Fotoreporta¾a "Paths of PLW", approx 1.700km, 4 zemlje CRO, BiH, MNE & SRB

[mkt]

lepo lepo

[goranvojska]

 

[fruitcake]

Dan treæi - Oèekujuæi Tita

Nedelju sam veæi deo dana proveo u gradu. Zbog problema sa internetom nisam uspeo u planirano vreme da postavim tekst i fotografije, ali ne vidim to vreme kao izgubljeno - naprotiv. Sa Danijelom (Mali Zmaj) sam pro¹etao malo gradom, popili smo kafu, lepo se isprièali, upoznao dva njegova drugara, tako da je to bilo lepo provedeno pre podne. ®elim da se zahvalim Danielu zbog nesebiène pomoæi, i ¹to me je doèekao kao brata, obezbedio mi je gara¾u za motor, primio me je u svoju kuæu na konaèi¹te, pomogao mi je oko problema sa kormanom, upoznao sa drugarima Oskarom i Zrilom, pokazao mi je i malo grad, uputio me ka Kozari, i naravno zbog dobrog dru¹tva Zbog svega ovoga sada mora da menja svoj nadimak u Veliki Zmaj jer mali zmajevi nemaju toliko srce Danijele, jo¹ jednom mnogo ti hvala na svemu. Takoðe i jedno veliko hvala Andreju na pomoæi oko sreðivanja le¾aja usred noæi
Moram da se pohvalim da sam probao Banjaluèki æevap od jagnjetine i mogu reæi da je ba¹ dobar.
Po podne oko 15h kada sam zavr¹io sa postavljanjem fotografija i teksta krenuo sam ka Kozari putem koji vodi ka Prijedoru. U poèetku sam se malo pribojavao policije ali po¹to sam veæ okasnio sa polaskom opet sam malo vozio preko dozvoljene brzine. Priroda je prelepa. Sreæa da je put relativno prav i bez o¹trih krivina jer sam vi¹e zverao okolo nego ¹to sam gledao ispred sebe. Ka nacionalnom parku Kozara skreæe se u mestu Kozarac i put vodi u planinu. Kako se priðe podno¾ju planine put iako je dvosmeran prilièno je uzak. Ko se vozio do vrha Avale zna koliko je taj put ¹irok. Ovaj koji vodi ka spomen parku je ne¹to malo ¹iri, ali kao ¹to sam veæ rekao dvosmeran je. Da stvar bude jo¹ te¾a put je veoma krivudav i neke krivine su veoma uske "lakatu¹e". Zbog svih ¹irokih puteva koje sam pro¹ao do tada malo sam bio u strahu. Do vrha Kozare mo¾da sam nekoliko puta vozio treæom brzinom, sve ostalo je bila uglavnom druga.

Napokon, izlazim na jedan veæi parking pri vrhu planine. Parkirao sam se pored radnjice koja prodaje suvenire i zamolio sam momka koji tu radi da mi prièuva motor. Pogledao sam oko sebe i bio sam iznenaðen koliko se taj plato tu odr¾ava. Malo ni¾e je hotel Monument koji je ili sagraðen ili renoviran relativno skoro. Veæ tu vidim nekoliko porodica sa decom koji su do¹li na izlet. Na suprotnoj strani od hotela su stepenice koje vode ka vrhu planine.








Optimistièno sam krenuo njima ali kada sam video koliko ih ima malo me entuzijazam da se ¹to pre popnem popustio. Gore na vrhu je, ako æemo utisak da svedemo na jednu reè, fenomenalno. Sve je savr¹eno oèuvano, trava poko¹ena, mali muzej sa leve strane izgraðen na padini izgleda kao nov, napravljen je i mali park za decu, video sam porodice sa malom decom koja se tu ¹etaju, mlade parove... A spomenik... Neverovatan! Seæam se da sam u osnovnoj ¹koli u knjizi video fotografiju spomenika i èoveka koji je u njegovoj blizini, i znao sam da je spomenik veliki, ali tek kada sam ga video u¾ivo shvatio do¾iveo sam tu velièinu. Izmeðu stubova koji daju oblik spomeniku klinci mogu da se provuku jer su spojeni samo u centralnom delu jednim betonskim valjkom. Uslovno reèeno svaki taj stub nezavisno stoji. Koliko je visok poku¹ajte sami da zakljuèite iz fotografija. Iza njega su prolazi koji vode u otvorenu prostoriju na èijim zidovima stoje imana boraca poginulih u bitci na Kozari. Slièno imaju amerikanci na zidu ¾rtava vijetnamskog rata. Na padini ispod spomenika je mali muzej koji je bio zatvoren. Njegova arhitektura mi se èini izuzetno moderna i neuobièajena. U tim malim sobama se nalazi pe¹adijsko naoru¾anje koje su partizani koristili, kao i razna dokumenta. Na jednom ulazu nalazi se top, a na drugom oklopno vozilo. Kao ¹to sam veæ rekao ovaj spomen park je odr¾avan i oèuvan, a porodice ga koriste i kao izleti¹te. Za klince je napravljen mali rekreativni park, povr¹ina ispred spomenika je toliko velika da se mo¾e igrati fudbal i da ima jo¹ prostora za publiku... Jednom reèju - fenomenalno. Sve izgleda kao da je Tito jo¹ uvek ¾iv












































