, i nije bilo pretoplo, možda čak i savršeno za vožnju. Od Šavnika sam krenuo dalje ka Žabljaku i Pljevljima. Na Žabljaku sam video još jednu patrolu policije i usporio sam na vreme tako da me nisu zaustavili. Do granice sam stigao prilično brzo moram priznati. Ovoga puta prilikom prelaska crnogorske granice policajac me ništa nije pitao vezano da tablice tako da predpostavljam da je sve u redu i da moj verni "konj" više nije na poternici interpola Smiley A kada sam došao na srpski granični prelaz morao sam da uradim nešto što do tada nisam ni u Hrvatskoj, ni u Bosni, ni u Crnoj Gori morao da uradim - da skinem potkapu da mi policajac vidi lice Smiley stvarno, bez zezanja, prešao sam bar pet puta granice svih tih republika a da nisam skidao potkapu. Baš sam u Nikšiću tazbini pričao da na motoru je mogao biti bilo ko sa mojim dokumentima i da bi najopuštenije prošao kroz celu bivšu Jugu. I moram priznati, kada sam prilazio graničnom prelazu shvatio sam da mi je malo nedostajala. Možda glupo zvuči ali tako je. Tokom ovih devet dana i 2000 kilometara upoznao sam fantastične ljude, veoma lepo se proveo, ni trunke neprijatnosti nigde nisam imao, obilazio sam spomenike za koje sam mislio da nikada neću moći, sve je bilo isključivo u superlativu (ok, osim vremena), ali opet, bilo mi je drago što sam stigao "kući". Stavio sam pod navodnike jer put još nije gotov. U Srbiji me prvo čeka Užice, pa Čačak, Kruševac i tako dalje. Prvo sam posetio spomenik u rodnom mestu Vlade Divca. Moram priznati da mi se dopada kako je napravljen. Ne znam da li je na mestu te ruševine bio štab, bolnica ili nešto treće, nigde ne piše, ali mi se dopada kako su implementirali spomenike sa ostacima zgrade. Šteta što je kiša opet počela da pada pa u strahu da ne počne pljusak malo sam požurio sa fotografisanjem tako da nema onoliko fotografija koliko sam želeo da napravim. Spomenik se nalazi uz sam put koji vodi ka Užicu.






































Stigao sam i do Zlatibora gde ću i prenoćiti u privatnom smeštaju. Sutra prvo idem ka Užicu, pa Čačku i dalje verujem ka Kruševcu. Premalo vremena, a još mnogo toga da se vidi.
« Poslednja izmena: 07 Jul, 2014, 18:53 fruitcake »

fruitcake
Pocetnik
*

Van mreže Van mreže
 Motor:
XRV750 RD04
 Facebook: Poseti
oddball

Lokacija: BGD
Poruke: 152
Kvalitet: +39 (25%)
Zahvalnice: 6

WWW
Odgovor #95 - 26 Jun, 2014, 21:30 Ocena: 0
Ignoriši

Deseti dan... "Najkraći put najduže traje"

