Sta stampa stampa

[misa-pei]

Sam Sremski front je bilo uni¹tavanje (pretekle) srpske inteligencije. Gurani da izginu "po zakonu".

[Ivicat]

Nisu uspeli da nas pobiju. Ali (skoro da) su uspeli nesto mnogo znacajnije.

Jedan nemacki zvanicnik je na saslusanju povodom bombardovanja Beograda rekao da im je prioritet bilo bombardovanje Narodne biblioteke Srbije. Zasto? Da se unisti nas najznacajniji spomenik kulture. Da bi se unistila i zatrla istorija Srbije.

Уништен је књижни фонд од око 500000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље (12–17. век), картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4000 наслова часописа и 1800 наслова новина, затим значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије. Осим тога нестали су сви инвентари и каталози.Из старе збирке рукописа сачувао се само један рукопис који је у том тренутку био ван библиотеке

[Slaninar]

Sam Sremski front je bilo uni¹tavanje (pretekle) srpske inteligencije. Gurani da izginu "po zakonu".

Jeste, ma ceo drugi svetski je pokrenut samo da se potamane Srbi, na radost zlih Hrvata! 

"Sremski front u istorijskoj nauci ocenjen je kao jedno od najte¾ih, najdugotrajnijih i najslavnijih boji¹ta u narodnooslobodilaèkoj borbi protiv okupatora i za osloboðenje Jugoslavije.

Proboj Sremskog fronta istorijski asocira na Proboj solunskog fronta 1918. godine. Posle proboja Solunskog fronta, srpska vojska je za veoma kratko vreme oslobodila Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru i sve zemlje koje su u¹le u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca te godine. I posle proboja Sremskog fronta, u sklopu zavr¹nih operacija u skladu sa op¹tom saveznièkom ofanzivom snage Jugoslovenske armije za kratko vreme, za nepun mesec dana oslobodile su celu teritoriju Jugoslavije."

[petar357]

A sto u tom junackom proboju Sremskog fronta ne svratise da oslobode Jasenovac?
Nego su ustase klale i satirale one preostale jadnike ubrzanim tempom dok se nisu 22.aprila odlucili na ocajnicki proboj u kome je od preostalih 1500 poginulo 90%.
A samo malo severnije je protutnjao "junacki" Sremskog front.
Boleo ih je djoka za Jasenovac.

[Ostoja]

@Petar357
E o tome imam informacije iz prve ruke, od mog matorog oca (91. godina mu je). Kad sam ga svojevremeno pitao pa ¹to ne razbuca¹e Jasenovac sve godine rata odgovor me je ba¹ iznenadio - "Mogli smo ih razbucati do doruèka, nikad nije bilo vi¹e od 100 usta¹a u logoru a okolo su bile znaèajne partizanske jedinice, na Baniji, u Slavoniji i preko Save u bosanskoj Krajini, ali POLITIÈKO RUKOVODSTVO SK HRVATSKE TO NIJE DOZVOLILO". Pametnom dosta.

[El Jefe]

imgurl

[mi¹ko_kolo]

Ali æ se uvek naæi oni auto¹ovinisti, koji æe reæi "pa bila je revolucija, bla, bla, bla..." Mamicu im komunistièku!

[Slaninar]

sve objektivni i emibentni istoricari.

a i generali. jasenovac na teritoriji ndh je bilo lako osloboditi?!

[Ostoja]

Da, bilo je lako, ne bi verovao. Za tvoju informaciju, iz tih sam krajeva a otac je jo¹ ¾iv, hvala bogu, tako da nema èla¾i-nema prevare....

[Ostoja]

Sam logor se nalazi na u¹æu Une u Savu, sa desne strane Une je potkozarje, izmeðu Une i Save je deo Banije, preko Save je Posavina. U tom ¹picu Una-Sava su bili partizani, ozbiljna formacija, u Potkozarju takoðe. E sad, ako neko iz Vovodine bolje zna od mog oca koji je bio tamo u to vreme, onda sam ja u gadnoj zabludi.

[Slaninar]

Sam logor se nalazi na u¹æu Une u Savu, sa desne strane Une je potkozarje, izmeðu Une i Save je deo Banije, preko Save je Posavina. U tom ¹picu Una-Sava su bili partizani, ozbiljna formacija, u Potkozarju takoðe. E sad, ako neko iz Vovodine bolje zna od mog oca koji je bio tamo u to vreme, onda sam ja u gadnoj zabludi.

