Po¹to jo¹ uvek za mene nema ni¹ta od vo¾nje, da isprièam jednu od najlep¹ih avantura u mom ¾ivotu...
Prièa je krenula na nagovor mog druga Pece, koji je za razliku od mene vernik, bio èovek pre par godina na Ostrogu, pa bi sad i na Svetu Goru. Èim sam èuo za njegovu ideju, hteo sam i ja na Hilandar (ali iz drugih motiva, da mi dupe vidi puta! :D )
Ruta kojom smo i¹li je prikazana na karti.
Subota 8 maj 2010. Polazak iz Zrenjanina oko 6 sati ujutro. Peca, Nino i ja smo se skupili i krenuli smo u Farka¾din po Ljubu. Kod Ljube kafica i gas preko Panèeva, Smedereva i Po¾arevca na Dunav pa magistralom niz Dunav do Kladova.
Na samom polasku nam je izgledalo da æe ki¹a da nam po¾eli sretan put, pa smo prtljag pokrili sa ki¹nim navlakama da nebi pokisao. Posle Panèeva je poèelo da se razvedrava pa nas je Dunav doèekao obasjan suncem. Napravili smo pauzu za doruèak ispod starog grada kod Golupca.
[attachment deleted by admin]
Nakon pauze za doruèak krenuli smo dalje ðerapskom magistralom prema Kladovu. Put je odlièan a i gu¾ve nije bilo. Sledeæe stajanje je bilo na odmori¹tu sa kojeg se mogla videti isklesana Decebalova glava na Rumunskoj strani Dunava.
[attachment deleted by admin]
[balavi] [balavi] [balavi] [watching]
Posle kraæe pauze nastavljamo dalje prema Kladovu prelepim predelima koji nas okru¾uju.
nije afrika,ali deluje kao dobar pocetak! [watching]
[watching]
i ova tura obecava [klanjam_se]
Nakon jo¹ jednog kraæeg odmora u Kladovu peglamo preko Negotina, Zajeèara, Knja¾evca, Ni¹a u Leskovac gde nam je i bila krajnja destinacija za dana¹nji dan sa preðenih 610 km.
U Leskovcu kod Ljubinog ujaka smo doèekani kao da je Tito do¹ao, ljudi su neverovatni!
Nedelja ¹est ujutro, polako se budimo i pripremamo na put dalje. Tiho silazim niz stepenice spratne kuæe u kojoj smo spavali da ne probudim ukuæane koji verovatno spavaju. Kad na dvori¹tu i u letnjoj kujni svi ukuæani budni kao da ni nisu spavali. Od najmanjeg i najmlaðeg do dede koji je ustao da nas isprati na put.
Posle kafice, opra¹tamo se od ljubaznih domaæina, naravno zajednièka fotka za uspomenu.
Deda i baba nisu hteli da se slikaju, ali kad je ujka podviknuo: Tato bre, dolazi! Morali su i oni pred aparat.
xtra xtra obecava ...pratim
U Grdelièkoj klisuri se nismo zaustavljali za fotografisanje jer nam je ki¹a pretila iza leða, pa smo se trudili da ¹to pre umaknemo.
Prvo slikanje je palo na granici pa zatim malo putem prema Skoplju i u jednom restoranu pored puta kod Kumanova gde smo stali na kafu i kraæi odmor.
[attachment deleted by admin]
Ne¹to pre Grèke granice nalazi se tunel koji u sredini ima procep gde je napravljeno parkirali¹te predviðeno za odmor gde smo i stali da malo osmotrimo okolinu.
ona slika opravdava valjanje po putu! [clapp]
Prelazak Grèke granice je bio formalnost, zatim put prema Solunu i dalje prema Kavali prilièno dosadan. Oko Soluna gu¾va a posle tek po koje vozilo inaèe novo izgraðenim auto putem na kome nema niti jedne benziske stanice do odvajanja prema Kavali i Stavrosu. Stra¹no. Ko zaboravi da sipa gorivo pre Soluna narednih 100 km neæe ga ni sipati.
[attachment deleted by admin]
Nakon silaska sa auto puta vozili smo oko petnaestak kilometara do Stavrosa gde smo stali na jednoj benzinskoj pumpi da se malo osve¾imo pa da krenemo dalje.
