Route des Grandes Alpes

[mi¹a bmw]

...

[mi¹a bmw]

I na kraju, u povratku Passo di Resia

[mi¹a bmw]

Toliko drugari!   

[goranvojska]

daj bre jos dA SE ZAGREJEMOna ovvaj minus.

[perlx]

Miso slobodno prosiri, nikoga ovo ne zamara!

[mi¹a bmw]

 Ok, hoæu, prikupim slike, pa preprièam put! 

[Hurricane]

..bratac, slike su bolesne! 

[joka]

Profi odraðeno!      

[Andreja]

Sjajne fotke!

[mi¹a bmw]

  Hvala drugari!

[mi¹a bmw]

 Po¹to sam kritikovan zbog malo teksta, a juèe na poslu nikog sa rado¹æu sam se prisetio celog putovanja, tako da odavde kreæe popravni!   :D :D :D
Na put smo trebali da krenemo iz Zrenjanina sa tri motora, Ja sa GS-om, Iske sa tek kupljenim Stromom i Filip sa Burgmanom 650. Filip je bio znaèajan èlan ekipe jer smo trebali par dana da provedemo u ®enevi, u stanu njegovog dede koji je tada bio na odmoru u Srbiji.
Plan smo promenili jer je u meðuvremenu Isketu stigla oprema u Ljubljanu, pa smo se dogovorili da on i Anita odu dan ranije, da on namontira kofere, vizir i jo¹ gomilu svega ¹to je pazario, a da im stvari ja donesem u Ljubljanu kod mog velikog prijatelja Du¹ana (Jager na forumu)kod kojeg smo svi prespavali.
Da odmah ne krene kako treba pobrinuo sam se ja, jer sam po polasku prelaziv¹i most na Tisi od silnog pakovanja shvatio da nisam poneo telefon!   [doh] [doh] [doh]

Mapa prvog dana

[mi¹a bmw]

Preko Baèke Palanke, Vukovara i Vinkovaca iza¹li smo na auto put kod ®upanje, u nameri da najdosadniji deo auto puta do Zagreba proðemo ¹to pre, pa da se kod Jagera popodne nalivamo pivom u Ljubljani.
Auto put dosadan, ja dremam, vozim vi¹e automatski i s vremena na vreme pogledam u ogledalo, Filip me lepo prati, sunèan dan, sve obeæava...
Ali... zamislih se ja ne¹to, kad pogledam u ogledalo, ja sam samcit, Filipa nema! Stanem u zaustavnu traku, zovem ga, a on ka¾e: Crko!
Ispostavilo se da mu je pukao kai¹ koji je majstor kao pre puta proveravao, i na kraju je zaglavio u motoru tako da vi¹e nije mogao ni da vergla. Vratim se do njega, da vidimo ¹ta nam je èiniti, i kada smo zakljuèili da motoru tu na putu nema popravke, ja siðem sa auto puta u Veliku Kopanicu, kupim mu par fla¹a vode, organizujem prikolicu iz Zrenjanina da doðe po njega i ostavim ga tu¾nog da èeka prevoz. pitanje je da li bih nastavio put koliko mi ga je bilo ¾ao, da nisam nosio sve Isketove i Anitine stvari, tako da sam u Ljubljanu morao stiæi.

[mi¹a bmw]

U Ljubljanu sam stigao predveèe, taman da Iske mo¾e ponosno da mi poka¾e nove kofere, vizir, bagster,za¹tite i sto èuda u koje je stukao 2000 evra u TC Moto shopu u Ljubljani. Ro¹tilj se veæ dimio, pivo je bilo ohlaðeno, tako da je nastavak veèeri protekao kako to obièno sa Du¹anom i bude.
Sutradan smo poranili, jer je plan bio proæi nacionalima celu severnu italiju,zbog skupih putarina.
Mapa drugog dana:

[mi¹a bmw]

Kao i sva moja putovanja, i ovo je zami¹ljeno kao low budget, ¹to znaèi ¹to vi¹e spavanja kod prijatelja, a kada to ne mo¾e, preko Bookinga ili Airbnb-a, ¹to jeftiniji sme¹taj, jer to automatski znaèi vi¹e goriva za vozanje. Ishrana je redovno po Lidl-ima, Hopfer-ima i slièno, a u krajnjoj nu¾di restoran ili picerija,ba¹ da ne bi pojeli ne¹to od opreme! 
Vo¾nja nacionalom uz obalu jadrana od Trsta do Venecije je ¾e¹æi smor, milion semafora, kru¾nih tokova, zbunjenih turista i gomila karabinjera sa radarima...
Snabdevanje namirnicama , lidl, negde kod San Dona di Piave...