Od Kozare koja je ostavila jak utisak na mene krenuo sam ka Bihaæu. U Kozarcu sam svratio do jedne radnje i na izlasku se upoznam sa barmenom iz kafica. Prièali smo o motorima i putovanju, o moto skupu koji su organizovali Hell Angels-i na Hrvatskom primorju itd. Dvadesetak minuta sigurno smo æaskali. Nastavio sam put opet malo ignori¹uæi ogranièenja brzine, treba stiæi do mraka u Bihaæ. Preko Prijedora sam stigao u Novi Grad i odatle prateæi reku Unu putovao sam ka Bihaæu preko Bosanske Krupe. Sve vreme sa moje leve strane u daljini bili su ki¹ni oblaci tako da sam morao da bar na ovoj etapi preduhitrim ki¹u. Poslednjih 40ak kilometara priroda je prelepa. Reka Una je skoro pa tirkizne boje, izuzetno èista. Na jednom delu sam morao da stanem i da fotografi¹em njene vodopade.






Voziti kanjonom ove reke je ne¹to ¹to bi svaki bajker trebao da proba ako se naðe u blizini. Prekrojite rutu jer zaista vredi proæi ovim delom. Vijugavi putevi u dobrom stanju, rekom sa jedne i visokim stenama sa druge strane pru¾a poseban oseæaj. Ove nove gume iz Gevare su se do sada pokazale jako dobro i nijednom nisam imao problem u toku vo¾nje iako sam pretovaren stvarima. Vozeæi ovuda mogao sam da se potpuno opustim i u¾ivam u vo¾nji.








Sinoæ oko devet sati uveèe stigao sam u Bihaæ, ba¹ u vreme kada se okupljala omladina, i momci i devojke, da gledaju zajedno Svetsko prvenstvo u fudbalu. Svi su bili u navijaèkim bojama i sa zastavama, kao da su krenuli na stadion da navijaju. Vozikali su se u krug i pevali kao kada se u Beogradu doèekuju na¹i reprenzetativci. Smestio sam se u motelu u samom centru gde sam upoznao fotografa Izeta. On skoro deset godina radi na turistièkoj promociji op¹tine Bihaæ bez podr¹ke drzave niti op¹tine. Sva pomoæ dolazi od prijatelja i ljudi dobre volje da podr¾e ne¹to lepo i korisno.

Danas pada ki¹a tako da je moj plan puta pomalo doveden u pitanje. Nije jaka ali opet kolovozi su klizavi. Gledaæu to sa ove strane - to æe biti pravi test za ove gume Ideja je da iz Bihaæa odem put O¹trelja i ka Drvaru, posle ka Jajcu i da rutu zavr¹im u Mostaru. Spomenik na Grmeèu æu morati da zaobiðem. 21 juna moram da budem u Beogradu, a ako reporta¾u ne zavr¹im do tada nastaviæu je odmah 22 ili 23 juna tamo gde budem napravio pauzu.

[mali_zmaj]

       drago mi da ti se svidjela Kozara i da si uspjeo stici do Bihaæa u neko normalno vrijeme! hvala na pohvalama,krivo mi je sto nismo imali vremena da te ugostimo bolje i da ti pokazemo jos nekih znamenitosti ovog djela R.Srpske i B.Luke,na smjestaj i spavanje uvjek mozes racunati,kao i svako sa ovoga foruma,ko je iskreni bajker!! nadam se da ces u nekom periodu ponovo u neki putopis,a sve su prilike da hoces jer si se zarazio i nema ti vise spasa!!     

[fruitcake]

Trenutno sam u Makarskoj. Juèe nisam imao moguænosti da apdejtujem putopis po¹to su bile velike ki¹e u Drvaru pa sam bio prinuðen da celo po podne provedem tamo. Slaba ki¹a me je pratila danas sve vreme puta, od Drvara pa skoro do ovde. Plan za dalje je sledeæi... Prvo i pre svega - kafa na obali Posle preko Mostara ka Tjenti¹tu i potom Nik¹iæ. A dok pijem kafu da rakpituliram juèera¹nji dan

[fruitcake]

Dan èetvrti - Prvo zasedanje AVNOJa mo¾e da poène!