Unutar nacionalistièkih krugova se èesto postavlja pitanje za¹to partizani nisu poku¹ali osloboditi zarobljenike logora. Srpska strana kao razlog navodi ¾elju da u tom logoru strada ¹to vi¹e Srba a Hrvatska komunistièku nebrigu o njihovim sudbinama pa se tako u Glasu Koncila moge naæi sluèaj "prema nekim izvorima" kad su partizani bombardirali vagone s zatoèenicima koji su "amnestirani" povodom dana osnivanja NDH,[50] no radi se o neutemeljenoj èetnièkoj i usta¹koj propagandi.

Èinjenice koje govore u prilog tome da je logor bilo gotovo nemoguæe osloboditi jesu:

    prostor logora nalazio se na moèvarnom podruèju, na dodiru Lonjskog i Mokrog polja koji su logorski sistem Jasenovca opasavali s istoène i zapadne strane. Sa sjeverne i ju¾ne strane logor se nalazio izmeðu rijeka Save i Strug koji je bilo gotovo nemoguæe forsirati prilikom eventualnog napada.
    u neposrednoj blizini logora nalazio se jedan od najbolje èuvanih ¾eljeznièkih pravaca u Europi (Zagreb – Beograd) kojeg su èuvali sistemi bunkera i njemaèki oklopni vlakovi.
    rijekom Savom plovili su brodovi maðarske dunavske flote.
    u logoru se nalazilo oko 1500 najokorjelijih usta¹a odanih Paveliæu i spremnih na borbu.
    eventualni napad na logor zahtijevao bi anga¾iranje ogromnih partizanskih snaga, od kojih bi veæina stradala pri prelasku rijeke Save. Osim toga prostor logora bilo bi nemoguæe dr¾ati pod kontrolom u ravnièarskom dijelu, sa kojeg bi se partizanske formacije odmah po zavr¹etku akcije morale povuæi, a logor bi nastavio i dalje djelovati.
    u blizini logora nisu se nalazile partizanske snage tolike jakosti koje bi uspje¹no mogle izvr¹iti napad na logor. Bosanski partizani na Kozari do sredine 1942. ojaèali su do respektabilnih razmjera za razliku od slavonskih s druge strane Save, koji do konca rata nisu bili u stanju izvr¹iti napade tolikih razmjera. Prva slavonska brigada osnovana je tek 11. listopada 1942. nakon kozarske ofanzive i razbijanja partizanskih jedinica na podruèju bosanske Krajine.

Vrhovni ¹tab NOVJ i POJ na èelu sa Josipom Brozom Titom bio upoznat s podacima o karakteru i strahotama poèinjenima u koncentracijskom logoru Jasenovac. Logorski partijski komitet koji je s vi¹e ili manje uspjeha djelovao tijekom gotovo cijelog perioda postojanja koncentracijskog logora Jasenovac, odr¾avao je na razlièite naèine tajne veze sa partijskim organizacijama na terenu (preko OK KPH Nova Gradi¹ka), izvje¹tavao o stanju u logoru, potrebama logora¹a i pripremao akciju samooslobaðanja logora¹a do koje bi do¹lo prilikom eventualnog partizanskog napada na logor. Upravo stoga Tito je izdao naredbu da se ispita moguænost napada na Jasenovac iz pravca bosanske Krajine i Slavonije do kojega nikada nije do¹lo. U njoj se izmeðu ostalog navodi:
Wikiquote „Ispitajte moguænost eventualnog napada na koncentracioni logor u Jasenovcu, gdje je bilo 10000 na¹ih zatvorenika, a sada je ostalo svega jo¹ oko 1500 ¾ivih drugova. Sve ostalo su poubijali usta¹ki banditi. Taj napad trebalo bi organizirati zajedno sa ¹tabom iz Hrvatske, ali tako da sigurno uspije.“
(Josip Broz Tito, 31. III. 1942.)

Ogroman broj partizanskih boraca i oficira imao je ili izgubio nekoga u tom usta¹kom logoru smrti. Motiv za oslobaðanje logora meðu borcima bio ogroman, ali su gore navedene realnosti bile ne¹to sasvim drugo. Kada bi i bile stvorene pretpostavke za izvoðenje takve akcije, dolazilo je do neuspjele realizacije. Primjer neuspjele akcije oslobaðanja logora Stara Gradi¹ka (za vrijeme trajanja banjaluèke operacije) na staru godinu 1943. kada su partizanske jedinice oslobodile Bosansku Gradi¹ku, a slavonski partizani bili zaustavljeni od jakih usta¹kih snaga (kojima su u pomoæ do¹le usta¹ke jedinice iz Lijevèa polja i zapadne Slavonije) kod sela Donji Varo¹ koje je udaljeno oko kilometar nizvodno od logorskog zida.[51]

