Jovanove price

[Nadalina]

Kao sto i sam naslov teme kaze, ovo su price mog drugara Jovana... Neki od vas ga i poznaju, a verujem da cete svi jednog dana znati ko je on. Decko je veoma perspektivan u tom pogledu i svi mi se nadamo da ce i uspeti da zivi od toga...
Ja cu u ovoj temi kaciti povremeno neke od prica, onim redosledom kojim ih ja obozavam... Sebicno od mene, ali, obecavam- uzivacete!

Kavez

Otvorio je oèi. Le¾ao je na stomaku, na hladnom betonskom podu. U glavi mu se zavrtelo zbog naglog ustajanja. Unezvereno se osvrnuo oko sebe.
Nigde nije video prozore, ni vrata. Nije bilo nikakvog name¹taja. Samo prostor, i noseæi stubovi. Sa udaljenog plafona visile su neonske sijalice. Dve treæine nije radilo, a one koje jesu rasipale su treperavu svetlost u maniru najbolje iritirajuæe neonske rasvete.
Iz ubrzanog i isprekidanog disanja zakljuèio je da ne razmi¹lja. Mozak mu je bio paralisan jer nije mogao da shvati kako je dospeo tu gde jeste i umesto da smi¹lja naèin kako da se izbavi, panièio je. Hteo je da vikne, ali se u poslednjem trenutku predomislio. ®eleo je da ga neko naðe, ali ne i manijak koji ga je doveo tu. Ako takva individua uop¹te postoji.
Pogledom je potra¾io bli¾u okolinu u potrazi za neèim ¹to bi mogao da iskoristi kao oru¾je. Osim lakovanih cipela koje su mu bile na stopalima ni¹ta nije primetio. Po prvi put, pogledao je u sebe, odnosno u odelo koje je bilo na njemu. Bio je u smokingu. Razmislio je o onome ¹to zna: „Neko me je, verovatno, drogirao jer ne mogu nièega da se setim. Doveo me je u napu¹teno skladi¹te i obukao mi smoking“. Prvo je posumnjao da je on on.Zatim je pretpostavio da su ga ili pome¹ali sa nekim, ili su ga doveli u skladi¹te, ali  bez namere da mu dozvole da ode.
Odluèio je da krene napred. Mada, koliko je on znao, napred je moglo biti na bilo koju stranu. Hodao je pogrbljen. Sitnim, napetim koracima. Zadr¾avao je dah, da bi bolje èuo eventualne ¹umove. Osim brzih otkucaja sopstvenog srca, ni¹ta nije èuo.
Nije primetio kada mu je korak postao lak¹i, niti kada je stavio ruke u d¾epove. Hodao je, a zgrada nije imala nameru da se zavr¹i, niti da postavi nepremostivu prepreku pred njega. „Ovo postaje malo monotono“, izgovorio je promuklim glasom, i upla¹io samog sebe. A zatim odmahnuo glavom i osmehnuo se. Mrak i polumrak smenjivali su se u nekom èudnom, poznatom ritmu. Osetio je jezu u dnu vrata. Osvrnuo se preko ramena. Sve ovo mu je bilo poznato, veæ viðeno. Naglo je stao. Uèinilo mu se da je èuo glasove.
Potrèao je. Nije ba¹ trèao ka izvoru zvuka, jer mu se èinilo da dopire sa sih strana. Bitno je bilo da se kreæe. Glasovi su postajali jaèi. Sada je dao svoj maksimum. Trèao je koliko ga noge nose. Nije mogao da proceni koliko je trèao, vremenski,  ali u trenutku kada se okrenuo da pogleda iza sebe video je zaslepljujuæu plavièastu svetlost.
Receptori za bol i ono malo razuma rekli su mu da je iznenadno „prosvetljenje“ do¾iveo zato ¹to je poku¹ao da protrèi  kroz zid. Dok je ¹akom trljao bolno mesto i psovao u sebi, poku¹ao je da èuje ¹ta prièaju ljudi sa druge strane zida.
- Mislite li da nas èuje?
- Nisam siguran gospoðo. Ne iskljuèijemo takvu moguænost, ali, lièno, smatram da nas ne èuje. Poðite sada sa mnom da zavr¹imo papirologiju.
Osetio je navalu adrenalina. Znao je da mora da skrene pa¾nju tih ljudi, ma ko da su. Poèeo je da ¹utira zid. Da urla. Da udara ¹akama po zidu. Bez efekta. Glasovi su utihnuli. Srozao se na pod. Tupo je gledao u ¹ake. Nisu bile krvave, a znao je da treba. Za trenutak, misli su mu odlutale. Zatim se uspravio i svom snagom udario pesnicom u zid. Bol je bila neopisiva. Meðutim, ruka je izgledala savr¹eno normalno. Ni jedna kost ¹ake mu nije bila slomljena, niti ko¾a ogrebana. Zapitao se ¹ta se to de¹ava, a onda je pretrnuo. Ponovo glasovi. Prislonio je uvo uz zid.
- Gospoðo, znam da je ovo bila te¹ka odluka, ali va¹ sin je u komi vi¹e od èetrnaest meseci.
Prvo je bio u ¹oku, a zatim je poèeo da vièe:
- Mama! Nisam u komi! Ovde sam! Sa druge strane! Mama!
- Izrazili ste ¾elju da vi, lièno, iskljuèite aparate. Ako ne budete mogli, pozovite me, biæu ispred.
Nastavio je besomuèno da udara u zid i urla:
- Mama! Ovde sam! Ovo sam ja! Tvoj sin! ®iv sam! Ne radi to! Molim te! Seti se kako smo se igrali kad sam bio mali! Ovde sam! ®iv sam! Seti se kako si me grlila juèe pre nego ¹to sam po¹ao na dilomsku ¾urku! Mama!
Uæutao je. Pripio se uz zid. Koncentrisao se. Poku¹ao je da je dozove mislima. Plakao je. Preko usana mu je pre¹lo jedva èujno „Nemoj...“
           Negde tamo, ¾ena koja se gu¹ila u nemom plaèu, stajala je pored bolnièkog kreveta. Da se nije okrenula da iskljuèi aparate za odr¾avanje ¾ivota, mo¾da bi videla kratkotrajni grè mi¹iæa na mladiæevom licu.
           Jednolièan, prodoran ton ispunio je prostoriju.

