"Био је то дуг и тежак пут..."

[farbach]

Маја Радонић      
уторак, 23. април 2013.

"Био је то дуг и тежак пут..."



...за све. Овим речима завршава се један коментар на сајту ''Блица'', написан поводом парафирања споразума у Бриселу, започет иначе одушевљеним честиткама обема странама ''на постигнутом договору''. И заиста, слажем се са завршном реченицом, али само са њом, а разумем донекле и оне који тај ''договор'' доживљавају као добру вест, олакшање и отворена врата напретку. Има их, барем на поменутом сајту, подоста... нису то ''другосрбијанци'', активисти НВО, плаћени активисти, не, њима се не бих бавила овај пут, они су досадно предвидљиви, могу без грешке да издекламујем шта ће ко од њих када рећи, ово су наши суграђани, колеге са посла, комшије, рођаци. Натерали су ме да потиснем језу која ме притиска цео дан, исту која сам осетила давно, када сам на БК ТВ видела шаховницу на книнској тврђави 4. августа 1995, око поднева, и да пробам да схватим чему се радују?  Зашто се део српског народа осећа као на сахрани, а део као на свадби, једни плачу, а други певају и подврискују? Да ли је овај ''параф'' увод у време плакања или ода радости?

Ради се о различитом систему вредности, певају људи који мисле и верују да се све заснива на интересу, да је љубав хемијска и хормонална реакција, да је живот физиолошка појава, да су људи животиње које мисле, да се треба повиновати јачем и ћутати, гледати од чега се живи и шта ће се јести. Они верују да је људски живот само оно што постоји од рођења до смрти, да пре и после те две временске тачке нема ничега, да су све метафизичке приче, митови, религије, па и идеологије измишљотине доконих умова и манипулатора, баш онако како су нас учили у време братства и јединства.

У таквој визији света живи се само од хлеба и за хлеб, и ту не важи она Христова ''не живи човек само од хлеба, већ и од сваке речи која излази из уста Божијих''. По томе су веома слични албанском народу, који никада није ни био превише религиозан, њима су вере којима припадају (ислам, католичанство, православље) другостепена ознака идентитета, једно од средстава које помаже циљу заснованом на примарном принципу крви и тла. 

Стефан Немања
Срби су кроз историју мањим делом тако мислили, већина је ипак била ''на другој страни улице'', а данас је ситуација промењена - 50 плус 20 година колективних  идеологија је учинило своје (комунизам, социјализам, демократија) и Срби су полако, али сигурно на путу дехристијанизације, оном путу којим су већ добро одмакли народи западне цицилизације, номинални хришћани. Тако да могу да одахну, по томе се убрзано приближавамо сањаној ''европској породици народа'', мада по обичају каснимо, али ако, само да се ми крећемо напред како кажу срећни коментатори, јер напред је увек добро, тако су им рекли, и тако ће им бити. И зато их донекле разумем – ако је живот пука биолошка и физиолошка појава у којој треба уживати и која траје само кроз продужење врсте, а смисао му даје евентуално лепо сећање потомства на наша дела, потпуно је јасно да су косовски завет, светосавље, жртве за домовину, трпљење, стрпљење и скромност бесмислице којима ''попови залуђују народ''. Логично је и да се зарад фирмираних крпа, путовања у Алању на море, Пандорф по те крпе и Сегедин по сиреве и саламе, седења по кафићима, блејања по сплавовима и шопинг моловима, може и мора дати део државне територије ''које уосталом није наше од 1999, а неки кажу да никад и није било наше''. Само, питање је колико ће им се рачуница остварити.


Растко Немањић
Али, вратимо се том ''дугом и тешком путу, за све''. За Србе, пут је почео  давно, али крећемо од писаних сведочанстава, да не бисмо починили страшни, политички некоректни, грех ''митологизовања'', и враћамо се у 1198. годину, када Симеон Немања оснива манастир Хиландар у Светој Гори и дарује му владарском тапијом поседе у призренској области, добијене на поклон од византијској цара Алексија III Анђела. После две године, додаје Хиландару још двaдесетак села у метохијској области, планину Добри доли, све насељено искључиво српским становништвом, набројеном поименце по фамилијама. У наредна два века и тридесет година, српски краљеви редом додају имања Хиландару, те оснивају  манастире и цркве и дарују им огромне поседе на Метохији и Косову, али и у западним и јужним областима, ван данашњих граница, а о томе детаљно пише у свакој од повеља - Хиландарској, Жичкој, Бањској, Грачаничкој, Љевишкој, Дечанској, Арханђелској, Светопавловској, Призренској... Метохија је, како јој и име каже и како сведоче срећом сачуване тапије, црквено имање, као и добар део Косова, делови Зете, чак и северне Албаније. Први спомен Арбанаса налази се у Дечанској повељи Стефана Уроша III Дечанског из 1331, и то у три насеобине поред 86 чисто  српских, и то у области Зете, у планинским катунима, ван данашње Метохије и Косова. Како су прешли тај дуг и тежак пут, од три села до бриселског парафа, најбоље они знају, али понешто знамо и ми.

