Moto Manijaci

Ovo putovanje je cekalo godinama da bude odvozano. Nekada su pobedjivale druge destinacije za malo, nekada je nedostajalo dovoljno dana. Godinama sam, kad god bi se pojavio neki putopis sa Sicilije, "imao u planu"...Sve dok se nije pojavio kalendar za proslu skolsku godinu. Kada sam video da je prolecni rasput 10 dana koji obicno ne traje toliko, znao sam, idemo na Siciliju. Ne, ne idem u skolu, iako bi nekada moglo da se pomisli, vec mi zena radi u skoli, pa je uskladjivanje slobodnog vremena misija koju treba izvrsiti.
Isto tako, i pisanje ovog putopisa je cekalo...trenutke da se sve poklopi.
I realizacija putovanja, takodje.
Neizvesnost oko polaska je trajala do poslednjeg trenutka.
Kada smo tokom zime pominjali ovo putovanje, bilo je dosta zainteresovanih. Kao i obicno. U pitanju su sve drugari sa kojima se nakupilo dosta kilometara, a bogami i dosta 'leba pojelo zajedno. Ovoga puta u kompletu sa lepsim polovinama. Kako se putovanje priblizavalo, ocekivano je bilo da ce po neko odustati iz objektivnih razloga. Ali niko nije odustajao, nasuprot. Cak su svi imali i vise nego opravdane probleme zbog kojih bi mogli da odustanu. Ali nista od toga. Svi su se borili maksimalno, mnogo iznad svojih mogucnosti,  da prevazidju teskoce koje su ih zadesile, samo da ne odustanu. I svi do jednog su uspeli. Pobedjivali su se problemi na poslu, sa slobodnim danima, sa cuvanjem dece, sa registracijom motora u zadnji cas...Bukvalno, poslednja saobracajna je stigla vece pred polazak.
I tako, ovom putovanju se radovalo nas cetrnaestoro.

(https://postimages.org/)
Sanja i Èamo, Yamaha TDM 900

(https://postimages.org/)
Mina i Boban, Yamaha Tracer 900

(https://postimg.cc/HjvJ8T9t)
Jela i Peca, KTM Adventure S 950

(https://postimages.org/)
Kepo i Bojana, BMW R 1200 GS ADV

(https://postimages.org/)
Mara i Hoze, Suzuki GSF 1250 N Bandit

(https://postimages.org/)
Nata i Aleksa, BMW R 1200 GS

(https://postimages.org/)
Milica i Doktor, Yamaha XT 1200 Z Super Tenere

(https://postimages.org/)

 [watching]

 [watching]

 [watching] [yahoo]

[yahoo]  [watching]

de su skrivena sela, maslinjaci, koze, magarci, skriveni ljudi, kamenjari i sve ono ¹to je u stvari prava sicilija. jebe¹ civilizaciju i trgove

Tebe ne videh od 2011-te, Kepu od 2014-te... 'bem ti napredne godine i kad nisam sposoban da si zaradim vreme za ovakve stvari...

Jutro polaska, tek se nazire pocetak proleca. nadamo se da idemo u toplije krajeve. 31. mart.
Dogovor je da se deo ekipe koja krece iz Kraljeva i idu ibarskom magistralom, i deo ekipe koja krece iz Beograda, Cacka, Kosjerica i idu preko Zlatibora, nadje u kafani ispred Mojkovca. Uz to, nasa drugarica Mara koja bi trebala da putuje sa Hozeom, cekace nas u Podgorici. Aleksa krece solo, a sa zenom se nalazi na Siciliji.
Cope je KTM-a kupio od Kepa nekoliko dana pred polazak, motor je kombijem dovezen u Kraljevo na servis, i cekao ga je kod mene spreman za put. A da Cope na KTM-a pre toga nije seo ni metar. I Kepo je motor kupio takodje pred put. I cekao saobracajnu. I stigla je. Camo je motor kupio nekoliko meseci pred put, ali ga je registrovao pred put. I cekao saobracajnu. I stigla je 3 dana pred put. Sa upisanim pogresnim podacima. Drama poprima ozbiljne razmere. Ali moj drugar iz kluba, koji je vlasnik tehnickog i agencije za registraciju, podnosi ponovo za izdavanje saobracajne sa urgencijom...i saobracajna stize, u poslednjem trenutku.
Sto se tice nas koji smo krenuli ibarskom, klasika... lepa voznja, cevapi i mantije u Pazaru i za cas eto nas u Crnoj Gori. Negde oko 500 metara pre dogovorene kafane krece da duva strasno jak vetar. Kako prilazimo kafani vidim na sljunkovitom parkingu prevrnutog Tracera...od jacine vetra. Podizemo motor i trcimo u kafanu. Ekipa koja je isla preko Zlatibora je malo pre nas stigla. Dok smo se malo okrepljivali u kafani, vetar se jos pojacao i poceo je da nosi po neku kapljicu sa sobom. Kako je kafana na vrh brega, okolo je toliko fijukalo da smo se pitali da li cemo uopste moci da nastavimo. U jednom trenutku smo ipak odlucili da probamo da krenemo, potpuno nesigurni da li cemo moci zbog prejakog vetra. Uz to je trebalo odluciti da li obuci kisno odelo ili ne jer kisa jos uvek takoreci nije padala.
Upravo je ovo bio pocetak nevremena koje se desavalo narednih dana kod nas, dok smo mi uzivali u prolecnom suncu.
Ipak, kisa se malo pojacala, pa smo ispod trema neke kafane stali da se obucemo. Kisa nije dugo trajala, ali smo ostali u kisnjacima do Podgorice. Kisne oblake zamenilo je suncano nebo,  pa nas je tu  zadesila prva ozbiljnija vrucina. Mara nas je cekala u kafani „Troja“ kod Tuzija prema albanskoj granici. Tu se citava ekipa kompletirala. Ostalo je samo da stignemo do Draca, na ukrcaj u trajekt.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Ideja da u Dracu odemo do restorana pre ukrcavanja, nije bila od koristi jer smo kasno stigli, pa smo morali da se zadovoljimo sendvicima, dok se ne ukrcamo. Usled vetra, more je bilo jako nemirno, pa brod nije mogao da isplovi. Cekali smo sve do ponoci, cak mi se cini i kasnije. Napali smo na po neko pivo na palubi kako bi prekratili vreme.