Josip Broz Tito u Jasenovcu je bio dva puta. Prvi put odmah poslije rata, 1945, kad na tom mjestu nije bilo nièega osim ru¹evina koje su ra¹èi¹æavane. Uz njega je tada bio Ivan-Stevo Krajaèiæ, tada¹nji ministar unutra¹njih poslova Hrvatske. Drugi put Tito je u Jasenovcu bio izmeðu 10. i 11. kongresa SKJ. U dru¹tvu s njim bili su Edvard Kardelj, Milo¹ Miniæ i Du¹an Dragosavac. Tito je tada polo¾io cvijeæe pred Bogdanoviæev spomenik. Dogovoreno je da se o njegovoj posjeti ne izvje¹tava kako ga novinari ne bi salijetali i tra¾ili da se izja¹njava o broju jasenovaèkih ¾rtava.[52]

https://sh.wikipedia.org/wiki/Logor_Jasenovac#Odnos_partizana_i_Tita_prema_logoru_Jasenovac

[Slaninar]

I jo¹:

Upravnici logora i njihova sudbina

    Glavni èlanak: Poslijeratna suðenja u Jugoslaviji

Sistem koncentracionih logora Jasenovac je u egzilu osmislio Vjekoslav Maks Luburiæ, koji je bio i njegov prvi komandant. Prvi upravnik logora bio je biv¹i rimo-katolièki sve¹tenik Miroslav Filipoviæ, a kasnije Dinko ©akiæ.
Sprovoðenje Ljuba Milo¹a na suðenje pred Vrhovnih sudom SR Hrvatske 1948.

    Ivica Matkoviæ, upravnik logora Jasenovac (1942-1943), je uhvaæen i pogubljen od strane Jugoslovenske armije kod Celja 1945. godine.

    Miroslav Filipoviæ (alias Majstoroviæ), franjevaèki sveæenik i zloglasni usta¹ki zapovednik logora Jasenovac od juna do oktobra 1942. godine,[48] znan kao "Fra Satana" (kod Nijemaca poznat kao „Bruder Teufel“ – brat ðavo[1]), je uhvaæen od Jugoslovenske armije, osuðen na smrt i obje¹en u Zagrebu 1946. godine.[1]

    Ivica Brkljaèiæ, katolièki sveæenik, postao komandant logora u ljeto 1943. godine,[1] pogubljen.

    Usta¹ki glave¹ina Mirko Vutuc je pred kapitulaciju Njemaèke emigrirao u inozemstvo, ali je predan jugoslavenskim vlastima kao ratni zloèinac, osuðen je na smrt i strijeljan.[9]

    Ljubo Milo¹, drugi po rangu u logoru Jasenovac i komandant logora Lepoglava. Posle rata uspio je da pobegne u Austriju gde se ukljuèio u rad usta¹ke emigracije. U sklopu diverzantske akcije, ubacio se sa grupom usta¹a u FNRJ 1947. godine, ali ih je UDB-a otkrila i uhapsila. Posle kraæeg suðenja u Zagrebu, osuðen na smrt i obe¹en 1948. godine.

    Eugen Dido Kvaternik je bio nadle¾an za sve logore u NDH do 1943. godine. Emigrirao je u Argentinu, gde je poginuo u saobraæajnoj nesreæi 1962. godine.

    Maks Luburiæ komandant Usta¹ke Odbrane, koji se smatra odgovornim za sve zloèine poèinjene pod njegovim nadzorom u logoru, koji je poseæivao par puta meseèno,[49] pobegao je u ©paniju, ali je ubijen od jugoslovenskog agenta 1969. godine.

    Andrija Artukoviæ, kreator zakonskih uredbi koje su omoguæile genocid i teror nad stanovni¹tvom po rasnom, nacionalnom, religijskom i ideolo¹kom osnovu, nakon rata je pobegao u SAD, ali je izruèen Jugoslaviji, gde mu je suðeno. U Zagrebu je 1986. osuðen na smrt, no presuda zbog zdravstvenog stanja nije izvr¹ena. Umro je 1988. u zatvorskoj bolnici.

    Dinko ©akiæ, upravnik logora, je pobegao u Argentinu, ali je nakon pola veka izruèen Hrvatskoj, gde je 1999. godine osuðen na 20 godina zatvora. Umro je 2008. godine u zatvoru.

    Petar Brzica, zloglasni jasenovaèki koljaè, sudbina nepoznata.