Stavros je jedno lepo malo turistièko mesto u kojem se na¾alost nismo puno zadr¾ali jer smo bili nestrpljivi da ¹to pre stignemo u Uranopolis, mesto odakle idu brodovi na Atos. Put uz more i po brdima koja se uzdi¾u uz more je fenomenalan. Adrenalin je ponovo proradio i u krivine smo poèeli ponovo da le¾emo, jedanput skoro i da svi zalegnemo, ali neæemo o tome.
Dolazak pred tablu Uranopolis nam je izmamio osmehe na lica koja su do ovde veæ bila zgu¾vana.
[attachment deleted by admin]
Vrlo jednostavno smo na¹li na¹e domaæine koji ¾ive na samom ulasku u inaèe malo mesto. Ukusno obojena kuæa nas je asocirala na udoban krevet. Nismo pogre¹ili.
Inaèe na¹ domaæin je grk koji je o¾enio Dragicu koja je iz Sombora rodom. Svojski su se potrudili da na¹ boravak kod njih bude ¹to udobniji, uz Mastiku koju smo nemilosrdno tamanili Sme¹taj smo plaæali 15 eura po osobi za noæ bez doruèka ¹to je prilièno jefino. Sobe su perfektne dvokrevetne sa pogledom na more. Motore smo ostavili kod njih za vreme boravka u manastiru Hilandar. Nakon kraæeg osve¾enja po¹li smo na kupanje. Na¹ nomaæin nam je rekao da je temperatura mora toga dana bila 18 stepeni celzijusa. To je otprilike jako hladnoooooooo.
Posle kupanja smo krenuli u ¹etnju po Uranopolisu, gde je sve bilo prilièno tiho. Turista tek po koji a ulièni prodavci bi i popu krst prodali kako su napadni. Re¹imo da odemo na veèeru u preporuèeni restoran gde smo stvarno bili uslu¾eni vrhuski. Konobari su se nadmetali koji æe bolje da nas uslu¾i. Koliko se seæam èetiri konobara i jedna konobarica su nam donosili hranu i piæe. Naravno to ima svoju cenu, ceh, trièavih 90 eura. Veèera je stvarno bila ukusna ali posle dva piva mogli smo na pljesku. Po¹to smo bili iznureni od puta vratili smo se u sobe, otresli rakiju koja je bila poneta za dezinfekciju i zaspali ko klade. Ujutro nas je èekao va¾an dan, polazak prema Hilandaru.
Ponedeljak 10. Maj
Ustali smo oko pola sedam i si¹li u centar Uranopolisa da popijemo kafu i pokupimo potrebne papire za ulazak na Svetu Goru.Za kafu nas je napadna baba Grkinja odrala kao zeèeve, platili smo 14 Eura 4 kafe...
Ovi osmesi su pre nego ¹to je naplatila! [yahoo]
Da bi dobili dozvolu za ulazak na Svetu Goru, potrebno je imati blagoslov manastira u koji idete. Mi smo blagoslov zatra¾ili jo¹ u februaru slanjem fax-a direktno u manastir Hilandar. Posle nedelju dana nam se javio monah i rekao nam da imamo blagoslov za dolazak u manastir Hilandar na jedno noæenje.
Kada smo do¹li do odeljenja gde se daju tkzv. Vize za ulazak na Svetu Goru, predajemo paso¹e, radnik za ¹alterom gleda u kompjuter i posle par sekundi odmahuje glavom i govori da nemamo blagoslov za ulazak na Svetu Goru. Niko iz manastira Hilandar nije za nas poslao poziv u taj ured koji izdaje vize. Grk koji je u tom uredu valjda bio ¹ef vrlo drsko nas je uputio u Solun, 160 km nazad da tra¾imo blagoslov. Kada sam mu pokazao broj telefona sa kojeg sam blagoslov dobio on mi je rekao da ga neprepoznaje. Toliko o braæi grcima. Inaèe taj isti broj telefona okreæe svaki dan bar jednom.Iza¹li smo iz ureda, nas trojica opu¹teni,spremni èak i da vozimo nazad do Soluna, a Peca, koji je sam sebi nametnuo ulogu organizatora se jako upalio. Odluèimo da odemo do na¹ih domaæina, raèunajuæi domaæi su mo¾da mogu da pomognu.
