Dvorci Vojvodine

[Gašpar]

Ne ¾alost, kako je kod nas to obièaj, sve lepe stvari koje imamo su zapu¹tene, tako i dvorci Vojvodine. Negde u inostranstvu bi svi ti dvorci bili velika turistèka atrakcija, dok je kod nas tek nekolicini moguæ pristup.

Uz du¾no po¹tovanje, koliko ljudi zna da u Vojvodini ima 80ak dvoraca i letnjikovaca, koji su i vi¹e nego lepo?
Ne¹to bezveze sam razmi¹ljao o tome, pa re¹ih da podelim sa vama, jer nekome mo¾e da bude odlièan osnov za planiranje neke vikend ture.

[AndreyRR]

Ajde G organizuj jednu turu 

[Gašpar]

Dvorac "Karas", Horgo¹   

  Dvorac je izgraðen po planu ne poznatog Beèkog arhitekte u stilu provincijskog baroka 1795. godine za potrebe naslednika Grofa Antala Miklo¹a Karasa koji je osnivaè mesta Horgo¹. Graðevina je prizemna sa osnovom u u obliku æiriliènog slova G, èiji je krajnji deo glavna zgrada, a dvori¹ni je najverovatnije kasnije dogrðen. Preko ¹irokog stepeni¹ta i trema pristupa se reprezentativnom kreæem delu zgrade. Ograda trema je od kovanog gvo¾ða, kao i svi giteri na prozorima i vratima. Na glavnoj, asimetriènoj, todelnoj fasadi rizalit je posebno nagla¹en krovnim baroknim frontom koji je preko arhitravnog friza sa triglifima i metopama oslonjen na èetiri visoka pilastra, koji se zavr¹avaju kompozitnim kapitelima. Iznad plitkih lukova prozora i vrata rizalita je plastièna reljefna dekoracija i kao i nad ostalim otvorima, profilisane arhitravne grede na konzolama. Glavna fasada ima centralni rizalit, asimetrièno postavljen na du¾ini glavne fasade, nagla¹en prilaznim stepenicama i plitkom terasom, a u visini krovi¹ta nagla¹en baroknom atikom i mansardnim krovi¹tem. Op¹tim izgledom i detaljima, dvorac porodice Karas je graðevina sa jasnim baroknim obele¾jima. Dvorac je nakon drugog svetskog rata kori¹æen kao ¹kola, a danas nema namenu i u veoma lo¹em je stanju. Iako u veoma lo¹em stanju dvorac je spomenik kulture od velikog znaèaja.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Ingus", Hajdukovo

  Dvorac je evidentirano kulturno dobro, a igradila ga je jevrajska vinogradarska porodica Ingus, taènije Lipot i Justina nakon Prvog Svetskog Rata oko 1920. godine. Lipot i Justina su u proleæe 1944. godine zavr¹ili u logoru Au¹vic odakle se nisu vratili. Aleksandar ©andor, sin Lipota i Justine, pre¾iveo je rat i bio je u Subotici do 1958. godine.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Vila Lujza, Paliæ

    Prelepa Vila s kraja 19 veka, tipiène Paliæke arhitekture, donedavno kazino, sada je novo renovirani luksuzni objekat Vila Lujza. Vila Lujza se nalazi na 20m od obale Paliækog jezera, okru¾ena Paliækim parkom, u neposrednoj blizini su Zoo vrt, ¾enski ¹trand, teniski tereni, jedrilièarski klub i mnogi restorani. Vila raspola¾e sa 7 luksuznih apartmana visokog komfora, recepcijom, aperitiv-barom, dve manje trepezarije za doruèak (usluga na bazi ¹vedskog stola) i parkingom. U sklopu Vile na raspolaganju gostima su i dve prelepe terase od kojih se jedna nalazi na samom krovu objekta, odakle se pru¾a prelepi pogled na panoramu parka i Paliækog jezera, ¹to pru¾a gostima dodatni ugoðaj, dok se druga nalazi ispred samog ulaza u Vilu.

Vila je otvorena za posetioce!

[Gašpar]

 Dvorac "Redl Lajo¹a"   

Na samom kraju XIX veka, Rastina je bila u posedu vlastelina Bele i Lajo¹a Redla. Dvorac je izgraðen oko 1900. godine za barona Redl Lajo¹a, na mestu stare katolièke gotièke crkve. Apsida starog hrama sa krstastim svodovima, kapitelima i lukovima od kamena prote¾e se do krovnog venca novog objekta. Po svemu sudeæi ti delovi su autentièni ostaci za sada nepoznatog starijeg objekta, a najverovatnije katolièke crkve. Uklapajuæi novo u staro, projektant novog objekta se rukovodio oblicima gotskog stila, o èemu govore boèno postavljeni prozori. Doprinos tumaèenju da je ovo bio hram, daje objavljena fotografija iz 1905. godine, na kojoj se vidi kapela uklopljena u novi objekat, pre izvr¹ene prepravke. Dvorac je spratni objekat kompaktne, skoro kvadratne osnove, u koji se ulazi nagla¹enim prilaznim stepeni¹tem. ulazna vrata su uvuèena u odnosu na zidnu masu i nagla¹ena plitkim pilastrima koji se prote¾u du¾inom cele fasade i nagla¹avaju centralni rizalit. Krovne mase su jednostavne, èetvoroslivne i doprinose kompaktnosti objekta, a potkrovni venac je isturen i vi¹estruko profilisan. Ovo je jedinstven primer arhitektonskog spoja dela sakralne graðevine i dvorca u Vojvodini. Danas se u objektu nalazi Osnovna ©kola "Laza Kostiæ". Dvorac, progla¹eno kulturno dobro.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Baba Pusta", Aleksa ©antiæ

Dvorac, u literaturi poznat kao "Baba Pusta" je izgradio Karolj Fernbah 1906/7 godine po projektu maðarskog arhitekte Hikisch Reszoa. U osnovi namena mu je bila reprezentativna porodièna zgrada. Lociran je u sredi¹tu danas zapu¹tenog parka, nekada ureðenog po principu engleskih vrtova, kao slobodni objekat sa akcentovanom ulaznom fasadom sa portikom i boèno postavljenom èetvrtastom kulom zvonarom. Fasada sa zadnje strane je ureðena prema nameni zgrade kao porodiène vile, i na njoj dominira polukru¾na terasa sa balkonom na spratu i prizemlju koja je povezana stepenicama sa parkom. U prostorije na spratu se ulazi iz hodnika prostrane galerije do koje su nekada vodile mermerne stepenice. Neobièna je, i s posebnom pa¾njom projektovana mala porodièna kapela, do koje vodi oslikani ulazni hodnik. Kapela je sa polukru¾nim apsidom i kalotom oslikanom anðelima. Izraðena funkcionalnost objekta primenjuje se u osnovi i rasporedu prostorija, dok se u oblikovanju enterijera vidi redukovani ornamentalni i stilski repertoar. Arhitekta je na odlièan naèin uskladio aktuelna secesijska naèela sa potrebama vlasnika. Porodica Fernbah je imala znaèajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Baèkoj, Banatu i okolini Segedina i Maðarskoj krajem XIX i poèetkom XX veka. Porodica Fernbah i to braæa Jo¾ef, Jano¹, Balint, Antal i Karolj su imali vi¹e dvoraca u Vojvodini. Jo¾ef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunðerski. Balint je imao letnjikovac u Sonti i na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi ©antiæu, poznatijeg kao Baba Pusta. Karolj je bio veliki baè-bodro¹ki ¾upan.
Danas, dvorac izgleda veoma lo¹e, a park je zarastao. Dvorac brzo propada èemu doprinosi razvlaèenje besplatnog graðevinskog materijala. Sa polovine dvorca je netragom nestao krov, a i drugu polovinu, èini se, veæ je neko namerio da odnese. Enterijer koji je nekada bio obogaæen raznim materijalima kao ¹to su mermer, drvo, staklo, lusteri, kamin i reprezentativni komadi name¹taja, uni¹teni su ili razvuèeni. Iste sudbine su bile i ikone koje su bile uzidane u zid hodnika koji vodi u kapelu. Kapela je ispisana grafitima. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Imre Kovaèa", Riðica

     Imre Kovaè je 1801. godine kupio vlastelinstvo Riðicu, èime je dobio plemiæki status i predikt "od Riðice". Zidao ga je graditelj iz Baje, Bi¹of, uz kuluk (prisilni rad) svih podanika na imanju, a zavr¹en je i useljen 1806. godine. Dvorac se nalazi na uzvi¹ici sela uz potok Plazoviæ, a oko njega je formiran engleski park po projektu pejza¾iste Franje Hitera iz Èe¹ke. Dvorac je zidan kao slobodno stojeæi spratni objekat. Zgrada je koncipirana u duhu poznog baroka kao kompaktan spratni objekat pravougaone osnove, sa nagla¹enim centralnim rizalitom u kome je sme¹ten reprezentativni ulaz sa altanom u prizemlju. Kordonski i potkrovni venac horizontalno dele sprat i prizemlje, a peta fasada je nagla¹ena trougaonim rizalitom i posebnim krovi¹tem centralnog rizalita (ovaj deo je naknadno poru¹en). U dokumentima je zabele¾eno da je vlasnik imao zamisao da stvori jedan rasko¹an vlastelinski zamak koji æe biti nadaleko èuven i poznat, i koji æe poseæivati ne samo vlastela nego i ugledni politièki i kulturni poslenici, ¹to se kroz njegovu istoriju i dogaðalo. Dvorac su poseæivali kaloèki nadbiskup Klobu¹icki Petar, grofovi Radvanji, Karolj I¹tvan, Lajo¹ Ko¹ut, Ðeri Laslo i mnogi drugi. Zgrada se koristi kao mesna kancelarija, a park je pretvoren u sportski teren i igrali¹te. Zgrada je u lo¹em stanju i potrebno je izvr¹iti ozbiljne graðevinske radove da bi se vratila reprezentativnost i prvobitni izgled objekta. Dvorac grofa Imre Kovaèa je progla¹eno kulturno dobro.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Ka¹tel, Sombor

Vi¹e informacija ne postoji!

Ka¹tel "Vamo¹er", Baèki Mono¹tor

Ka¹tel Vamo¹er je sme¹ten uz sam put Sombor – Baèki Mono¹tor. Ka¹tel je sagradio veleposednik Jano¹ Semze poèetkom 19. veka taènije 1823. godine. 1823. godine prilikom izgradnje ka¹tela, nadjeno je nekoliko skeleta i cigli velikog formata za koje se pretpostavlja da su iz rimskog perioda. Od porodice Semze, 1893. godine, posed kupuje Nandor Vamo¹er po kome Ka¹tel i danas nosi ime. On vr¹i izmene i dorade na glavnom objektu. Kasnije ka¹tel dolayi u posed porodice Juranoviæ u èijem vasnistvu ostaje do drugog svetskog rata. Imanje na kojem se nalazio ka¹tel i pomoæni objekti, bilo je ureðeno, park je bio kultivisan, na ¹ta ukazuju obrisi nekada¹njeg ru¾iènjaka. Posle drugog svetskog rata, nacionalizacijom ka¹tel menja svoju namenu, a danas je u funkciji stambenog, privatnog objekta. Za ka¹tel je upuæen predlog za progla¹avanje i utvrðivanje statusa spomenika kulture.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac Fernbah, Apatin - Vi¹e ne postoji!

DVORAC JO© ®IVI U PRICI

Sa upregnutim konjima vranima- “Drinom” i “Bebom”, i “karucama” starim ko zna koliko godina, klizimo praceni rojevima obada, put poslednjih soncanskih sala¹a. Mi bi i na bent i na Staklaru- putem u ataru zvanim “Jabuke”, al ne dado¹e obadi. Ima ih samo sada pa se na sapi konja i nas obru¹avaju kao kamikaze. Ne poma¾e ni da se granama i li¹cem branimo. Zbog okrvavljenih konja i sunca koje pr¾i, od posete Staklari odustaje se. Bice drugih prilika!

Nekada je, ka¾u, i sa jedne i sa druge strane puta bilo stabala sa kojih su plodovi bili na dohvat ruke. Osvedocili smo se- ni jedne jabuke danas uz put nema! Ostalo je samo ime koje nije i¹cezlo. I secanje da ih je nekada sadio veliki gazda sa prelepim dvorcem – Fernbah. Najstariji Soncani preneli su svojim potomcima pricu da je, onomad, “Ferbak” imao dvorac sa odajom punom lovackih trofeja, i da je sa putovanja donosio nove ¾ivotinje u zoolo¹ki vrt koji je ogradio na mestu gde sada usamljeno cami “Kozin” sala¹. Bez gazde.


Dvorca porodice Fernbah danas nema. Ima samo u njivi dana¹njeg gazde, posejanoj sojom, ostataka cigli kao naznakom da je tu nekada bio dom najveceg veleposednika sa pocetka pro¹log stoleca. Tvrde mnogi, da je isu¹ivao rit od vode i stvarao plodnu oranicu. A nas je zainteresovala ta prica, posebno zbog cinjenice da smo, vozeci se kocijom uokolo, zastali i kraj kapelice na uzanom seoskom putu da bi procitali ne¹to ¹to je zub vremena izbledeo. Stoji natpis: Josef und Theresia i ispod njega Hermansdorf acb ili ahb (ne mo¾e se razaznati) Fernbah. I godina 1903! To je trag koji ce nas istra¾ivacki dalje voditi u neki novi tekst o ovoj porodici.

Dvorac Fernbaha i danas”¾ivi”. U prici. Stvarnost tog dela soncanskog atara i sala¹a u “Jabukama” u dana¹nje vreme je da ih ima sve manje i da ce neki, uskoro, od svojih ¾itelja ostati napu¹teni. www.sonta.eu

Porodica Fernbah je imala znaèajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Baèkoj, Banatu i okolini Segedina i Maðarskoj krajem XIX i poèetkom XX veka. Porodica Fernbah i to braæa Jo¾ef, Jano¹, Balint, Antal i Karolj su imali vi¹e dvoraca u Vojvodini. Jo¾ef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunðerski. Balint je imao letnjikovac u Sonti i na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi ©antiæu, poznatijeg kao Baba Pusta. Karolj je bio veliki baè-bodro¹ki ¾upan.

[Gašpar]

Letnjikovac "Pece", Mali Iðo¹

    Letnjikovac u Malom Iðo¹u su izgradili Pece Petar i njegov brat Ernest poèetkom 20. veka 1923. godine i po svim elementima pripada vi¹oj grupi sliènih manjih zgrada bogatijih porodica koje su mogle sebi priu¹titi ne¹to drugaèiju i bolju kuæu za stanovanje. Arhitektonski elementi koji su primenjeni, boèna kula sa jednim od ulaza, prostrana terasa sa ulazom, stepeni¹tem i ogradom, niz polukru¾nih i èetvrtastih otvora za prozore, ukrasna keramika i okulusi, odi¹u eklektièkim elementima arhitekture sa poèetka 20. veka.
Danas je letnjikovac potpuno ruiniran i ne slu¾i nièemu, ostala je samo kula sa godinom izgradnje i par stubova koji podseæa da je ovde nekada ¾ivela jedna imuæna porodica.   Letnjikovac je evidentirano kulturno dobro.

Letnjikovac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Kraja Pala", Baèka Topola

Dvorac, poznatiji kao Ka¹tel, nalazi se u centru Baèke Topole pored katolièke Katedrale. Sagraðen je 1806. godine za barona Kraj Pala, kao zgrada namenjena za stanovanje njegove porodice. Objekat je koncipiran kao slobodno stojeæa proznobarokna spratna zgrada sa glavnom fasadom i ulazom prema ulici. Dvorac je pravougaone osnove, a na zadnjoj strani se nalazi manji aneks sa sporednim ulazom. Na prednjoj fasadi je nagla¹en srednji rizalit u malterskoj plastici, sa terasom i ogradom od kovanog gvo¾ða, karakteristiènom za ovaj period. Takoðe na prednjoj fasadi se uviða pravilan ritam prozorskih osa i veliki ulazni portal sa luènim otvorom koji je nagla¹en kamenim dovratnikom. Na imanju Krajovih je izgraðena i katolièka Katedrala, najvi¹lja u jugoistoènoj Evropi, a druga po visini u Evropi. U temelje je ugraðeno srce Kraja Pala koji je poginuo u Pe¹ti, koje je iz Pe¹te doneto u srebrnoj kutiji. Na Katedrali se nalazi i ploèa sa posvetom Kraju Palu koji je finasirao izgradnju iste. Na ploèi pi¹e "POÈIVAJ MEÐU SVOJIMA". Dvorac je u dobrom stanju i u njemu se nalazi Galerija i Zavièajni muzej. Zgrada je progla¹ena za spomenik kulture. Zgrada je obnovljena i za¹tiæena 1993. godine.
Legenda o porodici Krajevih:

Legenda ka¾e da je na porodicu Krajevih bila baèena stra¹na kletva. Nakon pogibije vojskovoðe Kraja Pala u Pe¹ti, njegov sin takoðe vojskovoða je odluèio da napusti vojsku da ga ista sudbina ne bi zadesila. Vratio se u kuæi svojoj majci, sestri, ¾eni i sinu u topli dom. Meðutim vojnièka krv mu nije dala da napusti oru¾ije pa je odluèio da krene u lov. Seo je u koèije sa svojim omiljenim lovaèkim psom i krenuo. Dok je putovao ka lovi¹tu igrao se sa psom koji je ¹apom zakaèio oroz pu¹ke, i pu¹ka je opalila. Na vrh godine dana od pogibije Kraja Pala poginuo je i njegov sin, pod sumljivim okolnostima. Pod sumljivim okolnostima jer se zna da je bio vojskovoða za primer, kome se ovakve dve gre¹ke nisu smele dogoditi, da dr¾i ne zakoèenu pu¹ku i da je povrh toga okrene prema sebi. Za razliku od oca i dede Kraj Pal najmlaði nije voleo oru¾ije veæ konje, bio je najbolji i najmlaði jahaè u to doba. Nije bilo takvog protivnika koji je sa svojim konjem mogao da ga prestigne. Na jednoj trci njegov konj se pred sam cilj u poslednjoj krivini sapleo i pao, ne sreæom na svoga mladog gazdu i usmrtio ga. Za samo tri godine, stra¹na kletva je sustigla tri Kraja Pala, a povrh svega uga¹ena im je loza.

