Tema za bullshit

[DebeliZmaj]

https://kljucnekosti.wordpress.com/2015/01/02/momcilo-dorgovic-kapetan-misa-kako-je-postao-prvi-srpski-tajkun/
:
Momèilo Ðorgoviæ: KAPETAN MI©A – KAKO JE POSTAO PRVI SRPSKI TAJKUN

Jednom sam upitao blisku saradnicu aktuelnog tajkuna da li zna ko je Kapetan Mi¹a. Bilo joj je poznato da na beogradskom Studentskom trgu postoji zgrada nazvana Kapetan Mi¹ino zdanje, a za Kapetana Mi¹u niti je èula, niti je ne¹to znala. Naivno sam poèeo da sipam informacije o njemu, ali je nije interesovalo. Bila je tako sna¾no flasterisana za horizontalni daj-nam-danas-i-odmah, da su sve druge dimenzije za nju bile nepostojeæe.

Svakako da pohlepni snovi i glad za novcem stvaraju istoriju. Savremeni britanski istorièar Nil Ferguson je u delu «Uspon novca» (The Ascent of money) istakao da je finansijska istorija su¹tinska pozadinska prièa koja teèe iza zvaniène istorije, i – uslovljava je.
U aktuelnoj srpskoj kampanji protiv tajkuna, da li sluèajno ili ne, propu¹ta se da se istakne da su oni samo vidljivi oblici – kriminalizovane dr¾ave. Kada bi se svi tajkuni promptno osudili i egalitarno bacili u dugoveèni zapt, kriminalizovana dr¾ava postojala bi i dalje i regrutovala bi narednu generaciju tajkunèiæa. Znam da ima ornih za iscrpljujuæu raspravu ¹ta je prvo – koko¹ka ili jaje, da li je tajkun prvo stvorio kriminalizovanu dr¾avu ili se naknadno on ispilio iz nje. Jedno je sigurno – da bez saradnja sa mnogim nadle¹tvima, politièarima, poslanicima, slu¾bama, ne bi bilo ni tog neuhvatljivog «Ukletog Holanðanina» koji brodi po talasima uzburkane ¹tampe, iznenada se iz magle svakodnevice pojavljuje i na isti naèin nestaje, a naslovi mu cerekavo prorièu da samo ¹to se nije razbio o stenu na¹eg diènog pravosuða, ili samo ¹to se nije nasukao na tvrdi pod robije.
-Ne mo¾e se ovde napraviti nikakav veliki biznis bez dr¾ave, rekao mi je jedan na¹ biznismen, dok je pa¾ljivo razmatrao politièke i privredne prilike. Nije imao ¾elju da mi otkriva rupu na saksiji, vi¹e je to bilo mirenje sa sudbinom. Oni koji ne ¾ele da budu «ovce» i da se prepuste æudljivoj srpskoj Fortuni na milost i nemilost, moraju biti snala¾ljivi. Snala¾ljivost se sastoji u tome da dobijete dr¾avu za kuma.
A u mraku kumove duboke kese sija Ali – Babina peæina. Najveæa bogatstva nastaju u sprezi sa dr¾avom, ma koliko njeni graðani bili siroma¹ni. Bogatstvo je kod nas retkost, siroma¹tvo je masovno, i nije neuobièajeno da u isto vreme kada veæina graðana osiroma¹uje, tek nekolicina postaje bogata i sve bogatija. Mogla bi se uspostaviti neute¹na demokratska matematièka formula – ¹to je veæi broj siroma¹nih, to je manji broj najbogatijih. I ¹to manje u d¾epu imaju prvi, to vi¹e u d¾epu imaju drugi. U istoj dr¾avi. Jednima je majka, a drugima maæeha. I dugo dru¹tvo mo¾e biti èemerno zaostalo, bez ikakve nade na napredak, i da se upravo zbog toga u njemu fantastiènom brzinom stvore ogromna privatna bogatstva. Iskrsnu kao peèurke posle ki¹e. I na njima i oko njih ne cveta ni¹ta vi¹e.
Ne verujem u na¹u zvaniènu istoriju kako se predaje po ¹kolama i feljtonski i «patriotski» zasejava po medijima. Ponovo æu citirati Dubravku Stojanoviæ da je ta nauka kod nas na nivou predvojnièke obuke. Ukoliko bi se pratio «zvanièni» trag, nikako nam ne bi bilo jasno ¹ta nam se i za¹to ovo danas dogaða. Ako poku¹amo, meðutim, da pratimo trag novca, onda sve postaje mnogo razumljivije. Iza slavne istorije naæi æemo mafija¹ke obraèune, finansijska kumstva, opasne ortakluke u uzurpacijama, otimanja i preraspodele dr¾avnih trezora i fondova. Moæ i snaga dr¾ave neprestano su se davile u ¾ivom blatu divlje korupcije.
Ne, neæete se prevariti, ako pomislite da je tako i danas.
