Etika ili Moral

[ЯЭВОЛУТИОН]

Hirurg koji je operisao mog caleta, radi jednu operaciju  Srbiji pa 10 preko u evropi.....covek je rekao sledece....da bih postao vrhunski  hirurg moras poceti da operises pre tridesete pa da do pedesete postanes vrhunski i tako narednih pet godina....iskustvo se stice ovde a novac u evropi....na zapadu tek sa 50 pocnes da radis a sa 55 budes iskusan....ne moze i znanje i pare na istom mestu.

[lawyer]

Eh sad, evo teme koja naravno pokreæe kenjatore, a tu pre svega mislim na sebe. Etika je vi¹eznaèna pojava, dok je moral pojava koja postoji svuda, ali u razlièitim oblicima i to:

Moral je oblik dru¹tvene svesti, koji zapravo nameæe norme prihvatljivog pona¹anja u odreðenom dru¹tvu, ali i u odreðeno vreme. Moral se menja vremenom, tako ne¹to ¹to je nekad u dru¹tvu bilo i vi¹e nego po¾eljno, postaje nepo¾eljno, dok je obrnuto znaèajno reða pojava. Moralnost se oblikuje putem socijalizacije, jer na moralne vrednosti dru¹tva utièu: geopolitièki faktori, stepen razvoja pojedinog dru¹tva, biolo¹ki faktori, religija, kultura, inter-kulturna razmena sa drugim narodima i drugi, ali u manjoj meri.

U Crnoj Gori je do pre 100 godina krvna osveta bila rasprostranjena, dru¹tveno opravdana i èak po¾eljna reakcija na ubistvo ili drugo zlo naneto èlanu u¾e ili ¹ire porodice, iako je bila protivzakonita. U pravnoj literaturi postoji znaèajan broj radova u kojima se razmatra kako stati na put privatnoj reakciji i zameniti je dr¾avnom. Èak i danas se de¹avaju ovakvi sluèajevi.

Takoðe je religija je znaèajan faktor: u Evropi æe vam proseèan stanovnik bilo koje zemlje jasno reæi da je vi¹ebraènost nepo¾eljna, ali je poligamija u zemljama ¹erijatskog prava, ne samo dozvoljena, moralna, po¾eljna, nego se i aktivno podstièe. Poliandrija (vi¹ebraènost ¾ena) je postojala na Mar¹alskim i Marke¹kim ostrvima, a i danas postoji na Borneu i u Eskima na Grenlandu. Ovde dodu¹e religija nije faktor, veæ biolo¹ki faktor, odnosno veæi broj mu¹karaca u odnosu na broj ¾ena.

Ono ¹to nepovratno utièe na moral svakog dru¹tva su te¹ke istorijske okolnosti sa kojima se odreðeno dru¹tvo u odreðenom vremenu suoèava. Na primer, da ste 1970-tih pitali bilo koga u SFRJ da li je moralno ubiti èoveka i prisvojiti naðenu torbu sa novcem, odgovor bi nedvosmisleno bio ne na oba pitanja u velikoj veæini sluèajeva. Kada biste danas postavili ista dva pitanja, odgovor na prvo bi i dalje bio da, ali mislim da bi u anonimnoj anketi velika veæina graðana Srbije zadr¾ala pomenuti novac za sebe.

Isto je i sa pitanjem npr. braène prevare. Ne verujem da veliki broj ljudi to i dalje smatra nemoralnim, taènije sa novim generacijama, mislim da æe prevara biti uobièajena pojava. Dovoljno je da pogledate oko sebe.

Etika ima vi¹e znaèenja:

1. Etika kao filozofska disciplina (uèenje) o moralu i etosu;
2. Lièna etika oznaèava moralnost svakog pojedinca u okviru bilo pojedinog dru¹tva, bilo svetske zajednice svih naroda u zavisnosti kako se posmatra;
3. Profesionalna etika, koja je za svaku profesiju razlièita, a podrazumeva skup lege artis pravila koja se moraju po¹tovati u cilju za¹tite profesije.

O etici u prvom smislu neæu pisati, kako zbog svog relativno ogranièenog znanja filozofije, tako i zato ¹to mislim da tema nije smaranje na temu morala i etike.

Liènu etiku gradi svako od nas za sebe, a na osnovu liènog iskustva; razlièita je od pojedinca do pojedinca. U nekim sluèajevima predstavlja pro¹irenje i preciznije odreðenje moralnih pravila: Ne ubij ---> ne povredi ---> ne uèini na¾ao ---> za¹titi ---> pomozi u nevolji. U nekim sluèajevima predstavlja potpuno odbacivanje moralnih normi: Ne kradi Svi kradu ---> mo¾e doneti korist ---> za¹to da ne?