Da, zaboravih da ka¾em, brod nam polazi za pola sata a drugog nema do ujutro.
Kada smo domaæici Dragici objasnili o èemu se radi, ona pozva svog supruga i na grèkom jeziku prenese mu na¹e reèi. Èovek uze telefon i pozva manastir Hilandar, nekog od svojih prijatelja i posle par minuta razgovora reèe nam biæe sve dobro. Ka¾e idite u ured po vize. Ja sa zaprepa¹æenjem pokupih stvari i sa drugarima gas po vize.
Da ne du¾im, dobili smo vize, kupili karte za brod i za par minuta isplovili. Inaèe vize ko¹taju 25 eura po osobi, a karta za brod ko¹ta 5 eura.
Jo¹ sa broda...
Pre polaska na ovaj put stupio sam u kontakt na nekim momcima iz BGD-a i oni reko¹e da æe i oni u to vreme iæi u Hilandar, takoðe motorima,pa æemo se sresti. I tako i bi. Vojkan i Aleksa nas sreto¹e kod ureda za vize ali oni su vize dobili na vreme pa nisu imali razlog da se nerviraju.
Brod je isplovio i polako krenuo niz Svetogorsko poluostrvo ploveæi otprilike na oko 300-400 metara od obale. Gledajuæi u obalu i brda Svete Gore,a i kasnije u samom manastiru èovek oseti mir i spokojstvo koje se te¹ko mo¾e opisati reèima, jednostavno to treba do¾iveti.
Na Svetoj Gori je zabranjeno kupanje u moru pa kad pogledate pla¾e pored kojih prolazite i pomislite da na njima ko zna koliko stotina godina niko nije bio, deluje nestvarno. Nakon samog isplovljavanja iz luke Uranopolis oko broda su se pojavili galebovi. Ljudi koji su bili pored za¹titne ograde broda iz torbi su vadili komadiæe hleba i nekih peciva koje su dr¾ali u visoko podignutoj ruci. Nije mi bilo jasno ¹ta rade, kad odjednom jedan od mno¹tva galebova koji su kru¾ili oko broda je sleteo i u letu iz ruke èoveku uze hleb. Nakon toga jedan po jedan i drugi galebovi poèe¹e da rade isto i to sve dok je su njihovi hranioci imali ¹ta da im daju. To je bilo prelepo videti. Galebovi se tu uop¹te ne boje ljudi.
Posle oko 45 minuta vo¾nje stigli smo na malo pristani¹te sa koga se ide u manastir Hilandar.
Inaèe na Svetoj Gori ima oko dvadeset velikih manastira, dvanaest skitova i oko ¹est stotina kelija. Najveæi manastir je Ruski manastir Pantelejmon pa zatim manastir Hilandar. Iz luke u koju smo se iskrcali sa broda do manastira Hilandar i¹li smo sa malim autobusom koji je vlasni¹tvo Hilandara.
Od luke do manastira Hilandar ima oko 12 kilometara zemljanog puta, sa opasnim serpentinama i ¾estokim nagibima.
Po dolasku u Hilandar doèekali su nas monasi. Kada smo iza¹li iz autobusa prozvali su nas po imenima ¹to je meni bilo èudno. Kako oni u uredu za vize nisu znali za nas a u manastiru imaju na¹a imena. Nisam tra¾io odgovor na to pitanje, va¾no je da smo bili tu. Ljubazni monasi su nas poèastili kafom i ratlukom i smestili nas u gostinske sobe. Nas èetvorica Zrenjaninaca i na¹i drugari Beograðani sa nama.
Sam boravak na Svetoj Gori i u samom Hilandaru je ne¹to ¹to je na mene ostavilo fantastièan utisak. Spokoj meðu monasima, naèin komunikacije sa ¹to manje reèi, i isposnièki ¾ivot kakav monasi vode, a neki od njih nemaju ni 30 godina je ne¹to ¹to je te¹ko razumeti, ali je vredno po¹tovanja.
