Euroring za pocetnike

[Maki]

Pocetak septembra, Ada Huja, BG.

"Brate, ovo je ***ac!" neko je konstatovao. "Zamisli ti da mozes da ga razvuces valjano, ono, da vidis kako to izgleda!" - "Na stazi mislis?" - "Da, na stazi..."

Staza dakle. Koja, gde, kada, niko ne zna. Svi bi smo mi na Imolu, al nit para nit vremena za to. Zaluzani? Ostaje u igri, ali ne mozemo da dopremo do detaljnih informacija, a i plasi nas cinjenica da se voze krivine sa +250, malo preambiciozno za prvi izlet.
Euroring... mogao bih da prodje. Malo jutjubovanja i nekoliko dana kasnije pada dogovor- IDEMO! U igri smo za pocetak Igor i ja. Setim se da iscimam Ivana, znam da je i on govorio da ga staza greje pogotovo nakon sto je iskusio Huju tog dana. Ok, to je nas troica za pocetak. Igor prijavljuje da postoji jos jedan zainteresovani, "Mario, momak sa GSX-F, al brz" dok Ivan kaze da je Aca dosao iz Nemacke i da ce ici ako stigne da registruje njegovu Suzu.

To je to, gledamo nase slobodne dane da uklopimo sa slobodnim terminima na http://www.euroring.hu/index.php?content=5
Odgovara nam samo pretstojeci vikend, prvi u septembru. Meteorolozi najavljuju mogucu kisu. "mogucu kisu" tumacimo kao "moguce sunce" i dogovor je pao- IDEMO!

Katastrofa! Aca nije siguran da ce uspeti da registruje na vreme motor, a ja moram hitno za Madjarsku poslom. Sve pada na Ivana, da okupi ekipu i nadje i rezervise smestaj, ja dolazim u petak, u 6 popodne je zborno mesto ispred moje kuce i krecemo... valjda. Pejs bajk je Sponja sa XX-om, koji nije mogao da ide sa nama, ali je pristao da nam pravi drustvo skoro do granice.




Stizem taman toliko da se javim i da u ranac potrpam ono sto mislim da ce mi trebati. Znaci, krecemo petak popodne, vracamo se u subotu uvece. Pakujem dve rezervne majice i jedan duks, toliko od prtljaga.
Za stazu nosim i preporucujem: Fabricki Suzukijev alat, alat za ogibljenje,  LEPLJIVA TRAKA srebrna (univerzalni lepak za ne daj Boze), malo zice za vezivanje, sprej za gume, rezervni vizir, vlazne maramice. U celoj zurbi zaboravljam UNIMER, sto ce se ispostaviti kao greska. Manometar za gume cemo naci na obliznjoj pumpi... valjda.

Krecemo oko 8 uvece, Ivan je rezervisao smestaj u obliznjem seocetu (zaboravih ime) u nekom hotelu. To je najjeftinija varijanta koju je mogao da ugovori preko neta u ovako kratkom roku, a kaze imaju i obezbedjen parking, nama najbitnija stavka. Kontaktirao je i stazu i posle par mejlova dopustili su nas da dodjemo i vozimo i u TEKSTILNOJ OPREMI sto inace nije slucaj, na stazu smes izaci samo u jednodelnom/dvodelnom koznom odelu. Nemaju oni pojma...