Profesionalna etika bi trebalo da unapredi profesiju, ali i za¹titi one koji su korisnici profesionalnih usluga. Pojavila se pre svih u medicini, a kroz Hipokratovu zakletvu èiji je osnovni postulat: Ne uèini na¾ao. Na¾alost, vidi se i kroz snimke koje je @UFF postavio, da ljudska vrsta pri izvoðenju eksperimenata nije bila ni naroèito humana, niti moralna.

Primer jeste naravno pona¹anje èuvenog neèoveka dr Mengelea, ali i recimo eksperiment sproveden nad malim Albertom:


Baby Albert Experiments

Albert je inaèe bio dete dojilje koja je radila na institutu za invalidnu decu, koje su izabrali za eksperiment po sopstvenom nahoðenju 1919. godine. Proizvodili su jake zvukove, kako bi ga uslovili da se pla¹i laboratorijskog pacova, a kasnije i medicinske opreme, mantila i na kraju svega ¹to je belo. U tom dobu, jaki zvukovi kod dece mogu izazvati fras, koji opet u kasnijem ¾ivotnom dobu mo¾e dovesti do te¹kih bolesti i/ili stanja kao npr. epilepsije. Meðutim Albert nije nikada do¾iveo kasnije ¾ivotno doba, jer je umro u ¹estoj godini od hidrocefalusa. Kako nije roðen sa ovim stanjem, to znaèi da je neki od faktora njegovog ¾ivota doveo do razvijanja simptoma hidrocefalusa - zaèudo infekcije centralnog nervnog sistema fungusima, bakterijama ili virusima mogu dovesti do razvijanja ove te¹ke bolesti. Ako znamo da su zeèji izmet, izmet pacova i golubova prepuni ovih uzroènika bolesti, mogli bismo (ali i ne moramo nu¾no) sam eksperiment dovesti u vezu sa Albertovom smræu.

Ovaj eksperiment je ¾estoko napadan kao etièki neprihvatljiv, ali èinjenica je da se jako malo znalo o medicini u to vreme; penicilin je otkriven tek 1928. Medicinski eksperimenti nad zatvorenicima su bili u punom zamahu svuda u svetu, a mehanièka kastracija silovatelja ¹iroko rasprostranjena. Sve ovo je bilo dozvoljeno i po¾eljno zarad razvoja nauke, sve do pojave masovnih eksperimenata nacista u II svetskom ratu, kad je èoveèanstvo konaèno usvojilo osnovna naèela na kojima æe kasnije nastati ljudska prava. Inaèe, eksperiment nad malim Albertom je do dan danas najcitiranije istra¾ivanje u psihologiji kao nauci.

Danas bi bilo potpuno nezamislivo da neko smatra da je ovakav eksperiment u skladu sa etikom, pa èak ni sa moralom; o humanosti da ne govorimo.

Vraæam se nazad na moral, kako bih se osvrnuo na me¹anje pojmova psihologije mase i morala u nekim od postova:

Kao ¹to napisah jedna od osnovnih moralnih zabrana glasi: Ne ubij. Svi se oko toga sla¾emo, ali ¹ta se de¹ava kada uobièajeno dru¹tvo stavimo u vanredne okolnosti? Koje?

Ratno stanje

Naime, postoji skup pravila koja su definisana u meðunarodnoj zajednici kao pravo rata, a odnosi se na vojsku i vojne jedinice. Meðutim, samo su odreðeni èlanovi dru¹tva upoznati sa ovim pravilima, a u veæini ljudi prorade osnovni instinkti za pre¾ivljavanjem - to je sasvim normalno. Tada je uvek pravilo spasi ¾ivu glavu, a posle razmi¹ljaj ¹ta æe biti, te moralnih obzira prema neprijatelju nema. Inaèe meðu pripadnicima iste zajednice, ratno stanje dovodi do poveæanja po¹tovanja moralnih pravila, pa èak se de¹ava da se stepen solidarnosti poveæa do te mere da ne mo¾ete da prepoznate ljude koje inaèe susreæete svaki dan - meni se ovo desilo, a vama?

Za vreme rata normalno je ubijati neprijatelje, po¾eljno, a kroz istoriju veæine naroda èesto i slavljeno na najrazlièitije moguæe naèine, od epskih pesama, preko spevova, pesama, proze do slika, muzike i filmova.