Dvorac je otvoren za posetioce!

Dvorac "Zobnatica", Baèka Topola

Dvorac porodice Terlei nalazi se u op¹tini Baèka Topola, na poljoprivredno-turistièkom kompleksu "Zobnatica". Zgradu dvorca je izgradio spahija Ðula Terlei na svom imanju 1882. godine. Pored dvorca na imanju je izgradio niz ptrateæih objekata (biro¹kih kuæa, ekonomskih zgrada, ¹tala). Ðula Terlei se bavio uzgajanjem konja i poljoprivredom, kao i veæina spahijskih porodica u Vojvodini. Dvorac je izgraðen u duhu poznog klasicizma kao spratni reprezentativni objekat. Zgrada je osnove krstastog oblika, delimièno malterisana, ali graðena fasadnom opekom. Na prednjoj fasadi je isturen centralni rizalit, a njegov pandan na zadnjoj strani je isturena terasa sa krovom oslonjenim na osam sna¾nih stubova. Centralni blok je kompaktne strukture koja se u krovnim masama zavr¹ava èetvoroslivnim mansardnim krovi¹tem. Sa boène strane se nalazi kula osmatraènica sa koje se vidi gotovo celo imanje. Krov na kuli je takoðe èetvoroslivni, koji na zavr¹etku ima manju piramidu. Sa zadnje strane, pedesetak metara od dvorca, na obali jezera se nalazi nekada tajni izlaz iz zgrade. Zahvaljujuæi dobrom gazdovanju ergele ceo kompleks u Zobnatici sme¹ten u prostranom parku se odlièno odr¾ava. Kompleks je ograðen visokom zidanom ogradom.
Danas je imanje porodice Terlei nadaleko poznato kao Ergela "Zobnatica". U kompleksu se nalazi hotel i restoran "Jadran". Pored rasnih konja na imanju mo¾ete videti i divlje svinje, srndaæe, nojeve i paunove. Dvorac je progla¹en za kulturno dobro.

Dvorac je otvoren za posetioce!

Dvorac u Karaðorðevu

Osim da je zatvoren za posetioce, o ovom dvorcu nema vi¹e informacija.

Dvorac "Zako", Baj¹a

Dvorac u Baj¹i je izgradila plemiæka porodica Zako koja je posede i plemstvo dobila od carice Marije Terezije 1751. godine za vojne zasluge. Porodica Zako od kapetana Stevana Zako iz Stare Kanji¾e dobila grbovnicu i plemiæki list i nosi predikt "od Baj¹e". Dvorac je prvobitno bio sagraðen kao skromna porodièna kuæa krajem 18. veka iz koje se vodio nadzor nad spahilukom, ali je porodica Zako stalno stanovala u Turskoj Kanji¾i. Imanje i dvorac su bili oko pola veka u vlasni¹tvu plemiæke porodice Vojniæ kod kojih su se Zakovi zadu¾ili. Nakon ¹to je uspeo da povrati imanje dvorac je 1818. godine renovirao unuk Stevanov, Dimitrije Zako u duhu nastupajuæeg klasicizma. Posede i dvorac u Baj¹i je otkupio Vamo¹er Nandor u drugoj polovini 19. veka. Dvorac je prizemni objekat izdu¾ene pravougaone osnove, sa nagle¹enim trougaonim timpanonom sa ne karakteristiènim noseæim stubovima na glavnoj fasadi koja je okrenuta ka parku. Prozorski ritam je ujednaèen tako da zgrada deluje jednostavno i èisto. Koncepcija prostornog re¹enja je ne odgovarajuæom adaptacijom izmenjena, èime su donekle uni¹tene klasicistièke stilske osobine. Dvorac se nalazi u velikom parku u kome se nalaze i manji prateæi objekti. Danas je dvorac u veoma lo¹em stanju. Jedan deo u kome je nekada bio bioskop potpuno je izgoreo. Drugi deo u kome je nekada bio restoran sa prenoæi¹tem, sada je napu¹ten i zakljuèan. U treæem delu koji je i sada u dobrom stanju nalazi se biblioteka. Na kraju parka je izgraðen bazen koji preko leta koriste stanovnici Baj¹e. Dvorac je spomenik kulture od velikog znaèaja.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac je izgraðen 1846. godine za plemiæku porodicu Falcione. Izgradnju dvorca je sproveo grof Arpad Falcione, a park oko zgrade je zavr¹en tek 1870. godine kada je imanjem upravljao Arpad II Falcione. Nalazi se na poljoprivrednom dobru "Panonija", u blizini mesta Baj¹a. Objekat je skromna prizemna graðevina, sme¹tena u izuzetno negovanom prostranom parku. Dvorac je sagraðen u duhu zrelog klasicizma sa svim odlikama koje ovaj stil èine primerenim arhitekturi dvorca. Portik nad glavnim ulazom je u centralnom delu izdu¾ene preavougaone osnove. Oslonjen na èetiri masivna stuba koji se zavr¹avaju jonskim kapitelima, iznad kojih se nalazi ravna arhitravna greda sa godinom izgradnje. Ulaz je masivan, a sa strana vrata se nalaze dva prozorska otvora. Masivno èetvoroslivno krovi¹te doprinosi eleganciji i jednostavnosti objekta. Izuzetnim proporcijama objekta doprinose i ritmièno postavljeni prozorski otvori, koji tako odra¾avaju unutra¹nji raspored prostorija. Autentièan rad iz epohe kalasicizma su svakako dekorativni ¹titnici od kovanog gvo¾ða na prozorskim otvorima. U enterijeru je saèuvano nekoliko ogledala, kaljava peæ, podne obloge - parket, stolarija, radni sto, ¹tuko dekoracija i mala biblioteka.
Danas zgrada slu¾i kao muzej sa saèuvanim autentiènim stvarima iz dvorca. U dvorcu se nalaze zelena banket sala sa stilskim name¹tajem, velika crvena sala i sala u domaæem ambijentu Vojvoðanska sala. U kompleksu dvorca se nalazi i hotel-restoran "Biser". Prilikom obilaska u septembru 2006. godine, zateèeno stanje dvorca i parka je bilo idealno. Ceo kompleks oko dvorca je ureðen za relaksaciju i u¾ivanje.

Dvorac je otvoren za posetioce!

Letnjikovac "Krivaja", Krivaja

Letnjikovac koji je izgraðen krajem 19. veka na poljoprivrednom dobru Krivaja pripadao je veleposedniku Balintu Fernbahu. Porodica Fernbah je imala znaèajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Baèkoj, Banatu i okolini Segedina i Maðarskoj krajem XIX i poèetkom XX veka. Porodica Fernbah i to braæa Jo¾ef, Jano¹, Balint, Antal i Karolj su imali vi¹e dvoraca u Vojvodini. Jo¾ef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunðerski. Balint je imao letnjikovac u Sonti, i ovaj na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi ©antiæu, poznatijeg kao Baba Pusta. Karolj je bio veliki baè-bodro¹ki ¾upan. Letnjikovac na Krivaji nosi odlike poznog klasicizma, odnosno eklektièke me¹avine stilova, klasiczma sa elementima baroka. Objekat je prizemni, slobodnostojeæi, sme¹ten u prostranom parku koji se prostire na oko tri hektara povr¹ine. U parku se nalaze stoletna stabla èetinara i li¹æara i ve¹taèko jezero koje upotpunjuje planinski negovan park. Objekat je izdu¾ene pravougaone osnove, a dvori¹na fasada ima dva boèna takta i uvuèen sredi¹nji deo u kome je sme¹ten ulaz u centralni hol. Na prostranoj nadkrivenoj terasi je ograda od kamenih stubiæa u koju su ukomponovani ¹est dorskih stubova koji markiraju prilazno stepeni¹te i nose klasicistièku atiku profilisanim arhitravom ispod koje su metope. Prednja ili ulazna fasada ima centralni rizalit sa tri prozora i prostranu otvorenu terasu. Svi prozorski otvori su ritmièno postavljeni sa jednakim razmacima i svi imaju isti nadprozorski fasadni ukras. Nad centralnim rizalitom je atika koja u sredini ima trougaoni timpanon u èijoj je sredini bio porodièni grb. Glavna zagrada i ekonomski objekti su u veoma dobrom stanju. U letnjikovcu se nalazi administracija poljoprivrednog dobra "Krivaja". Letnjikovac je evidentirano kulturno dobro.

Letnjikovac nije otvoren za posetioce!

Dvorac, Gornja Rogatica

Nije otvoren za posetioce.

[Gašpar]

Dvorac "Karaèonji", Novo Milo¹evo

Dvorac je izgradio Lajo¹ Karaèonji izmeðu 1842 i 1846 godine na svom imanju u Beodri (danas Novo Milo¹evo). Zgrada je igraðena kao reprezentativni rezidencijalni objekat koji svojom prostornom dispozicijom i arhitektonskim re¹enjem zauzima dominantan polo¾aj u prostranom parku. Oblikovan je u arhitektonskom smislu i dosledno sproveden u klasicistièkom stilu kao i svi preteæi objekti u sklopu imanja.   Zgrada je izdu¾ene pravougaone osnove, i predstavlja jedan od retkih spratnih rezidendencijalnih objekata. Glavna fasada je re¹ena simetrièno, sa plitkim rizalitima na uglovima, koji se zavr¹avaju timpanonima. Na sredi¹njem delu glavne fasade se nalazi reprezentativni ulaz koji je sme¹ten ispod portika. Portik u prizemnom delu nose pravougaoni dorski stubovi, a na spratnom delu, gde je velika terasa, korintski stubovi sa arhitravom, golim frizom i trougaonim timpanonom. Prizemlje je odvojeno od sprata horizontalnom podelom koja je nagla¹ena kordonskim vencem. Prozorske ose se poklapaju na spratu i prizemlju i ritmièno su rasporeðene du¾ fasade. Prozorski otvori su sme¹teni izmeðu pilastara koji u prizemnom delu imaju jonske kapitele i polukru¾ne stepenaste frontone, a na spratnom korintske kapitele i pravolinijski oblikovane frontone na dekorativnim konzolama iznad prozora. Na dvori¹nom delu fasada je ravna, a nagla¹ena je centralnim zastakljenim delom koji nosi niz dorskih stubova. Prozorske ose se poklapaju, a boèni rizaliti su nagla¹eni nizom prozorskih otvora. U sklopu imanja su pomoæni ekonomski objekti: konju¹nice, ¹tale, magacini i odeljenja za poslugu, koji zajedno sa glavnom zgradom dvorca èine ahitektonski i stilski jedinstven i dobro usklaðen kompleks.    Posle Drugog Svetskog Rata u dvorcu je bio dom za nezbrinutu decu, popravni dom i osnovna ¹kola. Postojao je i drugi dvorac u Beodri koji je poru¹en, a izgradio ga je Lajo¹ev brat, Laslo Karaèonji izmeðu 1838. - 1842. godine. Lajo¹ i Laslo su izgradili i crkvu sa dva tornja, u Beodri (dva brata, dva dvorca, dva tornja). Danas se u dvoracu nalazi hemiska industrija Hinom. Iznutra je dvorac prepravljen za potrebe fabrike, ali nije kompletno i adekvatno renoviran. Sa zadnje strane fasada na dvorcu je u prilièno lo¹em stanju. Dvorac je spomenik kulture od velikog znaèaja.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Porodièna kuæa Divan Georga, Padej

Zgrada je bila porodièna kuæa tamo¹njeg spahije Divana Georga izgraðena je krajem 19. veka u neoromantièarskom stilu. Zgrada je skoro kvadratne, kompaktne osnove sa karakteristiènim ugaonim kulama. Na sredi¹njem delu glavne fasade nalazi se plitak centralni rizalit koji se u visini krova zavr¹ava trougaonom atikom u kojoj je centralno postavljen okulus. Romantièarskoj ideji spahijskog poljskog dvorca doprinose masivnost zgrade, èetvorovodno krovi¹te sa ukrasnim bad¾ama i ¹iljci kojima se kule zavr¹avaju.
Danas se u kuæi nalaze mesna kancelarija i auto ¹kola. U dvori¹tu kuæe se nalazi igrali¹te za decu. Fasada je zapu¹tena, ali se jo¹ uvek dobro dr¾i. Prilikom obilaska kuæe u oktobu 2006. zatekli smo ekipu majstora koji su postavljali gromobrane. Kuæa je evidentirano kulturno dobro.

Kuæa nije otvorena za posetioce!

Letnjikovac "©ulho Vebera", Padej

    Letnjikovac je izgradio ©ulho Veber u prvoj polovini XIX veka. Letnjikovac je manji prizemni objekat izgu¾ene pravougaone osnove, a nalazi se izvan naselja u parkovskom okru¾enju. Na serdi¹njem delu glavne fasade je nagla¹en portik sa krovom koji nose èetiri zidana stuba. U sredini se nalazi stilizovano stepeni¹te sa ogradom od kovanog gvo¾ða. Na zgradi se nalazi masivno mansardno krovi¹te jednostavnih linija i povr¹ina, za koje se predpostavlja da je u novije vreme rekonstruisano. Ritmièno poreðani prozorski otvori sa luènim zavr¹ecima, jednostavna fasada, kao i ugaoni pilastar i potkrovni venac, ukazuju na odlike jasnog klasicizma. Ovaj stil arhitekture je karakteristièan za prvu polovinu XIX veka.
Danas, letnjikovac je u privatnom vlasni¹tvu i renovira se. U oktobru 2006. godine kada smo obilazili letnjikovac radovi na obnovi su bili u punom jeku. U unutra¹njosti letnjikovca su raðeni finalni radovi. Na spolja¹njem delu je ostalo da se zavr¹i samo kreèenje fasade. Stazice od ¹ljake kroz park i oko letnjikovca su oivièene. Letnjikovac je evidentirano kulturno dobro.

Letnjikovac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Hertelendi", Boèar

Selo Boèar i dvorac Telegdijevih iz XIV veka odkupio je spahija Hertelendi Jo¾ef 1803. godine. On je izgradio drugi dvorac u naselju oko 1820. godine. Posle njegove smrti imanje je razdeljeno izmeðu njegova tri sina Ignjaca, Mik¹e i Karolja. Krajem XIX veka 1890. godine spahiluk su odkupili pivari baron Ivan Bajiæ i Alojz Bajer. Bajer je uzeo novi Ignjacev dvorac, a stari dvor Telegdijevih uzeo je Ivan Bajiæ. Bajiæ Ivan je bio u srodstvu sa kraljevskom porodicom Obrenoviæ uz èiju je pomoæ od vlasti u Beèu dobio titulu barona. Njegov stariji sin Milo¹ Bajiæ sru¹io je stari dvorac Telegdijevih i poèetkom 20. veka na istom mestu izgradio novu rezidenciju koja se danas vodi kao dvorac Bajiæa. Milo¹ Bajiæ je bio veliki mecena i dobrotvor i osnivaè Gimnazije u Novom Sadu. Dvorac Hertelendijevih je prizemna graðevina sa osnovom u obliku æiriliènog slova p, sa du¾im boènim aneksima. U osnovi zgrada je projektovana u secesiji te je oblikovanje dvorca podreðeno odlikama vladajuæeg stila sa poèetka 20. veka. Uglovi zgrade su naznaèeni boènim rizalitima flankiranim moænim pilastrima i zavr¹avaju se visokim polukru¾nim atikama, a karakteristièan je i podkrovni talasasti venac. Parka je delimièno oèuvan, a u sklopu objekta se nalazi nekoliko ekonomskih objekata od kojih se istièe jedan na dnu parcele. Dana¹nji dvorac Bajiæa je prizemna zgrada izduðene pravougaone osnove sa odlikama eklektike. Glavna fasada je jednostavnog stilskog re¹enja, sa sredi¹njim plitkim rizalitom u kome je niz od pet prozorskih otvora i nadvi¹enih arhivolti razdvojenih plitkim pilastrima koji se zavr¹avaju jonskim kapitelima. U dvori¹tu se nalazi ulazni trem koji nosi ¹est stubova koji se zavr¹avaju jonskim kapitelima. Ispod trema se nalazi kolski prolaz sa kapijom od kovanog gvo¾ða. Na boènim krajevima su flankirane polukru¾ne kule. Danas, park iza dvorca Bajiæa je uni¹ten, na njegovom mestu se nalazi fudbalski teren, a zgrada je zakljuèana. U dvorcu Hertelendijevih je donedavno bila du¹evna bolnica, а sada je u pripremi dom za decu sa posebnim potrebama. Oba dvorca su u lo¹em stanju i oba su evidentirana kulturna dobra.