Хиландар
Био је то дуг и тежак пут саткан од отимања и рушења манастира, цркава и црквених имања, терорисања, застрашивања, убијања, пљачки, паљевина, силовања, није то тако лако као што неки мисле. Требало је бити одлучан, на све спреман, веровати у циљ, тражити савезнике и на земљи и у паклу и преко мора ако треба, лагати, клеветати, измишљати, глуматати, трговати људима, наркотицима, органима, трпети братство и јединство, продавати семенке и кикирики уз снисходљив поглед, размножавати се неуморно, синхронизовано на један миг бацати камење на све српско, пљувати у ветробране кола, исијавати мржњом неуморно, ратовати са српском војском и полицијом, правити терористичке нападе, раскопавати гробове и разбацивати кости, пењати се на високе куполе цркава и ломити крстове – зар је то било лако и зар је кратко трајало? Али, напори су награђени, ''заслужено'' признање је стигло, после толико мука и здушног труда и жеље, која се ко зна када родила, да плодна, богата и сурово лепа метохијско-косовска област буде њихова и само њихова, и да ни птица која пева српски не пролети туда, стигло се до вековима жуђеног. Ова прича може да буде инспиративна писцима new age мотиваторских књига типа ''Secret'', кажу они лепо да кад нешто јако желиш, то ћеш и добити, средства ће се сама појавити. Поред тога, врло је поучна, јер потврђује по други пут, после Хрватске, да се држава у савременом демократском свету добија на геноциду и етничком чишћењу, и да се такви напори сразмерно награђују.

Заиста, био је то тежак и дуг пут, за све, и за Србе и за Албанце, и када је деловало да су све завршили, кад им је НАТО притекао у помоћ, добили су само резолуцију 1244. Кажем само, јер требало је још 14 година тражити ко ће од Срба ставити параф, јер знали су и они, а и њихови савезници, док ми не признамо да је отето легално, а не проклето, неће моћи да одахну. . Срећом по њих све, по Албанце поготово, наш државни врх је решио да су, између осталог, немањићке повеље ''мртво слово на папиру'', а те приче о клетвама бесмислене, архаичне и забога, ко још у 21. веку у то може да верује? Подржали су их здушно Срби који верују да је живот биолошка појава, да се живи само од хлеба, да ''пара врти где бургија неће'', они чија је незванична химна ''узми све што ти живот пружа''. Помогли су и Срби који се накостреше када им споменеш косовски завет, светосавље и ''попове'', Срби који зову папу ''светим оцем'', Срби који желе похвале и аплаузе од господара које зову ''цео свет'', Срби који себе зову ''поштеним светом'', који само жели да живи ''нормално'', да мирно вари и да се пари, по могућству на путовањима у лепим, умивеним и уређеним западним земљама и егзотичним дестинацијама. Добро су се разумели са државним врхом, и сада су сигурни да су услови испуњени и да за њих, тако реалне и нормалне, почиње нови живот, као у Пандорфу, Сегедину и Алањи, и да ће бити лепи, умивени и насмејани као у рекламама наших/страних банака и фармацеутских компанија. Све што могу да кажем, јесте да ће се јако изненадити,  биће им тако да неће имати времена ни Фарму да гледају. 