Na sreæu, u takvim sam godinama, pa nisam morao da pre¾ivljavam ratne strahote koje su neki èlanovi foruma na¾alost morali, èak i vi¹e puta. Kad se naðete na borbenom polo¾aju, suoèavate se sa situacijom da dobijete nareðenje koje je suprotno svim normama: moralnim, zakonskim, pa i normama liène etike. Ako ne izvr¹ite takvo nareðenje, mo¾e vam biti presuðeno po kratkom postupku (preki sud) na licu mesta, a ako ga pak izvr¹ite mo¾e vam biti suðeno po okonèanju rata. Mo¾emo li sa moralne uzvi¹ice suditi ljudima koji su naèinili jedan ili drugi izbor? Nikako.

Meðutim i u obiènim okolnostima, oseæaj za moralnost i liènu etiku mo¾e biti potisnut sa psiholo¹ke strane, kada se udru¾eni sa velikim brojem pripadnika sopstvene zajednice borite za ostvarenje nekog zajednièkog cilja. Tada psihologija svakog pojedinca u toj masi biva zamenjena psihologijom mase. Masa ima moæ da promeni odreðene èinjenice u ¾ivotu svakog dru¹tva, a bez pojave psihologije mase, revolucije koje su se dogodile se nikada ne bi odigrale (inaèe, argument psihologije mase se mo¾e primeniti i na one revolucije za koje se tvrdi da su inscenirane, napominjem za ljubitelje teorija zavere, jer je masom lak¹e manipulisati nego velikim skupom razlièitih pojedinaca). Osnovna ideja Frojdove teorije o pona¹anju mase je da se ljudi u masi pona¹aju drugaèije od ljudi koji razmi¹ljaju individualno. Misli pojedinaca dru¹tvene grupe se spajajui i tako stvaraju jedinstven, grupni naèin razmi¹ljanja, ¹to bi za posledicu imalo stvaranje entuzijazma kod svakog èlana grupe, te pojedinci postaju manje svesni (odnosno nesvesni) posledica svojih dela. Ova ideja je razraðivana u psihologiji na razlièite naèine, te se dolazi do razlièitih zakljuèaka, ali va¾i za sve teorije isto - masa nema moralne obzire.

I na kraju, moguæe je promeniti moralne (i etièke) nazore svakog pojedinca, pa i celog dru¹tva. Jednostavno je potrebno suoèiti svakog pojedinca sa posledicama lo¹e socijalizacije. Naime, ako uzmemo za primer da predrasude i diskriminacija nisu uroðeni, veæ steèeni, to bi znaèilo da svoje bezrazlo¾ne negativne stavove prema drugima mo¾emo promeniti. Oni koji imaju najvi¹e uticaja na na¹e formiranje liènosti nam èesto prenose i negativne stavove o svetu koji nas okru¾uje, a naravno ti negativni stavovi su neki steèeni empirijskim putem, a opet neki usvojeni jo¹ odmalena pogre¹nom socijalizacijom, pa se prenose sa kolena na koleno. Primer za ovo poslednje je malo podu¾i, ali vredan gledanja:


Brown eyes, blue eyes experiment

Ovaj snimak takoðe odgovara i na pitanje jesmo li mi kao ljudi inherentno zli ili dobri? Nema jednoznaènog odgovora, kod nekih preovladava jedno, kod nekih drugo. Ali svi smo uèeni od malena (dakle socijalizovani) da po¹tujemo autoritete - uèitelje, nastavnike, profesore, policajce, vojnike i naravno roditelje. Neki od nas se rado pobune protiv nametnutog nam autoriteta, ali je èinjenica da velika veæina ljudi to ne èini. Èak ni kada nam ka¾u da svojim postupcima povreðujemo druge, kao u eksperimentu Miligram. Uostalom, da je drugaèije, ne bi bilo dru¹tvenog sistema bilo koje vrste, veæ bi vladala anarhija, prema Hobsovom plagijatu Plauta: "Homo homini lupus est."

EDIT: Evo i dodatnog materijala sa koled¾ populacijom:


The Angry Eye with Jane Elliott

Kako to u Velikoj britaniji izgleda i koliko su ljudi nesvesni pogre¹nih moralnih standarda, diskriminacije i rasizma:


The Event: How Racist Are You? with Jane Elliott (Channel 4) (FULL)

[Zvonèica]

Moralna ili etièka dilema:
da li treba namestiti kolegu koji je tebe namestio?
da li treba ispasti ðubre i zavuæi mu gore nego on tebi, sa jaèim posledicama?
Ja imam problem sa tim. Nisam taj tip èoveka, ne mogu da budem ðubre a sa druge strane ne da bih ga namestila nego bi me zapamtio za ceo ¾ivot ali opet mi ne¹to ne dozvoljava da to uradim.
Etièka dilema: dve moralne vrednosti su jednako validne a kontradiktorne, a ja treba da napravim izbor- da li da budem ðubre i saèuvam sebe ili da igram po¹teno ali da snosim posledice za koje nisam kriva?

