Toscana, Dolomiti 2013.

[doktor]

Na putu prema Meranu, pred nama je novi prevoj, Passo Palade. Table su vec pocele da budu dvojezicne, posto je u pitanju Juzni Tirol. Uvek sam se pitao koji naziv da koristim, italijanski ili nemacki.

[doktor]

Od Merana dolazimo u podnozje Jaufenpass-a (Passo Giovo), u gradic San Leonardo. Mesto je skoro nestvarno idilicno. Dopunjavamo se gorivom i krecemo na uspon. Zaustavljamo se na vidikovcu sa odlicnim pogledom na gradic ispod sebe. Tu razmenujemo i par reci sa tipom koji vozi potpuno posebno vozilo, Transalp prikolicar-enduro.













Kako je dan vec dobro odmakao, sto se penjemo vise postaje sve hladnije. Na vrhu je bilo svega nekoliko stepeni. Prilicno smo se smzli prilikom penjanja, tako da smo zadrzavanje sveli na svega par minuta, uprkos tome sto je prevoj veoma lep.

























Silazak je ponovo podrazumevao smrzavanje. Kada smo se spustili sa prevoja, zastali smo na jednom osuncanom prosirenju da se malo zagrejemo.
Planirali smo da se odvezemo do mesta Bressanone (Brixen), gde bi nam sutra bila polazna tacka za nove prevoje. Tu smo planirali da se snabdemo namirnicama i da nadjemo smestaj. Potraga za smestajem se prilicno oduzila, tako da je vec uveliko pao mrak. Smestaja jednostavno nije bilo ili je bio neprimereno skup. Posle uzaludne pretrage po gradu i okolnim brdima, izlazimo na magistralu i nalazimo kamiondzijsku kafanu sa smestajem, koju oni u prospektu predstavljaju i kao bikersku, pa tu resavamo smestaj (120€ B&B/ 3 osobe).

[Lazic]

Doktore srce moje, nemoj sad da ¹trajkuje¹, jooo¹...

[doktor]

Naredno jutro sam se probudio vrlo rano i malo sam gledao sa terase. Izgleda i da je pogled bio ukljucen u cenu.







Krecemo jednim malim ali veoma zivopisnim prevojem, Wurzjoch (Passo delle Erbe). Put je veoma uzak, jednim delom u senci. Kako je bilo jos uvek jutro, osecala se pricna hladnoca, narocito kako smo se priblizavali vrhu. Na delu puta u senci, sa strane je bilo snega koji je padao prethodnih dana.









Silazak na drugu stranu je otvorio nove poglede. Predeli su izgledali fantasticno okupani suncem.

[doktor]

Prolazak kroz nekoliko bajkovitih sela i krecemo na uspon prema Furkelpass-u (Passo Furcia). Uspon je kratak, ali je spust na drugu stranu dugacak i zanimljiv. prolazimo kroz prdele gde se nalazi jedno od poznatih skijalista Kronplatz.















Na samom silsaku trazimo mesto da napravimo pauzu. Na jednoj krivini ispred nas se pojavljuje hotel sa odlicnom terasom, pa resismo da tu svratimo, po sistemu "sta kosta da kosta"...medjutim cene su i vise nego regularne.

[doktor]

Priblizavamo se granici sa Austrijom. Kisa se nesto misli da li da pada ili ne. Za prelazak smo odabrali najmanji od najmanjih puteva, prevoj Staller Sattel (Passo Stalle). U podnozju se nalazi jezero Antholzer See (Lago di Anterselva). Tik iza jezera nailazimo na cudan znak koji oznacava deo sata u kome je dozvoljen prelaz u pravcu prema Austriji. U ovom slucaju je to bilo od 30-45 minuta. Nema potrebe da kazem da smo se ispred znaka zaustavili u 46. minutu. Odmah mi je bilo jasno da treba da cekamo dugo, ali sam to lako i potvrdio u razgovoru da prvim autom koji se zaustavio.
Vracamo se do jezera i na samoj obali pravimo piknik.  U ovako divnom okruzenju, vreme prolazi i brze nego sto smo se nadali.









Put do vrha prevoja se vozi u koloni, svih onih koji su sacekali pravi trenutak. Put je toliko uzak da nema sanse da se obidje automobil. Na vrhu pauza, sve je mokro od kise, i malo snega pored puta.





Sa Austrijske strane je jedno malo jezerce, Obersee. Sve deluje dosta hladno, kao da smo na vecoj visini.





Silazak sa ovog prelaska iz Italije u Austriju nas je pocastio voznjom kroz jednu od najlepsih dolina kojima sam se vozio, Defereggen valley. Na zalost, toliko smo se zaneli u uzivanju, tako da nemamo apsolutno ni jednu fotku.

[doktor]

Posle Lienz-a, biramo voznju uskim putem koji spaja planinska sela i sa koga se pruza predivan pogled.









U jednom trenutku, dolazimo do skretanja na put koji ide paralelno sa italijanskom granicom sve do Villach-a. Predeli kroz koje taj put prolazi, kao i kvalitet samog puta se toliko menjaju svakog trenutka, da je nemoguce ispratiti da li se vozis izmedju pasnjaka sa prelepim pogledom, kroz gustu sumu ili klisurom reke, a kvalitet puta varira od brze magistrale do uzanog lokalnog puteljka sa valovitim asfaltom.