(https://postimages.org/)

Na iskrcavanju nas je sacekalo lepo vreme. Bezimo iz grada pa cemo na nekoj pumpi stati na kafu i dorucak.

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/kBqp7YQK)

Danas je na meniju Amalfitana. Ispred Napolija se iskljucujemo, ali Jela i Peca i Sanja i Camo odlaze da posete Pompeju.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Za to vreme, mi lagano klizimo zapadnom obalom prema Sorentu. Usput stajemo na jedan lepi trg, i dok se tu malo muvamo, snimili smo jedan zanimljiv restoran, pa kako je vreme rucku, hajde na po pizzu i pivo.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/grWxk3n3)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/tsMbZGkL)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Sa zapadne strane nije bila tako velika guzva, ali kada smo presli na istocnu, docekala nas je u svoj svojoj velicini, bas kako se i ocekuje za Uskrs. Lagana  voznja, kafica na trgu i vreme zacas proleti. Trebalo je stici do Salerna gde smo rezervisali smestaj, a Amalfitana je toliko lepa i zivopisna da ti se cini da je sve vreme ovog sveta malo da se nauziva u svoj toj lepoti. Mali gradici koji se spustaju niz padine prema tirkiznom moru, deluju u najmanju ruku carobno. A put koji vijuga obroncima, pruza priliku da se uziva u prelepom pogledu. Hteo sam da se provezemo ovim predelima, ali Uskrs definitivno nije pravi trenutak za to.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/2LRhCtgW)

(https://postimg.cc/gxkRc8tg)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Kako je kolona bila neprekidna, vozilo se skoro citavo vreme levom stranom, samo sa malim zastajanjem pored kolone kako bi propustili vozila koja su nam nailazila u susret. Policija je na taj vid voznje veoma blagonaklono gledala. U jednom trenutku, obilazeci kolonu, ustvari vozeci pored kolone levom trakom nailazimo na pesacki gde je policajac zaustavio vozila da bi pesaci presli...samo nam je pokazao iza sebe da nastavimo gde smo stali.
Inace, smestaj za to vece je bio jedini rezervisani na citavom putovanju i to samo zato sto je bio praznik. Sve ostale smestaje smo rezervisali danas za veceras, i to popodne u vreme rucka. Nekoliko dana pred polazak sam povremeno proveravao kako stoji situacija sa smestajima za prvo vece, ali kako se praznik priblizavao, svi oni prihvatljivi smestaji su postajali zauzeti, a nisam mogao da napravim rezervaciju jer se do poslednjeg trenutka nije znalo da li ce bas svi uspeti da krenu.
Na kraju stizemo u smestaj u poslednjem trenutku, bas onako kako nam je u tradiciji. Kada me pitaju koliko vam vremena treba do nekog mesta, uvek kazem do uvece, pa makar imali samo 100km. Jednostavno posedujemo takav dar, da koliko god kilometara da ima, mi to tako razvucemo na citav dan...zeleli ili ne.

Idemo malo do grada da se prosetamo. Vec sinoc u prolasku kroz grad prema smestaju smo videli da je grad veoma lep. Taj utisak od veceri, sada se samo pojacao. Grad izgleda predivno okupan jutarnjim sunce. Ne zurimo sa polaskom. Malo vijugamo uskim ulicama starog dela grada. Tura je pocela da deluje i vise nije bitno nigde da se stigne na vreme. Imamo okvirni plan, ali ga se ne drzimo kao pijan plota.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/k68hKmj4)

(https://postimg.cc/fSNqvrFv)

(https://postimg.cc/MX7FGzM3)

(https://postimg.cc/JGRdDSjr)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/jncc4dys)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Malo logistike dok smo se svi prikupili, 2 apartmana su bila odvojena od glavne zgrade hotela. Ceka nas izvlacenje do obale tirenskog mora, nekih 60-ak kilometara. Drugi dan Uskrsa je, isto neradni dan. Nismo ocekivali preveliku guzvu, ali bukvalno do poslednjeg mesta pre obale, vozili smo tehnikom od sinoc. Znaci voznja skoro iskljucivo levom stranom pored kolone. Stresno i iscrpljujuce, iako se i lokalci tako ponasaju, a i policija nema probelm sa tim. Kod nas bi zaradili jedno 10x nasilnicku voznju, ali u zemlji gde skoro svi ili voze ili imaju nekog bliskog ko vozi motor, drugacije se gleda na to. Samo im jos nedostaju motori u koloni da guzvu prave jos vecom. Dok postupas nelegalno, imas osecaj da radis jednu krajnje legitimnu stvar, obilazak kolone motorom.

(https://postimages.org/)

Cim smo se dotakli obale i puta koji vijuga padinama iznad mora, guzva je potpuno nestala, a osmeh se instalirao na lice i nije silasio odatle citav dan. Sunce se odbijalo od staklene povrsine tirkizne vode. Put je na trenutke podsecao na solidnu magistralu, a na trenutke lokalni put, iako je iste kategorije.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/k2R8nFfQ)

(https://postimages.org/)

Citav dan posvecen samo voznji uz more. U jednom malom mestu Pisciotta, pravimo pauzu na trgu i gusterisemo se na prolecnom suncu. Onaj osecaj kada ne mozes da odlucis da li bi ostao da uzivas u suncevim zracima ili bi krenuo u voznju prelepim predelima.