U osvitu srpske moderne istorije stoje jedan pored drugog Milo¹ i Mi¹a, jedan knjaz, drugi tajkun. Ali je i knjaz ¾eleo da bude tajkun, kao ¹to je i tajkun pri¾eljkivao da postane knez. Njihovo veliko prijateljstvo je trajalo sve dok tajkun nije iz zemlje i sa prestola najurio kneza.
Ne, neæete se prevariti ako pomislite da je ovo jedna savremena prièa.
Kapetan Mi¹a nema istra¾enu istoriju, ali ima mitologiju. Mitologijom je sakriven od istra¾ivanja. ©to je manje poznat, to je veæa slava. Tada¹nje mase siroma¹nih, tzv. srpski narod, nisu mogle ni da pojme kakvim je on finansijskim tehnikama baratao, niti kakvim se izvorima novca slu¾io. Njih je zaslepljivala pojavna strana njegovog bogatstva – kako je zapisao jedan savremenik «gde god bi se Kapetan Mi¹a pojavio, iz njega je curilo zlato».
Nema mnogo zapisa o tome ¹ta je on rekao, ili ¹ta je mislio. Izgleda da je bio æutljiv sve do pred kraj ¾ivota. Tajkuni ne prièaju, oni delaju. Sa jedne dagerotipije surovo nas gleda ko¹èata faca, i¹ibana letnjim i zimskim, dnevnim i noænim dunavskim vetrovima i ki¹ama. Pogled divlji, ne opra¹ta. Oko njega se ¹ire vuèja samoæa i led. Na tren mi se uèinio sliènim filmskom Franke¹tajnu. Ono ¹to ga je zbli¾avalo s ljudima bili su zajmovi, kamate, hipoteke, obligacije, provizije i cene, kombinacije raznih spekulacija, kupovina i prodaja, dakle nije bilo emocija. Imao je specijalca za privoðenje mladih ¾ena i devojaka, kao ¹to ih imaju i dana¹nji tajkuni. Izgleda da je bio izda¹niji od njih, jer ga nisu grdili za razvrat, veæ su ga hvalili na sva usta – eto, svakoj je, ovaj dobri èovek, davao miraz i udavao je. Postoji njegova slika i iz kasnijeg perioda, retu¹ a la Vienna, ali bogatstvo i vlast su ga tada veæ udesili da lièi na srednjoevropskog grofa. Sliène metamorfoze lika i garderobe pratimo i proteklih godina – uspon u hijerarhiji novca i moæi èudesno menjaju izgled, ali i odnos okoline prema njima, podanièko obo¾avanje je podstaknuto malim napojnicama i sitnim uslugama. Susret sa dr¾avnim fondovima preru¹enim u èarobnu vilu – Pepeljugu i njenu tikvu, snopom zvezdanog monetarnog praha, pretvara u princezu i mercedes.
Tra¾io sam dugo po raznim hronikama ne¹to vi¹e o njemu, i priznajem da sam dugo imao, kao i mnogi drugi, idealizovanu predstavu o Kapetanu, zavodeæi sebe pikarskom ¾ivotnom prièom trgovca-pustolova, gotovog da bude lik u kakvom romanu D¾ozefa Konrada. Pro¹le godine se slavilo dvesta deset godina od njegovog roðenja. Deljene su i nagrade. U ime humanizma i prosvete. Pretpostavljam da je na filantropsku predstavu o Kapetanu najvi¹e uticala njegova zadu¾bina, jedna od najlep¹ih zgrada u Beogradu. Verovatno se ne zna da je on tim èinom velikodu¹nog davanja preduhitrio «oteèestvo» koje bi mu, zbog njegovih politièkih me¹etarenja, palatu sigurno konfiskovalo.
Nedavno sam èuo da postoje Kapetan Mi¹ini memoari i da su objavljeni u Glasniku Srpskog uèenog dru¹tva. Uz pomoæ kolege na¹ao sam prilog u Glasniku broj 71, iz 1890. godine. Nisu, meðutim, to bili Kapetanovi memoari. Na osnovu selekcionisanih Mi¹inih bele¾aka i iz jednog du¾eg razgovora sa njim, Matija Ban je napisao tekst «®ivot majora Mi¹e Anastasijeviæa». A kada Matija Ban, taj dubrovaèki ga¹par, srpski pisac, beogradski mason, agilni nacionalni radnik i strastveni slovenofil, pi¹e, onda je svaka reè natopljena rodoljubivim patosom, osim kada prepisuje Mi¹ine bele¹ke sa brojkama hladnih obraèuna i suvog inventara poseda, kuæa, i èitavih oblasti. Tekst Matija Bana pre je pravi primer panegirika, nego prilog autentiènom prikazu ¾ivota takve kolosalne finansijske hidre kakav je bio ovaj tajkun. Malo ga spa¹ava jer je pisan za posebnu priliku, kao pomen, u op¹toj ¾alosti zbog Mi¹inog odlaska sa ovog sveta.