Odu¹evilo me je mona¹ko pojanje koje je toliko umirujuæe da sam ja morao izaæi iz crkve da ne bih na nos pao kad zadremam! ;D
Iza¹ao sam napolje, a drugari su mi rekli da nisam bio jedini kojeg to pojanje opu¹ta, jer je kom¹ija do mene posle mog izlaska ¾estoko testerisao! [yahoo]
Po¹to nam je svoj èetvorici ovo bio prvi boravak u manastiru, nismo znali za kuæni red, pa nas je to neznanje ko¹talo veèere. Ako se uzme u obzir da smo ruèak preskoèili zbog broda, isku¹ali smo isposni¹tvo vanrednim postom od 24 sata,¹to je najte¾e palo na¹em Ljubi, koji je u to vreme imao oko 130 kg. ;D
Par slika sa Svete Gore...
[attachment deleted by admin]
Sve vreme boravka ovde, Ljuba je ponavljao: LJUDI, ©TO SAM JA GLADAN! [rofl]
Iz manastira Hilandar u Uranopolis smo se vratili u Utorak u poslepodnevnim èasovima.
Na brodu je Ljuba jedno 50 puta ponovio èuvenu reèenicu ( Ljudi, al sam ja gladan! [glavazid]) i prvo ¹to smo uradili je bila velika kupovina namirnica da ga uæutkamo, a i na¹e stomake. Posle bogate gozbe za stolom na¹ih domaæina u Uranopolisu i ispijenih nekoliko piva,Ljuba je izjavio: Au ljudi, al sam ja bio gladan! [kralj] [klanjam_se]
Drugari su se veæ nervirali, a meni je bilo neverovatno sme¹no. ;D
Evo ga kralj, posle obroka
Vraæanje sa Svete Gore
[attachment deleted by admin]
Sreda 12. Maj jutro pola sedam je a mi veæ spremni za put.
Danas smo nao¹treni da putujemo od Uranopolisa do Ohrida. Sada se prema Solunu vraæamo drugim putem, preko Halkidikija, sa tim ¹to ne ulazimo na poluostrva ili ti prstiæe ¹to bi Ljuba rekao nego vozimo po obodu Halkidikija.
Vozili smo celih sat vremena kada smo osetili glad u stomacima pa re¹ili da stanemo i da pojedemo ¹ta je ostalo od sinoæ.
Put do Soluna je bio po malo dosadan bez nekog naroèitog u¾itka jer letnja sezona jo¹ nije poèela pa usput nismo viðali ni prirodne lepote u vidu bikinija i mini sukanja koje leto nosi.
Ulazak u predgraðe Soluna autoputem je svojim intenzitetom saobraæaja obeæavao frku u Solunu ¹to se na posletku pokazalo kao apsolutno taèno. Solunska gu¾va je ne¹to ¹to treba do¾iveti. Vozi se brzo, asfalt je izuzetno klizav, vode raèuna o motoristima a niko nikom ne trubi. Kroz crveno smo prolazili izgleda samo mi da se ne razvuèemo. Prelep grad ali nismo imali puno vremena za razgledanje. Stali smo kod jedne radnje sa moto opremom u kojoj je sve bilo skuplje nego kod nas duplo, ali tete koje su tamo radile vrede svaku paru!.
Odatle smo se spustili do luke i stali da popijemo kafu u jednom kafiæu pored kule. Kafa i piæe jo¹ nisu ni stigli a nas je veæ napao ulièni prodavac ðinðuva koji nam je nudio ruène satove. ©atro original ponudi nam sat za 25 eura koji smo uz cenjkanje do kraja mogli da kupimo za 7,5. Nismo ga kupili jer nam nije ni trebao, nego smo isprobavali trgovaèke sposobnosti. Kada nam je konobarica donela poslu¾enje namestila se za jednu fotku koja je mahinalno saèinjena. ©ta æete ljudi peti dan gledamo samo mu¹ke, poèela je kriza!!!.
Pedesetak kilometara od Soluna naglo koèenje, klopa na vidiku!!!
Pored puta kamionèiæ hamburgerija, Kad unutra razne ðakonije.
Ljuba je odmah viknuo „jao ljudi ¹to sam ja gladan“ [yahoo] [rofl] i po¹to ne prièa Engleski reèe mi:ka¾i mu sve duplo! [klanjam_se]
Posle izuzetno ukusnih hamburgera ponovo gas. Pre¹li smo Grèko Makedonsku granicu na jednom malom prelazu i nakon prelaza u daljini nam se ukaza sneg na Mavrovu.