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/yJdN1VVw)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Kakvi gradiæi, prelepo...

Danasnji cilj je Tropea. Prolazimo kroz jako lepo mesto Sapri. Odatle se put useca u stene i pruza odlican pogled prema moru. Kasnije, lagano se spusta sve nize i krajolik postaje sve ravniji. Kako smo usli u Kalabriju, sve je neodoljivo pocelo da podseca na Balkan. Putevi nisu najbolji, izuzev glavnih sve ostalo je skoro pa gore nego kod nas. Pojasevi oko puteva su izdasno dekorisani djubretom. Da se ne prica italijanski, lako bi mogao da pogresis u proceni gde si. Valjda nas je severna Italija naucila na neke druge vrednosti.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/c6Qt5L6m)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Mi polako razmisljamo o rucku. Posto je praznik, rade samo retki restorani, u nekima su samo proslave. Pokusavali smo u nekoliko navrata da pronadjemo restoran, ali uglavnom bezuspesno. U jednom od tih pokusaja, nailazimo na restoran u kome je bas zavrsena neka proslava. Camo koji po malo prica italijanski, odlazi do restorana da se raspita da li mozemo da rucamo i ubrzo nas zove da dodjemo. Mogu da nam pripreme lazanje i pastu, uz po neku casu vina ili piva. Na samom ulasku u restoran, osecamo da citav restoran smrdi na gandzu, osoblje se smeje kao ludo i sa tri skupljena prsta pokazuju prema nosu i u glas vicu marijuana calabrese...Svi pocinjemo toliko da se smejemo da smo jedva narucili hranu. Camo u razgovoru sa gazdom saznaje da je i on biker, vodi ga do garaze da mu pokaze motore. Kada smo svi bili za stolom, gazda donosi flasu vina na poklon. Rucak je protekao odlicno, uz salve smeha. Polako smo poceli da osecamo juznjacku neposrednost.
Tokom rucka smo rezervisali i smestaj za veceras u Tropei.

(https://postimages.org/)

Tropea je najpoznatiji dragulj Kalabrije. Cim smo poceli da se priblizavamo, docekala nas je guzva poput one koju smo jutros doziveli i preziveli. Vracamo se starom stilu, s tim sto su ovde kolone u oba pravca, a putevi uzi pa je provlacenje otezano. U kontaktu sa ljudima iz automobila, opet se susrecemo sa njihovom spontanoscu. Neprekidno dovikivanje, pozdravljanje, overavaju sa nama kroz prozor od automobila...skoro pa pocinjem da uzivam u svemu tome. Njihov temperament  losije puteve i prljavstinu smesta u drugi plan.
Smestaj jedva pronalazimo po mraku. Ulica je prava, ali neosvetljena, loseg i propalog asfalta, pa se pitamo da li je moguce da smo na pravom putu. Par stotina metara dalje, dolazimo do naseg smestaja. Pozitivno smo iznenadjeni. Hotel je vrhunski, veoma komforan, pizerija sa vrhunskim pizama...a sve to po super ceni, valjda sto je totalno van sezone.

Divota za citanje po ovom hladnom vremenu....na Siciliji sam bio...davno,,,davno....ko zna mozda opet...

Nastavljamo dalje prema Villi San Giovanni, putem koji vodi uz more. Ubrzo nakon izlaska iz grada, nailazimo na deo puta koji je zatvoren, najverovatnije zbog nekih radova. Dozvoljavamo Garminu da nas sprovede alternativnim putem...o kako smo samo bili lakoverni. Odmah od blokade, put se odvaja levo i krece u brdo, veliki uspon, ogroman, put se suzava, a podloga sve manje podseca na asfalt. Nisu mi off road voznje strane, naprotiv, ali u ovoj situaciji je daleko od prijatnog. Kolona lagano vijuga kroz brdasca, i u jednom trenutku, sa ogromnim nagibom dolazi do ulice na koju se ukljucuje pod pravim uglom. Zaustavljanje na strmini ne dolazi u obzir, pa se nadam da iskakanje na tu ulicu nece biti tragicno. Dalje se nastavlja uskim puticem, obodom brda sa odlicnim pogledom, valjda kompenzacija za prethodno iskustvo.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/rKgx70dT)

(https://postimg.cc/H89XYjBQ)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

 [watching]

 [watching]

Nastavljamo dalje prema Villi San Giovanni. Trebalo je malo vremena dok smo se isprovlacili kroz neke lokalne puteve i sela koja deluju kao da su napustena, i dohvatili mora. Moguce da je takav utisak jer je ipak debela predsezona, pa nema turista, a ni lokalaca nesto previse. Put uz more je lep i zanimljiv, a posebna poslastica je deo od mesta Scilla do Ville San Giovanni.

(https://postimages.org/)


Prikupljanje u luci i ukrcavanje na trajekt za Siciliju. Trajekt vozi jako kratko, i ide vrlo cesto. Sva sreca, jer smo Kepa morali da sacekamo u Mesini. Kako smo bili u koloni, zatvorili su ukrcavanje u nas brod tik ispred njega.