Ki¹a se posle cele noæi padanja malo primirila. Proveo sam noæ u jednom motelu u centru Bihaæa i bio sam iznenaðen i cenom i uslugom. 20KM za noæenje u samom centru u sobi koja je nova mora se reæi da je prilièno povoljno. I ima sasvim dobru wireless konekciju tako da sam mogao brzo da okaèim fotografije i tekst. Ne, nije ovo bilo na tvoj raèun Veliki Zmaju I moram da ka¾em da je Ljuba iz PC Foto bio u pravu - ovaj fotoaparat je savr¹en za ovu fotoreporta¾u. Veoma lako i brzo sam se uhodao. I bio je u pravu kada je insistirao da ponesem na put jo¹ jednu bateriju. Ova jedna mi se ispraznila na pola puta od Bihaæa do Drvara. No, da krenem redom...

Dok sam ja lagano privodio kraju a¾uriranje Putevima NOBa Izet je do¹ao po mene da me odvede prvo do Spomenika ¾rtvama fa¹istièkog terora. To je bre¾uljak na samom obodu grada. Nije te¹ko doæi do tamo ali nije obele¾eno tako da ko ne zna samo bi stigao do jedne kapije pored nekog magacina i vratio bi se nazad ubeðen da je pogre¹io skretanje. Sam spomenik mene asocira na acte¹ke ili majanske skulpture. Interesantno je jer su drugaèije i okrenuti i nepravilno postavljeni. Ili bar ja nisam video neki patern. Sa tog bre¾uljka se vidi grad, a na oko 90 stepeni desno od tog pravca pogleda preko prevoja se nalazi èuveni Bihaæki vojni aerodrom. Da, isti onaj na koji su avionu sletali u brdo po prièi na¹ih oèeva i koji je u to vreme bio najskuplji vojni objekat u Evropi. Izet je i mene slikao tako da nisam morao da radim "selfie" kao na Podgariæu Kasnije smo krenuli ka Partizanskom groblju novom obilaznicom i odatle sam napravio poslednju dve fotografiju.






















Nakon toga stigli smo na Partizansko groblje. Male povr¹ine sa spomenikom, bistama i ploèama. Na ploèama poginulih partizana se vide imena raznih nacionalnosti. Oèigledno da je u to vreme bilo daleko manje bitno ko kako zove Boga i kojom molitvom se moli, i da li uop¹te veruje u istog.












Potom smo se vraæali ka gradu. U centru se nalazi muzej Prvog zasedanja AVNOJ-a. U tom trenutku nije radio ali je Izet u¹ao u Akademiju umetnosti i posle nekoliko minuta iza¹ao sa jednom gospoðom koja nam je otvorila muzej samo za nas. Spolja deluje oèuvano, a unutra deluje kao da æe zasedanje poèeti svakog trenutka. Ono ¹to nisam mogao da fotografi¹em zbog refleksije su zakljuèane vitrine sa postavkom autentiènih predmeta iz tog perioda. Pu¹ke sa urezanom petokrakom, dokumenti, pisaæa ma¹ina, i naravno èuveni "¹majser". Mo¾da je i dobro ¹to nisam to fotografisao jer ako neko od vas doðe u Bihaæ neka vidi i ne¹to ¹to ja nisam fotografisao. A onoga koga interesuje sigurno neæe biti razoèaran.


















Kreæem na put. Oblaèno je ali je bar suvo ¹to je najbitnije. Kreæem put O¹trelja kako bih slikao Titov voz i potom da se spustim ka Drvaru da bih posetio Titovu peæinu kroz koju se povukao kada su trupe Vermahta izvr¹ile desant na Drvar. Pozdravljam se sa kolegom i prijateljem, i gledam u kartu razmi¹ljajuæi koje su mi opcije za danas. Sada je veæ izvesno da neæu posetiti spomenik na Grmeèu veæ æu se koncentrisati da prvo doðem do Drvara i ako me vreme poslu¾i produ¾iæu do Jajca i kasnije do Mostara. Posle æu veæ videti. U ovom zaletu samo sam sipao gorivo, èak nisam ni svratio na jagnjeæe peèenje. A oni koji me poznaju vrlo dobro znaju koliko sam se ¾rtvovao i èega sam se odrekao Put i priroda su fantastièni. Znam, ponavljam se ali ¹ta æu kada je tako. Jedino parèe lo¹eg puta bilo je kada sam pre¹ao granicu kod Jasenovca dok nisam iza¹ao na novi autoput.
Prvi manji spomenik koji sam video na ovom pravcu je u malom mestu Vrtoèe na jednoj raskrsnici.