[UFF]

 

[K_A_W_A]

Moj komsija isto je perspektivan (tako bar kaze drugi komsija) i jako lepo ume da prica. Zapisivacu njegove price pa cu vam ovde postaviti A, drugi opet pise neke pesme, pa cete vi reci kako vam se cine  
Vidim ja da na ovom forumu samo jos fali Oblak sa njegovim pricama iz Nepricave  

[DebeliZmaj]

ovo bi mogao da bude sjajan scenario za reklamni spot protivu
brze voznje ili tochkiranja ... )) ....

[Nadalina]

Zmaje, da znas da si potpuno u pravu!

[Panta Zemunac]

ovo bi mogao da bude sjajan scenario za reklamni spot protivu
brze voznje ili tochkiranja ... )) ....

Zmajèek...pa ovo je forum Moto Manijaka!! Ne ka¾em da ja toèkarim ali ne mogu biti protiv veèine sa ovog foruma...cenim ih kao ljude i kao drugare a sada, ¹ta i kako vozi!?! Da mi smeta ne bih bio sa njima!

[farbach]

Zmaj je u pravu. Tockiranje i jeste opasno. Za njega.

[DebeliZmaj]

ja samo kazem da moze se iskoristi
eto malo preduzetnichkog duha i
otmete pare od nekog ministarstva
ppiii bre..

[MotoManijak]

kawa postavljaj te price da citamo ali molim te ne pominji oblaka, dosta nam je sto je debeli zmaj dosao

[DebeliZmaj]

mm ... kako mislish ``dosao`` ... pa zmaj debeli je bio tu pre tebe ...