Пећка патријаршија
Да немањићке повеље нису мртво слово на папиру, верује ипак један део Срба, нема их по медијима, осим када су на мети прозивки – мистичари, конзервативци, митомани, ирационални, сањари, верници, националисти, русофили, евроскептици, антинатовци, слобисти, али има их више него што се слути, поготово међу младима, онима који су одрастали под санкцијама и бомбама наших традиционалних савезника, или стигли преко Дрине, Ибра и цестом у колони 1995. Њих не убрајају међ' поштен свет, али са њима су српски песници, гуслари, светитељи, ратници, дечица поклана од Јадовна до Косова, пилоти погинули од НАТО бомбардера, војници италијанског вода КФОР-а побијени од Шиптара бранећи Дечане и Патријаршију, Мехмед –паша Соколовић. обновитељ Пећке патријаршије, патријарх Павле Српски, светородне лозе Немањића, Лазаревића и Бранковића. Са њима је и Јохан са срцем Јовановим, православана Русија и Света Гора Атонска, Петер Хандке, Емир Кустурица, мислим нешто и Боб Дилан, а биће и лепа Моника Белучи, видећете. Они не купују у Идеи и Меркатору, мирни су и опрезни када се нађу близу Хрвата и Албанаца и осећају неки необјашњиви понос када прочитају завршне реченице ''Сеоба'' бесмртног Црњанског: ''Било је сеоба и биће их вечно, као и порођаја, који ће се наставити. Има сеоба. Смрти нема!''[1] Зато знају да је парола ''људи су наше највеће богатство'', тачна само допола, јер мора се чувати све - и људи и територија на којој ти људи живе, певају, рађају, плачу и умиру, чекајући васкрсење мртвих.

Стефан Урош
Зато верујем да је и међу потписницима ''договора'' било оних истински добрих намера, који су заиста веровали да тако мора бити, као и оних који су знали тачно шта раде и зашто, али ни једни ни други не знају последице. Не знам их ни ја, али знам да неће бити онако како мисле сви који од петка славе и певају. Нико од њих, као ни од преговарача, сигурно никада није прочитао завршетак ниједне од Косовских повеља српских владара, а свака се завршава готово иднетично, јер да су читали, застали би пре него што су почели да славе: ''Молим и оне који ће после нас бити, које изабере Бог, било сина Краљевства ми или другога од рода Краљевства ми или судом Божијим од другог рода ако буде, да не разори и не одузме било шта од овог што сам ја дао, јер и ја не разорих и не одузех ништа од оног што су утврдили свети родитељи Краљевства ми светим црквама, већ напротив потврдих и појачах. Ко ли се потруди да разори или одузме нешто од овог што сам ја приложио светој цркви, ко год да буде, таквога нека разори Господ Бог и спомен његов од земље и из књига живота нека избрисан буде (...)и од свих светих и праведних да је проклет (...)и од богодарованог ми венца да буде проклет и завезан. Амин!
+Стефан Урош, краљ и с Богом самодржац свих српских земаља и поморских[2]

[Lazic]

Smetaju mi dve stvari, nema neki konkretan predlog ¹ta uraditi i drugo, shvatio sam da ako je neko ateista, onda je zagovornik nezavisnog Kosova...

[farbach]

Znas i sam da nije tako, ali ti je lakse. Bogoborci su blizi Bogu nego sto misle. Prave veliko trenje u toj borbi, i stvara se velika razlika potencijala. Sto je veca razlika - jaca je struja. Zivimo u bipolarnom svetu, razapeti izmedju dobra i zla, osnovne igre covecanstava. Unutar te velike igre, svako igra svoju manju, takodje razapet izmedju svojih individualnih parova suprotnosti. Ovi srednji, za koje neko , pa i oni sami, smatra "verujuci" su u stvari mrtvi. U njima nema vise trenja. Umrli su pre 20 godina i bar jos 20 ih nece zakopati.

[Lazic]

Kako ja volim tvoj mozak...
Moje skromno mi¹ljenje je da i ateisti mogu da izazovu veliko trenje, nekad èak mnogo veæe od bogoboraca...

[ЯЭВОЛУТИОН]

velika je dilema da li vredi cuvati deo Srbije gde je velika vecina stanovnistva Albanskog porekla....Nekada davno jedan Karadjordjevic vrati 90 % tih istih Sipaca sa granice, gde su se uputili o pozivu Turske, da nasele nenaseljene oblasti....Nekada davno jedan predesednik jedne drzave u kojoj je bila i Srbija dozvoli Siptarima da se razmnozavaju i naseljavaju a Rankovica smeni....Nije probl od juce....vekovi su u pitanju, a Srbija nikada nije imala stav da povrati njeno i protera Siptare....ni za vreme balkanskih ratova, ni za vreme prvog, a bogami ni za vreme drugog...a bili su joj na teritoriji....umesto da ih asimiliramo oni su nas okupirali....sada je stanje de fakto tako kako je....i vreme je da se podigne kineski zid prema kosovu, kad vec na vreme nismo prema Albaniji....Pa jednog dana kad plane opet u evropi, Srbija mora imati plan kako da taj deo teritorije vrati...na bilo koji nacin...