[Boban_m]

Sve zavisi kakva si i kako sebe vidis. Cineci to isto, ne bi trebala njega da prezires, pa onda samim tim ni to sto ti je uradio ne bi trebala da vidis kao nepravdu nego kao challenge da uradis to isto, samo bolje od njega. To nema mnogo veze sa etikom ni moralom jer ih tu nema ni u tragovima.

Ako osjecas odbojnost prema tim stvarima, nemoj to ni raditi jer se neces osjecati bolje. Religija je ovo lijepo objasnila ali ne bih sad o tome.

Ako pricamo o opstanku, stvar stoji drugacije. Ponekad radimo nemoralne stvari da prezivimo. Tj. ako to znaci da bi nakon toga njemu, a ne tebi, bio ponudjen aneks ugovora, onda...

[Zvonèica]

Ima i etike i morala i to u velikim tragovima.
Opstanak-  ali nisam taj tip

[UFF]

pa sto onda pitas ako vec znas da neces uraditi?
ili vec znas da hoces a samo ti je potrebna nasa saglasnost da se posle ne bi osecala lose?
u fazonu nisam ja losa on mi je uradio samo mu varacam a i ostali bi tako postupili takoje

[lawyer]

Prvo pravilo u poslu je CYA, tj. èuvaj svoje dupe. Ako ga sledi¹ u svakodnevnom radu, niko ti nikada ne mo¾e bilo ¹ta smestiti, a da sam ne ispadne sme¹an. U tom sluèaju, izbor koji je postavljen je suvi¹an.

Inaèe, lièno, ako bi do takvog izbora i do¹lo, uvek bih sjebao tog drugog, jer je u pitanju samoza¹tita (da ne ka¾em samoodbrana, jer sudeæi po tvom postu u pitanju su la¾ni navodi treæeg lica). Opstanak je uvek na prvom mestu, a potom dolazi moral.

Da li to znaèi da bih izvr¹io i napad na neku vrednost da bih opstao? Veæina nas na ovo pitanje apstraktno odgovara sa ne, ali nisam siguran da ne bih... Ipak, ma koliko mislili da poznajemo sami sebe, mislim da nismo iskusili mnoge stvari koje ¾ivot mo¾e da nam priredi i testove na koje mo¾e da nas stavi. Nadam se i da neæe...

[DebeliZmaj]

ma libu te, ovo je kaptalizam ide se ``preko lesheva`` ... ne gleda se
kako so dosla do cilja nego da si dosla do cilja ... i to kad postanesh
neki shef sluzbe itd... bitno je to da ti imash kesha i uticaj a ne to da li
ce da te svi vole ili ne ... samo cepaj ako mislis da si kapacitet da nekom
uvalish, zavuchesh i slichno a da te ne uhvate

[Zvonèica]

pa sto onda pitas ako vec znas da neces uraditi?
ili vec znas da hoces a samo ti je potrebna nasa saglasnost da se posle ne bi osecala lose?
u fazonu nisam ja losa on mi je uradio samo mu varacam a i ostali bi tako postupili takoje

Ne treba meni saglasnost da bi mi bilo lak¹e.
Ovo je tema o etici i moralu, dala sam primer, ono ¹to se de¹ava, a nije se desilo samo meni veæ se de¹ava svuda i svakodnevno.
Isto kao kada su u pitanju doktori i korupcija jer se i o tome pisalo.

[WOLVERINE]

Brown eyes, blue eyes experiment



The Angry Eye with Jane Elliott

Kako to u Velikoj britaniji izgleda i koliko su ljudi nesvesni pogre¹nih moralnih standarda, diskriminacije i rasizma:


The Event: How Racist Are You? with Jane Elliott (Channel 4) (FULL)

Ovo postaje jako zanimljivo za razmisljanje......  odgledao sam sve ove klipove i potrazio jos na tube....

Malo mi ova super vestica nije jasna.....  imam utisak da bi samnom imala ozbiljan problem... em imam plave oce em sam rasista... e sad.. to neznaci da ja moram to da ispoljavam ako hocu ili necu....  nerazumem po cemu je ona zakljucila ili na osnovu cega ona tvrdi da su svi plavooki rasisiti...tako je Htler tvrdio? Mislim da devedeset posto ovih stvari se uci od rodjenja..... isto tako sam primetio da sve camuge u startu bez da ih neko nesto pita...ili neko napravi salu na bilo koji temu oni na to gledaju kao da je rasno usmereno...  da li sam ja kriv sto us oni crni a ja beo... ne... niti to mogu da promenim.... da li sam ja kriv sto imam plave oci a oni nemaju.... ne... niti mogu da promenim.... da sam je kriv sto se lepo oblacim, brijem, kupam, mirisem .. a oni ne... ne nisam ja kriv ali to se moze promeniti....