Oseæajuæi da mu se pribli¾ava suðeni èas i ¾eleæi da ga potomstvo pamti onako kako on ¾eli, Kapetan Mi¹a je prvo prona¹ao najboljeg majstora koji æe ga balsamovati, a zatim je pozvao penu¹avog Bana u svoje bukure¹tanske dvore i tri nedelje ga gostio i fascinirao anegdotama iz vlastitog ¾ivota. Takvu suzeronilaèku otrcanu prièu o tome kako se od siromaha postaje bogat mogu vam isprièati i dana¹nji tajkuni. Mo¾da æe se i oni balsamovati, ali halapljiva motivacija za brdom para ima koren u njihovoj nadi da æe savremena medicina otkriti sredstvo protiv umiranja, pa da budu spremni za besmrtnost ma koliko ko¹tala.
Kapetan Mi¹a je pri kraju ¾ivota shvatio da pravo plemstvo ne daju novac, ni vlast, veæ duh, da reèi knji¾evnika i pesnika ovekoveèuju. A Matija Ban gotovo da nije imao mere u pohvalama. Èak je napisao da je «taj èovjek poklonio, mo¾e se slobodno reæi, polovinu steèenog blaga na cijeli humanitarne i prosvjetne», mada uop¹te nije bio upoznat sa razmerama Mi¹inog blaga. I tako se raðaju legende. Odu¹evljeni, prigodni tekst Matija Bana bio je kasnije osnov za uzdizanje i mitologizovanje ovog srpsko-rumunskog tajkuna. Èak se kao primer njegove velikodu¹nosti navodilo ¹to je Iliji Gara¹aninu oprostio poveæi dug. U toj hvali nedostaje bitna informacija koja ra¹èarava ovu milost i èovekoljublje: Ilija Gara¹anin je bio dugogodi¹nji ministar i javne i tajne policije, u specijalnim vezama sa Rusijom. I naravno da nema tragova ko je tu kome i zbog èega sve bio vi¹e du¾an.
kapetan-misino-zdanje-1361704192-272719
Stvarni, zemaljski ¾ivot Kapetana Mi¹e u Srbiji, a van legendi i memoara iz druge ruke, izgleda drugaèije. Podsetio bih na stavove Koste Stojanoviæa (veæ sam na ovom mestu pisao o njemu) da je oslobaðanje zemlje od Turaka bilo motivisano ekonomskim interesima. Prièa o nacionalnom osloboðenju je kasnije nakalemljena. On je, takoðe, tvrdio da Srbija nije u¹la u red modernih dr¾ava zaslugama i evolucijom, veæ pre kao ruski mostobran na Balkanu. Dakle, u vreme kada æe, tada jo¹ uvek samo Mi¹a, eskalirati u regionalnog tajkuna, Srbija je bila u statusu raðanja, nepotpuna i bez ureðenog ¾ivota, kakav podrazumeva dr¾ava. Upravo u takvoj i zato ¹to je bila takva, podunavski trgovac dobio je gorivo za visoke finansijske orbite.
Knez Milo¹ je izbacio Turke iz skupljanja poreza i taj seljaèki znoj u obliku novca usmerio u ne¹to ¹to je nazvao Pokretnom i Nepokretnom kasom. Iz Nepokretne kase je davao zajmove «u oteèestvu èestitim ljudima… pod umeren interes». Ko su bili ti «èestiti ljudi»? Knez Milo¹ i njegovo odabrano dru¹tvo skorojeviæa, naèièkani raznim zvanjima i ordenima, koji su se trudili da se obogate ¹to pre i ¹to vi¹e. Nije ih zanimala proizvodnja, fabrike, radionice, mada se industrijska revolucija veæ ¹irila Evropom. Nisu stvarali radnike, zanatlije, majstore. Zanimali su ih sopstveni profiti, ke¹ i nekretnine – imanja po okolnim zemljama, zlato i novac u stranim bankama. Milo¹ je brzo video da je Mi¹a okretan i surov biznismen, lukav i oprezan, inicijativan i uporan, na pare krvo¾edan poput vuka. Ukljuèio ga je u svoje poslove, i ubrzo je Mi¹a, koga Milo¹ tituli¹e kapetanom, kasnije i majorom, dobio po preporuci kneza iz Narodne kase pozajmicu od hiljadu dukata.