(https://postimages.org/)

Prva destinacija na Siciliji je selo Savoca i cuveni bar „Vitelli“ iz filma Kum. Unutrasnjost bara obiluje slikama i predmetima iz filma.
Tu nas je cekao Aleksa sa Natom. Konacno citava ekipa na okupu.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/DJB7Zdkf)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/F1H96q3Y)

(https://postimg.cc/tsWyPHQM)

(https://postimg.cc/kBkqBgZS)

(https://postimages.org/)

Pre nego sto krenemo dalje, valjalo bi nesto popiti i pojesti. Jos uvek nije prosla podnevna pauza za vreme koje skoro nista ne radi. Odmah pored bara je pizerija, zaticem stariju zenu, vlasnicu kako sa komsinicama gustira, pristaje da nas ugosti. U restoranu je u vitrini izlozena vencanica iz filma. Nesumnjivo da je u citavom selu film jedan od glavnih elemenata za privlacenje turista.

(https://postimages.org/)

Ideja da veceras stignemo sto blize Siracusi, ne cini se realna uopste...pa od toga i odustajemo. Na taj nacin sebi potvrdjujemo ideju da ne rezervisemo smestaj unapred. Tako smo spontaniji u odlucivanju da negde popijemo jos po jedno pivo. Imamo vremena da svratimo do Taormine, eventualno da bacimo pogled na anticki teatar, i idemo do smestaja. Dok smo bili u restoranu, rezervisemo gajbu u mestu pored Taormine, Giardini Naxos.
U Taormini je solidan problem za parkiranje, cak i za motore. Mi po starom dobrom obicaju pucamo pravo u centar, i to se pokazalo dobro. Uspeli smo da uglavimo sve motore potpuno regularno, na samom ulazu u stari deo grada.
Anticki teatar nismo videli, vec je isteklo radno vreme. Ostalo je vremena da malo osetimo atmosveru grada. Taormina je lepa, ali i sad van sezone, dosta opterecena turistima.
Spustanje iz Taormine, smestaj bi trebalo da je blizu. Giardini Naxos je bas turisticko mesto koje deluje solidno avetinjski van sezone. Smestaj smo malo teze pronasli, ali je bio dobar, a i  ispostavilo se da imamo odlicno dvoriste, gde smo proveli vrlo ugodno vece.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Divnoooo...  [srce] [srce] [srce]

Jutarnje razgibavanje sa pogledom na Etnu. Lagano razvlacenje po dvoristu.
Biramo malo alternativniji prilaz Etni. Ustvari na prvom skretanju gde je moglo evakuisemo se sa glavnih puteva. Na tragove vulkanske aktivnosti nailazimo prilicno rano, dok smo jos uvek prilicno nisko. Kada smo se ukljucili na glavni put kojim se penjemo prema vrhu, prepustili smo se istinskom uzitku. Svuda naokolo su tragovi ohladjene lave, povremeno se vide skoro potpuno zatrpani objekti. Rastinja ima jako malo, uglavnom ono prilagodjeno surovim uslovima. Sve deluje po malo misticno.
Dosli smo do glavnog platoa, odakle, ko zeli moze zicarom da se izvuce jos vise i dalje nekim specijalnim vozilima. Dosta je skupo i zahteva nekoliko sati.Mi smo se zadovoljili, setnjom po padinama prekrivenim vulkanskim kamenjem. Vrhovi vulkana su jos uvek pokriveni snegom.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/R6c4XyjR)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Silazak sa Etne na suprotnu stranu. Idemo prema Siracusi. Biramo varijantu da se malo promuvamo po unutrasnjosti kako bi izbegli autoput. Mada svi koji ga vozili, kazu da autoput na istocnoj starni Sicilije nije los za voznju...ostaje da proverimo nekom narednom prilikom.
U jednom trenutku zamisljen, promasujem skretanje, pa se vodim mislju skrenucu na sledecem ponudjenom skretanju. Prvo sledece kad sam video, odmah sam ga promasio namerno, mada ni sledece nije bilo mnogo bolje.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Prilikom dolaska u Sirakusu, koristimo se oprobanom tehnikom, pravo u centar. I opet uspeva, svi se razilaze i u roku od par minuta svi se vracaju parkirani.
Sto se tice starog grada, kao i obicno, prelepo. Moglo bi se tu potrositi mnogo reci na opisivanje, ali jedna slika govori vise od hiljadu reci.

(https://postimg.cc/N5rFHC0d)

(https://postimg.cc/FkYRGDVs)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/zyCfdLKW)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/21R6Fdbr)

(https://postimg.cc/tsjqVXwg)

(https://postimg.cc/tsNX3KGN)

(https://postimg.cc/w31TC4D9)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/xNNfLq9X)

(https://postimg.cc/3dprRyL6)

(https://postimg.cc/V52Lm9Fn)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Smestaj za veceras smo rezervisali u Ragusi. Na putu prema tamo nas zatice mrak. Pusacki deo ekipe staje na cigar pauzu, a nepusacki svraca u Modiku, da baci pogled.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)
Vec na samo prilasku ragusi, stari grad obasjan svetlima u noci, ne ostavlja nas ravnodusnima. Izgleda fenomenalno.
Smestaj je u starim zgradama, delimicno iskopanim u stenama, i sa velicanstvenim pogledom na stari grad.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Cim smo se smestili, idemo u setnju i na neko pice, da malo sumiramo utiske.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/xkN6D2jK)

(https://postimg.cc/sv3HBqKr)

(https://postimages.org/)

Dorucak u pecini, a kafa na stepenistu, a onda na motorima krug oko grada. Grad i preko dana deluje podjednako velicanstveno kao i po mraku.