Ovo je globalna tema i jako zanimljiva.....  i sa filozofke strane gledano jako dugacka i puna polemike....  jer gledano unazad ili unapred.. sva drustva pa ovo nase pokusava da se izbori sa tim stvarima.... pokusava da napravi atmosveru ravnopravnosti izmedju obojen ih nas belih izmedju homica i heterista....  cak su i homicima izdeistvovali da je oprerdeljenje a ne bolest,, a dijabetes nije bolest... znaci to su ljudski izbori... ili nisu.... sta dijabeticar je moga da bira izmedju dijabetesa i zdravog zivota... nije kao sto ni obojeni nije moga da bira boju koze....

Mislim da super vestica kako je vec zovu Jane Elliott ovo gura na neki sasvim pogresan nacin.... mada je to subjektivno moje misljanje...  jer gledajuci sve ove klipove koliko god skolskog obrazovanja ovi ljudi koji su ucestvovali u ovom testu ili ucenici-studenti... deluju mi jako plitki.. kao da neko rukovodi sa njima i njihovim zivotima.. .  jeko me zanima kako bi izgledao test sa nekim ko ima malo vise obrazovanja i iskustva od Jane Elliott , da li onda bila u situaciji da zauzme stav koji drzi i ima... mislim da NE i zato to nije ni pokusala.... 

Cinjenica je da ima sta da se nauci iz ovih njenih seansi da ih tako nazovem... ali i ne puno posto se bazirala na populaciju koja je laka za manipulaciju... jer vrlo lako je postavila obojene u situaciju u kojoj bi oni voleli da budu... da budu beli..... i tacno je iz njih izvadila ono naj bitnije..... ako mu ne pomognes...ti si rasista...ako se nasalis .... oni to protumace da je o5 na raznoj osnovi... ako te zaustavi pandur sto trcis za autobusom..to je zato sto si crn... ako se on nije okupao za to samo mi beli krivi...ako mu pomegnes a sto nisi dovoljno... to je ono kao sa cigancetom das mu kobasicu a ono ti  kaze kriva je....... 

Tako da cu jos malo pozabaviti se sa ovom temom...zanimljiva mi je upravo iz tog razloga sto sam rasista.. a ipak mi borave obojeni u kuci.. posto mi je brat DJ pa stalno neko gostuje u BG i noce kod nas u kuci.... sedim sa njima...jedem... pijem... druzim se... ali ne ispoljavam svoje opredeljenje... zasto... pa iz razloga sto smatram da sam iznad njih i da je njihova privilegija da se oni druze ili sede samnom a ne moja sa njima.....  ali opet kazem to je subjektivan moj stav...  i mislim da ova baba vestica ima uticaj samo na ljude koji su karakterno slabi... koji menjaju karakter tako sto to opravdavaju ucenjem....  jedno je emancipacija a drugo je moral... po meni.... moral i etika su dve osobine koje ljudi danas prilagodjavaju uslomima i momentima u datim situacija... ja nemam takav problem... ja sam to sam sto sam i masu pota sam platio i na mosu i na cupriji ali svoje stavove nisam napustao.. uvek su bili moralno jaki isti.. gubijo sam prijatelje.... zbog tih stavova ali sam sticao i nove.... i svoju decu vaspitavam tako... da ako jednom definisu taj pravac da ga se drze... da ne jajare... pa makar i na svoju stetu...

Ali da neduzim... da jos malo pogledam, procitam....

[balcan girl]

interesantno al vidis ja npr. nisam rasista sto se tice crnaca nego sto se tice cigana al kod nas cu cigani ono sto su po amerikama crnci al eto kad su par crnaca dosli da igraju fudbal kod nas u jagodini sa jednim sam se sprijateljila, bio je jako fin i kulturan i lepo vaspitan, dosao je iz gane i eto ja sam tek tada saznala da su npr. oni pravoslavci (malo drugaciji od nas al eto pravoslavci) on je jako veliki vernik, vodila ga ovde po manastirima ( to mu se jako svidelo) a on nikako nije mogao da shvati srbiju, kaze vi stalno kukate kako nemate para a svi kafici puni po celi dan, kazete skupo gorivo a opet se svi vozikaju kolima i motorima po celi dan, i prvo sto je naucio na srpskom je kako se psuje i to mu se nije svidelo i sta znaci majmune i evo ti banana mada kad pogledas zbog robovlasnistva najbolji sportisti crnci u americi jbg selekcija je cudo

[lawyer]

Brown eyes, blue eyes experiment



The Angry Eye with Jane Elliott

Kako to u Velikoj britaniji izgleda i koliko su ljudi nesvesni pogre¹nih moralnih standarda, diskriminacije i rasizma:


The Event: How Racist Are You? with Jane Elliott (Channel 4) (FULL)

Ovo postaje jako zanimljivo za razmisljanje......  odgledao sam sve ove klipove i potrazio jos na tube....