Dvorac "Bajiæ", Boèar

Dvorci nisu otvoreni za posetioce!

Vila Rizenfelder, Kikinda

Zgrade deèijeg dispanzera i zdravstvenog centra "Kosta Sredojev ©ljuka" u Kikindi su nekada zasigurno bile dom nekim uglednim Kikinðanima. Vile su po pretpostavkama sagraðene poèetkom XX veka. Vlasnici su zasigurno imali neke veze, a o tome govori arhitektonski sklop i udaljenost jedne i druge zgrade. Vlasnik vile u kojoj je zdravstveni centar je bio Vitez Rizenfelder èiji se grb nalazi na sredi¹njem rizalitu zgrade.

Vila nije otvorena za posetioce!

Vila "Divan", Sajan

Dvorac "Marcibanji", Èoka

Dvorac je izgradila porodica Marcibanji, posle 1781. godine, kada je Lerinc Marcibanji kupio pustaru Èoku. Izgradnju dvorca dovr¹io je tek sledeæi vlasnik, ©vab Karolj, tek oko 1870. godine. Artur i Karolj Lederer kupili su posed krajem 19. veka. U posedu spahijske porodice Lederer inaèe jedne od najbogatijih jevrejskih porodica u to doba imanje ostaje sve do Drugog svetskog rata. Tokom Drugog svetskog rata jedno vreme dvorac je bio u posedu okupatora. Dvorac je spratna zgrada, sa izdu¾enom osnovom simetriènog rasporeda prostorija, du¾no orijentisana ka glavnoj ulici. Boènim i sredi¹njim rizalitima je ra¹èlanjena fasada glavnog ulaza. Zavr¹etci rizalita su timpanoni koji se izdi¾u iznad krovnog venca. Prozori su ritmièno rasporeðeni u nizu, u prizemlju sa ravnom gornjom gredom, a na spratu su prozori sa luènim zavr¹etkom. Krovi¹te na èetiri vode, ulep¹ano je sa krovovima na rizalitima sa boènih strana. Dvorac rasporedom glavnih zidnih masa, fasadom i simetriènom osnovom, ima odlike klasicizma, ali je zbog naknadnih izmena koncepcije dobio eklektièke odlike. Bez obzira, izgled odaje celinu sigurnih stilskih izr¾ajnih karakteristika, i u odnosu na druge objekte ovog tipa u Vojvodini, jedan je od znaèajnijih. Od posle rata 1950. godine tu je osnovano poljoprivredno dobro "Èoka" koje i danas koristi dvorac kao upravnu zgradu. Zgrada je u dobrom stanju, a park oko dvorca je pretvoren u gradski park. Dvorac je spomenik kulture od velikog znaèaja.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Maldegem", Novi Kne¾evac

Dvorac Maldegem je izgraðen 1910. godine za grofovsku porodicu Maldegem po kojima je zgrada i dobila ime. Plemiæka porodica Maldegem je iz Belgije, taènije iz grada u zapadnoj Flandriji, koji nosi ime kao i porodica, Maldegem. Porodica Maldegem je do¾ivela najveæi uspon u XVI i XVII veku dok je Flandrija jo¹ bila deo ¹panske Kaljevine. Prvi je u tada¹nju Tursku Kanji¾u stigao grof Artur Maldegem, oficir i doktor prava, ali nije tu i ostao. On se venèao sa Georginom Bajer, kæi Ota Bajera i Albertine, roðene ©ulpe iz Turske Kanji¾e. Otac Artura Maldegema je bio vitez Malte¹kog reda Karlo Maldegem rodom iz Minstera i bio je uèesnik u Napoleonovim ratovima. Kao Napoleonov pa¾, morao je da Pari¾anima donese vest o porazu na Vaterlou 18. juna 1815. godine. Grof Artur Maldegem je roðen 1835. godine u Nider¹tocingenu u Nemaèkoj. Nakon venèanja sa Georginom Bajer, ¾iveo je u Po¾unu dana¹njoj Bratislavi. U Po¾unu im se 1869. godine rodio sin jedinac Artur mlaði, koji je kasnije o¾enio devojku iz grofovske porodice Bethem, Vilmu, koja mu je rodila èetvoro dece. Artur mlaði umire u 34. godini ¾ivota i za sobom ostavlja suprugu Vilmu sa èetvoro dece i roditelje. Nakon sinovljeve smrti, majka Georgina je re¹ila da se vrati u zavièaj i da tamo sagradi letnjikovac kako bi mogla biti èe¹æe sa svojom rodbinom. Georgina je u Turskoj Kanji¾i imala nasleðenih, 1880. jutara zemlje, od od svoje majke Albertine ©ulpe. Poèela je izgradnju dvorca 1904. godine, ali nije doèekala njegov zavr¹etak izgradnje 1910.godine. Iako nije bila toliko stara grofica Georgina je umrla 1907. godine. Nakon smrti svekrve Georgine, Vilma Maldegem je sa svoje èetvoro dece, Marojom roðenom 1896.godine, blizancima Karlom i Georginom roðenim 1897. i Albertinom roðenom 1901. godine, do¹la Tursku Kanji¾u da prati zavr¹etak izgradnje dvorca. U Turskoj Kanji¾i nai¹la je na pomoæ roðaka pa je starateljstvo nad decom prepustila Emilu i Beli Talijanu, koji su joj pomagali i oko zavr¹etka dvorca. Od èetvoro dece samo je dvoje ostalo da ¾ivi u Novom Kne¾evcu. Albertina zvana Berta, koja æe se kasnije udati za daljeg roðaka svojih staratelja Tibora Talijana, i Karlo koji se po zavr¹etku ¹kolovanja u Po¾unu vratio na svoje imanje. Grof Karlo Maldegem je doktorirao politièke nauke, ali nije imao veæih ambicija. Nije bio o¾enjen, nije se bavio politikom, bio je dobrodu¹an i blizak svim ljudima, u¾ivao je u lovu, èitanju i dru¾enju. Nije se posebno ineresovao oko imanja, a imao je proizvodnje povræa, ¾itarica, gajenje goveda, svinja, konja i ¹arana u ribnjaku. Proizvod kojim su se Magdelhem dièio je bila crvena paprika, po kojoj je i danas Novi Kne¾evac poznat. Nakon Prvog Svetskog Rata posed mu je smanjen na 713. jutara sa kojim je grof bez pote¹koæa doèekao Drugi Svetski Rat. Grof Maldegem je bio izraziti antifa¹ista i pomagao je Srbima i Maðarima da pre¾ive ratne gladne godine. Iako se dobro znalo na èijoj je strani bio na kraju Drugog Svetskog Rata je bio zarobljen i stavljen na listu za smrtnu kaznu, ali su ga neki me¹tani uspeli osloboditi i spasiti streljanja. Albertina je poginula 7. oktobra 1944. na skeli iza dvorca Talijanovih. Dvorac je opljaèkan, a kraj dvorca se na lomaèi na¹lo 7.000 knjiga porodiène biblioteke Maldegemovih. Razvuèen je vredan name¹taj, dregocenosti, porcelan, umetnièka dela meðu kojima su bile i dve Rubensove slike. Sve su to uglavnom uradili isti oni ljudi kojima je grof pomagao za vreme rata dok nisu imali ¹ta da jedu. Nakon osloboðenja grof je da bi pre¾iveo radio svakojake poslove. Nosio je vodu, cepao drva, bio lo¾aè, laæao se raznih fizièkih poslova, samo da bi za uzvrat dobio koru hleba. Grof Karlo Maldegem je 1961. godine odluèio da napusti zemlju i ode u Nemaèku kod svojih roðaka. Vratio se pred smrt nakon osam godina da jo¹ jednom vidi svoj voljeni Banat, a umro je 1970. godine u Majnhofenu u Nemaèkoj i sahranjen je u porodiènoj kapeli u Nider¹tocingenu. Nakon rata u dvorcu je jedno vreme bila bolnica, pa internat uprava policije i banka.
Danas se u dvorcu nalazi narodna biblioteka "Branislav Nu¹iæ" i deo kikindskog Narodnog muzeja, a zgrada je u izuzetno dobrom stnju. Dvorac je kulturno dobro od velikog znaèaja.

Dvorac je otvoren za posetioce!

Dvorac "Servijski", Novi Kne¾evac

Dvorac u Novom Kne¾evcu izgradio je bogati trgovac cincarskog porekla i ugledni graðanin novosadskog Magistrata Marko Servijski, koji je na prvoj licitaciji komorskih dobara, odr¾anoj 1781-82. godine, kupio spahiluk Tursku Kanji¾u, èime je dobio plemiæku titulu i pravo na predikat "od Turske Kanji¾e". Nakon kupovine spahiluka, 1793. godine izgradio je dvorac. Njegov sin Ðorðe, ostavio je dvorac i imanje u Kanji¾i svojoj sestrièini Katarini, testamentom iz 1855. godine, koja je udajom za Emila ©ulpea imanje i dvorac donela u miraz porodici ©ulpe. U zgradi je, dok su u njoj boravili prvobitni vlasnici bila velika bibloteka sa oko 3.000 knjiga, a u dvorcu su se nalazili retki primerci starog majsenskog porcelana, predmeti od srebra, bronze, stari i skupoceni name¹taj i bogata zbirka lovaèkih portreta i starog trofejnog oru¾ja. Naslednica Katarine i Emila ©ulpe bila je Vilhemina ©ulpe, koja je udajom za Andor Talijana dvorac donela u miraz porodici Talijan, koji su posedovali jo¹ dva objekta u Novom Kne¾evcu. Jednu zgradu sagradio je Andor Talijan, a drugu baron Fedor Feiliæ 1856. godine, da bi kasnije obe zgrade pripale Beli Talijanu. Dvorac Servijski-©ulpe je jedan od starijih, veæih i rasko¹nijih objekata u Vojvodini i svojim proporcijama, obradom fasada i unutra¹njim rasporedom pripada grupi kasnobaroknih graðevina ovog tipa. Graðen je kao slobodno stojeæi objekat okru¾en parkom i ima izdu¾enu pravougaonu osnovu. Sredi¹nji deo glavne fasade je istaknut rizalitom u èijem je sredi¹njem delu karakteristièna barokna terasa sa ogradom od kovanog gvo¾ða. Na atici iznad balkona u reljefu je izveden grb porodice Servijski. Atika i sredi¹nji deo masivnog krovi¹ta daju sveèani ton i reprezentativnost objektu. Ukrasi u malterskoj plastici, profilisani kordonski i potkrovni venac kao i centralni rizalit, odlike su arhitekture poznobaroknog vremena sa elementima veæ nastupajuæeg klasicizma. Sav pokretni materijal je nakon Drugog Svetskog Rata razvuèen. Danas se u dvorcu nalazi op¹tinski sud i administracija komunalnih slu¾bi op¹tine Novi Kne¾evac. Prilikom adaptacije objekta za administrativne slu¾be dvorac je izgubio autentiènost spahijske porodiène zgrade. Dvorac je kulturno dobro od velikog znaèaja.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Talijan", Novi Kne¾evac

Dvorac je sagradio Andor Talijan 1856. godine nakon venèanja sa Vilheminom ©ulpe 1850. godine. Vilhemina ©ulpe je bila naslednica Katarine i Emila ©ulpe, koja je udajom za Andor Talijana dvorac ©ulpeovih donela u miraz porodici Talijan. Andor Talijan je bio konjièki kapetan austrougarske vojske. Sinovi Vilhemine ©ulpe i Andora Talijana su bili Emil i Bela. Porodica Talijan je posedovala jo¹ dva objekta u Novom Kne¾evcu. Jednu zgradu sagradio je Andor Talijan, a drugu baron Fedor Feiliæ 1856. godine, a kasnije obe zgrade su pripale Beli Talijanu. U zgradi je jedno vreme nakon drugog svetskog rata bila osnovna ¹kola. Dvorac Talijanovih, danas, je skoro potpuno izgubio reprezentativnost i stari sjaj. Na nekada¹nja vremena podseæa samo jedan deo krova zgrade.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

[Gašpar]

Dvorac "Nojhauzen", Srpska Crnja

Dvorac je izgraðen 1943. godine za potrebe visokih oficira nemaèke okupacione vojske na Balkanu, taènije za generala Nojhauzena i njegovu porodicu, a po nekim tvrðenjima èak i za Hermana Geringa. Dvorac je anahron u odnosu na aktuelnu arhitekturu i stilove tog vremena, iako je u osnovi primenjen arhitektonski obrazac klasicistièkog dvorca, sa svim njegovim odlikama. Oèito je da je arhitekta znao dobro svoj zanat i da je imao u vidu ko je naruèioc. Tome u prilog idu i svi ostali elementi od ugraðenog luksuznog materijala, prvoklasne stolarije, hrastovine do ru¾ièastog mermera itd. U sklopu dvorca se nalazi i nekoliko ekonomskih objekata, a ceo kompleks je ograðen.



Objekat je vlasni¹tvo zemljoradnièke zadruge "Jak¹iæevo" i danas se koristi kao restoran sa prenoæi¹tem. Zgrada dvorca je u dobrom stanju, kao i park oko nje. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.

Dvorac je otvoren za posetioce!

Letnjikovac "Engelman", Gunaro¹

Letnjikovac je izgradila veleposednièka porodica Engelman poèetkom XX veka, koja je i osnovala sada¹nje mesto Pobeda nedaleko od Gunaro¹a. Engelmanovi su imali veliki kompleks zemlje na kome su se bavili poljoprivredom i gajenjem vinove loze. Letnjikovac je pravougaone kompaktne osnove, graðen kao slobodno stojeæi spratni objekat u prostranom parku u blizini reke Èik. Zgrada letnjikovca pripada tipu poljskih dvoraca graðenih u prostranom negovanom parku. U parku se nalaze neke retke i egzotiène vrste biljaka. Na serdi¹njem delu glavne fasade je nagla¹en centralni rizalit sa reprezentativnim ulazom kome se pristupa ravnim stepeni¹tem koje je nekada imalo ogradu od kovanog gvo¾ða. Sa boènih strana se nalaze dve prostrane terase od kojih jednu podupiru deset stubova. Obe terse su imale dekorativnu ogradu od kovanog gvo¾ða. Ispod objekta se nalazi vinski podrum zasveden pruskim svodom. Krovi¹te je èetvoroslivno, a u skorije vreme je renovirano. Grupica graðana iz Svetiæeva je poku¹ala da renovira objekat, ali su im je prozori, vrata i drugi potrebni materijal pokradeni. Iz tog poku¹aja su novi krov i malterisane fasade na objektu. Me¹tani iz okolnih mesta prvi maj proslavljaju u parku letnjikovca.
Danas, letnjikovac ne slu¾i nièemu, napu¹ten je, vrata i prozori ne postoje, ali je krov u dobrom stanju. Zahvaljujuæi ljudima koji su poku¹ali da ga renoviraju, letnjikovac, iako napu¹ten bez prozora i vrata, izgleda autentièno.