(https://postimg.cc/N2Kr0GXf)

(https://postimg.cc/ZBKd1xKN)

(https://postimg.cc/wy6X9dF7)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Dobijamo instrukcije da posetimo dvorac Donnafugata, jer nam je takoreci na putu. Malo smo se promuvali okolo, ali nismo ulazili. Ubrzo, kada smo se vec obukli i seli na motore, vidimo da nema Cama. Cekamo ga u opremi na suncu. Posle nekog vremena, on se pojavljuje sa pricom da je nasao coveka iz Kraljeva koji tu radi i malo sa njom porazgovarao. Svet je mali. Inace, jedna od najupecatljivijih stvari na ovom putovanju bilo je cekanje Cama. To se desavalo uvek i svuda. Tako je jednom prilikom dok smo ga mi cekali, pojavio se odusevljen sa pricom kako je na nekom kruznom toku prelepo cvece, pa je on uzivajuci obisao jos neki krug...oko kruznog toka.

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/f3Mt9fdP)


Sledeca stanica je dolina hramova pored Agridjenta. Dovozimo se do ulaza gde deo grupe odlucuje da poseti hramove, a mi idemo do obale da potrazimo neko mesto gde bi popili kafu i malo iskulirali. To se ispostavlja da nije tako lak zadatak, debela je predsezona i deo pored plaze, gde inace ima gomila beach barova i restorana, samo retki su otvoreni.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Citat: doktor poslato 22 Novembar, 2018, 18:27
Dobijamo instrukcije da posetimo dvorac Donnafugata, jer nam je takoreci na putu. Malo smo se promuvali okolo, ali nismo ulazili. Ubrzo, kada smo se vec obukli i seli na motore, vidimo da nema Cama. Cekamo ga u opremi na suncu. Posle nekog vremena, on se pojavljuje sa pricom da je nasao coveka iz Kraljeva koji tu radi i malo sa njom porazgovarao. Svet je mali. Inace, jedna od najupecatljivijih stvari na ovom putovanju bilo je cekanje Cama. To se desavalo uvek i svuda. Tako je jednom prilikom dok smo ga mi cekali, pojavio se odusevljen sa pricom kako je na nekom kruznom toku prelepo cvece, pa je on uzivajuci obisao jos neki krug...oko kruznog toka.

[rofl] [rofl] [rofl] [rofl]

 [clapp]

Nakon poduzeg odmora na plazi, idemo prema Trapanju. Prvi deo puta je veoma zanimljiv za voznju. Smenjuju se brdoviti predeli prosarani zelenim poljima. Pravi melem za oci. Kasnije, put se polako pretvara u ravnicu i odmah odlucujemo da skrenemo prema unutrasnjosti.
U Trapani stizemo u vecernjim satima. Hotel je u imao veliku dvorisnu terasu okruzenu zidovima i ukrasenu zelenilom, pa smo tu napravili gozbu pre odlaska do grada.
Trapani se ne pominje bas previse, kada se prica o Siciliji, a grad odusevljava. U gradu smo naisli na pravu riznicu arancinija, tradicionalne sicilijanske hrane. U pitanju su kugle od pirinca sa safranom punjene slanim ili slatkim nadevom, pa pohovane. Sigurno da je priprema malo ozbiljnija od ovoga sto sam naveo, ali to je u sustini i ukus je kakav se samo pzeleti moze. Na ovom mestu je bilo bas puno izbora, nismo lako mogli da se odlucimo.
Jos jedan sicilijanski biser smo nasli u Trapaniju, Birra Moretti Siciliana. Inace standardnu verziju ovog piva volim jos od ranijih poseta Italiji, a ovu Sicilianu sam bas zeleo da probam, ali nismo nailazili na nju sve do sada. U ukusu se blago oseca pomorandza.
Zelimo da kupimo nesto pica da imamo na terasi pre spavanja, pa pronalazimo automat sa picem u nekakvom haustoru na setalistu. Pice se kupuje tako sto ubacis zdravstvenu knjizicu ili licnu kartu, da bi potvrdio da si punoletan i onda pristupas kupovini, ali samo na komad. Ne mozes da kupis vise pica odjednom. Tu smo morali da zamolimo neke momke da nam pozajme dokument da bi mogli da obavimo kupovinu, pa smo i njih castili sa po pivom.

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/dZDbcYrY)

(https://postimg.cc/34rM9pwW)

(https://postimg.cc/47WD0dKP)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/Lq3Kzv2r)

(https://postimg.cc/9z828xZ2)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Nakon jutarnje setnje, idemo da obidjemo stari grad Erice, na brdu tik iznad grada. Do tamo vodi stari uzani put prepun serpentina, koje se na pojedinim mestima spajaju, pa se iz jednog zavoja bukvalno prelazi u sledeci i to sve sa prilicnim usponom.
Gradic je sarmantan, ima predivni pogled prema Trapaniju.

(https://postimg.cc/LhX58gVH)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/nMgFVRzk)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/HjyGzpYw)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Spust iz Ericea je odlican. Dobar put sa lepim krivinama i fenomenalnim pogledom koji traje sve vreme spusta.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/BLMnS4z7)