Malo mi ova super vestica nije jasna.....  imam utisak da bi samnom imala ozbiljan problem... em imam plave oce em sam rasista... e sad.. to neznaci da ja moram to da ispoljavam ako hocu ili necu....  nerazumem po cemu je ona zakljucila ili na osnovu cega ona tvrdi da su svi plavooki rasisiti...tako je Htler tvrdio? Mislim da devedeset posto ovih stvari se uci od rodjenja..... isto tako sam primetio da sve camuge u startu bez da ih neko nesto pita...ili neko napravi salu na bilo koji temu oni na to gledaju kao da je rasno usmereno...  da li sam ja kriv sto us oni crni a ja beo... ne... niti to mogu da promenim.... da li sam ja kriv sto imam plave oci a oni nemaju.... ne... niti mogu da promenim.... da sam je kriv sto se lepo oblacim, brijem, kupam, mirisem .. a oni ne... ne nisam ja kriv ali to se moze promeniti....

Postoje razlièita mi¹ljenja, sam si rekao ¹ta misli¹ i to je tvoje pravo, ali si isto tako rekao da ga u svom ¾ivotu zadr¾ava¹ za sebe, a to je ono ¹to veæina rasista ne èini. Moje mi¹ljenje je dijametralno suprotno, a èuj imam nekoliko kom¹ija, ne da se ne kupaju, nego ne znaju ¹ta je sapun, piju po ceo dan, pa kad uðe¹ u lift za njima... I ja bih njih na lomaèu, ali ne zato ¹to sam rasista, veæ zato ¹to nehigijenu ne podnosim, pa koje god rase da si, a dopunio bih i vere, nacionalnosti, pola...

Ovo je samo radionica u kojoj se igraju odreðene uloge, a sa, rekao bih, izazivanjem odreðenih emocionalnih stanja. Nije niko rekao da su plavooki rasisti, veæ mora postojati naèin da podeli¹ grupu, a prema nekoj fizièkoj osobini, glupo bi bilo deliti je po polu, a po boji kose bi imao samo par plavu¹ana. Niko nije rekao da si kriv ili da je bilo ko kriv ¹to je takav roðen. Neko je lep, neko ru¾an, neko visok, neko nizak, neko beo, drugi ¾ut, treæi crn. To su uroðene razlike, a u istoriji su ljudi pogre¹no verovali da samo zbog èinjenice ¹to su beli, inherentno sledi da su superiorni. Ali opet, samo verovanje nije bilo problem, veæ preduzete akcije, od linèa, silovanja, KKK spaljivanja i progona crnaca, preko raznovrsnog zlostavljanja, oduzimanja prava na rad, (mogao bih do sutra), itd. ©to je najbitnije, to je razlika koju ne mo¾e¹ promeniti.

Verujem da je dr Martin Luter King Mlaði jedan od najupeèatljivijih govornika u istoriji ljudskog roda, a kad poslu¹a¹ malo njegove slobodno dostupne govore, uporedi sa proseènim stanovnikom Srbije i reci mi da je po bilo èemu taj proseèni stanovnik Srbije superiorniji u odnosu na njega. Po intelektu, obrazovanju; sposobnosti za: empatiju, dru¹tvenu akciju, politièko delovanje mo¾da?

Proveo sam neko vreme u D¾ord¾taunu (Va¹inton, Vird¾inija, SAD), okru¾en crncima na svakom koraku. To mi je jedno od najboljih iskustava i najsreænijih perioda u ¾ivotu: jazz, blues, alkohol, kubanske cigare, crna pi...ovaj crne ¾ene... Nema¹ pojma kako je to dobro... Ali mi se i desilo i da me na ulici zaustavi crnaèka banda, pa da u 30 minuta osetim kako je njima... Sreæom, uspeo sam da im poka¾em paso¹ i objasnim odakle dolazim, pa da iz tog iskustva izaðem relativno neozleðen.

Ako veæ ne mislite da je rasizam pogre¹an, razmislite o sledeæem: Sve se vraæa, sve se plaæa. Pogledajte ¹ta su krsta¹i uradili muslimanima pre skoro jednog milenijuma, a zbog èega dr¾e hri¹æane odgovornim i dalje...

