Ćao, Anonimni posetioče
Stranice: [1]
Štampaj
Autor Tema: Becej - Buljarice  (Pročitano 1432 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
steevica
Voajer


Van mreže Van mreže
 Motor:
SUZUKI GSX750F
Lokacija: Bečej
Poruke: 17
Kvalitet: +1 (5%)
Zahvalnice: 0

25 Oktobar, 2011, 00:17 Ocena: +1
Ignoriši

Avgust,  2011.
Rešili ja i moja bolja polovina da se odvozamo do Crne Gore, da iskoristimo što sam prodao auto pa kako ćemo nego motorom. A motor Zmajaha  XJ 600 Diversion ( moj najbolji motor do sada ). Isplanirao sam da odemo do Zlatibora na susret,  tamo prespavamo i sutra preko brda. Petak, ujutro probudimo se naravno, popijemo kafu, vreme oblačno ali šta mari. Odem ja do benzinske pumpe, natankujem, dodjem kući, a vreme i dalje oblačno. Prikačim se na Internet da vidim kakvo je vreme u okruženju a ono na sve strane oblačno. Šta ćemo, pitam ženu, možda bi bilo pametnije da odgodimo polazak za jedan dan, pošto za sutra predvidjaju lepše vreme. Da mi krenemo ipak, kaže ona. Ja jedva dočekao. Mislim, o čemu pričamo, što mi treba još jedan dan da se ja sekiram.  Za pola sata povežem  stvari na motor, popijemo još jednu kafu, izljubim dete ( mladju ćeru ), javim se starijoj, koja je radila, i krenemo. Osećaj fantastičan  ( zadnji put sam, u istom društvu   imao duži put 1982-godine - Makarska , motor ČZ 350 - mladje generacije će se možda smejati ali odradio je bez greške, doduše, imali smo po 30 godina i po 20kg manje. No da ne davim .
   Sve je bilo lepo - do Temerinske Čarde. Za neupućene, to je nekih 20 km od Bečeja, odakle smo krenuli.   Kako smo je prošli, počela je kiša. Stanem u stranu, gledamo se, da se vratimo,   kako, nećemo živi ostati. Obučemo kišna odela i nastavimo. izašli iz Temerina, kiša stala, super. Stanemo na Vencu, a tamo poznanici, gužvaju sendviče, kažu idu u Užice, udaje im se ćerka. Pojedemo i mi naše sendviče, skinemo odela i nastavimo. Da ne dužim, ta ista odela smo do Zlatibora još pet puta oblačili i skidali.
   Kad smo stigli na Zlatibor, vrlo lako smo našli kamp, smestili se, popili po pivce, pojeli po pljesku i vrlo brzo smo polegali, šta ćeš, godine stigle. Sutradan, već oko 9 sati smo bili spakovani i krenuli put Crne Gore. Inače, da smo sačekali taj jedan dan, imali bi dan za putovanje bez ijednog oblačka. No, ne žalim se.  
   Drugi dan našeg putovanj je već bio duga priča. Vreme lepo, sunčano, put dobar, lepe široke ceste, lepe krivine, lepa priroda, hoćeš li više ? Uživanje u puno.    Negde posle podne smo stigli u Buljarice i smestili se.  Kamp Maslina, puno hlada, usluga u redu, jedino što je to više za porodicu sa malom decom. No to nama u stvari nije smetalo jer smo u kampu bili samo za spavanje - ostalo vreme smo se vozikali po obali . A vožnja po magistrali je priča za sebe. Žao mi je samo što nismo imali pasoše da odemo do Dubrovnika, a i dalje. Ruku na srce, ne znam kakva je situacija u tom delu Jadrana, ni da li su se strasti smirile. No, u svakom slučaju smo se lepo proveli i na ovom delu obale. Obišli smo i bivšu komšinicu, Jelenu, koja je udata u Baru.
   Obišli smo skoro celu crnogorsku obalu, i svuda nam je bilo lepo. Osim u Ulcinju. Tamo sam imao jedno neprijatno iskustvo i mislim da ga skoro neću ponovo videti.           Inace,  kako smo prosli na povratku iz CG. U cetvrtak ujutru , ustali mi , doruckovali, i usput kontamo da se kvari vreme. Pitanje : Da idemo ili ne ?  Ajde, maneš jedan dan, da mi palimo kuci. U roku od pola sata spakujemo stvari na motor, popijemo kafu ( mozda ne bas tim redom ) i krenemo ti mi lepo k kuci.  Idemo ti mi obalom, a ono duva neki vetar, dosta jak. Ajde proci ce, kontam. Prosli mi Sozinu i ONDA JE POCELO. Sine, kad smo izasli iz tunela, vetar da nas skine sa motora. Ne mozes voziti kako baca. Racunam, sacemo uci u kanjon Morace, pa ce tamo biti bolje. Medjutim, isto čudo, s tim da je i redovno zahladnilo. Stigli mi do granice, tamo gde se ceka zbog popravke puta, popili kafu da se malo ugrejemo, ( nismo mnogo cekali 30-40 min ) krenula kolona, mi je zaobisli-naravno,  dosli do samog prelaza, lepo ga presli i usli u Srbiju   , - u kisu. Kisa nas je pratila sa prekidima , veruj mi do Zlatibora. Nije bila jaka ali dovoljna da smeta. Jos je i bilo prilicno hladno tako da smo se smrzli ko zecevi. Kad smo stigli na Zletibor, otisli smo na onu poljanu gde smo spavali u odlasku ( na moto susretu ) , videli da mozemo opet tamo prespavati -nema guzve pa smo se spustili u selo. Tamo smo kupili sta nam treba ( i jednu votkicu ), zahvalili se jednom mestaninu, sto je hteo da nam omoguci spavanje za tricavih 20 E ( u Budvi smo nasli pun pansion za 10 E po glavi)   i vratili se gore ga postavimo sator.Bilo je oko 18.30 h. Kako smo ga postavili uvukli smo se u njega, popili onu votkicu, pokrili i, veruj mi nismo izlazili iz njega do ujutru.  A jutro, predivno, bez ijednog oblacica, jedino sto je bilo dosta hladno  . Spakovali smo stvari, sisli jos jednom u selo, kupili sira i kajmaka i krenuli kuci. Odatle smo imali lepo vreme, tako da smo lepo putovali ali odela za kisu nismo skidali.Sve u svemu, da smo sacekali 1 dan verovatno bi bolje prosli ali ne zalim se ni ovako - kada cu opet imati priliku da se vozim 600 km po kisi ( mislim, u odlasku do Zlatibora i u povratku, opet do Zlatibora). Grozno !!!      Mislim , HOOOOOOOOCUUUUUUUUUUUUU OPEEEEEEEEET !!!!!!!!!!!!!!!!!  J-bi ga, emotivan sam.  POZDRAV IZ BECEJA ,VOJVODINA, SRBIJA

P.S. Najveću neprijatnost sam doživeo baš na Zlatiboru - ugino mi fotoaparat, tako da jedva imam nešto slika.

Pa nisam baš početnik!!!
Boriša
Moto Manijak
*******

Van mreže Van mreže
 Motor:
Nema
Poruke: 12124
Kvalitet: +1329 (10%)
Zahvalnice: 94

Odgovor #1 - 25 Oktobar, 2011, 00:34 Ocena: 0
Ignoriši

 yahoo   policaja policaja

Stranice: [1]
Štampaj
Moto Manijaci  |  Putovanja, izleti, skupovi, klubovi  |  Putopisi (Urednik: Andreja)  |  Tema: Becej - Buljarice