[mi¹a bmw]

Po¹to sam preko Airbnb-a rezervisao sme¹taj u seocetu San Damiano di Asti (80 eura cela kuæa), cilj je bio da do mraka stignemo tamo. Ispostavilo se da je to predivno selo u brdima, a kuæa kao iz neke stare italijanske prièe, prelepa, èista i oèuvana.
Mlada i zgodna domaæica Julija nas je doèekala,malo proæaskala, dala kljuèeve i oti¹la.

[mi¹a bmw]

Te veèeri u selu je bila slava,odprilike kao na¹i va¹ari, a boga mi su i cene naduvali kao na¹i na va¹aru, tako da smo naivci platili 3,5 evra plastiènu èa¹u od 1,5 dl piva, a ispostavilo se da je litra belog vina 4 eura, br¾e bolje, sa Acom koji nam se tu pridru¾io dovezav¹i za dan iz Minhena,pre¹li na vino. Ispostavilo se da ba¹ ne mo¾emo da pratimo isketovu Anitu sa vinom, tako da je maltene ona nas odvela na spavanje.
Novi èlan ekspedicije Aca, sa njegovim Stromèetom

[mi¹a bmw]

E, svanuo je i taj dan, napakovani, sada sa tri motora, dva nova Stroma, i mojom matorom kravom krenuli smo put Francuske granice. Dana¹nji cilj je bio stiæi do poèetne taèke istorijske Route des grandes Alpes koja se nalazi u Mentonu pored Monaka, na Azurnoj obali, okvasiti pi¹e u moru, i zapaliti ka prvim prevojima na ruti.
Mapa:

[mi¹a bmw]

Do Borgo san Dalmazzo i nije ne¹to zanimljivo, dosta ravno, monotono, meðutim odavde kreæe vo¾nja, prijatno iznenaðeni kvalitetom asfalta, krivinama i predelima, nalo¾eni jurimo se sa nekim domorodcima na sportacima, ne po¹tujemo zlatno pravilo: NE KAÈI SE SA LOKALCEM! 

[mi¹a bmw]

Rutu od oko 400 km smo zamislili da iz Italije kod Limone Piemonte uðemo u Francusku, vozimo se jednim delom kroz planine, pa opet uðemo u Italiju, a kod Ventimiglie izaðemo na obalu.
Odluka je ispala vi¹e nego odlièna jer su veæ tu predeli fantastièni, a na mene je poseban utisak ostavilo seoce Breil sur Roya koje se nalazi u na predivnom jezeru okru¾eno visokim planinama. Hladovina u senci ogromnih drva na obali jezera neodoljivo je zvala na pauzu. Nakon par slièica jezera i pojedene èokolade kreæemo dalje u planine, ka Italijanskoj granici i Ventimigli.

[mi¹a bmw]

Put od Ventimiglie do Mentona je kratak, vozili smo malim putiæima uz obalu, a u Mentonu, èim smo ugledali prvu pla¾u, parkirali motore i pobacali opremu i uleteli u vodu, bar Aca i ja, dok je Anita ostala da se ubeðuje sa Ivanom koji je uporno odbijao kupanje, negodujuæi: ja sam bajker, do¹ao sam da se vozam,ne da se brèkam, hoæu u planine!

Vrhunac rasprave je bila scena koju sebi ne mogu da oprostim ¹to nisam zabele¾io kamerom je kada Ivan revoltiran Anitinom uporno¹æu da ga natera u vodu, oblaèi jaknu, rukavice, kacigu i u punoj opremi seda demonstrativno sa ukr¹tenim rukama kao besno dete na pla¾i pored teta u toplesu koje su ga zaèuðeno merkale!  :jee:

Nakon 20-tak minuta ubeðivanje je urodilo plodom, tako da smo se svi okvasili.

Kako je to bilo par dana posle masakra u Nici, ulice i pla¾e su bile pune naoru¾anih vojnika, pa je kupanje vi¹e lièilo kao da je u Bejrutu, a ne na Azurnoj obali.