[WOLVERINE]

Vidi ime moje.... super baka (da je tako nazovem) samom tim sto ih je podelila u grupe na nacin na koji jeste je ove obelezila i stavi drugima do znanja da na njih gleda kao POTENCIJALNE rasiste... sto se odmah, zahvaljujuci ljudski osecanjima i odrazilo.... osetili su se zigovanim od strane drugih.... video si kako su pravi rasisti odmah napustili radionicu...  

I ja isto mislim za Maritin Luter Kinga....i njeguvu naj zvucniju recenicu  I have a dream!!....  i ja imam san...  ali ga nikako nemogu uporediti sa prosecnim stanovnikom Srbije.. upravo zbog onga Dr..  Mozda sa nekim nasim Dr.  ali tu vec vidim da je na gubitku.... Na primer sa pokojnim Dr. Zoranom Djindjicem....   i on je bio vizionar kao i King... i nazalost u manjini.... ali necemo o politici..

E sad sta relevantno da ce super baka promeniti svest kod ovih zamorcica... sem toga da ce uzburkati njihova osecanja... sem toga da ce ih potstaci da osete nesto ako primete u okruzenje... i tu se postavlja pitanje...koliko puta to nesto treba da se desi da oni reaguju emotivno a posle i fizicki, verbalno na tako nesto... i opet se postavlja pitanje percepcije tih ljudi kakao da prepoznaju to nesto...  i opet se postavlja pitanje ... pa nemaju svi ljudi istu percepciju toga necega.... ako me razumes... e to su odgovori koje ja nemogu da nadjem sto se tice super bake....

Esad sto se tice krstasa i muslimana.... i svega ostalog... to je za neku drugu temu.... kao sto smem slobodno da tvrdim da su najveci rasisiti, necisti, fasisti ili kako vec deklarissati naziv jevreji....  zasto.. i o tomecemo u nekoj drugoj temi....  treba se puno vratiti unazad kroz istoriju i procitati neke stvari...



p.s. i ponesi one knjige kad budes dolazio kod rezolucije..

[lawyer]

Sad, sa dosta stvari u ovom tvom postu se sla¾em, pa ne bih dalje polemisao izuzev sledeæeg:

Razlog ¹to sam postavio ove snimke je tvrdnja koju sam izneo da se moralni nazori usvojeni socijalizacijom mogu izmeniti. Uslov je naravno postojanje ®ELJE da se na osnovu iskustva neki stavovi menjaju. Smatram da si u pravu - ako ne postoji ¾elja, nema naèina da nekoga natera¹ da promeni bilo ¹ta. Ali ponekad su ljudi nesvesni svoje nesvesti, a "super baka", kako si je nazvao im samo pru¾a uvid u njihovo podsvesno...

P.S. Ne brigaj za knjige, neæu ja kod Saleta do sledeæe godine, ali ti se javljam pre toga da se dogovorimo kako da ti ih dobacim, pa da bistri¹ do sezone...

[imaginos]

nerazumem po cemu je ona zakljucila ili na osnovu cega ona tvrdi da su svi plavooki rasisiti...tako je Htler tvrdio?

citao sam ovo ovom eksperimentu pre vise godina i ne secam se da je ona zakljucila "svi plavooki su rasisti", nego je poenta u tom koilko su ljudi skloni (prirodno, cak i nezavisno od obrazovanja) da se dele u grupe i da zanemare osnovne moralne principe ako sebi i svojoj grupi mogu da stvore prednost kad im se da moc. deljenje u grupe moze biti po bilo kojoj osnovi: polu, boji koze, socijalnom statusu, profesiji, ideoloskoj/verskoj pripadnosti, ili bilo cemu. ako se dobro secam postoje i lukaviji eksperimenti sa odraslim ljudima koji ovo potvrdjuju.

imate i onaj eksperiment sa zatvorom (na stanfordu) koji se oteo kontroli, gde je cak i sam naucnik-posmatrac na kraju shvatio kako je eksperiment uticao na njega (ponasao se neracionalno). dakle obrazovanje i pamet nemaju odlucujuci uticaj (vec samo delimicno) na to koliko je covek podlozan uticajima, vec neke druge stvari imaju veze s tim. propaganda se oslanja bas na te stvari.