Svi su bili zadovoljni i mirni dok se u jednom trenutku u kasi nije nakupilo preko milion dukata cesarskih. Broj du¾nika je stalno rastao i popeo se na 66, a meðu najveæim du¾nicima je bio Stojan Simiæ, koji æe ubrzo zajedno sa svojim bratom Aleksom imati odluèujuæu ulogu u pobuni protiv Milo¹a. Uveren sam da je sve ¹to je u kampanji protiv Milo¹a bilo reèeno o njegovoj samovolji i tiranstvu bilo inspirisano time ¹to se poveæoj grupi pohlepnih i zavidljivih na¹ao kao prepreka za u¾ivanje u tih milion dukata. Usledio je juri¹ buduæih tajkuna, koji su oteli i kasu i vlast i proterali i oca i sina iz Srbije. U prièu o «ustavotvorcima» ne verujem. Ta parola je bila alibi za ordinarnu pljaèku. Uostalom, narod ih je, bolje poznajuæi njihovu prirodu i karakter njihovog dela, nazvao imenom koje su i najvi¹e, zbog svoje bezobzirnosti i paktiranja s Turcima, zaslu¾ili – «osmanlije». Neko vreme su se i kolebali, da neko od njih mo¾e postati novi knez. Ali za buduæe tajkunske poslove vi¹e im je odgovaralo da imaju kneza-lutku s kojim æe da manipuli¹u i koji æe im odobravati zajmove i nositi odgovornost. Na presto su doveli Aleksandra Karaðorðeviæa i uspostavili novu dinastiju.
Voðama prevrata opra¹taju se stari dugovi i oni uzimaju nove zajmove u desetinama hiljada dukata. Prethodno najzadu¾eniji meðu njima – Stojan Simiæ podi¾e 50 hiljada dukata, a Kapetan Mi¹a narednih godina uzimaæe toliko zajmova da mu je u jednom trenutku dug bio u visini 80 odsto ostalih du¾nika. Tako je nastao «podunavski Rot¹ild». Dugove nisu vraæali godinama, a na kraju bi se sa dr¾avom prebijali sa po nekom od svojih mnogobrojnih kuæa.
Onog èasa kada se knez Aleksandar Karaðorðeviæ suprotstavio moænom Mi¹i, bio je po hitnom postupku smenjen. Od potkupljene srpske skup¹tine i njenog instantnog predsednika – srpsko-rumunskog dr¾avljanina Kapetana Mi¹e, srpski knez se spasio bekstvom u tursku tvrðavu na Kalemegdanu. Prava moæ u toj protodr¾avi bila je u rukama onih koji su iz Narodne kase za sebe pozajmljivali brda dukata. U toj prelomnoj situaciji Mi¹a je bio u dilemi da li on da se promovi¹e u kneza ili tron prepusti mu¾u svoje najomiljenije æerke – Sare Karaðorðeviæ. Zdanje na Studentskom trgu trebalo je da bude dvor za njegovog zeta i æerku. Planove su omele prista¹e Obrenoviæa i vratile Milo¹a u Srbiju. Kapetan Mi¹a, koga je knez Milo¹ vijao po rumunskim sudovima za dugove, morao je da be¾i i u neprilici, a s obzirom da je prvobitna namena postala nemoguæa, nesuðeni carski dvor je poklonio «svome oteèestvu».
Krajem 19. veka Milan Ð. Miliæeviæ je zabele¾io da «nijedan Srbin do sada nije mogao reæi da je, za svoga veka, zaradio toliko koliko je bio zaradio Kapetan Mi¹a». Hronièari tvrde da je u èasu njegove smrti imovina vredela oko 20 miliona franaka u zlatu, a da su njegovi naslednici u dvadeseti vek u¹li kao puki siromasi. Sve je oti¹lo, ka¾u, na putovanje, toalete, kocku na trkama, strane banje i kokote…
Prièa o Kapetanu Mi¹i zavr¹ava se zaista tu¾no. Njegova omiljena, najmlaða æerka Sara ¾ivela je ozlojeðena u Parizu sve do Drugog svetskog rata. ®udela je da se preko sina vrati na srpski tron i mnogo truda je ulagala u kampanje za obaranje Obrenoviæa. Pariske listove i dru¹tvo je snabdevala traèevima montirajuæi negativni imid¾ o kralju Milanu u francuskom dru¹tvu. Ali ne samo da njeni natèoveèanski napori da doðe na vlast nisu uspeli, nego je prevarom bliskog prijatelja umesto na groblje Per La ©ez, sahranjena u op¹tu raku, tako da je kao i novac njenog oca nestala bez traga.
Ali, ne treba preterivati u sa¾aljevanju, jer Mi¹in novac je bio i na¹ novac. Prièa bi se mo¾da sreænije zavr¹ila da je ulagao u srpsku privredu nego li u sebe i svoju porodicu. I valjda je to onda prirodni put tajkunskih para da nestanu u ni¹ta. Naèin na koje su dobijene odreðuje sudbinu onih koji ih imaju i oèigledno je da nije dovoljan samo novac da bi se postalo neko i postiglo ne¹to zaista vredno, ¹to bi i taj novac i njihove ¾ivote uèinilo smislenim.
Ne, neæete se prevariti ako pomislite da je ovo jedna savremena prièa.
---