Letnjikovac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Fantast", Beèej

Kada putnik namernik u nepreglednoj vojvoðanskoj ravnici najpre ugleda dvorac „Fantast" koji se nalazi nedaleko od Beèeja, odmah je jasno da je zalutao na jedan od starih poseda koji kriju sudbine mnogih porodica, uspone, padove, mr¾nje i ljubavi. Jedna od njih bili su i Dunðerski koji su poèetkom 19. veka do¹li iz Hercegovine u Vojvodinu koja je tada pripadala Austrougarskoj. Bogdan Dunðerski bio je, bez sumnje, najzanimljivija liènost pomenute porodice i vlasnik èuvenog dvorca, danas poznatog kao „Fantast" koji je u tom vremenu, odslikavao svu njegovu moæ i bogatstvo. Nikada se nije ¾enio i imao je tri velike ljubavi, ¾ene, konje i vino. Bio je jedan od retkih ljudi koji je uspeo da ostvari svoje snove sagradiv¹i dvorac iz ma¹te. Prièa o boemu, veleposedniku Bogdanu Dunðerskom, ¾ivi jo¹ samo u prièi kustosa Maje Dekaniæ koja svakodnevno vodi turiste u razgledanje ovog zdanja. Jedino su zidovi i vrata ostali autentièni u dvorcu. Od rasko¹nog name¹taja, umetnièkih slika i nakita nije ostalo ni¹ta. Nakon osloboðenja 1945. godine, u nepoznatom pravcu su odneti tepisi, kristalni lusteri, srebrnina, a u dvorac su, namerno ili ne, pu¹tene ovce. Tako je pod i deo zida bio potpuno uni¹ten. Bogdan Dunðerski je drugovao sa Uro¹em Prediæem i kad je odluèio da na svom imanju podigne kapelu Sv. Ðorða, jer je saznao da se nekada na tom prostoru nalazila crkva, Prediæu je poverio da oslika ikonostas. Imao je samo jedan uslov, da Bogorodica dobije Marin lik. Turisti koji danas posete kapelu mogu da se dive radu visoke umetnièke vrednosti. Na tom mestu Bogdan Dunðerski je i sahranjen, 1943. godine. U posleratnim godinama crkvi je bila namenjena sudbina elektriène centrale, ali je Uro¹ Prediæ uputio jedno znaèajno pismo Mo¹i Pijade nakon èega je crkveno zdanje bilo „samo" zakljuèano. Danas je kapela ponovo osve¹tana. U njoj se organizuju kr¹tenja, a ovo romantièno mesto daje poseban ton brojnim venèanjima. Vi¹e od polovine celokupnog imanja zauzimala je ergela koja je pre rata brojala oko 1.400 rasnih konja. Po osloboðenju, preostali konji prodati su Italijanima po klaniènoj ceni. Danas se na imanju nalazi oko 80 grla u ¹est konju¹nica, a postoji i staza za trening galopera. Mogu se videti i èuvena grla kao ¹to su „Remedi for lav" ¹to u prevodu znaèi „Lek za ljubav" zatim Jalna i Best Vetprom. Na ergeli se mo¾e videti i grob èuvenog konja Inkvizitora, naslednika inaèe najtrofejnijeg pastuva, Kazanove, koji je, kako ka¾u, umro slatkom smræu, prilikom skoka na kobilu. Za ljubitelje ovih plemenitih ¾ivotinja organizovana je ¹kola jahanja. Danas je dvorac, renoviran u luksuzni hotel, dolaze brojni domaæi i strani turisti. Hotelske sobe u su sme¹tene u glavnu kulu. Objekat je otvorenog tipa i ima vrlo bogatu turistièku ponudu. U prostranom parku francusko engleskog tipa nalaze se brojne staze za ¹etnju, teniski tereni, a radi se i na ureðenju obli¾njeg jezera. Dvorac je spomenik kulture od velikog znaèaja. Prièa o prijateljstvu Bogdana Dunðerskog i Uro¹a Prediæa...

Legenda:

Poput nekog monolita iz snova, ili èednosti koja se propinje, Fantast kao da je posveæen oblacima. Ono ¹to najvi¹e èudi i privlaèi pa¾nju, nije oèuvanost parka i glavne zgrade, no ikona Stefana Prvovenèanog koja se nalazi na oltaru u kapeli Bogdana Dunðerskog. U ovoj kapeli, koju je èitavu oslikao Uro¹ Prediæ, nalazi se Bogdanov grob i ikona koja u svom desnom donjem uglu ima srebrni otisak neèijih usana. Ovaj otisak je primeæen jo¹ na prvu godi¹njicu Bogdanove smrti i èini se da je svakom narednom godinom taj trag postajao vidljiviji i sve svetliji. Kao da je neko mekotu svojih usana, svake godine iz zahvalnosti prinosio pred noge prelepom svecu. Kome te usne pripadaju? Mo¾e samo da se nagaða... Svake godine na Preobra¾enje, Sveti Stefan Prvovenèani dopu¹ta vilovitoj du¹i Bogdana Dunðerskog da uzja¹e senku svoga mrtvoga konja Inkvizitora i da obiðe svoje nekada¹nje imanje. Ovaj èudni par prvo obilazi Inkvizitorov grob. Du¹a se naslanja na spomenik i oslu¹kuje rzanje umrlog, dok Inkvizitorova senka odlazi da oseti miris sena i znoj ¾ivih konja. Konji ne vide ni¹ta ali se neki èudan nemir uvlaèi u njih. Oseæaju prisustvo velikog i dalekog oca, pa se zbijaju u gomile. Dok je senka Inkvizitora meðu svojima, Bogdanova du¹a obilazi kapelu, da bi pozdravila mesto gde joj se nalazi telo. Ponese po koji cvet da ljudi ne zamere, proveri da li se kapela odr¾ava, prinese se ikoni svetog Stefana na oltaru i preda se uspomenama... Ovde je sve u znaku konja - Ergela, Inkvizitorov grob, pa i sam zamak je dobio ime po konju Fantastu. Pa ipak, olièenje ovoga zamka je stari èuvar ergele, koga je jo¹ Bogdan doveo za ¾ivota. Veæ vi¹e niko ne poku¹ava da mu odredi godine, ali mu svi priznaju magiènu moæ nad konjima. Ka¾u da poznaje nemu¹ti jezik i tajnu spravljanja trava koje æe konje uèiniti jo¹ plodnijima. Sem Bogdana je jo¹ jedino on smeo da uzja¹e Inkvizitora i èini se da je od ljudi u Fantastu jedino on oseæao dolazak dva èudna gosta na „Preobra¾enje". On odr¾ava Inkvizitorov grob i vrlo èesto se mo¾e videti, kako naslonjen na spomenik konja, sa nekim razgovara. Veterinar iz Beèeja je prièao, kako je pre nekoliko godina jedan „dvogodac" slomio prednju levu nogu. Kada ga je pregledao, odluèio je da mu da injekciju ne bi li ¾ivotinji skratio muke. Pri¹ao mu je Andrija (kako zovu starog èuvara Ergele) i rekao mu: „Odlazi! Sok od Jagorèevine, pun mesec i dolazak konja - kneza na preobra¾enje, doneæe isceljenje". Veterinar je oti¹ao i kada je sluèajno do¹ao nakon nekoliko nedelja („Preobra¾enje" je veæ bilo pro¹lo) video je otpisanog dvogodca kako trèi u manje¾u. No, to je pripisao sluèajnosti. Nakon ¹to se zahvali Svetome Stefanu i u mislima pomiluje sve mrtve i ¾ive, znane i neznane konje, du¹a Bogdana Dunðerskog se penje na najvi¹u kulu odakle je nekada pu¹tala sokole. Tamo jedno vreme stoji, oslu¹kujuæi ravnicu i nebesa, ne bi li odnekle èula lepet krila. No; svuda je ti¹ina. Lepet se zaledio u nekim davnim ko¹avama i du¹a sokolar nastavlja obilazak Fantasta, jer uskoro æe noæ; a do iduæe godine ima puno. Treba baciti jo¹ jedan pogled na konje. Jo¹ uvek su èistokrvni, pa se i sa da du¹a sa ponosom nada, ba¹ kao i onda kada je bila u Bogdanovom telu Sada vi¹e ove konje ne ja¹u vlastelini, ali se jo¹ uvek negde u njihovim grivama zadr¾alo milovanje gazda i radost pobednika. R¾u sigurno nju¹e Inkvizitorovu senku. Jo¹ jedno kratko vreme ostaju razdvojeni senka plodnoga konja i du¹a velikog èoveka. Senka poslednji put pogleda zamak, a du¹a je tada priziva metalnim ehom lava u vrtu. Nad „Preobra¾enjem" æe uskoro veèe. Ti¹ina lagano opipava belinu Fantasta. Negde se zaèuje krik. Da li je to kliktanje sokola koje se ipak vratilo iz neke davne ko¹ave, ili je paun u vrtu. Da li to pozdravlja èudne goste koji odlaze, ili nekoga ¾ali? Da nije Inkvizitor zgazio cvet u vrtu? A, mo¾da se i nije desilo ni¹ta. Da, sigurno se nije desilo ni¹ta. Jednostavno se paun rastu¾io od beline i samoæe. Noæ. Pri punom mesecu, na sredini pustoga manje¾a, sedi konju¹ar Andrija i poku¹ava da sa svojih usana skine boju koja mu je ostala kada je celivao ikonu Svetog Stefana. (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegi¹anina)

Dvorac je otvoren za posetioce!

Dvorac "Biserno Ostrvo"

Dvorac na Bisernom Ostrvu izgradio je baron Rohonjci Gedeon krajem 19. veka. Nalazi se u prirodnom okru¾enju rukavca, tzv. mrtve Tise, pogodne za uzgoj vinove loze. Sa ovog mesta potièe najkvalitetnije vino Krokan. Dvorac predstavlja spratnu zgradu sa stilskim obele¾jima klasicistike. Na glavnoj fasadi dominira rizalit sa tri simetrièno postavljena prozora na prizemlju i spratu. Na sredi¹njem delu glavne fasade u prizemlju nalazi se ulazni trem. Rizalit je nagla¹en u malterskoj plastici koja imitira kamene kvadere. Krov je masivan, a na njegovom sredi¹nom delu se nalazi oktogonalna kula osmatraènica, koja je kasnijim adaptacijama izmenjena. Dimenzijama i stilom dvorac na Bisernom ostrvu predstavlja vredan objekat, posebno u ambijentu kome glavni peèat daje blizina tise i vinogradi. Danas je dvorac u lo¹em stanju, ali se oèekuje renoviranje. Biserno ostrvo i dvorac je iznajmio unuk Rohonjci Gedeona, koji poku¹ava da se izbori za svoje nasledstvo. Od sledeæe godine æe zapoèeti proizvodnju vina Krokan po recepturi svoga dede, u originalnoj vinskoj fla¹i iz doba Rohonjci Gedeona. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Sokolac", Novi Beèej

Dvorac je izgradio Lazar Dunðerski u poslednjim decenijama 19. veka. Dvorac je dobila u miraz Emilija Ivanoviæ, kæerka Lazara Dunðerskog, kao i èitavo imanje koje se zvalo "Veliki sala¹" koje je obuhvatalo 3997. jutara. Zgrada je prizemni slobodno stojeæi objekat u prostranom parku. U osnovi zgrada je izgu¾eni pravougaonik sa nagla¹enim ulaznim portikom i kolskim prilazom. Portik nose èetiri stuba, pokriven je crepom, i u njemu je sme¹ten glavni ulaz u zgradu. Zadnja fasada ima pokrivenu terasu na visokom postamentu sa ¹est manjih stubova. Jednostavnost objektu daje èetvoroslivno krovi¹te, sa osmatraènicom na vrhu. Dvorac je tipa poljskih dvoraca toga perioda, sa simetriènim rasporedom prostorija i ulaznim holom kao glavnom komunikacijonom prostorijom. Arhitekta je sproveo do detalja ideju i osnovne odlike klasicistièkog stila. U kompleksu imanja Sokolac ima nekoliko pomoænih objekata i mala prizemna klasicistièka prizemna zgrada, zidana kao stan za domara. Ekonomski objekti, ¹tale i niz manjih zgrada, naknadno su podignuti za razlièite namene ¾ivota i rada na imanju.    Danas je dvorac sa parkom u dosta lo¹em stanju, iako je deo privatne svoine. Dobro je ¹to dvorac ima èuvara, jer se u njemu nalazi dosta originalnih stvari i slika Lenke Dunðerske iz doba dok su imanjem upravljali Dunðerski. Dvorac je progla¹en za spomenik kulture 2001. godine.
Legenda o dvorcu Sokolac:

Vlasnik dvorca Lazar Dunðerski je bio dobar kockar, ali jednog dana je na kartama izgubio i dvorac i imanje oko njega. Protivnik Lazara Dunðerskog je ponudio da bi ako naravno ¾eli, Lazar mogao da povrati celo imanje samo jednim pucnjem iz pi¹tolja. Naravno da to i nije bio tako lak zadatak jer je morao da pogodi jabuku na glavi svoje supruge. Pored svog rizika da izgubi i ¾enu i imanje Lazar je prihvatio ponudu. Nani¹anio je, zadr¾ao dah i opalio. Lazaru definitivno nije bio dan za kartanje, ali zato za lov itekakav. Nije mu zadrhtala ruka i pogodio je jabuku na glavi svoje supruge i povratio i imanje i dvorac.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Karaèonji", Novo Milo¹evo - Dvorac vi¹e ne postoji!

Poru¹eni dvorac se nalazio na ulazu u Novo Milo¹evo od Novog Beèeja, na mestu gde su danas ulice Jovana Popoviæa i ©trosmajerova. Vreme gradnje nije taèno utvrðeno, ali po Borovskom moglo bi se smestiti izmeðu 1838. - 1842. godine, a izgradio ga je Laslo Karaèonji. Bila je to otmena graðevina, sa nagla¹enim ulaznim delom, gde je bio trem na stubovima. Trouglasti zabat zavr¹avao je krov terase, koji su nosili ¹est stubova kru¾nog preseka i sa korintskim kapitelima. Ovi stubovi su imali visinu sprata i po, jer je tavanski deo iza timpanona kori¹æen za stanovanje, a iz njega se i¹lo u osmostranu, visoku kulu sa satom, koja je slu¾ila kao vidikovac. Na timpanonu je bio grb, a na uglovima dve skulpture sliène grèkim statuama, koje su dr¾ale vrèeva. Stubovi u prizemlju bili su masivni, kvadratnog preseka, povezani lucima. Dekoracija oko prozora je ista kao i na mlaðem dvorcu i èinile su je ravne natprozorne grede na konzolicama, iznad prozora sprata i trostruki polukru¾ni luci iznad prozora prizemlja. Ispred trema je bilo mermerno stepeni¹te sa figurama lavova sa krunama, sa svake strane. Rizaliti na uglovima graðevine bili su izra¾eniji nego kod mlaðe graðevine, izbaèeni za dubinu terase i zavr¹en ravnom atikom. Na spratu je bio po jedan petokrilni prozor, a u prizemlju su bila vrata do kojih se stizalo preko niske terase. Oko dvorca su bili ekonomski i pomoæni objekti: praonica, staklene ba¹te za sme¹taj cveæa i rasada, stanovi za poslugu i radionice. Iza dvorca prema ¾eljeznièkoj pruzi, prostirao se park povr¹ine oko 5 - 6 hektara. Veæi deo imanja je grof Eugen Jene Karaèonji isparcelisao i prodao u periodu od 1905 - 1911 godine. Manji deo imanja, zajedno sa dvorcem, kupio je 1903. godine Franja Merlak. Kako je u to vreme, 1932. godine pokrenuta parnica pred Meðunarodnim sudom u Hagu za povraæaj imovine biv¹im veleposednicima, izmeðu ostalih i porodici Karaèonji, Merlak je odluèio da dvorac poru¹i i proda materijal. Fragmenti ove graðevine ( delovi ograde, stubova, jedan od lavova... ) kao i par fotografija je sve ¹to je ostalo da podseæa na dvorac.

[Gašpar]

Vila, Savino Selo

Vila je izgraðena krajem 19. veka u stilu maðarske secesije u mestu Tor¾a (danas Savino Selo). Sagraðena je kao porodièna kuæa tamo¹njeg veleposednika koji je imao i mlin u istom mestu. Arhitektura i dekorativni elementi na objektu ukazuju na ekonomski status porodice u èijem je vlasni¹tvu zgrada bila.
Danas, u vili se nalazi izdvojena ambulanta medicinskog centra "Veljko Vlahoviæ" iz Vrbasa. Zgrada je pre nekoliko godina restaurirana i nalazi se u odliènom stanju.

Vila nije otvorena za posetioce!

"Tomanova" vila, Vrbas

Vilu je sagradila jevrejska veleposednièka porodica Toman, kao reprezentativnu kuæu za stanovanje. Zgrada je sagraðena poèetkom XX veka, po projektu arhitekte iz Budimpe¹te. Porodica Toman je imala velike posede na severu Vrbasa, gde se i danas nalazi sala¹ sa imenom veleposednika. Tomanovi su se bavili poljoprivredom i trgovinom ¾itaricama. Nakon Tomanove smrti u vili su do Drugog Svetskog Rata, ¾ivele njegova udovica i dve kæeri. Posle Drugog Svetskog Rata u vili je bio jedno kratko vreme sme¹ten katastar op¹tine Vrbas, sa siroma¹nim informacijama, jer su nakon poplave u staroj zgradi katastra 1945. godine sve informacije bile uni¹tene. Osnova vile je kvadratna, a fasada prema ulicama je reprezentativno obraðena, zidana je opekom, sa drvenom krovnom konstrukcijom. Ulaz sa tremom je nagla¹en sa dva stuba i dva polustuba koji nose lukove. Zgrada je ukra¹ena sa gleðosanim keramièkim ploèicama sa motivom lala. Arhitektonski je oblikovana sa stilskim obele¾jima maðarske varijante secesije i ima ogradu od kovanog gvo¾ða sa motivima istih stilskih karakteristika. Re¹avana je simetrièno, sa boènim rizalitima polukru¾nog oblika i plitkim sredi¹njim delom. Zabat je oblikovan izvijenim secesijskim linijama. Prozorski otvori zavr¹avaju se elipsastim lucima i uokvireni su malterskom plastikom u vidu pilastera sa kapitelima dekorisanim biljnom ornamentikom. Gleðosane keramièke ploèice plave boje javljaju se i kod obrade lukova nad prozorskim otvorima. Boèna fasada je skromnije dekorativne obrade, sa tri rizalita od kojih srednji ima tri luèno zavr¹ena prozora.
Danas, u vili je filijala u vlasni¹tvu D.D.O.R. Novi Sad, pre desetak godina je izvr¹ena revitalizacija i nalazi se u odliènom je stanju. Zgrada je pod za¹titom dr¾ave. Informacije dobijene od deda Vlastimira Æiriæa koji se seæa veleposednika Tomana.