[WOLVERINE]

nerazumem po cemu je ona zakljucila ili na osnovu cega ona tvrdi da su svi plavooki rasisiti...tako je Htler tvrdio?

citao sam ovo ovom eksperimentu pre vise godina i ne secam se da je ona zakljucila "svi plavooki su rasisti", nego je poenta u tom koilko su ljudi skloni (prirodno, cak i nezavisno od obrazovanja) da se dele u grupe i da zanemare osnovne moralne principe ako sebi i svojoj grupi mogu da stvore prednost kad im se da moc. deljenje u grupe moze biti po bilo kojoj osnovi: polu, boji koze, socijalnom statusu, profesiji, ideoloskoj/verskoj pripadnosti, ili bilo cemu. ako se dobro secam postoje i lukaviji eksperimenti sa odraslim ljudima koji ovo potvrdjuju.

imate i onaj eksperiment sa zatvorom (na stanfordu) koji se oteo kontroli, gde je cak i sam naucnik-posmatrac na kraju shvatio kako je eksperiment uticao na njega (ponasao se neracionalno). dakle obrazovanje i pamet nemaju odlucujuci uticaj (vec samo delimicno) na to koliko je covek podlozan uticajima, vec neke druge stvari imaju veze s tim. propaganda se oslanja bas na te stvari.

Onda sam je pogresno protumacio njen pokusaj... koliko mi se cini ona je njih odvojila sa predispozicijom da su to... ali ajd da pogledam jos jednom kasnije...
Daj neki link sa tim experimentom sa Stenforda ako ima...

[imaginos]

Onda sam je pogresno protumacio njen pokusaj... koliko mi se cini ona je njih odvojila sa predispozicijom da su to... ali ajd da pogledam jos jednom kasnije...
Daj neki link sa tim experimentom sa Stenforda ako ima...

koliko se ja secam, gledao sam na youtube-u (ili citao na nekom sajtu?) intervjue sa tim istim klincima, nekoliko decenija kasnije, pa su pricali kako je to uticalo na njih i sta su zapamtili. cilj eksperimenta je bio da se pokaze da je u ljudima moguce vestacki izazvati ne samo "rasizam" nego i druge oblike mrznje i da svi imaju isti koren (pripadnost grupi i neracionalna i bez razloga mrznja prema drugoj grupi). zanimljivi su kasniji eksperimenti sa starijim ljudima, ali se ne secam vise imena tih eksperimenata.

akcenat je na tome kako se pazljivim "stelovanjem" atmosfere i okruzenja moze uticati na ponasanje i razmisljanje, dakle uticaj neke vrste "propagande" ali na naucnoj osnovi jer se u eksperimentu situacija kontrolise i dozira da bi videli kad dolazi do promene ponasanja. inace, u slucaju stenford zatvora je situacija izmakla kontroli.

sto se tice eksperimenta sa zatvorom, ovo sam nasao na brzinu:
(razni detalji) https://en.wikipedia.org/wiki/Stanford_prison_experiment
(iukratko) http://psychology.about.com/od/classicpsychologystudies/a/stanford-prison-experiment.htm

na youtube ima dosta intervjua i emisija o tome:
ukratko: https://www.youtube.com/watch?v=760lwYmpXbc

ovde ima svasta na listi:
https://www.youtube.com/results?search_query=stanfrod+prison+experiment&sm=3


- za one koje mrzi da citaju i gladju ovo, postoji nemacki film "das experiment" (http://www.imdb.com/title/tt0250258/) koji je radjen po ovom eksperimentu, ali nije realan jer su izmenili vazne dogadjaje da bi film bio zanimljiviji za gledanje.

[mareskin]

Lepa devojke radi u prodavnici. Ima lepu guzu.
Da li je etički/moralno da je zamolite da vam sa najviše police skine neku robu koju bi ste (možda) hteli da kupite?
Ona se penje na merdevinice, pridržavate je da slučajno ne padne, Predomislite se par puta u vezi proizvoda sa gornje police dok se ne odlučite. Guza je u visini očiju. Lepa guza. Lepa i devojka.

U stvari moje pitanje je hoće li meni da se sloši od toliko marmelade?

[lawyer]

koliko se ja secam, gledao sam na youtube-u (ili citao na nekom sajtu?) intervjue sa tim istim klincima, nekoliko decenija kasnije, pa su pricali kako je to uticalo na njih i sta su zapamtili. cilj eksperimenta je bio da se pokaze da je u ljudima moguce vestacki izazvati ne samo "rasizam" nego i druge oblike mrznje i da svi imaju isti koren (pripadnost grupi i neracionalna i bez razloga mrznja prema drugoj grupi). zanimljivi su kasniji eksperimenti sa starijim ljudima, ali se ne secam vise imena tih eksperimenata.

U mom postu je ceo film sa sve intervjuima sa klincima. Mo¾da da pogleda¹? Inaèe @UFF je postavio post sa snimkom o Stenfordu i Milgramovim eksperimentom, isto ranije... 

[imaginos]

U mom postu je ceo film sa sve intervjuima sa klincima. Mo¾da da pogleda¹? Inaèe @UFF je postavio post sa snimkom o Stenfordu i Milgramovim eksperimentom, isto ranije...  

ok.