Prolaz kroz Makedoniju je bio zaista lep. Putevi prilièno dobri, saobraæaja malo. Nama je bilo sve te¾e i svakih pola sata nam se iskreno stajalo. Najte¾e nam je palo malo spavanja. Prolazimo pored nacionalnog parka Pelister i tu stajemo za koju fotku.
[attachment deleted by admin]
[watching] [watching] [watching] [watching]pratim [cheers]
Na ulasku u Ohrid stajemo da pozovemo Neima. Neim je Ohridski bajker sa veoma dugaèkim sta¾em, vrlo po¹tovan od ljudi iz cele biv¹e YU koji ima restoran i prenoæi¹te.
Neim je stigao za pet minuta i odveo nas kod sebe u restoran.
Posle upoznavanja i prijatnog æaskanja raspakovali smo se i odmah prikaèili na internet da proverimo vremensku prognozu za krajeve koji nas èekaju. Od ki¹e smo be¾ali jo¹ od kad smo krenuli od kuæe. Nismo ni jedan dan do sad pokisli ali po vremenskoj prognozi neæemo vi¹e biti te sreæe. Sutra bi trebalo da krenemo preko Albanije do Petrovca u Crnoj Gori gde smo uigrali spavanje. Kontamo ¹ta da se radi, dali da palimo direkt kuæi i da malo pokisnemo ili da teramo po planu pa da puno pokisnemo. Jednoglasno smo odluèili da se opustimo do sutra, pa æemo kad se naspavamo odluèiti ¹ta nam je èiniti. Posle veèere smo se uputili malo u ¹etnju po Ohridu, volja je postojala i za diskoteku ali smo se raspali od umora i odluèili smo na spavanje.
Kao po obièaju Peca i ja smo se prvi probudili veæ negde oko 7 sati i u glas obojica viknemo: ma idemo dalje!
Ostatak ekipe se probudio ne¹to kasnije, pa smo si¹li u restoran na kafu i dogovorili se jednoglasno da produ¾avamo predviðenom rutom.
Nakon doruèka oti¹li smo u obilazak Ohrida. U Ohridu smo svi bili prvi put i svima nam se jako svideo. Prelepo mesto za pravi odmor za male pare.
.
[attachment deleted by admin]
Koje godine je ovo bilo?
Pro¹le godine u Maju...
Sve pratim sa uzivanjem. Dosta je i koristan putopis za mene,jer imam slicno putovanje u planu.
Citat: stari roker poslato 19 Mart, 2011, 01:46
Sve pratim sa uzivanjem. Dosta je i koristan putopis za mene,jer imam slicno putovanje u planu.
Ako te bilo ¹ta zanima, ili treba neki broj telefona, slobodno pitaj. ;)
Oko jedan smo se spakovali i nakon pozdrava i fotografisanja sa Neimom krenuli smo put Albanije.
Na granici smo bili vrlo brzo i bez veæeg zadr¾avanja u¹li smo u Albaniju. Carinici su bili vrlo ljubazni i po¾eleli nam sretan put i prijatan boravak u Albaniji.Èak je i policajac kojem smo bili zanimljivi, a nabadao je Engleski ulo¾io puno truda da nam objasni gde da idemo i ¹ta da vidimo po Albaniji.Nikakvu taksu nismo platili jer nam nisu ni tra¾ili, pa kontamo platiæemo na izlazu, ali ni na izlazu nismo morali ni¹ta platiti.
Svaka cast!
Upis
Od samog polaska iz Ohrida ki¹a nam je bukvalno bila za leðima ali nije uspevala da nas stigne. Na ulazu u Albaniju se u brdima okrenutim prema Makedoniji nalazi na stotine bunkera koji kao peèurke rastu iz trave i podseæaju na neka davno pro¹la vremena kada se Albanija granièila sa Jugoslavijom.
Prvo ¹to smo primetili je da je Albanija vrlo lepa zemlja. Izuzetno o¹tre krivine i strmi ali dobri putevi vode nas u selo gde nam je reèeno da mo¾emo kupiti nalepnice sa auto oznakom za Albaniju, za uspomenu. Stali smo na jednu benzisku gde je prodavac imao samo jednu. Kupili smo tu jednu a on nas je najljubaznije uputio u prodavnicu auto delova u sledeæem selu u kojoj smo kupili jo¹ tri. U samom selu svi su nam prilazili, zagledali motore, zapitkivali nas ne¹to...