Vila nije otvorena za posetioce!

Dvorac "Tabori"   , Vrbas

Dvorac je sagraðen polovinom XIX veka za nepoznatog vlasnika u neposrednoj blizini ¾eleznièke stanice. Poèetkom XX veka zgradu je otkupio Tabori Ðula, gde je ¾iveo sa svojim prelepim kæerima. Taborijevi su se bavili ugostiteljstvom, vinogradarstvom, voæarstvom i proizvodnjom i trgovinom ¾itaricama. U neposrednoj blizini dvorca je bila gostiona porodice Tabori, koja je do nedavno radila pod drugim imenom i u vlasni¹tvu drugog gazde. Porodica Tabori, je zadr¾ala dvorac do 1944. godine kada im je dr¾ava zaplenila posed. Dvorac poslednjih godina nije imao namenu i bio je u veoma lo¹em stanju. Danas dvorac je u vlasni¹tvu J.P. "Vrbas Gas" koje je temeljno renoviralo objekat za svoje potrebe.
Legenda:

Postoji legenda koja govori da je u Vrbasu ¾iveo baron koji je bio izuzetno moæan. Pri izgradnji pruge od Subotice do Novog Sada on je poslao jedno pismo u Beè, kako bi mu tada¹nje vlasti Austrougarske Monarhije omoguæile da kroz njegovo mesto proðe ¾eleznica. I danas, kada pogledate kartu Vojvodine, videæete da je ¾eleznièka pruga kroz Panonsku ravnicu izuzetno prava. Samo kod prilaza Vrbasu, graditelji su napravili jednu veliku krivinu kako bi pruga pro¹la kroz mesto, a zatim se ponovo ispravlja i nastavlja istim pravcem. Od tada, zbog potreba barona, Vrbas je meðunarodna stanica u koju svaki voz staje.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

"Petro Kuzmjak", Ruski Krstur

Ubrzo posle preseljenja u Baèku, odnosno u Ruski Krstur (1745.), Rusini su, u tesnoj vezi sa crkvenom op¹tinom, 1753. godine osnovali svoju ¹kolu, koja je na poèetku bila trivijalna, ali su se u njoj na rusinskom jeziku uèili èitanje, pisanje, raèunanje i veronauka. Ovi podaci govore da je osnovna ¹kola u Ruskom Krsturu pro¹la u svom veku vi¹e razdoblja: period konfesionalne ¹kole od 1753. do 1888. godine, zatim komunalne od 1888. do 1899. i dr¾avne od 1899. do 1918. godine. Izmeðu dva svetska rata ¹kola je bila dr¾avna. Posle 1944. godine, to je bila najpre èetvororazredna osnovna ¹kola, a kasnije, pedesetih godina – potpuna osmogodi¹nja ¹kola, kakva je i danas. Osnovni zadaci konfesionalne ¹kole bili su obezbeðivanje kvalifikovanih uèitelja i izgradnja nove ¹kolske zgrade sa novim uèionicama za sve veæi broj uèenika, kao i obezbeðivanje sredstava za odr¾avanje ¹kolske zgrade. U ovom periodu radili su takozvani privremeni uèitelji. Preko ideje o osnivanju Kapitalne ¹kole (¹to je znaèilo povezivanje matice Rusina – Ruskog Krstura - sa drugim mestima gde ¾ive Rusini u Baèkoj i Sremu) do¹lo je do reformisanja ¹kole, u kojoj se najvi¹e istièe rad tada najkvalifikovanijeg rusinskog uèitelja Petra Kuzmjaka. U tom periodu iz krsturske ¹kole se odlazilo u vi¹e narodne, graðanske i vi¹e devojaèke ¹kole i gimnazije u Sombor, Novi Sad, Peèuj, i u uèiteljske ¹kole u Baju, Suboticu i Uzgorod. Od 1899. do 1918. èesto su su menjali uèitelji, ali bilo ih je i sve vi¹e. Nova zgrada ¹kole zavr¹ena je 1913. godine, a upravnik je Mihajlo Poljivka. Nakon osnivanja Kraljevine Jugoslavije formira se RUSINSKO NARODNO PROSVETNO DRU©TVO, pod èijim se patronatom ¹tampaju prvi ud¾benici na rusinskom jeziku („Èitanka za treæi razred” Mihajla Poljivke, 1920. i „Bukvar” èiji su autori Mihajlo Poljivka i O. Mihajlo Mudri, 1921.). Od poèetka 20. veka, ¹tampanjem „Idilskog venca” Havrijila Kosteljnika (1904.), njegove „Gramatike baèvansko-rusinskog jezika” (1923.), prve drame „Jeftajeva kæi” (1927.), pojavom (sada veæ barda rusinske knjizevnosti – takoðe ¹kolskog uèitelja) Mihajla Kovaèa i njegove pripovetke „Atamanov sin” (1927.), itd. sve do Drugog svetskog rata, stvaraju se generacije ove ¹kole, koje æe kasnije biti oslonac ne samo u osnovnom, veæ i u vi¹em i visokom obrazovanju i vaspitanju Rusina. Nakon osloboðenja 1945. godine, osnovna ¹kola u Ruskom Krsturu nastavlja rad i, svojstveno tada¹njem vremenu, ukljuèuje se u nastavu kao Narodna ¹kola na rusinskom jeziku. U februaru 1945. otvorena je Dr¾avna realna gimnazija – prva gimnazija u istoriji Rusina. Gimnazija je radila do 1949. kada je transformisana u osnovnu ¹kolu, a 1970. godine gimnazija ponovo nastavlja sa radom i to prvo kao istureno odeljenje Gimnazije „Veljko Vlahoviæ” iz Vrbasa, a zatim kao samostalna. Obrazovni centar „Petro Kuzmjak” osnovan je 1977. godine, a 1987. otvoren je novi, savremeno graðen i ureðen objekat i stvoreni su uslovi za vaspitno–obrazovni rad na rusinskom jeziku, od osnovnog pa sve do pozivno-usmerenog vaspitanja i obrazovanja (prema tada¹njoj reformi obrazovanja u Jugoslaviji – takozvanoj „Suvarici”). Dana¹nja moderna Osnovna ¹kola „Petro Kuzmjak” ima preko 400 uèenika, dok gimnazija sa dva odeljenja na srpskom i jednim na rusinskom jeziku ima oko 220 uèenika. U okviru ¹kole uspe¹no funkcioni¹e i vrlo dobro opremljen srednjo¹kolski dom, kapaciteta 70 kreveta, sa savremeno opremljenom uèenièkom kuhinjom, salom za fizicko vaspitanje i otvorenim sportskim terenima, koje okru¾uje pedantno i sa ukusom ureðen park u kome dominira bista prvog ¹kolovanog uèitelja u Rusina na ovim prostorima, Petra Kuzmjaka, èije ime i nosi ¹kola. Na vrlo pristupaènom mestu izgraðena je i ¹kolska biblioteka èiji je kapacitet u ovom momentu oko 14 000 knjiga, dok su multimedijalne uèionice i kabineti sve opremljeniji i sveobuhvatniji za izvoðenje nastave radionièkog i inovatorskog tipa. Samo kabinet za informatiku i raèunarstvo ima petnaestak savremenih raèunara i skoro isto toliko se koristi u drugim prostorima ¹kole.

Vila, Kula

Vila je izgraðena poèetkom 20. veka kao porodièna kuæa. Vilu su izgradili èlanovi amerièke porodice koji su u ove krajeve do¹li da bi se bavili poljoprivredom i prodajom ¾itarica. U sklopu zgrade nalazi se i ekonomsko dvori¹te u kome je do nedavno bilo poljoprivredno dobro.
Danas se vila nalazi u veoma lo¹em stanju. Ukoliko se ubrzo ne bude ne¹to uradilo, sru¹iæe se sama do sebe.

Vila nije otvorena za posetioce!

[Gašpar]

Dvorac "Bezeredi". Èelarevo

Dvorac porodice Dunðerski u Èelarevu èini nekoliko objekata sme¹tenih u prostranom parku po principu engleskih vrtova. Manji dvorac sagradio je Marfi Lipot polovinom 18. veka. Dvor Marfija je manji prizemni objekat pravougaone osnove sa dvori¹nim tremom na stubovima i dekorativno obraðenim kapitelima. Stari manji dvor je izgubio autentiènost kasnijim pregraðivanjima i izmenama, kako u eksterijeru tako i u enterijeru. Manji dvorac postoji i danas u neposrednoj blizini novijeg velikog dvorca. Sledeæi vlasnik imanja je bio Nikola Bezeredi, koji je sagradio veliki dvorac izmeðu 1834. i 1837. godine po planu ne poznatog beèkog arhitekte. Veliki dvorac je klasièni primer spahijske reprezentativne rezidencije. Dvorac je prizemna graðevina pravougaone osnove, jednostavnih fasada sa nizom prozorskih otvora. Glavna fasada je okrenuta na istok i na njoj se nalazi portik sa stepeni¹tem i pristupnom rampom. Protik podr¾avaju èetiri kamena dorska stuba nad kojima je trougaoni trimpanon. Na zapadnoj strani fasade nalazi se terasa sa stepeni¹tem koje vodi u park sa zadnje strane dvorca. Na objektu su perfektno sprovedene odlike epohe klasicizma. Unutra¹nji raspored i dekoracija u punoj meri odslikavaju kalsiènu jednostavnost i reprezentativnost objekta. U dvorcu je donedavno bio muzej Vojvodine sa izlo¾bom primenjene umetnosti i autentièno oèuvanog name¹taja i enterijera nekada¹njih vlasnika, porodice Dunðerski.    Od kraja 19. veka pa do Prvog Svetskog Rata bio je steci¹te uglednih i znaèajnih politièkih i kulturnih liènosti toga doba. Izmeðu ostalih dvorac su poseæivali Nikola Tesla, Paja Jovanoviæ, Stevan Todoroviæ i Laza Kostiæ, koji je u èast Lenki Dunðerskoj, koju je upoznao u ovom dvorcu, napisao najlep¹u ljubavnu pesmu Santa Marija della Salute. Danas, iako se nalazi pod za¹titom dr¾ave ovaj dvorac je u lo¹em stanju. Park je krajem 2006. godine uredila èelarevska kompanija Carlsberg Srbija, sa ciljem da neko obrati pa¾nju i na zgradu, kako bi se i ona sredila. Kompanija Carlsberg Srbija je nastavila sa ureðenjem parka u aprilu i septembru 2007. godine i stekla status staratelja nad parkom. U 2008. godini planiraju da restauriraju ogradu oko dvorca i da park odr¾avaju u sada¹njem blistavom stanju. Zahvaljujuæi kompaniji Carlsberg Srbija danas smo u prilici da u¾ivamo u svoj lepoti egzotiènog rastinja u parku dvorca. Dvorac je spomenik kulture od izuzetnog znaèaja.

Legenda:

Nikola Bezeredi je bio graditelj dvorca u Èelarevu i njegov prvi vlasnik. Kada je 1882. godine Lazar Dunðerski od njega kupio zamak, Nikola je novom vlasniku poklonio i klavir koji je nekada davno i sam dobio za vrlo mali novac od jednog ra¾alovanog ruskog grofa koji je na kocki sve izgubio. Klavir je stavljen u salon èekajuæi bolje dane, a Lazar Dunðerski se dao u posao. Te 1882. u mestu podi¾e parni mlin i fabriku ¹piritusa. 1884. je uspeo da raskrèi polovinu parka, i da sa desne strane, nedaleko od dvorca, podigne pivaru i zasadi hmeljarnike. Jednoga popodneva je ¹etajuæi se salonom, sluèajno zastao ispred klavira i poèeo da razmi¹lja o tome da bi zamku trebalo udahnuti du¹u. Sam nije bio vièan umetnosti, ¹to ne znaèi da je nije i voleo. Zapu¹tenost dirki koje su veæ bile zaboravile dodire tankih prstiju grofa kockara nagnala ga je da vrata svoga zamka otvori najviðenijim umetnicima Srbije s kraja XIX i poèetka XX veka. Od tog trenutka, gosti dvorca su bili Laza Kostiæ, Paja Jovanoviæ... Bilo je slikara, pesnika, vajara, ali klavir je æutao. Po neki put bi neko od gostiju neobavezno prelazio po dirkama i to je bilo sve. Najèe¹æi gost je bio Laza Kostiæ. Prijateljstvo izmeðu velikog pesnika i vlasnika zamka je postalo toliko da je Kostiæ bio kum svoj deci Laze Dunðerskog. Jedno od te dece je bilo i Lenka Dunðerski u koju se pesnik zaljubio u svojim poznim godinama. Interesantno je to da je Lenka bila prva koja je intenzivno poèela da svira na klaviru. De¹avalo se da posluga iznese, kada je vreme lepo, klavir napolje i postavi ga izmeðu dva kamena lava na ulazu u zamak. Lenka bi sedala i poèinjala da svira. Bila bi to dobrodo¹lica pesniku. Iz dirki poklon klavira bi izlazili zvuci, koji bi prvo smirivali kamene lavove, a zatim do bola i nemoæi pogaðale du¹u ostarelog pesnika. Lenka nije imala posebnu tehniku ali su njena èednost i sudbina veæ odavno umrlog kockara, biv¹eg vlasnika klavira, stvarali sazvuèje koje je odisalo slatkom tugom umiranja. Ostareli poeta se nije oseæao dostojnim ove mladosti, iako je iLenka oseæala simpatije prema njemu. U dugim noæima je sanjao kamene lavove, koji su se pretvarali u èvrsta bedra igraèice i igrali na muziku Lenke i klavira. Laza Kostiæ je sebe poèeo da ka¾njava nesanicom. Ostareo, izmo¾den i svestan prolaznosti, odlazi u manastir Kru¹edol, gde u omami, u osami, bunilu i èe¾nji, iz svog istro¹enog tela, kao iz suve drenovine, cedi, naizgled, poslednje kapi ¾ivotnog mo¹usa. Uskoro 1895. godine u Beèu umire Lenka Dunðerski. Laza Kostiæ za ¾ivota nije bio sa Lenkom, pa umi¹lja da æe biti zajedno nakon njene smrti. Nije imao Lenkino telo, ali æe imati njenu senku. Nisu delili zajedno ¾ivot, ali æe mo¾da deliti smrt. Veza za Lazu postaje ukleta i nad snovima kreativnog ludila jedne neostvarene ljubavi, nastaje najlep¹a pesma srpske lirike „Santa Marija de11a Salute". I danas po neki put, iz odaje zamka se zaèuju akordi prokockanog klavira, a lavovi bedra rièu priznavajuæi da su deo pesnikovog sna. Nastaje jedan ukleti harmonijum, i tada pod zvezde Èelareva stupaju ostali ukleti pesnici Jesenjin, Edgar Alan Po, a parkom zamka ruku pod ruku u belim pohabanim venèanicama hodaju Lenka Dunðerski, Anabel Li, Isidora Dankan... (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegi¹anina)

Dvorac nije otvoren za posetioce, ali mo¾ete pro¹etati parkom oko njega!

Dvorac "Stratimiroviæa" i dvorac "Dunðerski", Kulpin

Oba dvorca u parku sagraðena su za plemiæku porodicu Stratimiroviæ. Porodica Stratimiroviæ, je dala vi¹e istorijskih liènosti: Mitropolit Stevan Stratimiroviæ, Ðorðe Stratimiroviæ - komandant srpske vojske u revoluciji 1848/49 godine, i bila je jedna od najznaèajnijih srpskih porodica u Habzbur¹koj monarhiji. Stratimiroviæi su jedna od retkih srpskih porodica koja je meðu prvima stekla plemstvo za vojnièke zasluge u austrijskoj carevini 1745. od Marije Terezije. Jedno kratko vreme, imanje je od Stratimiroviæa, otkupio Matej Semzo od Kamjonike, ali posle par godina, taènije 1889. godine imanje prodao je Lazaru Dunðerskom, koji je kao i njegov sin Ðorðe znatno doprineo razvoju i modernizaciji poljoprivrede u Kulpinu. Manji dvorac je izgraðen krajem 18. veka, a veæi je izgraðen polovinom 19. veka. Manji dvorac je prizemna zgrada sa visokom soklom, simetriène fasade na èijoj se sredini nalazi rizalit koji se zavr¹ava trouglastim timpanonom. Sa dvori¹ne strane se nalazi veranda pravougaone osnove sa luènim otvorima. Prozori i ulazna kapija su ukra¹eni re¹etkama i elementima od kovanog gvo¾ða. Veliki dvorac je dobio dana¹nji izgled poèetkom 20. veka nakon promene vlasnika, kada je do¹ao u vlani¹tvo Lazara Dunðerskog. Prema projektu arhitekte Momèila Tapavice, obnova i rekonstrukcija uraðena je 1912. godine. Veliki dvorac je prizemna zgrada izuzetno skladnih proporcija sa karakteristiènom pristupnom rampom u kojoj je sme¹ten glavni ulaz. Sa dvori¹ne strane se nalazi visoki parter sa polukru¾nom terasom. Glavnom fasadom dominira klasicistièki portik sa stepeni¹tem, pristupnim rampama i èetiri para jonskih stubova koji nose arhitrav i timpanon. Prozori su ukra¹eni sa polurozetama sa figurama orlova. Inad krovnog venca se nalazi atika sa ornamentisanim pravougaonim poljima i vazama na uglovima. Sa dvori¹ne strane se u prizemlju nalazi petougaoni ulazni trem ozidan punim zidovima, sa kru¾nim otvorima na boènim stranama. Na spratu se nalazi prostrana terasa - lo¾a petostrane osnove pokrivena kupolom na kaneliranim stubovima. Iz prostranog hola koji predstavlja centralnu komunikacionu prostoriju iz koje se dugaèkim hodnikom ulazi u sve ostale prostorije u dvorcu.    Porodica Dunðerski je zadr¾ala posed sve do zakona o nacionalizaciji 1945. godine.
U velikom dvorcu se danas nalazi poljoprivredni Muzej, u kome se nalazi i ne¹to rodoslova porodica Stratimiroviæ i Dunðerski. Danas mali dvorac je pretvoren u mesnu kancelariju i kancelarije kulpinskih udru¾enja graðana. Park oko dvoraca, kao i zgrada velikog dvorca su veoma dobro oèuvani, dok je mali u lo¹em stanju. Oba dvorca su spomenici kulture od velikog znaèaja.