Od Zlatibora sam krenuo kroz Užice ka Kadinjači. Pitao sam se kakav je taj spomen park pošto na internetu nisam našao neke fotografije pomoću kojih bih mogao kostruisati neku sliku u glavi. Malo je nejasna signalizacija u gradu ali pitajući građane nalazim pravi put koji vodi ga Bajinoj Bašti. Na par mesta put se odronio, verovatno tokom onih kiša, tako da treba voditi računa na ovom pravcu. Navodno, spomen park bi trebao vrlo jasno da se vidi još sa puta. Od Užica sam prošao desetak kilometara i zaista, na samom vrhu brda Kadinjača vidi se spomen park i bele stene koje se prostiru u širinu. Parkirao sam motor na parkingu ispred odmarališta koje izgleda da još uvek radi iako se vidi da bi jedno osvežavanje dobrodošlo. Mislio sam da će i spomenik biti u sličnom stanju, ali kada sam se popeo gore osećao sam se kao na Kozari pre nedelju dana. Park je veliki i na centralnom delu kao da stoji stari spomenik, a da je ceo spomen park napravljen oko njega. Vidi se da se ceo kompleks održava i da nije prepušten zubu vremena. Gledajući okolo i diveći se spomenicima negledajući gde stajem uspeo sam da iskrenem skočni zglob. Sreća u nesreći da je desna noga koja se na motoru koristi za zadnju kočnicu ali opet treba voziti još dosta kilometara. Odlučio sam da ignorišem to i nastavim sa obilaskom i fotografisanjem. Moram ponovo pohvaliti Ljubu iz "PC Foto" jer iz jednog razgovora sa njim odmah znao koji bi mi fotoaparat bio najbolji za ovaj put. Čovek je bio 100% u pravu. I čak je na njegovu štetu preporučio da ne kupujem tripod jer neću imati prilike da ga koristim. Šetao sam se po parku tražeći lepe uglove i kadrove, i napravio sam mnogo fotografija. Dovoljno je da se pomerite metar i odmah dobijate potpuno drugačiju perspektivu. Na stenama se mogu primetiti oblici koji predstavljalju glave i lica kada se malo bolje pogleda. Oni predstavljaju borce koji su učestvovali u bitci. Između tih stena je napravljen plato u stazicama od kaldrme koji vodi u krug. Svakako je poseban osećaj kada se šetam tim parkom, a sam raspored pruža mnogo mogućnosti za fotografisanje. Sa suprotne strane se nalaze i topovi, predpostavljam oni koji su korišćeni tokom napada. Možete ih obići kružnom popločanom stazom koja na kraju vodi nazad na parking. Ne znam koliko dugo sam se zadržao na Kadinjači ali moram reći da je osećaj bio zaista poseban, verovatno zato što nisam očekivao da je park toliko veliki. Mislim da je oko 200 metara u širini ako računamo i postavku topova. Još jedno izuzetno lepo mesto koje preporučujem da posetite. Dalje sam krenuo ka Čačku .






























































Do Čačka sam relativno brzo stigao. Bilo je dosta saobraćaja, a ni ograničenje brzine mi nije išlo na ruku. Opet, primenjujem proverenu metodu pronalaženja spomenika: tražim starije građane i pitam za smernice, provereno dobra metoda Smiley Naravno, "na keca" nalazim ljude koji me upućuju gde treba. Nailazim na stazu od kaldrme koja vodi ka brdu i stubove za zastave pokraj te staze. To mora da je to. Parkiram motor na kraju te staze i, opet, stepenicama se penjem. Ulazim prvo u park koji mi deluje kao i svaki drugi u kojem ljudi šetaju pse, izađu na izlet i slično. Ali kada sam se popeo do dela koji nije pod drvećem video sam spoemnik. Iz tri dela je i malo me podseća na Acteške građevine samo manjih dimenzija. Mislim, manjih dimenzija u odnosu na njihove građevine, ali ovaj spomenik je sve samo ne mali. Mislim da je visok oko petnaestak metara. Ali stranice su, mora se priznati, malo i tom centralnoameričkom fazonu. Iako ima grafita ne obazirem se na njih već gledam da fotografišem nekoliko detalja.


























Sada, pravac Kruševac i spomenik Slobodište! Krenuo sam pun entuzijazma jer sam u toku ovog dana posetio dva velika spomenika, i jedva čekam da vidim i treći. Lako nalazim put i izlazim na pravac. Koji traje. I traje. I traje... U jednom trenutku sam se zapitao gde su ta brda i planine u centralnoj Srbiji pošto ove magistrale kao da je neko lenjirom crtao po karti. Viđao sam patrole saobraćajne policije i nisam hteo da rizikujem da me zaustave tako da sam bio prinuđen da se držim ograničenja.
Napokon stižem do Kruševca. Princip "ko pita - ne skita" radi i ovaj put. Ko bude dolazio da poseti ovaj spomenik neka ga ne zbuni park u koji se ulazi sa puta, tj. parkinga. Na tom donjem delu se nalazi i mali muzej koji trenutno ne radi jer je bio poplavljen. Do samog spomenika sam se popeo motorom prošavši kroz park. Čini mi se da je podeljen u tri dela spojen stazama. Čudan, ali veoma zanimljiv. Šteta što muzej nije radio.






