Idemo u San Vito Lo Capo. Kada sam pripremao turu, ovo mesto mi je zapalo za oko, pa sam pozeleo da ga posetimo. U pitanju je zaliv sa dugackom pescanom plazom okruzenom planinama. Veoma zanimljivo mesto i dobra voznja do tamo.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Veceras pijemo pice u Palermu. Jos samo da stignemo do tamo. Lakse je reci nego uraditi. Drzali smo se voznje uz more koliko smo mogli. Ulazak u Palermo se oduzio mnogo vise nego sto je bilo ko od nas mogao da pretpostavi. Nismo imali predstavu koliko je Palermo veliki. Tek kada sam dosao kuci sam pogledao na netu.
Guzva u vise traka je pocela kilometrima pre Palerma. U svoj toj guzvi, kolone su zive, svi se premestaju iz jedne trake u drugu neprekidno. Dok gledas da izvuces zivu glavu, iskusavamo jedan lokalni obicaj. Vozila sa strane ne cekaju da se ukaze razmak izmedju vozila da bi se ukljucili, vec upadaju „bez pitanja“. Kada mi se to prvi put desilo, pitao sam se da li cu ziv stici do hotela, ali vec nekoliko stotina metara dalje, izbazdaris se na okolnosti i imitiras lokalce...sto i nije bas lako sa natovarenim motorom., ali ide. Posle, kad malo bolje razmislim, oni su taj obicaj usvojili, jer se rastojanje izmedju vozila ne ukazuje, nema ga...i oni koji zele da se ukljuce se samo snalaze. Drugi to prihvataju tako sto cim vide vozilo sa strane da se priblizava, lagano uspore bez zaustavljanja dok se  izvrsi radnja ukljucivanja i svi idu dalje. Kasnije nam je recepcionar u hotelu to potvrdio rekavsi da je to zvanicno najgori grad u Italiji sto se tice saobracaja. Od svih velikih i zagusenih gradova u kojima sam vozio, ovo je definitivno najludje.
Hotelu prilazimo sa zadnje strane kroz neku suludu cetvrt, prljavu, oronulih zgrada, i prepunu nekog polusveta. Kada smo se parkirali ispred hotela, samo smo razmisljali sta da radimo sa motorima. Medjutim, gazda hotela nam je obezbedio garazu u prizemlju za sitnu kintu. Kuriozitet je da druga strana hotela gleda na glavnu ulicu u Palermu, Via Roma. U hotel udjes sa strane iz jezivog kvarta, a prozor iz sobe gleda na centar grada.
Samo brzinsko raspremanje i idemo do grada. Malo smo se rastrkali, pa deo nas ide do nekog bara na aperitivo. To je italijanski obicaj gde barovi popodne ili predvece postave bar sa hranom i za jedan koktel mozes da se sluzis koliko hoces. U pitanju su salate, paste, kanapei, pizze i slicno, a ne neka konkretna hrana. Mada se i ovako moze fino zameziti. Kasnije idemo u neki jazz bar na cugu.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/0KznZ2RL)

(https://postimg.cc/FdWGjkqy)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Nije bas da imamo vremena na pretek, imamo danas lepu voznju, ali ipak idemo do pijace, da kupimo voce. Pijaca je u delu kvarta kroz koji smo dosli sinoc, nedaleko od hotela. Juznjacka atmosvera u svom najboljem i svom najgorem izdanju. Prodavci sa tezgi vicu iz sveg glasa, kao da su poludeli, a mi se smejemo toliko da nam nije dobro.

(https://postimg.cc/sBkY1S2M)

(https://postimg.cc/SjpPvYGQ)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Pakovanje pre polaska i poslednji pogled sa prozora na ulicu. Usamljeni kofer ceka pored drveta, dok se panduri malo dalje domundjavaju. Kaze Peca: pazi kad je bomba u koferu...Ubrzo je kvart blokiran i sve unaokolo evakuisano sa ulice i ogradjeno trakama, tako da su svi na bezbednoj udaljenosti.  Za to vreme, mi smo sisli da izvezemo motore iz garaze, pa mozemo da vidimo izbliza sta se desava. Dolazi policajac u specijalnom odelu za razminiravanje. Prilazi polako koferu, a i kako bi drugacije...jedva ide u onom odelu, lagano otvara kofer...i rukom javlja policiji da je sve u redu. Na svu srecu, bila je u pitanju lazna uzbuna. Oni istog trenutka otvaraju ulicu. Sve je trajalo manje od pola sata. Deluju da im ove situacije nisu strane. Nakon toga kaze Camo gazdi hotela: hotel ti je la bomba!

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Danas bi trebalo da predjemo na kopno, kako sutra ne bi gubili previse vremena. U tom smislu, rezervisali smo isti smestaj u Tropei, veoma nam se dopao u dolasku. Rezervaciju nam je obavio gazda hotela kako bi izbegli proviziju bookinga.
Izvlacenje iz Palerma traje dosta dugo. Nema onih ulica sa vise traka kao u dolasku, ali se prolazi kroz niz malih mesta, pa je guranje kroz kolone neizbezno. Cim smo malo odmakli od grada, krece uzivanje uz more.
Prva stanica je Cefalu. Parkirali smo se bas do plaze i u lokalnom kafeu narucili arancine i pice. Sisli smo na plazu i uzivamo kao da ce ovaj dan trajati vecno.

(https://postimg.cc/fVwDngjL)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Od Cefalu pocinje bas dobar put za voznju, more, pogled, krivine, dobar asfalt...savrseno.
Negde malo pre Mesine, svracamo da posetimo rt, Capo Di Milazzo. Dobar je pogled, lepo vreme, pa smo na zidicu napravili malu zakusku.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/67XH1Ddj)

(https://postimg.cc/9DT8bWqw)

Na ukrcavanje dolazimo bas u suton. Imamo vremena do ukrcavanja tek da se popije po pivce. Poslednji pogled na Mesinu. Zbogom Sicilija, probudila si nam sva cula, nadam se da se vidimo ponovo!
Do smestaja smo sprasili autoputem, vec je pala noc.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

putopis prelep  [clapp] [clapp] [clapp] [klanjam_se] [klanjam_se]
sta si koristio od navigacije i da li ti je pomogla?

Citat: MIGE poslato 25 Novembar, 2018, 11:58
putopis prelep  [clapp] [clapp] [clapp] [klanjam_se] [klanjam_se]
sta si koristio od navigacije i da li ti je pomogla?