Dan je vec odmicao, a trebalo je potraziti neki smestaj. Prolazimo kroz Villach, pitamo na nekim mestima, ali nista sto bi nam bilo prihvatljivo. Odlucujemo da idemo do Faaker See-a, jos od posete Harley davidson mitinga znamo da ima dosta smestaja.
Ubrzo nalazimo smestaj (80€ B&B/ 3 osobe) u prelepoj prirodi. Zena koja nas vodi do sobe prica srpski, iz Bosne je i kaze nam da gazda takodje prica dobro srpski jer su mu mnogi radnici iz ex-YU.

[doktor]

Jutro je svanulo bas kao posle kise. Voda koja se zadrzala u prirodi, isparava pod prvim suncevim zracima. Lagano se pakujemo i idemo prema poslednjem parcetu uzitka na ovoj turi...ruti 69, poznatom bikerskom putu izmedju Lavamunda i Gamlitz-a. Samo pre polaska, svracamo do bikerskih svetilista, Louis-a i Hein Gericke-a.
Put nas vodi kroz lepu prirodu i tipicno austrijski uredjena mesta. Na jednom skretanju pocinje cuvena ruta. Put se penje u planinu sumovitim krajem i kao stvoren je za jurcanje. U nekim delovima je suv i osuncan, a negde u senci je jos uvek vlazan sa po nekom baricom. Nagon za jurcanjem se bori sa razumom, ipak se vlazni delovi pojavljuju iznenada. Zaustavljamo se tek na silasku na ravniji deo puta. Pravimo malo duzu pauzu u cuvenoj bikerskoj kafani "ROUTE 69".

[doktor]

U medju vremenu smo se culi sa nasim drugarom ®aretom iz Slovenije i dogovor je bio da se sretnemo u blizini Dravograda. Mi smo krenuli namanjim mogucim putem na karti, tako da smo prosli najzabacenijim slovenackim selima.
Kasnije nas je ®are proveo nekim zanimljivim puteljkom od Velenja preko Kamnika do Ljubljane. Nakon obilaska moto-shopova, svratili smo do ®areta kuæi gde smo razgledali njegovu kolekciju auto i moto tablica. Godinama skuplja stare tablice, tako da se tu do sada nakupilo raznih rariteta.
Kasnije su nas ®are i njegova supruga poveli na veceru u kineski restoran u Grosuplju. Kinezi drze mali hotel/restoran i tu smo uzeli sobu po povlascenoj tarifi, bez fiskalnog racuna (60€/soba za 3 osobe).

[doktor]

Poslednje jutro na turi. ®are nam priredjuje dorucak kod njega kuci. Posle toga odlazak do jos par moto-shopova i u trzni centar da se kupe pokloni za zene i decu. Krecemo tek malo posle podneva. Drzimo solidan tempo. U jednom trenutku, Aleksa se prijavljuje da ima problema sa motorom. U pitanju je previse istegljen lanac. Novi lanac i lancanici koji su kupljeni u Louis-u, uredno su zapakovani u koferu. Na jednom parkingu u Hrvatskoj dotezemo lanac do maksimuma i dosta laksim tempom nastavljamo dalje. Vec je dosta kasno i pitanje je da li cemo do ponoci stici u Kraljevo. Negde pred Beogradom se razvajamo i Glodjo i ja nastavljamo brzim tempom prema kuci. Postaje vec prilicno hladno, a od Kragujevca do kuce smo se zaledili. Konacno kod kuce posle 3300km.

Tura je bila fenomenalna. Uzivali smo u svakom trenutku. Vreme nas je posluzilo odlicno, iako smo u nekoliko navrata bili blizu da nas kisa ozbiljno opere.
Obzirom da skoro nista nismo organizovali, i da smo posli na turu tek tako da se provozamo, ispalo je bolje nego sto smo se nadali.
Toscana je mali raj i svakako zasluzuje ozbiljnije istrazivanje, posveceno, a ne u prolazu. Obavezno cu se vratiti, prvom prilikom.
Alpi/Dolomiti su infekcija koja traje. Ovo mi je cetvrti put i sada smo se trudili da malo zagrebemo ispod povrsine. Poznati prevoji su vec odavno odvozani, pa smo se sad provozali onim manje poznatim, ali ne i manje vrednim.
Par detalja koje sam primetio u Italiji...wifi je u Italiji pod odredjenim animozitetom, nema ga besplatno i neograniceno nigde. Svako iz ekipe mora da trazi pass za sebe i najcesce je vremenski ogranicen, nekada i samo 5 min. U Austriji je kao i kod nas, dobijes sifru i cepaj.
Pizza je u Italiji pojeftinila...ranijih godina, cene su se kretale uglavnom od 8-13e, ovoga puta, klopali smo pizzu na 4 mesta u 4 razlicita grada (San Gimignano, Terme Montecatini, Modena, Lago di Garda) i svuda su sve pizze u cenovniku bile 6,5-7,5€. Ili smo samo imali srece.

Uglavnom, raj za oci, melem za dusu!

[Lazic]

Prvom prilikom, obeæavam sebi...