Moram priznati da je današnja vožnja bila najdosadnija do sada. Putevi su skoro bez krivina, izuzetno monotoni. Pređem po 10 kilometara a kao da se nigde nisam mrdnuo. Sutra će valjda biti bolje.
« Poslednja izmena: 07 Jul, 2014, 18:53 fruitcake »

fruitcake
Pocetnik
*

Van mreže Van mreže
 Motor:
XRV750 RD04
 Facebook: Poseti
oddball

Lokacija: BGD
Poruke: 152
Kvalitet: +39 (25%)
Zahvalnice: 6

WWW
Odgovor #96 - 26 Jun, 2014, 23:21 Ocena: +1
Ignoriši

Jedanaesti dan - "Posle 2.300km policija me zaustavila"

Polako se put bliži kraju. Još nekoliko spomenika sam planirao da obiđem, a jedan je u Kragujevcu. Da, čuveni Kragujevački oktobar. Krenuo sam iz Kruševca ka Ćupriji i Jagodini. U Jagodini doživljavam ono što što sam uspešno izbegavao prethodnih dve hiljade i kusur kilometara - zaustavlja me policija. Video sam ih na vreme pa sam i dodatno usporio. Traže mi dokumenta bez da mi pominju neki prekršaj. Videli su da sam natovaren za duži put i njihovim pitanjem gde idem ulazimo u priču o fotoreportaži. Pričao sam im gde sam sve bio i koji mi je dalji plan. Iz Jagodine gde su me zaustavili rekao sam im da idem u Kragujevac da posetim spomen park. Jedan policajac je odmah počeo da mi objašnjava kojim putem je najbolje tamo stići, i čak mi je objasnio pri ulasku u grad kako da stignem do parka. Zahvalio sam mu se i produžio dalje po njegovim smernicama. Stigao sam relativno brzo, i kako mi je policajac rekao, na drugom kružnom toku desno i pravo pored velikog supermarketa. Put potom vodi ka spomen parku iznad grada. Prvo se dolazi pred muzej koji, naravno, nije radio. Kažem "naravno" zato što i prethodna tri muzeja nisu radila, muzej na Kozari, u Bihaću i Kruševcu. Muzej Prvog zasedanja AVNOJ-a u Bihaću su otvorili za fotografisanje zahvaljujući Izetu i mnogo mu hvala zbog toga. Ispred muzeja u Kragujevcu je veliki parking, a u produžetku je put koji vodi ka spomenicima. Put je jednosmeran i vodi kružno kroz ceo park. Prilično je veliki, verovatno i najveći po površini. Posle skoro kilometar od muzeja nalazi se spomenik streljanim đacima i nastavnicima. Uživo izgleda mnogo lepše i monumentalnije iako nije visok kao neki drugi spomenici koje sam do sada posetio. Na slikama iz udžbenika se ne vidi lepo tekstura površine koja otkriva ruke i lica. Predpostavljam da predstavljaju lica streljanih učenika. Malo me je prošla jeza, iskreno, pošto deluju kao da su deca skamenjena ali verujem da je to bila i ideja, da se predstavi taj užas. Jedno lice sam posebno fotografisao jer me je asociralo na "lice sa Marsa". Kada se gleda sa puta spomenik deluje vrlo jednostavno, ali kada mu se približite vidite koliko je truda i vremena uloženo da on izgleda ovako. Kada sam završavao fotografisanje kiša je počela sitno da pada. Baš nemam sreće sa vremenom.








































Dalje putem se dolazi do spomenika Kristalni cvet posvećen romskoj deci koja su radila kao čistači obuće, a bili su streljani tokom okupacije. Napravljen je tako da izgleda kao da je podeljen na dva dela, a cvet deluje kao da je tek krenuo da se razvija.










Dalje put vodi pored hotela ka spomeniku "Sto za jednog". Kiša je počela da pada malo jače. Bojao sam se za fotoaparat jer ne bih baš da posle dve nedelje ostanem bez istog, ali sam odlučio da rizikujem i prilikom fotografisanja pokušam da ga zaštitim. Ali, svima dobro poznati Prvi Marfijev zakon stupa na delo: kiša se lagano pojačava a meni usred fotografisanja "iscuri" baterija. Opet, hvala čoveku iz "PC Foto" na insistiranju da uzmem rezervnu bateriju jer da je nisam imao mogao bih da se "slikam sa slikanjem" Smiley Spomenik je kružnog oblika sa isprepletenim ljudskim telima. Ono što mi je zapalo za oko su glave tih ljudi koje su sve postavljene naopačke. Nijedna ne stoji normalno. Ruke i noge su okrenute ka spolja i deluje da su svi legli ka centralnom delu i tu se sjedinili - njih stotinu u jedno.
