Imali smo par navigacija, ja sam koristio Garmin Zumo 390, Boban 395, Aleksa 550...sve su pomagale, ali svaki noviji, u ovom slucaju 395, je bolje rutirao od prethodnika. Poboljsaju softver za rutiranje u svakom novom modelu. Ali da je bilo cuvenih Garminovih zajeba, jeste i to vise puta.

Jedino ¹to bi bilo bolje protiv saobraæaja je neka omanja jahta... ;D

Prvo jutro povratka kuci. Dobro poznati hotel, dorucak i kafa na suncanoj terasi.
Danas je dosta kilometara do barija, a uz to u planu je da posetimo Materu i Alberobelo pa prvi deo puta odradjujemo autoputem. Zacudo, nije lose za voznju. Kasnije se iskljucujemo i put nas vodi uz more. Kada smo se odvojili od mora prema Materi, predeli su postali veoma lepi. Oko nas su prostranstva uredjenih zelenih polja...sto bi se reklo kao windows XP.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

U Materi se rasturamo i muvamo se po gradu, malo uzivamo u basti kafea. Grad se sastoji iz novog dela, starog dela i veoma starog dela koji je dobrim delom napravljen u supljinama poroznih stena. Sve to izgleda veoma nesvakidasnje.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/9rm3VTdb)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/ts4BvN30)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/hQKYDWdv)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/zLL08D20)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Vreme lagano curi, a treba stici na trajekt na vreme. Idemo prema Alberobelu. Vec kilometrima ispred grada, prolazeci kroz seoske puteve, prisutne su poznate truli kucice. Skoro svako domacinstvo, ma koliko da je savremeno ili tradicionalno, u svom dvoristu ima jednu ili nekoliko ovih interesantnih kucica.
Kada smo stigli u Alberobelo, idemo u obilazak dela grada koji je citav izgradjen na ovaj tadicionalni nacin. Mnogo je veci nego sto smo u pocetku zamisljali. Sve deluje kao iz bajke, samo jos patuljci da se pojave. Kucice su toliko fotogenicne, da ne mozes da odolis da napravis hrpu slika. Uz najbolju volju nisam moga da odaberem manji broj, mada sve lice jedna na drugu.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/JDrgmCJn)

(https://postimg.cc/WF5y1Y67)

(https://postimg.cc/dDSXMX0s)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/bSGmNyvz)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/T5Wcvtk1)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Ostalo je jos da stignemo na trajekt. Ulazimo sa jedne strane grada i prolazeci kroz centar idemo na drugu stranu gde je ulaz u luku. Uprkos tome sto sam vise puta prolazio kroz Bari, na ranijim putovanjima, ovaj prolazak kroz grad na mene je ostavio utisak da je Bari veoma ozbiljan i lepo uredjen grad.
Na tom prolasku kroz grad, Camo se gubi, tj. nestaje. Prethodnih dana nije bilo prilike za kupovine, pa mu je ovde bila poslednja prilika, a nije mogao da odoli. To je moglo da ga kosta da zakasni na brod, ali sva sreca nije. Mi vec na palubi cirkamo pivo i cekamo ga da se pojavi...sve vreme se zezajuci na temu njegovog kasnjena ili bolje receno naseg cekanja njega na turi. I on se pojavljuje u zadnjem trenutku.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/m1GSRQKS)

Ozbiljni alkosi... :o ;D :-*

Ma jok... ;D samo ti se cini... [zvizdi]

Izlazak sa trajekta i povratak kucama. Samo jos da utvrdimo kojim putem. Idemo na sever, preko novog puta SH20 prema Gusinju, pa dalje prema Srbiji. Sve negde do Skadra je put samo da se prodje, ali ubrzo zatim pocinje pravi uzitak od puta. Iako sam ga prosao vec nekoliko puta, ne propustam priliku da se tuda opet provozam. Ovoga puta to se nametnulo kao najracionalnija odluka. Usput svracanje u selo Tamare, na kaficu, i na poznati vidikovac na zajednicko slikanje za kraj.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/VdK73YXH)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/CZ3kW2v2)

(https://postimg.cc/XB3FvC6c)

(https://postimg.cc/SYr9Yxy0)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/svgmPtbP)

(https://postimages.org/)

Na ulasku u Rozaje svracamo u „Zeleni raj“ na okrepljenje. Jos jedno od mesta koje posecujemo redovno kada smo u ovim krajevima. Vlasnik je profesor knjizevnosti, veliki zaljubljenik u prorodu i poznavalac ovih krajeva, od njega se uz casicu ili dve moze puno toga zanimljivog saznati.

(https://postimages.org/)

Voznja poznatim, ali nista manje lepim putevima prema kuci. Ibarska magistrala, koliko god puta da je vozim, ne prestaje da mi prija i da me pocasti uzivanjem. Preko puta srednjovekovnog grada Maglic, po tradiciji, svracamo u kafanu „Jerinin grad“ na klopu i razlaz. Pored toga sto tu kafanu redovno posecujemo, i vlasnik kafane nam je drugar i bajker, tu je klopa posebna poslastica, pa posle Italije itekako prija.

(https://postimages.org/)

Evo i nesto rekapitulacije putovanja...