U nastavku putovanja nai¹ao sam na jedan manji spomenik koji stoji sam, bez ikakve kuæe u blizini. Taj spomenik posveæen je Prvoj partizanskoj eskadrili. Ranije je tu stajala jedrilica ili avion, a sada je ovaj spomenik. Pored njega prolazi samo ova magistrala na Medenom Polju. Po¹to sam opet "po¹tovao" ogranièenja brzine trebalo mi je malo vremena da se vratim i da ga fotografi¹em. Nisam se peo do njega jer sam ostavio motor na magistrali pa ne bih ba¹ da izazovem neki haos








Treæi manji spomenik poginulim partizanima nalazi se na par kilometara ispred u seocetu Pasije. Ono ¹to mi je bilo interesantno je da je levi deo spomenika pod drveæem dok je drugi na otvorenom.


















To je to za danas... Ki¹a uprevo poèela tako da je sada pitanje kada æu iz Makarske krenuti... Kad te 'oæe onda hoæe za sve pare

[Lazic]

Ipak je dobro ¹to sam zvocao za gume... Nego kako su se pokazale po ki¹i...?

[fruitcake]

Ipak je dobro ¹to sam zvocao za gume... Nego kako su se pokazale po ki¹i...?

Za sada super. Ali izgleda da æe pravi test biti danas tako da æu ti reæi po podne

Opet ki¹a... Uskoro kreæem iz Nevesinja ka Tjentit¹tu preko Gackog. Do spomenika ima oko 90 kilometara. Za put mi graðani ka¾u da je u dobrom stanju i da samo iznad Gackog ima uspon du¾ine oko 2km a da je sve ostalo manje-vi¹e ravno. Ako je tako onda verujem da sam za dva sata najvi¹e tamo.

[fruitcake]

Moram da pohvalim ljubaznost ljudi i u Nevesinju. Brzo su se organizovali da mi naðu sme¹taj kada sam stigao, a to je bilo skoro devet sati uveèe. I smestili su motor da ne kisne tokom noæi. U restoranu sinoæ sam popio espreso koji ko¹ta èetvrtinu evra, a jutros domaæa kafa i omlet sa ¹unkom, kaèkavaljem, namazom i salatom ukupno dva evra. Malo da iskuliram i kreæem ka Tjenti¹tu.

[OKi]

 

[Lazic]

Od Tjenti¹ta do Jadrana zaèas, greh bi bio ne osoliti dupe...

[fruitcake]

Od Tjentišta do Jadrana začas, greh bi bio ne osoliti dupe...

Već sam bio na Jadranu, o tom potom, doći će i to na red Pitao si me kako su se pokazale gume. Danas sam tri sata vozio po pljusku tako jakom da nisam video putokaz veličine 3 sa 4 metra i otišao na pogrešnu stranu. Skoro 20 kilometara u jednom pravcu od toga oko 11 po putu od drobljenog kamena. Po pljusku! Gume su se na asfaltu držale do jaja. U početku sam se bojao da će neka "pustiti" zbog težine i vode na putu ali se zalepile i ne puštaju. Nisam ih štedeo, uglavnom sam vozio četvrtom, nekada sam spuštao u treću kada su bile oštrije krivine. Pljusak me pratio od Nevesinja preko Gackog pa sve do magistrale ka Bileći.

[fruitcake]

Èetvrti dan, nastavak - Desant na Drvar

Kada sam stigao u Drvar vreme se kudikamo smirilo i ki¹a je prestala da pada. Posetio sam Titovu peæinu na koju su trupe Vermahta izvr¹ile desant. Na ulazu je tabla sa adekvatnim nazivom ulice i petokrata u travi tik pored suvenirnice. U podno¾ju peæine, taènije tamo gde poèinje uspon je muzej posveæen desantu na Drvar. U trenutku kada sam ja bio tu muzej je bio zatvoren, ali gospoða Vesna koja tu radi ka¾e da je lepo ureðen i da ima dosta autentiènih predmeta. Pored muzeja na samom ulazu stoji tabla na kojoj pi¹e "Titova peæina". Da biste do¹li do kuæe morate se popeti preko strmog kamenjara. Instalirani su rukohvati da bi se olak¹alo penjanje ali ni sa tim nije jednostavno. Stenje je o¹tro i povr¹ina gaza na pojedinim mestima je tek pola stopala.














Kuæa koja se nalazi na ulasku u peæinu je replika jer je prava kuæa stradala tokom rata devedesetih godina. Do zadnjeg dela kuæe mo¾e se proæi uz stenu i tada dolazite do improvizovane platforme koja vodi dublje u peæinu. Na kraju tog prolaza nalaze se re¹etkasta vrata koja su tu stavljena, kako su mi rekli, iz bezbednosnih razloga.