Svi smo u Albaniji bili prvi put, pa smo nekako ipak gledali da proðemo ¹to pre kroz nju. Nismo se zaustavljali do Tirane. Neim nam je pokazao put na karti koji vodi oko Tirane ali smo mi u poslednji èas odluèili da ipak ¾elimo da proðemo kroz Tiranu i vidimo grad svojim oèima. U Tiranu smo u¹li negde oko 5 sati popodne. Pro¹ao sam kroz mnoge evropske gradove u vreme ¹pica, ali ¹pic u Tirani je jedinstveni do¾ivljaj.
U celoj zemlji nisam video niti jedan veæi motor od skutera i verovatno zato ¹to nema puno motociklista ne obraæaju pa¾nju na njih.
Tirana kao grad uop¹te ne lièi na onu Tiranu koju sam imao prilike da vidim u nekim putopisima, ne znam kuda su oni vozili, ali mi smo pro¹li kroz sam centar grada i Tirana je nov grad. Gradili¹ta su na sve strane, novi putevi svetleæe reklame svih poznatih svetskih firmi, neverovatno.
©pic i sam boravak u glavnom gradu Albanije nam je zaèinio niko drugi nego Ljuba, kad je u sred gu¾ve na kru¾nom toku, koji je njega podsetio na Slaviju viknuo: 'bem ti Beograd!!! [yahoo] Malo mi je falilo da od smeha padnem sa motora u sred raskrsnice!
Stali smo na izlazu iz Tirane na jednu benzisku da popijemo kafu i da malo odmorimo. Konobarica priðe i ljubazno na teènom engleskom pita odakle smo i ¹ta æemo da pijemo. Kada smo joj rekli da smo iz Srbije na njenom licu se pojavi osmeh i ona reèe da je ona u Beogradu boravila mesec dana. Polako se pokrenula prièa bla,bla, kad njena drugarica koja je sedela za susednim stolom sa nekim deèkom pita dali mo¾e da se slika pored motora. Kada smo joj rekli da mo¾e, ona se uhvatila za moj BMW kao pijan za plot. Ka¾e jo¹ nije videla motocikl BMW. Skoro sam imao besplatno prenoæi¹te, a drugari su bili ¾e¹æe ljubomorni! 8)
Jo¹ malo æaskanja i krenusmo dalje put Crne Gore. Veæim delom je put u izgradnji pa se mora voziti vrlo oprezno.U Albaniji slobodno mogu reæi da od 30 automobila 29 je marke Mercedes. Toliko istih automobila nisam video nigde. Imaju vi¹e Mercedesa nego mi Jugiæa.
Nismo se zaustavljali nigde do Crnogorske granice. Kada smo u sumrak pre¹li granicu sa Crnom Gorom bilo je kao da sti¾emo kuæi.
Sad kada vratim film unazad ¾ao mi je ¹to nismo slikali sva ta divna mesta, sve te planinske prevoje preko kojih smo pre¹li, ali Bo¾e zdravlja iæi æemo mi opet. Stvarno nismo imali nikakvih problema sa ljudima ako izuzmem njihove vozaèke sposobnosti. Slobodno mogu svima da preporuèim odlazak u Albaniju, ima stvarno ¹ta da se vidi.
Nakon kraæeg odmora i toèenja goriva na benzinskoj pumpi neposredno po ulasku u Crnu Goru nastavili smo put prema Petrovcu. U Petrovac smo stigli oko 10 uveèe. Tu nas je saèekao na¹ drugar Kuzma iz Beograda i odveo nas do pansiona u kojem smo zanoæili. Posle tu¹iranja oti¹li smo na klopu do obli¾nje picerije i uz veselo æaskanje i sabiranje utisaka sa puta prijatno proveli ostatak veèeri. Ki¹u smo izbegli i taj dan. Sutra nas èeka odlazak u manastir Ostrog, i nakon toga put u Sarajevo.
Jutro je do¹lo mnogo br¾e nego ¹to bi smo hteli, kafa, pozdravljanje sa Kuzmom i gas pravac Podgorica kroz tunel Sozine.
Kafa kod Danilovgrada.