Iako smo na putovanje krenuli ranim prolecem, vreme nas je posluzilo fenomenalno. Osim kratke epizode na pocetku putovanja prvog dana oko Mojkovca, svih drugih dana smo imali prelepo vreme. Temperatura kakva se samo pozeleti moze. Pravo prolecno prijatno vreme.
Sto se tice smestaja, osim prve noci u Italiji koju smo rezervisali iskljucivo iz razloga sto je bio praznik, sve ostale smestaje smo rezervisali u toku popodneva za uvece. Uvek je bilo u pitanju nocenje sa doruckom, kako bi tu na licu mesta doruckovali i popili kafu i izbegli trazenje alternativnih varijanti sa velikom grupom. Ukupni prosek za citavo putovanje je bio oko 23-24€ po osobi dnevno za nocenje sa doruckom.
Trajekt smo uzeli iz Draca, u tom trenutku iz Bara nije ni isao, a i kada ide cene su dosta skuplje, za nekih 30%. Cena karte za motor, dve osobe i spoljnu kabinu sa toaletom je bila 319€ povratna. Brod je bio OK, nista specijalno i nista losije nego inace. U odlasku smo kasnili zbog uzburkanog mora, a u povratku smo isli na vreme.
Motori su sluzili odlicno, bukvalno bez ijednog i najmanjeg problema. Gorivo je u Italiji dosta skupo, kako gde, a uz to smo se na jugu prvi put susreli sa varijantom da ako na jednom redu pumpi tocis sam je jedna cena, a ako tocis na drugom redu pumpi gde pise „servito“ i gde bi trebalo da budes usluzen je druga cena, veca oko 30 centi po litru. Tako da treba voditi racuna...Hoze je na samom pocetku dok jos nismo poceli da obracamo paznju na to, spontano stao u red gde pise servito, sam sipao, ali je morao da plati kao da je usluzen.
Putovanje u ovako velikoj grupi je proteklo odlicno, zapravo bolje nego sto je za ocekivati. Uvek nas je bilo puno za zajebanciju. Od pocetka je bilo neko nepisano pravilo da ne moramo striktno da se pridrzavamo voznje u koloni. Kad god neko pozeli da se odvoji ili prosto dinamika saobracaja tako zahteva, sastajemo se kasnije na nekom mestu. To je u principu dobro funkcionisalo, a i svi se vrlo dobro poznajemo i dosta smo se vozili zajedno, pa se u svakom trenutku zna sta moze da se ocekuje.
Sicilija...uh...gradovi, gradici, sela, bez izuzetka su prelepi. Priroda veoma raznolika, od ravnice i oranica, do planina, zelenih polja i tirkiznog mora. Cini mi se da bi svako mesto pojednicano moglo da bude predmet putovanja. Za ovako ograniceno vreme, puno toga smo prosli. Nakon par dana nije bilo lako setiti se svih mesta koja smo posetili. Naravno, puno toga je ostalo, bas onako kako i prilici, da postoji valjani razlog kada se ponovo krene u istom pravcu.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/dLRzxP0h)

(https://postimages.org/)

Divna tura i putopis. Mislim samo da ne bih propustio da svratim u Corleone ako sam vec tamo.

Citat: Boban_m poslato 27 Novembar, 2018, 21:34
Divna tura i putopis. Mislim samo da ne bih propustio da svratim u Corleone ako sam vec tamo.

Bilo je u planu, ali koliko sam video, u Corleoneu nema apsolutno nista, citava prica je da svratis da bi se slikao pored table...pa smo odustali, niko nije bio preterano zainteresovan.

Kako da povratimo Skadar i sve ostalo?  


Nego, mogao bi onaj Blagojeviæ da napi¹e koju reè, ili je njemu put bio previ¹e jednolièan i neuzbudljiv... :D

Odlièan putopis  [thumb_up]

Citat: Laziæ poslato 27 Novembar, 2018, 22:14
Kako da povratimo Skadar i sve ostalo? 


Nego, mogao bi onaj Blagojeviæ da napi¹e koju reè, ili je njemu put bio previ¹e jednolièan i neuzbudljiv... :D

Blagojevic otisao do Tirane da proveri jel sve u redu kako smo ostavili... :D

(https://postimg.cc/fJ57ZBXy)

Stiga pre tri dana, sve ok. Ugovorio  sam dve voznje za 2019 -tu, i da se ne zajebavajo mnogo sa ovim carinama.

©pijun bog te... :o ;D ;D ;D

U sklopu sajma privrede, bio i sajam vojske Albanije. Malo cudno, al tako je.

[zvizdi] :-[ ;D

Citat: doktor poslato 26 Novembar, 2018, 20:55
Vreme lagano curi, a treba stici na trajekt na vreme. Idemo prema Alberobelu. Vec kilometrima ispred grada, prolazeci kroz seoske puteve, prisutne su poznate truli kucice. Skoro svako domacinstvo, ma koliko da je savremeno ili tradicionalno, u svom dvoristu ima jednu ili nekoliko ovih interesantnih kucica.
Kada smo stigli u Alberobelo, idemo u obilazak dela grada koji je citav izgradjen na ovaj tadicionalni nacin. Mnogo je veci nego sto smo u pocetku zamisljali. Sve deluje kao iz bajke, samo jos patuljci da se pojave. Kucice su toliko fotogenicne, da ne mozes da odolis da napravis hrpu slika. Uz najbolju volju nisam moga da odaberem manji broj, mada sve lice jedna na drugu.

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/JDrgmCJn)

(https://postimg.cc/WF5y1Y67)

(https://postimg.cc/dDSXMX0s)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/bSGmNyvz)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimg.cc/T5Wcvtk1)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

(https://postimages.org/)

Bio sam tamo jos 1968 g. sa roditeljima upamtio sam da u tom kraju...kupole...oznacavaju broj dece...znaci nekada se za svako dete pravila...kucica....najpoznatije mesto...Truli

 [clapp] [clapp] [clapp] [clapp] [thumb_up] [thumb_up] [thumb_up] [thumb_up] [kralj] [kralj] [kralj] [kralj] [klanjam_se] [klanjam_se] [klanjam_se] [klanjam_se]