Uzimajuci u obzir da je dole vise radioktivnosti nego u bilo kom kraju erope, oni bi svejedno trebali u karntin....i da sacekamo da pocrkaju...

[farbach]

Kako ja volim tvoj mozak...
Moje skromno mi¹ljenje je da i ateisti mogu da izazovu veliko trenje, nekad èak mnogo veæe od bogoboraca...

Moze sljiva da tvrdi da je bicikl, a ne visnja, i meni ce biti svejedno. Po plodu cu je poznati. Tako i bogoljupci i bogoborci glagoljaju, a ja ih merim po delima i dobroti srca. Sve dok covek moze da zaplace na tudju bol i srecu nije izgubljen.
Nego,
vidite sta cika Jova Zmaj spevao povodom berlinskog kongresa:

I SVRSENO JE  - MADJIJSKOM MEROM

I POTPISANO ZLACANIM PEROM

I PROSLAVLJENO GOSPODSKIM PIROM

I SRPSKA PROPAST ZOVE SE MIROM

[mali_zmaj]

ne znam sta da se kaze,ako se covjek pomiri sa tim,ne zato sto to zeli vec zato ¹to vidi da je sve prodano i bitka izgubljena kazu za njega da je kukavica,ako protestvuje radi toga onda kazu da ne zeli napredak i evropu...itd e pa braco Srbi preko Drine,ja sam zivcanio i lupao po kuæi kad je Knin i Krajina padala,usput buduæa supruga i sada¹nja mi je bila u izbjeglièkim kolonama,kad su se Hrvatske i muslimanske i ostale snage dosle do Banja Luke bio sam na Jahorini kao pripadnik Specijalne brigade policije i ubjeðivali su nas da banja luka neæe pasti,znaèi znali su.. itd,itd... vi nas braæo Srbi zovete bosancima i RS zovete bosnom,a nikako da shvatite da mi to mrzimo i da nas to vrijeða,a nemate pojma da mi Srbiju smatramo majkom,i naravno da se ne osjeæamo bosancima jel smo sa tim ljudima ratovali....,izgubili smo negdje oko 40 odsto svoje teritorije odnosno sve je prodano i predano bez borbe,samo su najebali civili koji su se na nesreæu zakasnili sa povlaèenjem,u toj pizdariji mi je poginuo brat po stricu koji je imao malu curicu kuæi i imao je jedva 25 godina,vrlo malo braæo Srbi obraæate pa¾nju na nas....,gurate nas sa strane,svi smo mi izgubili Kosovo,ali i Krajinu,dali æete povratiti Kosovo,mislim da ne, kao ni mi gomilu Srpskih op¹tina u kojima nikad nije bilo ni hrvata ni muslimana ali su sad u federaciji B i H,o krajini da ne prièamo jo¹ kojih deset godina neæe biti Srba ni u tragovima u Hrvatskoj... zao mi je ljudi na Kosovu i Metohiji koji æe se s vremenom raselit jel æe ih ¹iptari protjerat odatle a srpske manastire proglasit svojima i svojom istorijom... za¹to sam sve ovo napisao nemam pojma,jednostavno sam morao....,da li zelim da tugujem zbog  Kosova,¾elim i moram,ali dali æe to rje¹it moje probleme,neæe i ne mo¾e,jer sutra da zaratujemo sa ¹iptarima i èitavim svjetom i poginem u toj bitci,ne bih ni¹ta dobio sa time niti bi rje¹io svoje probleme,jer su borci VRS sad na marginama dru¹tva i vrlo brzo su zaboravljeni....,nadrobio sam sva¹ta i izvinite ali dugo mi je to na du¹i i na ¾eludcu...! ako smatrate da to nije za ovu temu,bri¹ite!