[Ostoja]

Wikipedija?
Bravo.
Nemam komentar. Ma ko ¹ljivi ljude, ¾ive, koji su bili tamo, istina je samo ono ¹to pi¾e na Wikipediji, nikako ne traba verovati na ¾alost sad veæ malobrojnim svedocima...
Na toj istoj Wikipediji æe¹ naæi da je Prvi partizanski odred u Cro osnovan u Sisku o strane Hrvata rodoljuba....
Jebi ga, tri meseca ranije je Vasilj Gaæe¹a na ©amarici osnovao partizanski odred ali je zajeb ¹to u njemu  nije bilo Hrvata, kao ni u èuvenoj Sedmoj Banijskoj Diviziji do 1944.
Ako ti ka¾em da moj matori i dan danas zna ime svakog Hrvata  saborca i odakle je, hoæe¹ li verovati ili da pitamo Wiki....
Lako ih je zapamtio jer ih je bilo MALO.
Nema ljuti¹, ipak vi¹e verujem ¾ivim svedocima nego zvaniènom partijskom izve¹taju...

[PECA BMW]

I jo¹:

Upravnici logora i njihova sudbina

A svabe koje su pretekle su dobili sudjenje u Nirnber¹kom procesu .

A za ove ljude koje si naveo ne znam ko ti je izvor ali bas cu da proverim u transkriptima ( cim me temperatura popusti )..

[Slaninar]

Wikipedija?
Bravo.
Nemam komentar. Ma ko ¹ljivi ljude, ¾ive, koji su bili tamo, istina je samo ono ¹to pi¾e na Wikipediji, nikako ne traba verovati na ¾alost sad veæ malobrojnim svedocima...
Na toj istoj Wikipediji æe¹ naæi da je Prvi partizanski odred u Cro osnovan u Sisku o strane Hrvata rodoljuba....
Jebi ga, tri meseca ranije je Vasilj Gaæe¹a na ©amarici osnovao partizanski odred ali je zajeb ¹to u njemu  nije bilo Hrvata, kao ni u èuvenoj Sedmoj Banijskoj Diviziji do 1944.
Ako ti ka¾em da moj matori i dan danas zna ime svakog Hrvata  saborca i odakle je, hoæe¹ li verovati ili da pitamo Wiki....
Lako ih je zapamtio jer ih je bilo MALO.
Nema ljuti¹, ipak vi¹e verujem ¾ivim svedocima nego zvaniènom partijskom izve¹taju...

Veruje¹ taktièkoj proceni vojnika pra¹inara da je bilo lako osvojivo. To je ono ¹to osporavam u ovom sluèaju. Ja ne sumnjam da je on tako video situaciju. 

[Ostoja]

Cenim da sam te dirnuo u ne¹to ¹to te emotivno dotièe, ali razmisli malo, slabo poznajem NS a poènem da iznosim mi¹ljenja i tvrdnje maltene o tvom kuæom pragu, a ne poznajem ni ljude ni prilike i prostor i zatevam da samo to bude istina, pozivam se na pisane izvore, transkripte....
Brate, to je moj kuæni prag, nemoj ako boga zna¹.... Ne mo¾e¹ ba¹ u svakoj temi biti apsolutno ibformisan i najpametniji.
Da skratim daljnju raspravu, logor u Jasenovcu je mogao biti rasturen kolkio hoæe¹ puta, nije bilo dozvoljeno.
Pitaæu matorog sutra ko je taèno od komandanata i koliko puta tra¾io da se logor osvoji (i koje godine).
Ili da ipak pitam tebe i Wiki, a? BRATEEEEEE?

[Ostoja]

E moj deèko, taj pra¹inar je bio oficir, mlad ali oficir, ne bi verovao, zbog hrabrosti i vi¹estrukog ranajvanja je to postao. Pokojni stric je poginuo u partizanima 1944 (prvoborac). Dr¾i se ti lepo svoje Vojvodine i autonomije a ovo ostavi nekim drugim.

[PECA BMW]

Da skratim daljnju raspravu, logor u Jasenovcu je mogao biti rasturen kolkio hoæe¹ puta, nije bilo dozvoljeno.
Pitaæu matorog sutra ko je taèno od komandanata i koliko puta tra¾io da se logor osvoji (i koje godine).

Mene bas zanima , takve podatke nisam do sad cuo ..

[Ostoja]

Pitaæu matorog, zna taèno ko je i kada hteo da se to uradi, veruj.
Pa to u mom kraju znaju maltene svi iz tog doba.

[PECA BMW]

jbg o tome se nije pisalo pa nisam ni mogao da cujem ...

Jednom planiram i da posetim Logor i vidim to uzivo ...