U postavci je jo¹ i ostatak tenka zbog kojeg je poginula partizanka Marija Bursaæ. Èuvena prièa o æebetu Ko ne zna neka malo gugla iliti nova-stara narodna poslovica "ko nema u vu-gla, ima u gugla"








Ostatak dana vam je poznat... Poèela je ki¹a koja do jutra nije prestajala. Ja nisam uspeo ni da update-ujem putovanje jer u privatnom sme¹taju u kom sam bio nije bilo konekcije.

[Kalesin]

 

[mali_zmaj]

ajd malo off topic oprostit æe mi peða!
koja je najveæa kletva na jednom putopisu!?
dabogda ne imao internet konekcije!
   

[fruitcake]

ajd malo off topic oprostit æe mi peða!
koja je najveæa kletva na jednom putopisu!?
dabogda ne imao internet konekcije!
   

hahahha, pa ne ba¹ kada se radi putopis po zavr¹etku putovanja onda je svejedno, ali po¹to sam ja zacrtao ovako da izve¹tavam dok su mi utisci sve¾i onda jeste frka malo ali, zapisujem tekst odmah i sreðujem slike pa postavljam kada za to imam prilike

[fruitcake]

Jedna informacija za Laziæa . Ove Full Bore gume ¹to sam uzeo iz Gevare motooprema.eu su proizvedene u februaru 2014. godine, dakle sve¾ije bi bile samo da su skinute direktno sa trake. Odlièno su se dr¾ale na putu po veoma jakoj ki¹i od Nevesinja do Gackog. O tome æu pisati kada budem rekapitulirao ¹esti dan puta, veæ sam poèeo da pi¹em tekst i iskustvo sa ovim gumama. Ali, prvo:

Peti dan - "Jel' onaj motor sa beogradskim tablama tvoj?!"

Dana¹nji dan je bio totalno lud. Probudio sam se veoma rano. Video sam da je stala ki¹a i odluèio sam se da se ipak vratim na O¹trelj i probam da naðem Titov voz. Preblizu sam da bih propustio takvu priliku iako rizikujem da ne doðem do Sutjeske do kraja dana¹njeg dana. Ako se desi da ne budem u moguænosti i do Nik¹iæa da stignem prenoæiæu kod spomenika. Imam ¹ator i vreæu tako da bi to bila savr¹ena prilika da je isprobam.
Veæ oko pola sedam ujutru iz Drvara krenuo sam nazad ka O¹trelju. Voz se ne vidi sa puta, ali dobar orijentir je gostiona. Najbolje je tu parkrati motor, odmah ispred ulaza. Sa desne strane je stazica koja vodi u ¹umu i posle pedesetak metara sti¾e se do voza koji je parkiran ispod nadstre¹nice.
















Sama gostionica je sagraðena 1908. godine i pre¾ivela je sve ratove do sada. Razne vojske su dolazile i prolazile a ona je opstajala. Podne ploèice su stavljene u prvoj polovini pedesetih godina pro¹log veka tako da je sve autentièno. Danas, ona ugo¹æuje prolaznike i putnike, i lokalno stanovni¹tvo. Moj drug Zoran ©eviæ mi je rekao da ako budem gladan obavezno tu da svratim jer, kako on ka¾e, tu je najbolja klopa u tom kraju. Bio sam u isku¹enju da probam ali sam morao da se dr¾im svojih "pravila putovanja" koja podrazumevaju kolièinski malu ishranu.






Po silasku nazad u Drvar na jednooj krivini sam fotografisao panoramu kako bih doèarao kakvo me je vreme sustiglo u ovom mestu prethodni dan.




U centru su dva spomenika za koje verujem da su zapravo delovi istog. Ovaj predstavljen kao zid, i na vrhu tog brda¹ceta je bio veliki spomenik u obliku pet velikih krakova koji su meni lièili na nakrivljene obeliske. Taj spomenik nije pre¾iveo rat devedesetih i sada izgleda kao ru¹evina neke manje zgrade rasut po livadi. To nisam ¾eleo da slikam.








Dalji plan je bio da stignem do Tjenti¹a vozeci se Jadranskom magistralom. Odustao sam od Grmeèa i Jajca po¹to sam veæ u zaostatku ali u planu ostaje da se sa Jadrana popnem ka Mostaru da posetim Partizansko groblje i dalje kao glavni cilj petog dana puta da stignem na Tjenti¹te. I kao ¹to sam veæ rekao da, ako me tamo uhvati noæ, isprobam vreæu iz Zeleno Drvo prodavnice. Prvi checkpoint bio je Knin i dalje Split ka Makarskoj. Na tom putu nai¹ao sam na spomenik-grobnicu poginulim partizanima u Polaèama.