Pogledi ka nebu su bili tog jutra vrlo uèestali, ki¹a se spremala ali nije jo¹ poèela. Posle kraæe vo¾nje stigli smo u manastir Ostrog. Nakon posete manastiru Spustili smo se do donjeg manastira u one restoranèiæe na doruèak. Ki¹a je poèela da pada mu¹ki. Gledam u nebo i pomislih, toliki smo put prevalili i be¾ali sedam dana od ki¹e ali eto jbg, stigla nas je.
[attachment deleted by admin]
Sad vi¹e i ne ¾urimo jer put do Sarajeva nije tako dug pa mo¾emo opu¹tenije voziti. Obukli smo ki¹njake i krenuli po ki¹i prema Sarajevu. Nismo se ni spustili do magistralnog puta, ki¹a je stala. Opet nam se sreæa osmehnula. Kod kanjona Pive smo stali na skinemo ki¹njake i da se malo slikamo. Putovanje tim putem je nezaboravan do¾ivljaj, preporuka svakom motociklisti.
[attachment deleted by admin]
Put dobar a priroda kao nacrtana, raj za oèi. Usput smo sreli dvojicu ¹vaba na GS-ovima u proputovanju pa smo se i sa njima malo slikali, ipak voze moju firmu... :D
[attachment deleted by admin]
Dan je bio kao izmi¹ljen za vo¾nju. Sunce sija bez i jednog oblaèka. Opet smo pobegli ki¹i. Do Sarajeva sam u¾ivao u svakom metru puta.
Sarajevo nam se ukazalo nekako jako brzo, valjda ¹to je putovanje bilo fenomenalno i ¹to smo ba¹ u¾ivali pa nismo ni osetili da je veæ èetiri po podne. Pro¹li smo kroz grad i oti¹li na Pale gde nam je na¹ drug ®eljko obezbedio sme¹taj a nakon toga pravac Ba¹ èar¹ija na æevape.
©etnja po Ba¹ èar¹iji je svaki put do¾ivljaj, ljubazni ljudi, uètivi nenametljivi trgovci kada priðete njihovom lokalu trude se da vas ugoste kao da ste im u kuæu u¹li.
Ne rade oni to samo zbog novca, prosto su takvi.
Buðenje u Subotu je meni najjaèe, za celo putovanje: u sobu uleæe Ljuba i vièe“ KO TO KRUNI KUKURUZ U OVO DOBA, DAL' JE NORMALAN?! „. [rofl] [rofl] [rofl]
A u stvari je u snu pomislio kako je ki¹a lupala u neki lim da neko kruni kukuruz, pa ustao da mu je.e sve po spisku. Ja sam se valjao od smeha. [clapp]
U tom ustaje i Nino koji je bio naj opu¹teniji, kao da ki¹a i ne pada i ne dotièe ga, raspolo¾eno pali cigaru i poèinje sa nekim vedrim temama. Posle doruèka smo poèeli polako da se spremamo za polazak. Svi sem Ljube smo imali ki¹na odela. Ljuba je tvrdio da njegovo odelo neproki¹njava. Posle kraæeg ubeðivanja krene Ljuba sa na¹im domaæinom kolima u Sarajevo da kupi ki¹no odelo. Po¹to ki¹no odelo nisu na¹li, kupe oni ki¹nu èobansku kabanicu i to ¾utu. Lepo mu je stajala, kao skrojena za njega!. [yahoo]
[attachment deleted by admin]
Èekali smo do podne da vidimo oæe li ki¹a malo da popusti ali d¾abe, pada kao luda. Nema nam druge pali motore i gas. Nismo stigli ni do skretanja za Sokolac a Peca kuka: Ljudi, skroz sam mokar! Skrenuli smo sa puta u Sokolac, da re¹imo problem sa mokrim Pecom. Re¹ili smo ga tako ¹to je kupio na pijaci neko èobansko ki¹no odelo, i ove simpatiène Kawasaki èizme... :D
[attachment deleted by admin]
Ki¹a je padala ali slabo. Moglo se voziti komotno bez problema. Posle kraæe vo¾nje nai¹li smo na lepo mesto za odmor i fotografisanje pa smo to i iskoristili.
[attachment deleted by admin]
[balavi] [balavi] [balavi]
Negde ispred Jablanice naiðosmo na restoran koji nismo mogli zaobiæi, ka¾u najbolja jagnjetina na Romaniji. Naruèimo jagnjetinu onako po pola kile, i samo ¹to smo poèeli jesti kad ono prolom oblaka.