Dalji plan je da se nađem sa drugarima Vladanom, Markom, Srđanom i Zvonkom u Sopotu i zajedno krenemo ka spomeniku na Kosmaju. Pošto smo čekali i Uroša da dođe iz Beograda malo smo prezalogajlili pečenu jagnjetinu. Dosta mi je lake hrane, bacio sam se na nešto konkretno, vala pred Beogradom mogu malo i da se opustim. Lepo smo klopali, a ceh je častio Marko kao domaćin pošto smo došli u njegov kraj. Dogovorili smo se da iz kafane odemo do njegove kuće da nas vide njegovi klinci Dunja i Dimitrije, ali kada smo stigli malo smo odmorili, popili kaficu i domaći sok od višnje koji je bio odličan. I domaću rakijicu, podrazumeva se Smiley Pričali smo o putu, motorima, svemu po malo, i kako je vreme odmicalo prvo je počela kiša da bi se za nekoliko minuta kasnije to pretvorilo u pravo olujno nevreme. Sreća da nismo krenuli ka spomeniku inače bi bilo svašta. Šta ćemo, ostajemo kod Marka i čekamo da kiša prođe.














Dok je to trajalo mi smo na Markovom motoru podesili amortizer. Vladan je tu bio glavni majstor a mi ostali smo pomagali. U daljem tekstu - uglavnom smetali Smiley Čeona lampa iz prodavnice outdoor opreme Zeleno Drvo je ponovo našla ključnu primenu. Vladan je sa njom mogao lepo da vidi šta radi, a ja sam jedanput morao noću da podmazujem lanac tako da se i taj put pokazala kao veoma korisna. A, da! I u banja Luci kada su mi Andrej i Veliki Mali Zmaj pomagali oko ležaja kormana Smiley Tek posle osam sati uveče kiša je utihnula. Nisam video svrhu odlaska gore pošto je kasno i dok bismo stigli do vrha već bi veče palo. Pozdravljamo se sa Markom i njegovom porodicom i zahvaljujemo se na lepom gostoprimstvu. Pošto sam odustao od današnje posete spomeniku Uroš, Vladan i ja krećemo autoputem nazad za Beograd. Po silasku na autoput počinje pljusak. Nije bio jak kao što je bio kada sam iz Nevesinja išao ka Gackom ali opet daleko od toga da je bilo opušteno, naročito što smo sada bili na autoputu. Do Vrčina smo vozili iza jednog kamiona jer mi je on bio "vodilja" sa svim svetlima koja je imao na prikolici, da bismo do naplatne rampe pratili i preticali autobuse i kamione koji su išli sporije. Nekako smo stigli do Beograda i kada smo došli do Konjarnika bilo mi je mnogo lakše. Uroš i ja smo se smejali na semaforu koliko je, zapravo, ova vožnja bila dobra Smiley Kući sam stigao oko devet uveče sa idejom da sutradan pokušam ponovo da odem do spomenika na Kosmaju. Nadam se da neće biti slično kao i sa Tjentištem.













« Poslednja izmena: 07 Jul, 2014, 18:54 fruitcake »

fruitcake
Pocetnik
*

Van mreže Van mreže
 Motor:
XRV750 RD04
 Facebook: Poseti
oddball

Lokacija: BGD
Poruke: 152
Kvalitet: +39 (25%)
Zahvalnice: 6

WWW
Odgovor #97 - 28 Jun, 2014, 12:10 Ocena: +1
Ignoriši

Dvanaesti dan - "Kruna Nazgula na Kosmaju"