Dalje sam krenuo ka Splitu. Put je kao nov i rade na njegovom pro¹irivanju. Iznenadio sam se koliko je Split veliki grad. Koliko sam uspeo da vidim sa magistrale ima mnogo novih zgrada. Hteo sam da napravim jednu panoramsku fotografiju ali zbog radova na putu nije bilo dozvoljeno zaustavljanje. Mada, verujem da bi bilo zabranjeno i bez radova jer je ipak to magistrala. Produ¾io sam dalje ka Makarskoj uletev¹i u saobraæajnu gu¾vu. Veoma sporo se vozilo i veæ sam poèeo da razmi¹ljam da ako se ovo otegne moraæu opet neplanirano da jurim sme¹taj. Sreæom, èim sam iza¹ao iz Splita i saobraæaj je bio daleko prohodniji. Vo¾nja motora uz more je fenomenalan oseæaj. Slana voda, sve¾ vazduh, sunce koje se stidljivo pojavilo malo pre ulaska u Split. Pred polazak drugar i kolega bajker Njanja (znam, pomalo ¹a¹av nadimak ) mi je skrenuo pa¾nju da putevi uz more mogu biti klizavi. Oprezno sam vozio neko vreme dok nisam video da gume imaju odlièan grip, a onda sam se vratio novonastaloj tradiciji: vo¾nji malo preko dozvoljene brzine. Ne znam koliko je vo¾nja trajala od Splita do Makarske. Meni se, po¹to sam u¾ivao, èini prekratko. Na¹ao sam zgodno mesto da se uparkiram, seo u kafiæ i krenuo da update-ujem fotoreporta¾u. Taènije, ono ¹to nisam stigao ranije da uradim - da postujem utiske i fotografije od prethodnog dana.






U jednom trenutku prilazi mi jedan momak, vidno fizièki spreman, kratko o¹i¹an, i pita: "Da li je ono tvoj motor sa beogradskim tablicama?" Pomalo zateèen pogledav¹i u pravcu motora ka¾em: "Jeste. Da li smeta?" A on odgovara: "Ma ne, nego pratim tvoju fotoreporta¾u, video sam da si postovao da si stigao..." i tako se mi upoznamo. Nikola radi kao vatrogasac u Makarskoj i uputio me je na spomenik Palima u NOB-u koji se nalazi na tri minuta hoda od kafiæa. Tu je sreo svog drugara koji nam se nakratko pridru¾io. Malo smo æaskali o ruti i jo¹ nekim stvarima. Kratko je ostao jer je iza¹ao sa posla da se upoznamo ali me je pozvao da doðem kod njega u vatrgasni dom ¹to sam naravno prihvatio. Oni su oti¹li svojim poslom, a ja sam brzo zavr¹io sa a¾uriranjem i postavljanjem fotografije, i uputio se ka spomeniku. Napravljen je 1982. godine u èast stradalima u NOB-u. Kada sam se pripremao za put ne mogu se setiti da li sam ga video na internetu. Veoma je lep i oèuvan. U centralnom delu je plato koji sa jedne strane okru¾uju ploèe sa imenima stradalim u borbi, a sa druge stoji sam spomenik.






















Po zavr¹etku fotografisanja spakovao sam opremu i oti¹ao do vatrogasnog doma. Kada se vozite Makarskom morate dobro voditi rauna. Veæina ulica su jednosmerne. Sedeli smo u bifeu doma i prièali o svemu i svaèemu, smejali se, u¾ivali, a pridru¾ili su nam se Drago i Nikolin kolega Mario pa smo poèeti malo zezati jedni druge, a kasnije je do¹ao i drug Tonæi Pivac koji je u Savezu Antifa¹ista Hrvatske. Pao je i dogovor da Nikolu udamo u Vojvodini Veoma lepo provedeno po podne, i nije mi nimalo ¾ao ¹to opet kasnim sa planom puta.
Ponovo sam upoznao super ljude kao u Drvaru, Bihaæu, pre toga konobara u Kozarcu, ekipu u Banja Luci i u Podgariæu.