Dvorac Stratimiroviæa:

Dvorac Dunðerskih:

Veliki dvorac je otvoren za posetioce!

Ruski dvor, ©id

Zgrada meðu ©iðanima poznatija kao Ruski dvor, je ustvari letnja vladièanska rezidencija, a prva namena mu je bila upravna zgrada za imanje davano na kori¹æenje Kri¾evaèkoj eparhiji od strane Marije Terezije. Zgrada je zavr¹ena 1780. godine. Kri¾evaèka eparhija osnovana je 1777. godine, a prvi kri¾evaèki vladika bio je Vasilije Bo¾ièkoviæ. Od 1920. godine pa sve do 2002. godine u njemu je bio manastir sestara Vasilijanki, a u posleratnim godinama siroti¹te i internat. Poèetkom treæe decenije XX veka tu je osnovan samostan grkokatolièkih redovnica (Rusina), dok je za vreme Drugog svetskog rata u zgradi bila sme¹tena partizanska bolnica. Posle rata se u zgradi „Ruskog dvora“ nalazila muzièka ¹kola, dok je danas to ponovo samostan grkokatolièkih redovnica. Objekat je sagraðenu stilu baroka sa dimenzijama fasade 42x17 metara i povr¹inom od 700 metara kvadratnih. U okviru pravougaone jednospratne graðevine tipiène za drugu polovinu XVIII veka, projektovana je crkva sme¹tena u ju¾nom traktu. Skromno obraðeno zidno platno ra¹èlanjeno je kordonskim vencem, plitkim pilastrima i profilacijom koja nagla¹ava glavni ulaz. Pored strmog èetvorovodnog krova, poseban akcenat kompoziciji daje bogatije oblikovani zabat nad ulazom u crkvu i barokni zvonik, ukazujuæi svojom izdvojeno¹æu na namenu ovog dela zgrade. Tavan je visok 7 metara, a ispod zgrade se nalaze tri velika podruma. U podrumima se planira otvaranje lutkarskog poyori¹ta za decu. U prizemlju zgrade se nalazi etnografski muzej, a u dvoru se mogu naæi knjige stare i preko 250 godina. Zgrada se od pre nekoliko godina nalazi pod za¹titom dr¾ave i predstavlja spomenik kulture od velikog znaèaja.

Dvor je otvoren za posetioce!

Dvorac Fric Hristiæ, Baèko Novo Selo

1900. godine porodice Hristiæ i Fric podi¾u velelepno zdanje dvoraca, kao reprezentativnu kuæu za stanovanje. U osnovnom obliku zgrada je imala drugaèiji izgled, a dana¹nji izgled je plod naknadnih adaptacija posle Drugog Svetskog Rata. Dvorac je sagraðen u klasicistièkom stilu. Bila je to zgrada sastavljena iz dva dela, koja se nisu arhitektonski bitno razlikovala. Jedan deo dvorca je pripadao porodici Fric, koja je bila jevrejskog porekla, a drugi deo zgrade je pripadao porodici Hristiæ iz Baèke palanke, srpskog porekla. Reprezentativniji deo zgrade je sru¹en nakon nacionalizacije, dok su prateæi objekti kompleksa dvorca sru¹eni 70-tih godina 20. veka. Preostali deo objekta, koji se danas mo¾e videti je pretrpeo manje izmene, ali je u osnovi izgled ostao isti. Izgraðen je jednostavno, bez puno upotrebe dekorativnih elemenata na spoljnoj fasadi i unutra¹njosti objekta. Podnet je predlog za za¹titu objekta i on se sada nalazi u takozvanoj prethodnoj za¹titi, a za¹tita je jo¹ uvek u postupku. Objekat se nalazi u dru¹tvenoj svojini i u solidnom je stanju.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Letnjikovac "Vendl Mora", Sonta

Letnjikovac je krajem XIX veka izgradio veleposednik Vendl Mor, kao porodiènu kuæu za odmor. Nakon Prvog svetskog rata i Agrarne reforme Vendl Mor odluèuje da napusti Sontu, a letnjikovac i posede prodaje Balintu Fernbahu. Balint Fernbah je imao posede u Apatinu i bio vlasnik pustare Debeljaèa. Letnjikovac je prizemni objekat, sme¹ten u prostranom parku gde se jasno prepoznaje ideja vlasnika, ne pretenciozna i skladna porodièna vila za odmor i stanovanje. Parkovsko okru¾enje i ne posredni kontakt sa prirodom koji se ostvaruje preko centralno postavljenih stepenica kojima se dolazi u prostranu isturenu terasu u portiku, doprinosi utisku. Logièno postavljeni prozori, kompaktna, skoro kvadratna osnova i jednostavno re¹eno krovi¹te, ukazuju da je arhitektonska ideja letnjikovca ili poljske vile dovedena do tipskog obrasca. Porodica Fernbah je imala znaèajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Baèkoj, Banatu i okolini Segedina i Maðarskoj krajem XIX i poèetkom XX veka. Porodica Fernbah i to braæa Jo¾ef, Jano¹, Balint, Antal i Karolj su imali vi¹e dvoraca u Vojvodini. Jo¾ef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunðerski.Balint je imao letnjikovac u Sonti i na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi ©antiæu, poznatijeg kao Baba Pusta. Karolj je bio veliki baè-bodro¹ki ¾upan.
Danas letnjikovac koristi administracija poljoprivrednog dobra "Mali Borac" i nalazi se u veoma dobrom stanju, a park se uredno odr¾ava.   Letnjikovac je evidentiran kao kulturno dobro pod nazivom "Vendlov dvorac sa ekonomskim dvori¹tem".

Letnjikovac nije otvoren za posetioce!

Tvrðava "Baè", Baè

Prvi tragovi o Baèu potièu jo¹ iz perioda cara Justinijana I, kada car pominje Baè u svom pismu 535. godine. Baè je 873. godine bilo Avarsko utvrðenje. Za vreme vladavine Arpadoviæa, Baè je bio kraljevski grad i sedi¹te biskupije. Godine 1241. u Baè su upali Mongoli i razorili ga. Tvrðavu u Baèu, koja je danas najstarija tvrðava u Vojvodini, podigao je ugarski kralj Robert An¾ujski u periodu izmeðu 1338. - 1342. godine. Tvrðava je podignuta na manjem ostrvu nastalom od meandra reke Mostonge. Spada u takozvane "Vodene Gradove", jer je sa svih strana bila opasana rekom, a prilazilo joj se pokretnim mostovima. U periodu nakon Mohaèke bitke 1529. godine grad i tvrðava bivaju osvojeni od strane Turaka. Iz tog perioda potièu i opisi Baèke Tvrðave u putopisima Evlije Èelebije, kada Baè postaje deo segedinskog sand¾aka. Od vremena Rakocijeve bune (1702 - 1704) tvrðava biva spaljena, razru¹ena i napu¹tena, nakon èega vi¹e nije obnavljana. Tvrðava u Baèu je najbolje oèuvani srednjevekovni fortifikacioni kompleks u Vojvodini, koji pripada tipu "vodenog grada", osmi¹ljenog da brani grad u moèvarnim, ravnim terenima. Tvrðava je veoma va¾an vi¹eslojni lokalitet i istorijsko mesto. Osnovu tvrðave èini nepravilni petougaonik sa èetiri isturene kule na uglovima, koje su meðusobno bile povezane obimnim zidom, danas saèuvanim u manjem procentu. Kule su razlièitih oblika i dimenzija. Tri ugaone kule imaju kru¾nu osnovu, dok je severozapadna èetvorougaone osnove. Jedini slobodnostojeæi i obnovljeni objekat unutar tvrðave je don¾on kula, kvadratne osnove, sme¹tena u istoènom delu tvrðave. Sa ju¾ne strane nalaze se ostaci izdvojene odbrambene kule - barbakana. Tokom arheolo¹kih iskopavanja 2004.-2006. istra¾en je objekat prislonjen uz severoistoèni bedem, definisan kao palata, kao i cesterna kru¾ne osnove na prostoru izmeðu don¾on kule i jugoistoènog bedema. Kompleks je nedovoljno istra¾en, isturene kule su u gornjim zonama nedostupne i nisu bezbedne za neposredna istra¾ivanja, usled èega nedostaju potrebni podaci o konstrukcijama i tehnikama graðenja. Na ¾alost, mnogi podaci su trajno izgubljeni i izbrisani. Imajuæi u vidu okolnost da su zapoèeta sistematska arheolo¹ka istra¾ivanja i ispitivanje materijala, sada se stvaraju uslovi za izo¹travanje fokusa na razlièita polja otvorenih pitanja vezanih za graðenje.

Tvrðava je otvorena za posetioce!

Vila Ertl, Od¾aci

Vilu je izgradio Jovan Ertl kao porodiènu kuæu za stanovanje poèetkom XX veka. Preduzeæe za preradu kudeljnih vlakana, nalik na fabriku kudelje u Segedinu, osnovano je 1907. godine. Prvi zvanièni naziv je "Honi fonó és kötélverõgyár" (Fabrika kudeljnog vlakna i kanapa). Jovan Ertl postao je prvi predsednik odbora, a kasnije i vlasnik 90% svih akcija fabrike. Danas se u zgradi nalazi tehnièka ¹kola. Zgrada je obnovljena 2004. godine, a obnovu je finansiralo Pokrajinsko izvr¹no veæe Vojvodine. Koliko je ulo¾eno u obnovu vidi se na slikama.

Vila nije otvorena za posetioce!

[AndreyRR]

 

[Gašpar]

Dvorac "©los", Golubinci

Dvorac je sagraðen prema projektu arhitekte Florijana Madocsnuija 1777. godine. Sagraðen je za potrebe oficirskih porodica vojne granice kao "Upravna zgrada u Golubincima", kako pi¹e u projektu zgrade. Po nameni i arhitektonskoj koncepciji zgrada bi se mogla svrstati u namenske objekte koji su bili projektovani za vojne namene ili kao zgrade za stanovanje oficira privremeno rasporeðenih u toj vojnoj komandi. Po unutra¹njem sklopu i spoljnom izgledu, obradi i detaljima, ima sve karakteristike objekta vojnogranièarske arhitekture. Dvorac je slobodno stojeæi spratni objekat pravougaone osnove. Unutra¹nji prostor izgleda monumentalno zbog kamene ograde na stepeni¹tu. Izuzev kamenih okvira vrata i prozora, fasada je izvedena u malterskoj plastici. Na istoènoj i zapadnoj strani nalazi se plitak rizalit. Na spratu dominira vertikalna podela zidnih povr¹ina pilastrima, izmeðu kojih se nalazi niz simetriènih prozora, dok je na prizemlju horizontalna malterska podela. Pored arhitektonske, dvorac ima i istorijsku vrednost jer je u njemu boravio vo¾d Karaðorðe Petroviæ tokom 1813. godine. Nalazi se u centru mesta Golubinci okru¾en parkom. Zgrada je vi¹e puta adaptirana ali nije naru¹ena osnovna koncepcija. Poslednja obnova zapoèeta je 2007. godine. Dvorac je spomenik kulture od velikog znaèaja. Mediji o dvorcu
Legenda:

  Dvorac „©los" u Golubincima, s kraja XVIII i poèetkom XIX veka, od svih je najzapu¹teniji. Èini se da u njega decenijama nije niko kroèio. Sve odaje su prepune pauèine i u posetioce se uvlaèi sumnja da æe uspeti i pored najbolje volje da razgleda unutra¹njost zamka. Ta pauèina izgleda kao ¾iva. Svaki nalet vetra kroz rupe, koje su nekada bili prozori pokreæu ovaj æilim strpljenja tako da to prestaje da bude pauèina i postaje pamæenje vekova. I jo¹ ne¹to se dogaða tu u razvalinama ©losa. Zaèuje se zvuk koji podseæa na jaukanje. Pauèina poput prirodnih orgulja prihvata vetar i podaje mu neku muku muku koju je pre mnogo godina premre¾ila. U trenutku kada se ovo jeèanje èuje, u Golubincima se pale sveæe i stavljaju u okvir prozora da bi se kako ka¾u „posvetili jauci muèenika". Ovaj zamak je tokom dva veka svoga postojanja, nakon smrti prvog vlastelina ponajèe¹æe slu¾io kao muèionica. Poslednji muèenici su urezali svoja priznanja u zidove zamka, krajem Drugog svetskog rata. Onda nije ni èudo ¹to ©los prate prièe o prokletstvima, neverstvima i kaznama. Prvi vlasnik zamka se jedne noæi, nakon dugog puta, iznenada vratio i na¹ao svoju mladu suprugu u zagrljaju sluge. Slugu je odmah posekao, a nju je potpuno nagu vezao za severni stub zamka, rekav¹i joj da æe tu ostati, sve dok je pauci pauèinom ne premre¾e. Nakon nedelju dana, ¾ena je od studeni, ¾eði i gladi umrla, a da joj pauèina nije do¹la ni do brade, nisu stigli pauci ni posmrtni zar da joj naprave. Ti nevernièini jauci i preklinjanja za br¾om smræu bili su prvi zvuci koje je pauèina unedrila u sebe. U narednih dvestotine godina su se krici drugih muèenika pripajali ovom prvom. Pravo na spoznaju je imao i ima samo vetar. Pauci dvorca ©los pletu najsporije, ali su zato njihove niti najèvr¹æe i najlep¹e. To su prave arabeske sudbine, zamke i tuge. Verovatno se zbog oblika i èvrstine, vetar ba¹ ovoj pauèini ©losa najèe¹æe podaje. Uostalom, svako vreme odgaja svoje pauke. Prvi vlasnik zamka je nakon neverstva i smrti svoje ¾ene, prestao da jede i pije. Sedeo je sam za sofrom i molio za opro¹taj. Spahija je bio sna¾an èovek, nije umro brzo kao njegova ¾ena, te su njegovi poslednji dani stigli da se umotaju u pauèinu. U Golubincima ka¾u da pauk dovodi drage goste i nosi dobru vest. Nikako ga ne sme¹ ubiti, jer ako ga ubije¹, prvo ¹to æe¹ èuti biæe vrisak, i ako se hitro okrene¹ na suprotnom zidu od onoga na kome je spljo¹ten pauk, videæe¹ senku nage, mlade ¾ene. Smrt pauka æe ti u narednim godinama doneti nesreæu i muk za sofrom, ljudi æe te pamtiti jedino po zlu. U kuæu æe ti od gostiju ulaziti samo vetar, na divanu predviðenom za gosta i u pustoj gostinskoj sobi carevaæe pauèina. Stariji me¹tani govore da se svakih deset godina u nekim vetrovitim i sipljivim jesenjim noæima, pojavljuje èovek obuèen u pohabano plemiæko odelo i dugo se moli nad razru¹enim zamkom. Ne zna se ko je, ni od koga tra¾i opro¹taj. Jedino ¹to se za sigurno zna, to je, da nije sve¹tenik i da ne pripada ni jednoj pozori¹noj putujuæoj trupi. Lice nikada nisu uspeli da mu raspoznaju, kao da je svaki put imao zar od pauèine. U tim noæima, u Golubincima, u okvirima prozora, pali se i po nekoliko sveæa... (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegi¹anina)

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Letnjikovac "Fi¹erov Sala¹"   , Ruma