Na Horgosu guzva, svracamo pre granice da tankiramo, posto je u Madjarskoj gorivo skuplje. Ovde nas docekuje veliki problem, Ivanova VFR-ka odbija dalju saradnju. Ostala je bez struje i nema snage ni za kontakt lampicu. Prva stvar na koju sumljamo je regler (Honda je to!), medjutim ispostavlja se da je GPS napravio problem odnosno spoj. Palimo na gurku i nastavljamo dalje. Obilazimo kolonu i uz par psovki vec smo na Madjarskoj carini. "Kuda", upita nas na madjarskom, "EURORING!" vicem, a on pokazuje rukom da damo gas!
Od granice vodim kolonu. Ideja je bila da idemo autoputem, ali to bi znacilo placanje putarina i kockaste gume, bar u mom slucaju. Plus je sto bi stigli za manje od sat.
Na jedite jade ih ubedjujem da idemo M5 putem koji je paralelan sa autoputem, i koji manje vise dobro poznajem. Za svaki slucaj stajemo na pumpu i kupujemo "van mep pliz!" jer nam je GPS kaput!
Naziv mesta? "pocinje sa Sent nesto, to sam zapamtio.." kaze Ivan, a na karti u tom delu ima takvih oko dvadesetak. Super. Sve jedno, idemo pa gde nas odvede.
Put je predivan, obelezen jednio me plase drakonske kazne za prekoracenje, pa vozimo oko 120 (ogranicenje je 70), ni policija sa upaljenom rotacijom koja je zaustavila auto u suprotnom smeru nije ulivala poverenje.
No, umor cini svoje, jer put je jebeno prav jedina krivina su kruzni tokovi na ulazu u naselja. Dizemo tempo na oko 160 i stizemo pola sata pre ponoci. Magla i temperatura od 7 stepeni mi je stvarala grceve u rukama i prstima. Tanka majica i kombinezon ne greju nikako.
Nalazimo trazeno mesto koje je izuzetno lepo uredjeno seoce sa nekih cca 1500-2000 stanovnika. Hotel nalazimo bez po muke. Parking? Ivane, rece li ti da imamo obezbedjen parking? Jedini koji vidimo je neki IZA hotela, a prekoputa nocnog kluba.
Ubrzo dolazi momak sa recepcije i sa odusevljenjem nas gleda, obajsnjavajuci na losem engleskom kako ne veruje da smo stigli. Odlicno je sve to, al gde cemo sa motorima?! U recepciju! Kako bre u recepciju, nesto nisi ti to dobro rekao. Medjutim jeste. On objasnjava kako motore mozemo da ostavimo ispred samih vrata hotela, a on i kolega su tu celu noc. Vazi sefe kako ti kazes...
Prekidam caskanje o "hau mach horspaver daz it got?" pitanjem gde i da li mozemo u blizini naci nesto za jelo. Naravno kaze, kuvar je tu i rekao je obavezno da ga budimo kad stignete. Mhm, mislim se, ovaj ako nam ne pljune u gulas pobedili smo. Al nema veze, i masno cebe bi pojeli. Na losem madjarskom trazim rakuju da se ugrejem, na sta uz odusevljenje dobijam odlicnu domacu kajsiju. Onda jos po gulas (dobar!) i pivce i odosmo na spavanje... STAZA SUTRADAN!
Placamo odmah racun, koji za dve trokrevetne sobe sa doruckom + ova vecera iznosi sve zajedno 123 eura za nas petoro. Fantasticno, jos komentarisemo kako su svi preljubazni i gostoljubivi, ja dodajem zato sto je verovatno sezona prosla i moraju od necega da zive. Pa pogledajte da smo sami u hotelu. Ovo sami u hotelu smo bas domacinski shvatili pa smo se u skladu sa tim i ponasali. Deca sa sela, sta ces...







JUTRO!

Na severu se namracilo "kao da ce govna da padaju" pa je dogovor da jedemo sto pre i da za pola sata krenemo kako bi stigli da sipamo gorivo i proverimo gume pre nego sto se staza otvori u 9. Puna trpezarija nas je razuverila o delu sa "sami smo u hotelu", pa su svi gledali u nas. Nicim izazvano.
Tog dana je "Mix Day" sto znaci da je dozvoljeno izaci i kolima i motociklom. Nema veze, pakujemo se i krecemo.






Na obliznjoj pumpi problem! Nece da prihvate euro! Ovo ce tokom celog puta biti problem, zato je moj savet da sto zamenite euro za forinte i to u menjacnici ne u banci. Ovako placamo litru goriva euro i po! (sto nije nista spram dva i po eura koliko su nam trazili na pumpi u povratku!)
Nema veze, samo sipaj i da idemo!

Staza! Dolazimo u 9 sati. Dan je uveliko poceo. Popunjavamo obavezan formular gde izjavljujemo da na stazu izlazimo na sopstvenu odgovornost, i sve sto vec ide. Da nisam bazdaren to znam, sad sam to potpisao. Placamo kartu za prepodne (35e) za koju dobijamo tri izlaza po pola sata. Dobijamo traku oko ruke kao dokaz o uplati. Ako hoce neko da se voza sa suvozacem, moze, ali mora da doplati!



Na prvi pogleda malo, posto smo vec za prvi (9:00- 9:30) okasnili, ali kasnije ce se ispostaviti da je sasvim ok. Da je dan rezervisan samo za motocikle, za isti novac bi mogli neograniceno da se vozimo tri sata. Boksevi su 15, al sta ce nam, sami smo na stazi... bar smo tako mislili.
Dva madjara sa M3 CSL i nekim serije 3 compactom sa Bog-te-pita-cime pod haubom su upravo montirali slikove i spremali se za stazu. Mi smo iskoristili priliku da se odrebemo za kompresor i manometar.



Uzbudjenje raste do te mere da osecam pulsiranje u usima. Izlazim prvi na stazu, ostali cekaju u boksu. Na kraju pit lejna je crveno svetlo. Stajem, dolazi devojka koja mi proverava "narukvicu" i mase zelenom zastavicom. U tom trenutku secam se dogovora za doruckom i price kako smo daleko od kuce i da smo dosli da se provozamo a ne da jurcamo... vazi!
Prva u limiter dok je prednji u vis, saltam u drugu i dolazim do prve krivine. Od silnog uzbudjenja sam se toliko zadihao da sam formirao vodu na antifogu. Pod napadom adrenalina stizem da udarim vizir u vis i da ga otkacim sa kacige (za skidanje inace treba ga muski pritisnuti). Tako ostatak kruga vozim turisticki i zavrsavam u boksu.