Nikola i Mario su mi objasnili kako da doðem do graniènog prelaza koji je na najkraæem putu ka Mostaru. Ne¹to ja tu nisam dobro shvatio tako da sam produ¾io ka Ploèama i prelazu Metkoviæ. Veæ je bilo kasno i ¾urio sam koliko god sam mogao. Veèe lagano poèinje da pada pa sam odluèio da ne idem ka Partizanskom groblju veæ da se uputim ka primarnom cilju za danas. ©to sam vi¹e zalazio u kopno bivalo je sve hladnije. U jednom trenutku sam pogre¹io skretanje za Nevesinje. Vozio sam dobrih desetak kilometara dok nisam u¹ao u jedno bo¹njaèko selo. Duboko sam za¹ao dok nisam shvatio da to definitivno nije glavni put. Pitao sam grupu starijih ljudi da me upute ka spomeniku na Sutjesci i oni su mi lepo objasnili dokle da se vratim, kojim putem da idem i na koju deonicu da obratim pa¾nju. Krenuo sam da se vraæam ali sustignem policijski auto gde je ogranièenje 30km/h u naseljenom mestu. Taman kada sam pomislio da æu izgubiti jo¹ koji sat policajac mi mahne kroz prozor da ga preteknem i produ¾im dalje. Dok sam i¹ao ka Nevesinju veèe je veæ poèelo da pada i veæ je bila noæ kada sam stigao u grad. U restoranu sam se raspitao oko sme¹taja i ljudi su se organizovali da mi pomognu. Na¹li su mi sme¹taj i mesto gde mogu ostaviti motor.




Plan je bio da sutradan rano krenem put Sutjeske i napravim fotografije u vreme svitanja.

[fruitcake]

Dan ¹esti - Neuspeo prodor na Tjenti¹te

Plan od jutros je u potpunosti propao. Imam utisak da ¹to se vi¹e trudim da doðem do Sutjeske jer zaista ¾elim da vidim taj spomenik u¾ivo, kao i Kozaru, tako mi i problemi proporcionalno rastu. Krenuo sam iz Nevesinja rano ujutru po ki¹i misleæi da neæe biti toliki problem. Meðutim veoma brzo se pretvorila u pljusak zbog kog nisam video ¾uti putokaz velièine 2 sa 4 metra i krenem pogre¹nim pravcem. Primetio sam da put nije ba¹ najboljeg kvaliteta ali sam ipak nastavio dalje. Gume koje imam na motoru izuzetno dobro prijanjaju i odlièno "dr¾e". Izbor ovih Full Bore guma u Guevara Moto Shopu se pokazao kao odlièan. Da bih nadoknadio izgubljeno vreme i ¹to kraæe vozio po ovom nevremenu ne mo¾e se reæi da sam bio pa¾ljiv i obazriv. Posle desetak kilometara odjednom prestaje asfalt i poèinje put od posutog drobljenog kamenja. Bezuspe¹no poku¹avam da se orijenti¹em, ali ipak odluèim da nastavim napred. Posle otprilike sedam kilometara vidim stariju ¾enu kako stoji na prozoru jedne stare kuæe. Pozovem je i pitam za smer ka Gackom na ¹ta mi ona odgovara da treba da se vratim u Nevesinje i na samom ulasku skrenem desno. U trenutku sam bio u neverici ali ipak odluèim da je poslu¹am. Vratim se do benzinske pumpe u Nevesinju istim putem i vidim onaj putokaz koji mi je promakao zbog ki¹e. Mnogo vremena je izgubljeno, a ki¹a ne prestaje niti jenjava. Nastavljam put dalje ka Gacku u nadi da æe se vreme pobolj¹ati. A u glavi mi je samo da na Tjenti¹tu bude lepo vreme. Ne mora da bude sunca, samo ki¹a da stane, to æe biti i vi¹e nego dovoljno da bih fotografisao i odmorio se pored spomenika. ©to se vi¹e pribli¾avam Gacku vidim da su sve manje ¹anse za to. Ki¹a je toliko jaka da na pojedinim delovima puta prolazim kroz potoke koji teku preko kolovoza. Pred Gacko prolazim pored termoelektrane iznad koje su oblaci toliko tamni da me je cela atmnosfera podsetila na neku postapokaliptiènu scenu, kao da gledam neke slike iz video igara sa temom nesreæe u Èernobilu (daleko bilo). Ki¹no odelo poèelo da propu¹ta vodu, èizme su odavno mokre, a rukavice natopljene vodom. Stajem na benzinsku pumpu da potro¹im poslednjih 20 maraka na gorivo. Razoèaran i potpuno mokar shvatam da danas nema ¹anse da odem do spomenika na Sutjesci i posle krenem ka Nik¹iæu. Iznerviran, najvi¹e na sebe jer neæu ispuniti plan, odluèujem se da krenem na suprotnu stranu i uputim se ka Bileæi i tu preðem granicu sa Crnom Gorom.
Ka Bileæi i Trebinju put je prilièno prav i dobar. Posle petnaestak minuta vo¾nje ki¹a prestaje, ne¹to kasnije poèinju i oblaci da se proreðuju da bi u Bileæi vreme bilo idealno za vo¾nju. Sunèano, bez vetra, realtivno toplo, a kolovozi mestimièno suvi. Dr¾ao sam konstantnih devedeset kilometara na sat i motor kao da je klizio kroz vazduh. Posle one agonije od malopre ovo sada je prava psihoterapija i u¾ivanje. Stao sam na jednom uzvi¹enju pored puta iznad Bileæe na par kilometara od granice da fotografi¹em panoramu kako bih poku¹ao doèarati prirodnu lepotu i savr¹eno vreme za vo¾nju. ®ao mi je samo ¹to nisam mogao da zabele¾im onaj pljusak i napravim jednu sliku od dve fotografije kako bih vizualizovao taj kontrast u samo tridesetak kilometara.