Prethodni dan nisam uspeo sa drugarima da "osvojimo" Kosmaj. Iako imam lepe fotografije spomenika od prošle godine nisam želeo da ih koristim već da napravim nove. Kao što sam i obećao pre polaska na ovaj put. Naravno, ponovni napad na Kosmaj organizuje se sam od sebe. Marko, Aca, Lazić i ja smo udarna grupa Smiley Nalazim se sa Lazićem u gradu i na putu ka Sopotu prvo svraćamo do Ljilje i Miše Pei, iskusnog bajkerskog para da se pozdravimo i popričamo po jednu. Potom se nas dvojca upućujemo ka Sopotu da se nađemo sa Markom i Acom. Danas, za razliku od jučerašnjeg, je lep dan. Izuzetno pogodan za vožnju, nit' je vruće nit' je hladno, bez jakog sunca. Nas četvorica vrlo brzo stižemo u podnožje i penjemo se svojim atovima zemljanim stazama do samog spomenika. Dok drugari ćaskaju ja koristim lepo vreme, a priznajem pomalo i u strahu da se ono opet naglo ne promeni, da fotografišem spomenik. Interesantno je da nijedan od pet krakova koji stoje nisu spojeni. Verovatno krak koji je horizontalno uperen ka spolja daje kontratežu i održava ravnotežu samog kraka. Da nije tako vetrovi koji na Kosmaju znaju da budu veoma jaki bi ga odavno srušili. Ima oblik petokrake, a u centralnom delu na tlu je deo koji se (bar se nadam) renovira. Prošle godine taj kružni deo je bio u boljem stanju. Oblik spomenika daje razne mogućnosti i perspektive za fotografisanje, i možete ceo dan tu provesti a opet ne iskoristiti sve uglove. Jednu fotografiju sam napravio tako da me podseća na krunu zlog kralja Nazgula iz trilogije "Gospodar prstenova" Pitera Džeksona.






























Po završetku posete spomeniku na Kosmaju krenuli smo lagano kući. Marko ostaje u Sopotu zbog posla, a Aca nas prati nekih desetak kilometara ka Beogradu. Pozdravljamo se i sa njim, i kao i Marku, zahvaljujemo se na dobrom društvu i lepoj vožnji. Lazić i ja nastavljamo ka Bubanj Potoku i penjemo se na autoput ka Konjarniku. Kući stižem nešto pre četiri sata po podne. Taman da se malo odmorim i vratim redovnoj obavezi u to doba dana - da odem po Gašu u vrtić. Odjednom, sve se vraća u normalu. U sekundi! Posle dvanaest dana puta i potpuno drugačijeg načina života. Čudan je to osećaj... Moraću malo da svedem utiske posle pređenih 3000 kilometara i onda ću napisati jednu retrospektivu.
« Poslednja izmena: 07 Jul, 2014, 18:55 fruitcake »

Lazić
GayLord
Global Moderator
Mega Moto Manijak
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
"Is this how time normally passes...? Really slowly...? In the right order...? If It`s one thing I cant stand, it`s an unpunctual alien attack..."  The Doctor... Motor: KLE500 Tardis edition...
 Facebook: Poseti
Osposobiti nesposobne, da bi onesposobili sposobne

Lokacija: Mlečni put, sunčev sistem, Zemlja, Beograd, Zvezdara...
Poruke: 43830
Kvalitet: +8107 (18%)
Zahvalnice: 359

Odgovor #98 - 28 Jun, 2014, 13:17 Ocena: 0
Ignoriši

Kiss


Nego, nisam pojma imao da mi kosa ima više nijansi, znam da mi je deo brade nekad bio riđ(danas je sed, al' se brijem), al' za kosu pojma nisam imao...Shocked Grin



fruitcake
Pocetnik
*

Van mreže Van mreže
 Motor:
XRV750 RD04
 Facebook: Poseti
oddball

Lokacija: BGD
Poruke: 152
Kvalitet: +39 (25%)
Zahvalnice: 6

WWW
Odgovor #99 - 28 Jun, 2014, 15:14 Ocena: 0
Ignoriši

vidis da si lep ki uslikan Cheesy

Stranice: 1 2 3 4 [5] 6
Štampaj
Moto Manijaci  |  Putovanja, izleti, skupovi, klubovi  |  Putopisi (Urednik: Andreja)  |  Tema: Fotoreportaža "Paths of PLW", approx 1.700km, 4 zemlje CRO, BiH, MNE & SRB