Ostatak prve sesije iskoriscavam za trazenje putanje i upoznavanje staze. Nije previse zahtevna ali ima par opasnih mesta gde se da lako prevariti.
Pauzu izmedju prve i druge sesije iskoristavamo za sumiranje utisaka i razmenu iskustava. Ono sto je svima zajednicno je da su odusevljeni. Jedan krug na stazi vredi kao sezona na drumu.

Druga sesija. Hajde da vidimo gde smo. Ispobavam razliciti putanje i pravim vreme od oko 1:30, nije bas ni najbrze. Svi skidaju nekoristene stranice sa guma, a neko vala i distancere sa fuzastera. Ovih pola sata bas dugo traju! Slutim vec umor, a neki od nas i prave par minuta pauze u boksu. Pauzu do poslednje sesije koristimo za fotkanje, mozda je to poslednju put sa ovako lakiranim oklopima.











Treca i poslednja sesija.
Izlazimo na stazu puni samopouzdanja, sto je najrizicnija moguca stvar. Vise me nije briga hocu li se motorom vratiti kuci, nema vise ni troskova opravke ni straha od pada. Na kocenje sam ranije dolazio sa cca 160 sad je vec treca u punom gasu. Izmedju 7. u 8. krivine ga kratko saltam u trecu, +150 dok koleno i fuzaster struzu je neopisiv osecaj. Pogotovo sto se vozi "na slepo" jer je pogled usmeren na ulazu u sledecu sikanu. Promasite ulaz i gledacete Miselinke pored zida izbliza.









Na kocenju pred drugu krivinu mi pusta prednji, srecom uspevam da se vratim pre travnjaka, a nedugo zatim na izlazu iz krivine ode i zadnji u siroki slajd. To je to, gume su rekle svoje za danas. Odlucujem da smanjim tempo i napravim malu pauzu da ih ohladim. U daljini vidim da je Aca ispravio krivinu, ali srecom ostaje na tockovima. Svi smo se zaigrali i vreme je da ohladimo malo glavu. Okupljamo se u boksu i ovaj put stvarno obecavamo da cemo poslednjih 10min iskoristi pametno. To je za mene znacilo kojekava glupiranja, poput struganja laktom u krivini. Jos dva kruga i to je to, ni djavo nije gluvonem ako ga vuces stalno za rep. Vracamo se u boks i pakujemo za povratak kuci.

Plan je bio da stignemo za rucak nazad, oko tri sata. Kako smo videli da od toga nema nista, po preporuci Ace svracamo u cardu na ulazu u Seged. Odlicno mesto sa solidnom klopom, preporuka!







Ono sto ostali ne znaju je da je moj plan da izbegnemo Horgos i guzvu i da se vratimo preko Djale. To je lokalni prelaz koji svima preporucujem, cak i skracuje put za dvadesetak km, jedino sto je otvoren samo radnim danima i to od 8 do nekih 6 popodne.
Tu imamo i nezgodu, odnosno na pumpi nam traze ili forinte ili fantasticnih 2.5e za litru. Imamo taaaaman goriva do granice ali rizikovacemo, ono je stvarno bezobrazluk. Na granici je zadrzavanje minimalno, kako smo bili jedini, svelo se samo na proveru pasosa i fotkanje carinika na motorima. Stizemo kuci u vecernjim satima i umor me stize tek kad sam stisnuo kill-switch.

Troskovi: Staza 35e. Smestaj i klopa 50e. Gorivo oko 60e. Utisci- NEPROCENJIVO!!!

Na kraju, ono sto razlikuje ovaj put od obicne posete stazi je neizmerno druzenje i zajebancija sa osobama u istom poodmaklom stadijumu narkomanije. Igor (Hornet), Ivan (VFR), Aca (GSXF), Mario (GSXF) i Sponja (XX) su ekipa za medalju.

Euroring, vidimo se i ove godine!!!

[Nadalina]

[Gašpar]

Ovo je fe-no-me-nalno 

Ako imate u planu prosirenje ekipe, obavezno javljajte. Ja bih isao 101% 

[Vlada GS]

Svaka cast momci 

[UFF]

 

[serbduck]

  E taaakoooo se to radi.

   Kratko ali jebitacno !


  Bravo momci !

[Kengur]

Sto kaze Gaspar, ako zelite da prosirite ekipu, javljajte... Ako mi sve bude islo po planu, gulimo fuzastere zajedno...

[prpa_zr]

Ako æete opet voziti tako polako, ja bih i¹ao sa vama sledeæi put.. naravno samo da gledam - na stazi nemam ¹ta da tra¾im.
Rekao sam i Isketu da me obavesti kad budete opet i¹li.