Na granici kod Bileæe su me zadr¾ali i to je prvi put da sam proveo vi¹e od pet minuta. Problem je bio, kako mi je granièar rekao, u registarskom broju motora. Neki auto, mislim da je GM u pitanju ne znam iz koje zemlje, ima isti registarski broj kao moj motor. Pitao sam da li je to problem, a on mi je odgovorio da nije veæ da oni moraju ne¹to vi¹e da upisuju u raèunar. To je potrejalo oko dvadesetak minuta i ja sam potom nastavio svoj put. Buduæi da je do¹lo do promene sada je glavni cilj Nik¹iæ i spomenik na Trebjesi. Samo ¹to sam pre¹ao granicu nailazim na spomenik posveæen Narodnooslobodilaèkoj borbi u jednom selu. Ovo je prvi spomenik da vidim da se ne¹to na njemu radi. Posle velikih ki¹a temelj spomenika je poèeo da kliza ¹to je dovelo do velikog pucanja platoa i samog postolja. Op¹tina je izdvojila sredstva i zajedno sa me¹tanima poèela radove na sanaciji.




















Od tog mesta put vodi ka novoizgraðenoj magistrali. Pre ulaska na samu magistralu napravljen je put koji kao da je zamislio neki pasionirani bajker. Krivina za krivinom, smenjuju se leva i desna, kao da motor vozite slalom. Bilo je pravo u¾ivanje "vrckati" zadnjicom motora i obarati ga iz jedne krivine u drugu. Fotografije koje sam napravio ne doèaravaju adekvatno taj put i neæu ih postovati, odmah sam ih izbrisao. Mo¾da bi sa GoPro kamerom to izgledalo bolje ali sa fotoaparatom definitivno ne. Ali definitivno ovaj put je pod "must-do" za kolege bajkere, naroèito po lepom vremenu.
Dalje na magistrali sam nai¹ao na jo¹ jedan spomenik palima u NOBu koji deluje kao da je novijeg datuma, reako bih da je star svega par godina. Postavljen je tik pored puta sa malim platoom. Plato je napravljen od kamenih èetvrtastih ploèa koje su malo razmaknute a motor mi umalo nije pao kada sam silazio sa njega zbog boène nogare koja je pro¹la izmeðu kocki. Taj problem je re¹en postavljanjem kamena. Spomenik je lep i deluje moderno. Metalne ploèe i skulptura su èiste i jo¹ uvek nisu oksidirale. Krakovi spomenika jasno upuæuju pogled gde je centralni i najva¾niji deo. ©teta ¹to je trava ovoliko porasla u okolini spomenika, bilo bi bolje za slikanje. Kao za spomenik u Makarskoj ni za ovaj nisam znao da postoji. U blizini je odmori¹te i iskiristio sam priliku da fotografi¹em i par bajkera koji su tu napravili pauzu. To nije bitno za spomenike ali eto male trivie da ne budem kritikovan kako fotografi¹em samo ono ¹to je usko vezano za temu


















Sedam na motor, jo¹ uvek mokar i dajem gas. Ogranièenje varira od 50km/h do 70km/h, a ja ne spu¹tam ispod 90. Nadam se da na ovo malo puta do Nik¹iæa nema saobraæajne policije po¹to sam èuo da posebno "vole" bajkere koji prekoraèe brzinu. Prolazim Vukov most i ulazim u grad bez zaustavljanja i pisane kazne. Kreæem se kroz centar i po seæanju pratim bulevar do "tazbine". Ovo mi je druga poseta ovom gradu ali uspevam po seæanju da naðem put. Doèekali su me ¾ena, tast, ¾enina familija, mala Mica i sin Ga¹a Njih dvoje su se odmah popeli na motor, a malo potom su do¹li Ma¹a i Una. Slikao sam ih ali neæu to postovati da ne ispadne da se "¹lepam" na slatku deèurliju

[Lazic]

aj ne trubi nego stavljaj slike doèeka...

[fruitcake]

Mala ispravka, moja gre¹ka je u pitanju ali me je ispravio moj prijatelj Zoran ©eviæ Naime kod tenka u Drvaru nije poginula Marija Bursaæ veæ Mika Bosniæ kada je skinula æebe sa tenka. Hvala Zoki Izgleda da ja nemam ni u gugla ni u vugla