[Major]

Ko ce ovo da cita.. 

[Darko]

Realno , koga boli tuki ...

[Major]

Realno , koga boli tuki ...

[Kostić]

o debeli zlojebu, jel mora¹ sve da donese¹ ovde. jebote kapetan mi¹a. neki dan sam mu pro¹o kroz bazu, pa lepo mu bilo mesto za ¾ivot

al koga zabole kurac za mi¹u i bazu

[misa-pei]

o debeli zlojebu, jel mora¹ sve da donese¹ ovde. jebote kapetan mi¹a. neki dan sam mu pro¹o kroz bazu, pa lepo mu bilo mesto za ¾ivot

al koga zabole kurac za mi¹u i bazu

Molim?

[DebeliZmaj]

Molim?

[Lazic]

Ode hvala debelom, gre¹kom...

Inaèe, sve je taèno za kapetan/majora Mi¹u... Srbi i vlast, isti andrak stotinama godina...

[DebeliZmaj]

jbt lazicu

[Lazic]

©ta sad, jebote Laziæu, smetam ti u tvojim trolovskim temama... Poznajem autora teksta par decenija, sigurno ne bi napisao da nije istina...

[Kostić]

o debeli zlojebu, jel mora¹ sve da donese¹ ovde. jebote kapetan mi¹a. neki dan sam mu pro¹o kroz bazu, pa lepo mu bilo mesto za ¾ivot

al koga zabole kurac za mi¹u i bazu

Molim?

ovaaaj... ma ni¹ta ja nisam imo pojma, al mi bilo simpa mesto, taj breg. lep pogled na dunav, brdo, ¹uma, miri¹e od dunava do majdanpeka na lipu... taj bio neki ajduk garant

[DebeliZmaj]

jbt lazicu

kako si opet omashio ``hvala``

[Lazic]

Doobro... Jeb'ote Laziæ... Jel sad bolje?

[Lazic]

jbt lazicu

kako si opet omashio ``hvala``

To nisam bio ja nego mislim Uragan...

[DebeliZmaj]

svejedno ti si kriv

[Ivicat]

http://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/stravicni-zlocini-nad-srbima-devojcica-dozivala-mamu-dok-su-je-muslimanski-vojnici/sppgmzy

[Kostić]

muvu mo¾ete da ubijete raèunom. raèun je te¾ak, ima mnogo nula i kad je opandrèi po glavi, neæe da joj bude dobro, umreæe i neæe vi¹e da vas uznemirava. raèun mo¾e da bude infostan, struja, mobilni, etc...

[mrle]

Ja sam stigao na Stavros, na¹li devetokrevetni apartman, ne koristimo jednu sobu, tri kreveta, 35e dan. Ima sve, ok. Inaèe iznajmljuju kroserice za vo¾nju po planini.

[DebeliZmaj]

ne kapiram zasto je tema o tajkunima otisla u bullshit ...
isto ko i da je jebeno obrisana a kao ne brisemo

[DebeliZmaj]

sta reci ...