[Kanarinac]

Pored svega sto se desilo u poslednjih 40ak godina na Kosovu sa politicke strane, po meni najvecu krivicu snose stanovnici KiM koji su krajem 80ih i 90ih mahom prodavali svoju zemlji siptarima ya jako lepe pare. Vecina njih sada zivi uglavnom u Beogradu sa po nekoliko stanova ili sa poslovima u koje je ulozeno dosta para. A ti najvise kukaju Kosovo, Kosovo. A oni su ga prodali. Tako da ma koliko mi tesko bilo da napisem ovo Kosovo je odavno izgubljeno i ovo sto se sada desava je samo laganiji nacin ka priznanju.

Po meni je cela ova prica crna ili bela, tj ili posaljes dole vojsku i proteras govna i suocis se sa posledicama ili preskocis celu ovu famu i priznas nezavisnost. Surovo mozda jeste, ali takva je realnost.
Ili na kraju krajeva, trebali su da pokrenu pripajanje Republike Srpske Srbiji u zamenu za Kosovo. ALi izgleda da mi o tome ne odlucujemo

[mali_zmaj]

ma mozda ce i doæi do toga,nekad ali dali æu ja to da docekam,vjerovatno neæu,mi smo samo mali,i vrlo mali,bez obzira koliko su nam srca velika,jer su velika samo za nas,ali za druge smo samo interesna sfera preko kojih se ubire novac ili skupljaju glasovi na izborima,i na kraju po¹to smo svi u govnima tj. barem 90% nas,samo zivimo od danas do sutra,i ne gledamo vi¹e ni patriotizam ni èojstvo ni ljudskost,jer smo toliko optereæeni zivotom da je to nenormalno...,i na kraju se okrenemo svojoj porodici  i ovim na¹im motorima, u dokolici ,jer jedino tada mo¾emo da zanemarimo sva sranja,zarad pre¾ivljavanja i du¹evnog mira,i gubitak I Kosova i Krajine i nacionalnog identiteta....,i srpstva na kraju. Ja sam oèiti primjer,radim u firmi u kojoj mi je dobro,redovna i prosjeèno dobra plata, a gazda Hrvat iz Zagreba,ironija ¹ta velite.... a trenutni san mi je da doðem do neke love zarad sina koji ima ¹est godina,ne govori i ima elemente autizma,da mu platim neke preglede ubi bo¾e,koji ko¹taju i u americi su naravno... i zato ja moram da se pomirim sa svojim Srbendom u sebi i da radim i slu¹am,i klimam glavom..mada iskreno da ne serem nije mi lo¹e u firmi,svi smo Srbi ovdje i dobro nam je...,i rasturili smo centrali u Sarajevu po obimu posla da se pohvalim,mrze nas!! 

[ЯЭВОЛУТИОН]

trenutni odnos snaga je takav kakav jeste...mi smo dobili lose karte a potom i lose odigrali....kao i u svakoj kartaroskoj igri, kad ti podele losu turu, mozes da se vadis, ali ne mozes da pobedjujes....trenutno je tako kako je...ostaje da sacekamo bolje karte....Nas u nekoj daljoj perspektivi i prime u EU, alo to bude tada postojalo...kosovo nece nikada...njihova je sansa da budu u sastavu Srbije...a nasa sansa je , kako rekoh, da sacekamo da pocrkaju od radijacije, ali da damo punu podrsku nasima na severu....ne u parama, jer ce kukolj da uzme vecinu, vec im dozvoliti da trguju sa nama po povlascenim uslovima...Skolovati decu koja dolaze odande ali samo pod uslovom da tamo i ostanu....
p.s.
Meni i dalje nije jasna politika ove drzave....lepo podeli stipendije vrhunskim studentima, i ako hoce da rade za neku kompaniju u inostranstvu , nek vrate stipendiju sa kamatom....ovako ispade da ja finansiram strucnjake koji rade u inostranstvu i koji se verovatno nikada nece vratiti u Srbiju....

[Lazic]

Sve dok covek moze da zaplace na tudju bol i srecu nije izgubljen.

Ne moram da verujem u vi¹e sile da bi se 300% slo¾io sa ovim...

[Dukags]

ma da uvek su cenili one koji prodaju "veru za veèeru" pa æe tako biti i ovo, plitki razlozi za krupne gre¹ke... d¾aba ga drvimo

[eclipse4]

i gledamo i citamo i vidimo i cujemo.....i nista ne mozemo da promenimo.......

[mali_zmaj]

nazalost to je istina,drobe nam politièari da se nas pita,i kad ih izaberemo,ne pita nas niko ni¹ta niti nas zarezuju dva posto jer su veæ odluèili unaprijed...