[attachment deleted by admin]
Posle par minuta oblak je pro¹ao i ki¹a je polako slabila ali je i dalje rominjala. Posle ruèka te¹kom mukom smo krenuli dalje. Put je mokar, ali dobar i bez gu¾ve. Brzo smo stigli do Miliæa.
[attachment deleted by admin]
ulepsali ste mi ovaj kisni dan,svaki put "obavezno" navratim i zaticen nove slikice!! [cheers]
Pauza na Drini kod Zvornika...
Citat: svetac poslato 19 Mart, 2011, 20:39
ulepsali ste mi ovaj kisni dan,svaki put "obavezno" navratim i zaticen nove slikice!! [cheers]
[cheers] [thumb_up]
Nakon graniènog prelaza sve je i¹lo ubrzano, jer smo sada veæ sva èetvorica ¾urili kuæi.
Kod Novog Sada smo se pozdravili sa Ljubom jer je njemu odatle bli¾e Beogradskim putem.
Na ulasku u Zrenjanin, ispozdravljasmo se, i time zakljuèili ovo putovanje.
Nakon nekoliko dana kada se sve sleglo i kada sam ponovo uleteo u ¾ivotnu ma¹inu, pa i sada, skoro godinu dana kasnije shvatio sam da mi je ovo putovanje najdra¾e, iako sam i pre i posle toga imao i du¾ih i zahtevnijih.
Ne mogu opisati kako smo se dru¾ili i zezali. Mislim da se nikada toliko nisam smejao.
Pre¹li smo 2700 km bez i jednog ozbiljnog problema (osim ¹to je Ljuba bio gladan! :D).
Nemam literarnih moguænosti da prenesem ono ¹to sam oseæao i ono ¹to oseæam i sada. Mogu samo da sa nestrpljenjem oèekujem neku novu turneju sa ovim drugarima i da im se zahvalim na na svemu ¹to sam do¾iveo sa njima. [thumb_up] [thumb_up] [hello]
u jeeeeeeeee,vec kraj!! taman sam se namestio! [joint] sledeci put ljubu na odvikavanje od hrane pre puta,pa ako prezivi onda ga vodite! [bolnica] bravo za putopis! [clapp] [clapp] [clapp]
Mi¹o, tvoji putopisi su odmor za oèi a literarne sposobnosti vi¹e nego dovoljne da nam bude ¾ao ¹to nismo bili tamo sa vama ..
jo¹ jednom, svaka èast
kad porastem idem i ja sa vama :D
Bravo,odlicno pisanije!
Lijep putopis nema ¹ta, stajali ste blizu moje kuæe na Sokocu, da sam znao posudio bih vam ki¹no, a mo¾da i navlake za kawasaki èizme he..he..
Citat: ACO610 poslato 21 Mart, 2011, 14:56
Lijep putopis nema ¹ta, stajali ste blizu moje kuæe na Sokocu, da sam znao posudio bih vam ki¹no, a mo¾da i navlake za kawasaki èizme he..he..
Eto, ma nema veze, ima dana... ;)
Samo da znate drugi put, da ima po neki bajker i u Sokocu. Pozdrav.
Sa tobom i sa tvojim Bendzom sam do sada presao 10 000 km [klanjam_se]. Svaka cast na voznji [cheers]
Citat: ACO610 poslato 22 Mart, 2011, 12:42
Samo da znate drugi put, da ima po neki bajker i u Sokocu. Pozdrav.
Navratiæemo ti ovo leto kad se budemo vraæali...
Citat: Vlada GS poslato 15 April, 2011, 21:56
Sa tobom i sa tvojim Bendzom sam do sada presao 10 000 km [klanjam_se]. Svaka cast na voznji [cheers]
[cheers]
momci,iskreno sam u¾ivao gledajuæi slike i èitajuæi va¹u prièu!pozdrav iz rogatice!!!
Tvoji putopisi su mi ulepsali ovaj kisni dan....kao vozacu pocetniku tvoji putopisi su pravo blago...citam i mastam kako cu i ja jednog dana krstariti drumovima...ove godine za pocetak po Srbiji i mozda za kraj sezone do Slovenije...sledece sezone Austrija, Rumunija...ne mogu da docekam...hvala jos jednom od srca!!!!