Letnjikovac je izgradila izmeðu 1900. i 1904. godine porodica Fi¹er, po projektu arhitekte Hermana Bolea. Letnjikovac je bio namenjen za odmor porodice Fi¹er. Nalazi se u prostranom parku, u kome je negovano raznovrsno autohtono rastinje i egzotiène biljne vrste. Zgrada predstavlja reprezentativni primer objekta ove namene, na kome su drvo, trska i drugi tradicionalni materijali, dobili punu primenu. Zgrada letnjikovaca je 1966. godine izgorela u po¾aru. Obnovljena je, ali ne po konzervatorskim principima, ¹to je doprinelo gubljenju autentiènosti. Pre svega, to se odnosi na tr¹èani krov koji je ovom objektu davao poseban karakter. Letnjikovac je pravougaone osnove, sa tremom sa drvenom ogradom i profilisanim stubovima iznad ograde, du¾ èitave zapadne i severne strane. Preko trema se spu¹ta tr¹èani krov, a iz krova se na severnoj strani izdi¾e zid sa dva manja prozora u potkrovlju. Na ju¾noj fasadi dominira ravna zidna povr¹ina sa tri dekorativna prozorska otvora razlièitih dimenzija i polo¾aja i ulazni trem na koji se nadovezuje dekorativna nadstre¹nica - pasarela, kojom je povezana druga manja pomoæna zgrada. Drveni delovi nadstre¹nice, duge oko pet metara prekrivene trskom, i ulaznog trema stilski odgovaraju tremovima severne i zapadne strane fasade. Po kompoziciji, osnovnoj nameni i primeni materijala, zgrada predstavlja jedinstven primer u raznovrsnosti stilskih karakteristika letnjikovaca u Vojvodini. Projektovani park nosi obele¾ija istoriske epohe u kojoj je nastao, ali je izgubio prvobitne karakteristike dugogodi¹njom nebrigom. Stoletna stabla trajnica kao ¹to su Hrast, Ginko i po neko stablo èetinara ostale su da ukazuju na nekada¹nje vreme. Iako je izgubila autentiènost, zgrada se vodi kao spomenik kulture od velikog znaèaja.
Legenda:

Gradeæi svoj zamak nedaleko od Rume, ovaj spahija jevrejskog porekla je ¾eleo da oko zgrade napravi i park o èijoj lepoti æe se prièati ¹irom zemlje. Obzirom da je lepota parka bila jedno od osnovnih merila gospo¹tine, obavezni radnik na imanju zamkova, trebalo je da bude i vrtlar. Fi¹er je poslao svoje sluge ¹irom Vojvodine, da mu naðu nekoga ko æe park urediti po meri njegovog prezimena. Sluge su dovodile razne ljude koji su bili vi¹e ili manje vièni ba¹tovanstvu, ali niko od njih nije u potpunosti zadovoljio vlasnika zamka. I onda, na jedan majski uranak, pred njegovim dvopregom se iznenada pojavio èovek koji je bio neobièno star. Konji su zastali u mestu kao da su hipnotisani, a starac je pri¹ao spahiji i rekao mu je da je iz jednog sela kraj velike reke, i da najbole govori jezik Beloga Jasena. Starac je potom uredio park sa prednje strane po francuskoj, a sa zadnje strane po engleskoj ¹emi, kako su uostalom izgledali i svi parkovi viðenijih zamkova. Na toj plodnoj zemlji uskoro su sem Belog Jasena, poèelegda uspevaju Sofore, Tuje, Gvozdeno drvo, pa èak i sam hrast Lu¾njak. Park oko zamka postajao je lep¹i, od samog zamka. No, gazda je ostario, a njegovi sinovi su bili hladni prema lepoti ¹ume. Pred smrt su ga nagovorili da ¹umu poseèe i da na njenom mestu stvori plodno zemlji¹te. Otac je pristao i uskoro umro, a sinovi su poèeli da ostvaruju ono ¹to su zamislili. Kako im vrtlar (isto star kao i pre mnogo godina kada je zaustavio dvopreg) vi¹e nije bio potreban otpustili su ga. Sada su im bili potrebni oraèi. Meðutim, vrtlar nije oti¹ao odmah. Ostao je na imanju i jaukao mesto svake odseèene Jele, svakog odseèenog Jasena, Tuje... Uskoro je njegova tuga prerasla u gnev. Pri¹ao je najveæem Hrastu i poèeo da ¾vaæe njegov koren. Nakon kratkog vremena, ruke su mu se pretvorile u sna¾ne i kvrgave rane, a ko¾a u koru... Noæu se u¹unjao u sobu spahijinih sinova i udavio ih u snu... Iduæeg jutra, sluge su prona¹le mlade spahije u èijim se mrtvim i otvorenim oèima ogledala strava. Ali, to nije bilo sve. Ispod hrasta Lu¾njaka, ujedinom preostalom delu ¹ume, naðen je stari ba¹tovan mrtav. Mora da su mu bolovi bili stra¹ni, ili je bio veoma gladan, kada je poslednje ¹to je uradio bilo to da ugrize koren hrasta Lu¾njaka. Sve ¹to je za starim ba¹tovanom ostalo, bilo je urezano veliko slovo „A" u kori hrasta. (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegi¹anina)

Letnjikovac nije otvoren za posetioce!

Letnjikovac "Pejaèeviæ", Jarkovci

Letnjiokovac se nalazi na kraju glavne seoske ulice, u Jarkovcima, a danas je vi¹enamenski objekat. Prilikom izgradnje je to bio specifièan objekat, izgraðen van gradske sredine, oko kojeg se kasnije razvilo naselje. Prvobitna namena mu je bila povremeni boravk, odmor i lov. Letnjikovac je izgradila veleposednièka porodica Pejaèeviæ poèetkom 20. veka, koja je u centru Rume imala dvorac koji je poru¹en u rekonstrukciji centra grada. Kompletna dekoracija na fasadama objekta je od opeke i drveta. Prethodnim, neophodnim adaptacijama objekta izvr¹ene su neke izmene u odnosu na provobitan izgled. Zbog specifiènosti i jedinstvenosti letnjikovca, spoja gradske i seoske arhitekture, podnet je predlog za¹titu objekta, 1987- godine.

Letnjikovac nije otvoren za posetioce!

Vila "Stankoviæ", Èortanovci

Stara vila Radenka Stankoviæa, kardiologa, ministра prosvete za vreme vladavine kralja Aleksandra I i namesnika kralja Petra II, sazidana 1930. godine, atraktivno je delo arhitekte Dragi¹e Bra¹ovana. Vila je uraðena u stilu srpskih srednjovekovnih dvoraca, a sme¹tena je u èortanovaèkoj ¹umi na imanju koje obuhvata 35 jutara rasporeðenih na ¹est nivoa-terasa. Po zavr¹etku Drugog svetskog rata nove vlasti ga hapse i osuðuju na 12 godina robije zbog "saradnje sa Nemcima". Vilu konfiskuju 1952. godine, a prvi na listi novih vlasnika je bio MUP Srbije Zatim je, postala vlasni¹tvo Pokrajine Vojvodine, a posle Instituta za za vinogradarstvo i voæarstvo u Sremskim Karlovcima. Deo je dat Zajednici odmarali¹ta u Novom Sadu. Vila se 1972. godine ponovo vraæa AP Vojvodini. Dobri poznavaoci istorije ka¾u da je u poèetku gradnje dr Stankoviæ imao ¹est jutara zemlje, kasnije je dokupljivao, a gajio je najpoznatije vrste vinove loze. ®elja mu je bila da na tzv. Zlatnom bregu, koji se nalazi u neposrednoj blizini, zasadi najstarije sorte sremske loze. Ovo zdanje, nakon konfiskacije posle Drugog svetskog rata, bilo je rezidencija: Aleksandra Rankoviæa, Slobodana Peneziæa Krcuna i, naravno, Josipa Broza Tita. Neposredna blizina Dunava, èist vazduh, koji je, najbolji lek za pluæa, kao da se nalazite na Tari. Nije ni èudo ¹to je dr Radenko Stankoviæ re¹io da ba¹ ovde sagradi ovo velelepno zdanje. U zdanju se nalazi sala za sastanke sa 24 sedi¹ta, dve jednokrevetne sobe, TV-salon, trpezarija sa kuhinjom. Pored zgrade je bazen, tereni za male sportove, dva teniska terena i devet bungalova. Danas ovo zdanje slu¾i za protokolarne prijeme Izvr¹nog veæa Vojvodine, a domaæini koji o njemu brinu trude se da se ¹to bolje oèuva. Inaèe sportski tereni su pravljeni u vreme kada je predsednik Izvr¹nog veæa bio Bo¹ko Pero¹eviæ 1997, a bungalovi se koriste od 1997. godine. Jedno vreme imanje je bilo "nièije", od 1964. do 1974, a tada je pre¹lo na Izvr¹no veæe i èetiri godine je adaptirano. Pored ovog lepog zdanja, tu je i tzv. ®uta kuæa, dalje je pecara, ¹tala i prostorije za osoblje koje je odr¾avalo vilu. Radenko Stankoviæ bio je i veliki dobrotvor: izgradio je kockasti put kroz Be¹ku, zatim put od Banstola do èortanovaèke crkve, kao i mali trg kod Sanadarevih u Èortanovcima. On je bio i jedan od osnivaèa Medicinskog fakulteta u Srbiji. U vili je sniman film Soje Jovanoviæ "Silom otac".

Vila nije otvorena za posetioce!

Dvor "Patrijar¹ije", Sremski Karlovci

Zgrada dvora je sagraðena izmeðu 1892. i 1895. godine po projektu na¹eg arhitekte Vladimira Nikoliæa, na mestu gde se nekada nalazio "Pa¹in konak". "Pa¹in konak" je bio prva rezidencija poglavara srpske crkve nakon prebacivanja arhiepiskopije iz Peæi u Sremske Karlovce. Mitropolit Stefan Stratimiroviæ je 1817. godine osnovao fond za prikupljanje sedstava za izgradnju dvora, a koji je izgraðen za vreme mitropolita Georgija Brankoviæa. Izgradnja dvora "u stilu talijanskih palata" poverena je preduzimaèima Peklo Beli i Karlu Lereru. Dvorsku kapelu je oslikao Uro¹ Prediæ. Osnova dvora je u obliku æiriliènog slova ©, a na strdi¹njem krilu se nalazi ulaz sa kolskim prilazom. Iznad ulaza, na spratu se nalazi dvorska kapela, koja je pokrivena poluloptastom kupolom sa lanternom na vrhu. Glavna fasada ima isturene boène rizalite nagla¹ene u visini prvog sprata stupcima-pilastrima koji se u visini atike zavr¹avaju trougaonim timpanonima, a sredi¹nji rizalit je nagla¹en sa tri prozora koji su veæi od ostalih, terasom i ulazom ispred koga je stepeni¹te sa boèno postavljenim kamenim skulpturama dva lava. Na istoj fasadi je niz sa sedamnaest prozorskih otvora sa polukru¾nim zavr¹ecima. Prozorski otvori glavnoj fasadi daju ritam i ujednaèenost, a plitki pilastri sa jonskim konzolama i balustrada ispod prozorske mase, ovoj fasadi daju vedrinu. Na centralnom rizalitu je nagla¹en krov na èijem je vrhu osmatraènica. Palata patijar¹ije je ne samo administrativno sedi¹te Srpske pravoslavne crkve, nego i riznica u kojoj su sme¹tene dragocenosti, umetnièki materijal, ikone, portreti mitropolita i najznaèajnijih crkvenih velikodostojnika, razlièiti predmenti primenjene umetnosti i biblioteka retkih i vrednih rukopisa i stare ¹tampane knjige. U sklopu dvora je za javnost otvorena riznica sa stalnom postavkom predmeta iz XVIII i XIX veka iz razorenih i ugro¾enih crkava u Bosni i Hrvatskoj. Kompleks je ograðen visokom ogradom, kombinovan zidom i re¹etkama od kovanog gvo¾ða.
Danas je zgrada stalna rezidencija vladike sremskog i letnja rezidencija srpskog patrijaha, i muzej Srpske Pravoslavne Crkve. Zgrada i park se besprekorno odr¾avaju. Dvor je spomenik kulture od izuzetnog znaèaja.

Dvor je otvoren za posetioce!

[Gašpar]

Dvorac "Ilion", Sremski Karlovci

Palata barona Rajaèiæa graðena je u prvoj polovini XVIII veka (1836-1848), a dana¹nji izgled dobija 1920. godine. Zgradu je baron Rajaèiæ otkupio od porodice Miokoviæ-Had¾i i renovirao je 1856. godine po planu beèkog arhitekte Sideka. Kolska kapija predstavlja poseban objekat na kojem se ispod trouglog timpanona nalazi grb Rajaèiæa. Iznad srednjeg prozora na spratu u sredi¹njem delu pi¹e: "Ilion". Dvor dvori¹nom fasadom prema ®eleznièkoj ulici gleda na nekada prelepi park, koji je danas pretvoren u travnjak. U dvori¹tu dvorca se nalazi èesma Patrijarhovac, posveæena Bogojavljenju, a izgraðena je 1864. godine. Dvor se nalazi u ulici Patrijarha Rajaèiæa. Osnova zgrade je u obliku velikog slova "T" èiji srednji krak nije simetrièan i prekratak je u poreðanju sa glavnim pravougaonim delom osnove. Fasada u prizemlju ima tri ispada, a srednji deo je krunisan krovom na ¹est voda i dominira fasadom.
Danas je zgrada pretvorena u Gradski muzej Sremskih Karlovaca sa etnolo¹kom zbirkom predmeta, sobom i kuhinjom sa kraja XIX veka. Prilikom obilaska u aprilu 2007. godine muzej je bio u fazi renoviranja. Dvor je spomenik kulture od izuzetnog znaèaja.

Dvorac je trenutno zatvoren za posetioce!

Dvor "Bogoslovije", Sremski Karlovci

Zgrada je sazidana pod patrijarhom Georgijem Brankoviæem 1900.g kao "Narodni dom". Objekat je kvadratne osnove sa ispadima na uglovima koji su ukra¹eni dekorativnom rustikom. Prvu redovnu bogoslovsku ¹kolu za pravoslavne Srbe osnovao je mitropolit karlovaèki Stefan Stratimiroviæ u Karlovcima 1794.g. Krajem XIX veka u okviru Bogoslovije osnovana je jedna od prvih katedri pèelarstva (prof. Jovan ®ivkoviæ) u Evropi. Treba naglasiti da je ognji¹te na¹eg poznatog i divnog crkvenog pojenja bilo u Karlovaèkoj bogosloviji. To je èuveno Karlovaèko pojanje. Uèitelji toga pjenija bili su prota Anastasije Popoviæ i sve¹tenik Ðura Popoviæ. Atanasijevo pojanje saèuvano je i danas u crkvenoj muzici Kornelija Stankoviæa.
Danas u ovoj zgradi radi, od 1964. godine, bogoslovija (u rangu srednje ¹kole) "Sv. Arsenije" i Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti. (tekst preuzet sa www.sremski-karlovci.org.rs)

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Marcibanji", Sremska Kamenica

Dvorac je graðen u etapama krajem XVIII i poèetkom XIX veka (od 1797 do 1811) za plemiæku porodicu Marcibanji. Dana¹nji izgled zgrada dobija rekonstrukcijom i dogradnjom iz 1834-6. godine, kada je ureðen i park koji ga okru¾uje. Dogradnja i rekonstrukcija je izvr¹ena kada je dvorac do¹ao u vlasni¹tvo spahijske porodice Karaèonji, u èijem vlasni¹tvu su bila dva dvorca u Beodri, dana¹njem Novom Milo¹evu. Od XIX i poèetkom XX veka (do 1918.) dvorac je bio u posedu porodice Karaèonji. Zgrada dvorca je reprezentativna, kompleksna, spratna, sastavljena od èetiri objekta koji formiraju atrijumsko dvori¹te. Dekoracija objekta je u duhu klasicistièkog stilskog repertoara, sa dorskim stubovima, dekorativnom plastikom i stilizovanim elementima ograde terase. Dvorac je jedinstven po tome ¹to je jedini ili jedan od retkih klasicistièkih dvoraca èija osnova nije simetrièna. Zgrada je koncipirana u klasicistièkom stilu, a uklopljena je prostor engleskog pejza¾nog vrta koji je ukra¹en skulpturama. U dekorativnoj obradi dosledno je kori¹æen klasicistièki stilski repertoar sa kolonadama dorskih stubova, i stilizovanim ornamentima od kovanog gvo¾ða. Engleski pejza¾ni vrt sa kamenim platoom se lepo uklopio u obronke Fru¹ke gore i Dunavom. Park je bio obogaæen stablima retkih drveæa, egzotiènim èetinarima, i ukra¹en monumentalnim skulpturama, sfingama, pompejskim stubovima, lavovima i drugim. Prateæi ekonomski objekti se nalaze ispred dvorca prema dunavu, izgraðeni su 1850. godine, a u njima su odgajivani konji. I danas iznad ulaza postoji ploèa na kojoj pi¹e da je dvorac sagradila plemiæka porodica Marcibanji de Puho, kao i porodièni grb na severoistoènoj strani. U ovom dvorcu je boravio ¹panski kralj Filip. Danas dvorac koristi fakultet za evropske pravno-politièke studije. Objekat je u vlasni¹tvu JP "Vojvodinavode" Novi Sad, èije su prostorije bile donedavno u dvorcu. Park oko dvorca odr¾ava Gradsko zelenilo, ali je veæina skulptura u parku polomljena ili poru¹ena. Ekonomski objekti su podeljeni i koriste se kao stambeni stanovi, i u velikoj meri su izgubili autentiènost. Kada je na¹a ekipa obilazila dvorac u aprilu 2007. zgrada je bila u dobrom stanju, ako bi se izostavili grafiti koji su naru¹avali izgled. Dvorac je spomenik kulture od velikog znaèaja.
Legenda:

Krakovska grofica Hana Toma¹evska, na svom proputovanju kroz Evropu 1911. godine se zadr¾ala u Novom Sadu desetak dana. Mladi lekar Jovan Popoviæ na¹ao se tu da joj bude na usluzi. Poslednjeg dana grofièinog boravka, mladiæ je odluèio da prevesla na kamenièku stranu, ne bi li u senci dunavskih vrba jo¹ malo pio zrele, poljske-aristokratske krvi. Bio je kraj septembra. Miholjsko leto. Dan vreo i uspaljen na kratko, ba¹ kao i grofica. Èamac su vezali za jednu od vrba i u trenutku kada je mladi lekar hteo da prenese prièu opro¹taja i la¾nog obeæanja sa grofièinog vrata na njene grudi, zaèula se pesma. Obalom je hodio èovek veoma star i èupao neku travu ¹to je rasla u pliæaku. Nije ih toliko iznenadila ni starost ni odrpanost èoveka koliko jezovitost melodije koja je izlazila iz njegovih usta. Jedna stvar je mladoga lekara posebno impresionirala-iako je starac i¹ao muljevitim delom, tik uz vodu nije ostavljao trag. Starac ih je pogledao samo jednom i rekao: „Idite. Uskoro æe sumrak, a onda æe poèeti pesma mrtvih. Danas im je stogodi¹njica." Grofica i lekar su oti¹li nedoreèenog opro¹taja, a lekar je sve ovo nakon izvesnog vremena zapisao u svoj dnevnik. Èini se da je u tom zapisu bilo vi¹e ¾ala za nedosegnutim grofièinim telom, no zapitanosti o èijoj se stogodi¹njici radilo, i kakvu je pesmu oèekivao tog miholjskog sumraka starac koji je hodao muljem ne ostavljajuæi trag. Zamak Karaèonija u Sremskoj Kamenici je graðen od 1797. do 1811. godine. Tokom tih 15 godina gradnje Dunav je svake godine na „Kuninsko leto" (doba kada je vodostaj najveæi i kada se, po predanju ne sme kupati) uzimao po jednog radnika. Uvek bi se neki od njih, onako oznojan, poku¹avao okupati u bremenitoj, goropadnoj reci, ne hajuæi za Kunin. Interesantno je da nikada ni jedno telo nije isplivalo. Ludi su preprièavali da ih je zadr¾ao kod sebe veliki reèni bog, da bi mu ti vredni nevernici sagradili prelepo zdanje, onakvo kakvo su gradili i na kopnu. Nakon ¹to je zamak sagraðen, u njega su se uselila dva Karaèonijeva sestriæa sa familijama. No, treba reæi i to da je svake godine na kuninsko leto, preko vode, zajedno sa ju¾nim vetrom dolazila i pesma utopljenih neimara, najavljujuæi jesen, ki¹u i bolest. Krakovska grofica i mladi lekar su ¾eleli da ovekoveèe svoje kratko poznanstvo, ba¹ na stogodi¹njicu zavr¹etka zamka i stogodi¹njicu poslednjeg udavljenog neimara. Prvi stanovnici zamka u Sremskoj Kamenici su bili veoma bole¹ljivi. Uostalom, smatra se da su vlasnici zamkova pored voda bili osuðeni na dve stvari - na mudrost (koja se èesto granièila sa ludilom) i na preranu smrt èiji je uzrok ponajèe¹æe bivala tuberkuloza. Uzrok mudrosti je verovatno bio Dunav, koji svojom neumitno¹æu upozorava, a uzrok bolesti je bila njihova mazohistièka zaljubljenost u reku. Dunav se ne podaje niti trpi ljubavnike. On tra¾i danak... Dunav je posesivan, i nametljivcima, mesto svoga okrepljujuæeg mirisa, nudi vlagu pod kostima. Vlasnici zamka Karaèoni su bili mudriji i preduzimljiviji, ali samo do svoje 50. godine. Kasnije, tamudrost je prelazila u ludilo, koje je uvek bilo protkano tuberkulozom i kratkoveèno¹æu. Porodièni lekar ogranka familije Karaèoni u Sremskoj Kamenici je zapisao da su naroèito bili osetljivi na miris ozona posle ki¹e i na tople ju¾ne vetrove koji su dolazili sa Dunava. Jo¹ jedna interesantna stvar: svi su bolovali od identiènih AUDITIVNIH halucinacija. Èim bi leto poèelo da uranja u jesen, sa svakim sumrakom bi èesto stavljali dlanove na u¹i. No ni to im nije pomagalo. U septembru i oktobru, svaki put, nakon ki¹e bi sedeli sklupèani u uglovima svojih soba, i pod nos sami sebi stavljali miri¹ljavu so i siræe, samo da ne osete miris ozona. Nakon izvesnog vremena, vetar bi, po njihovom prièanju, donosio neke zvuke samo njima dostupne. Ubrzo posle toga, poèeli bi da ka¹lju. Ponekad je u goste vlasteli dolazio i travar Andrija. O tom èoveku se ni¹ta nije znalo - ni gde ¾ivi ni koliko godina ima. Za njega se govorilo da se rodio star i prestar. Bio je toliko mr¹av i lak da se nije èuo kada bi hodao hodnicima zamka. Sestriæi Karaèoni bi ga primetili tek kada bi stao tik uz njih, ili kada bi nm svoju vazdu¹astu ruku stavio na rame. Andrija bi èesto govorio da je lek od tuberkuloze u èaju od pome¹anog ¹umskog bilja. To 6ilje se bere i na obali Dunava i u ¹umi, ali svako svoj lek mora sam brati i sam spravljati, da bi ovaj bio delotvoran. No, vlastela ga nije slu¹ala. Iako su i u samom njihovom zamku stilovi bili pome¹ani (prvi red porte su jonski, a drugi korintski stubovi), travu nisu me¹ali. Razlog nije bio taj, ¹to Andriji nisu verovali, no zato ¹to su se bojali da idu u ¹umu ili na obalu reke. ©ta, ako ih u ¹umi uhvati ki¹a, ozon ojaèa, a oni nemaju sobe u èijem uglu bi se skupili. S druge strane, Dunav je u sebe unedrio pesmu mrtvih neimara koja tako slatkasto i zamamno zove sebi. Kada ne bi uspevao da ih nagovori, Andrija bi odlazio i ne bi pro¹lo puno vremena, a negde bi se iz kamenièke ¹ume zaèula pesma identièna onoj koju bi svakog miholjskog leta donosio ju¾ni vetar s Dunava. Dunav prezire ka¹ljanje, zato je èesto pozivao vlastelu k sebi. Ali, ljudi su kukavice. Bilo im je dra¾e da godinama kidaju ka¹ljem pluæa, nego da brzo skonèaju... U vreme rekonstrukcije i dogradnje zamka od 1834. do 1836, pa sve do 1850, dok nisu potpuno dovr¹eni i ekonomski objekti, u mnogim pukotinama zidina, i spod drveæa, parka i u paprati, mogle su se pronaæi bele svilene maramice sa krvavim ispljuvcima. Ovo bi bio kraj prièe o Karaèonijevom zamku u Sremskoj Kamenici kraj Novog Sada. Mo¾da bi jo¹ trebalo dodati i ovo: svoj dnevnik lekar Jovan Popoviæ zavr¹ava podatkom da Krakovska grofica Ana Toma¹evska nikada nije stigla u Poljsku. Pri povratku u svoju zemlju se razbolela i ubrzo umrla u Solnoku, u Maðarskoj, gde je i sahranjena. Oèevici su javili da se sve desilo u nekoliko dana. Ka¾u naglo proka¹ljala krv... (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLJENIH KULA" Milana Belegi¹anina)

Dvorac nije otvoren za posetioce!

"Vladièanski" dvor, Novi Sad

Dvor vladike baèkog je sagraðen 1901. godine na mestu gde je bio stari koji je sru¹en u bombardovanju 1849. godine. Izgraðen je po projektu Vladimira Nikoliæa pored Saborne pravoslavne crkve "Svetog Ðorða", i predstavlja Nikoliæevo remek-delo. Dvor je izgraðen kao eklektièna me¹avina srpsko - vizantijskog i romantièarskog stila. Ovaj reprezentativni dvor se nalazi na jednoj od najmarkantnijih pozicija, u centralnim vizurama glavnih i najstarijih ulica starog jezgra, na uglu Zmaj Jovine i Dunavske. U dvoru se nalazi i dvorska kapela koja je slu¾ila za bogoslu¾enja i ruskoj emigraciji do Drugog Svetskog Rata. Ikonostas u dvorskoj kapeli je oslikao slikar A. Avenev. Zidove velike trepezarije na spratu je oslikao Vladimir Predojeviæ, scenama iz Novog zaveta. Saborna pravoslavna crkva "Svetog Ðorða" je izgraðena 1903.godine. Dvor je 2007. godine obnovljen i nalazi se u perfektnom stanju. Dvor je evidentirano kulturno dobro.

Dvor nije otvoren za posetioce!

"Jodna Banja", Novi Sad

Novosadska Jodna banja je nastala krajem XIX veka (1897. godine) kod Futo¹ke ¹ume pri bu¹enju arte¹kog bunara za potrebe snabdevanja grada pijaæom vodom. Tom prilikom izbila je topla, mineralna, jodna voda temperature 24,6°C, èija je lekovitost kasnije analizirana i potvrðena. Poèetak rada Varo¹kog jodnog kupatila kao organizovane zdravstvene ustanove, kada je dobila odobrenje za poèetak rada i status lekovite banje, smatra se 1910. godine. Zgrada je sagraðena na inicijativu novosadskog lekara, balneologa, dr Vilhema Wilta, a projektant zgrade bio je poznati arhitekta Imre Franèek iz Budimpe¹te. Imre Franèek je izmeðu ostalog zahtevao da se arterijsko kupatilo gradi na sredini parka. Gradnja je poèeta 1908. Secesijska zgrada Jodne banje u to vreme spada u grupu najmarkantnijih objekata na zapadnoj strani grada i èime je doprinosila ambijentalnom kvalitetu kraja u kome se na¹la. Zdravstvena slu¾ba Banje je bila na veoma zavidnom nivou. Banja je imala stalno zaposlenog lekara, uz to specijalistu balneologa, koji je bio prvi upravnik Banje dr Vilhelm Wilt, (1875-1939). U to vreme je u funkciji veliki broj kada, tu¹eva i tri bazena sa toplom i hladnom vodom. U odeljenju za fizikalnu terapiju sprovode se razne terapijske procedure: elektro, foto, krio, helio, fango terapija kao i masa¾a. U terapijske svrhe primenjivale su se i razlièite kupke: slane, sumporne, ugljeno-kisele, u peni, suvo-vazdu¹ne. U Banji su se leèili, u to vreme, bolesnici sa: bolovima reumatskog porekla, neuralgijama, i¹ijasom, bolovima i otocima u zglobovima reumatskog i traumatskog porekla, akutnim i hroniènim katarom ¾eluca i creva, posledicama zapaljenja bubrega, gojaznosti itd. Pro¹irenjem Banje 1931. godine izgraðen je Hotel Park (projektovao novosadski arhitekta Ðorðe Tabakoviæ), koji je funkcionisao kao stacionar za banjske goste. Kratko vreme nakon II Svetskog rata 1946-1948. godi- ne ustanova funkcioni¹e kao zdravstveno ugostiteljska slu¾ba pod nazivom “Novosadska jod-na banja sa hotelom Park”, a direktor je Olga ©akota. 1957. godine u Banji se formira Centar za medicinsku rehabilitaciju, koji predhodi kasnijem razvoju medicinske rehabilitacije u Vojvodini. Poèinje razvoj kinezi i radne terapije, poveæava se broj aparata za fizikalnu terapiju i menja se kadrovska struktura zaposlenih. Od 1966. godine zapoèinje naizme- nièni period integracije i osamostaljenja. U 1991. godini uraðena je delimièna spolja¹nja i unutra¹nja adaptacija zgrade, uvedena je raèunarska oprema u bitnim procesima rada. 1977. godine prestaje rad bazena koji je bio sme¹ten u delu zgrade koji je podignut jo¹ 1910. godine. Zbog dotraja- losti zgrade i instalacija i nemoguænosti revitalizacije ovog dela ustanove 1994. godine prestaje svaki oblik hidroterapije. Krajem 2002. godine, na èelo Zavoda za reumatizam Novi Sad dolazi dr Milijanka Lazareviæ, specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Uz finansijsku pomoæ Pokrajinske vlade kao Osnivaèa, i resornog Sekretarijata, u potpunosti je obnovljena i sanirana krovna konstrukcija i svi sanitarni èvorovi. Unutra¹njost zgrade je temeljno renovirana, postavljeni su novi podovi u ambulantnom i dijagnostièkom sektoru, obnovljen je blok za primenu parafina i parafanga. Otvoren je Novi terapijski blok sa najsavremenijom i specifiènom opremom. (tekst preuzet sa www.zavodzareumatizam.co.yu)

Banja je otvorena za posetioce!

[Gašpar]

Dvorac "Seèenji", Temerin

Dvorac je izgradila porodica Seèenji, taènije grof Karolj Seèenji 1795. godine. Grof Karolj Seèenji je bio vlanik dvorca i cele pustare Temerin. Porodica Seèenji je prodala Temerin i Ka¹tel trgovcu Antalu Fernbahu iz Apatina tokom druge polovine 19. veka. Ana i Petar Fernbah su bili naslednici i dr¾ali su kompletan Temerin sve do 1920. godine i agrarne reforme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Porodica Fernbah je imala znaèajne industriske objekte i velike komplekse zemlje u Baèkoj, Banatu i okolini Segedina i Maðarskoj krajem XIX i poèetkom XX veka. Porodica Fernbah i to braæa Jo¾ef, Jano¹, Balint, Antal i Karolj su imali vi¹e dvoraca u Vojvodini. Jo¾ef Fernbah je imao dvorac u okolini Apatina koji su kasnije od njega otkupili Dunðerski. Balint je imao letnjikovac u Sonti i na Krivaji. Antal je imao dvorac u Temerinu. Karolj je bio vlasnik spahiluka i dvorca u Aleksi ©antiæu, poznatijeg kao Baba Pusta i veliki baè-bodro¹ki ¾upan. Nakon agrarne reforme Fernbahovi prodaju dvorac porodici Matkoviæ, koja je dvorac zadr¾ala do kraja drugog svetskog rata, kada im je nacionalizacijom oduzet. Nakon nacionalizacije u zgradi je bila sme¹tena Uprava narodnih odbora. Dvorac u Temerinu je spratni objekat jasnih stilskih karakteristika, elegantnog i jednostavnog baroknog klasicizma. Rezidencijalni plemiæki objekat jedan je od retkih koji je saèuvan u gotovo izvornom obliku. Bez ulaznog portika, osnova je izdu¾enog pravougaonika, sa blago nagla¹enim rizalitima i dvori¹nim krilima. Glavnom fasadom dominira simetriènost sa osam prozora koji se poklapaju u obe eta¾e i centralno postavljene trease nad ulaznim vratima. Na terasi dominira ograda od kovanog gvo¾ða. Zadnja fasada je takoðe simetrièna, a u sredi¹njem delu se nalzi zastakljena terasa koju podr¾avaju ¹est stubova koji su naknadno dograðeni 1905. godine. Krovi¹te je èetvoroslivno i znatno doprinosi jednostavnosti objekta. Danas se u dvorcu nalazi tehnièka ¹kola. Park oko dvorca je pretvoren u ¹kolsko igrali¹te i u gradski park. Pomoæni objekti, letnjikovac i fontana dvorca su pretvoreni u kafiæ, koji vi¹e ne radi. Nekada je celokupno imanje u okolini dvorca zauzimalo povr¹inu od 13 jutara. Dvorac je znaèajno kulturno dobro.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Eðe¹eg", Novi Sad

Zgrada dvorca je podignuta za stogodi¹njicu postojanja streljaèkog dru¹tva 1890. godine. Zgradu je sagradio zidar Karl Lehrer, po projektu Georga Molnara iz 1889. godine. Dvorac Eðe¹eg je nekada kori¹æen kao reprezentativna streljana i kao balska dvorana, a saèinjavaju je tri sporedne i velika centralna dvorana. U dvorcu su takoðe bile i prostorije uprave streljaèkog dru¹tva.
Danas dvorac nema namenu, a vrata, prozori, parket i name¹taj su razvuèeni. Veliki park koji je okru¾ivao dvorac danas ne postoji. Park je pregraðen, a na jednom njegovom delu su izgraðeni tereni za ko¹arku. Zdanje u ulici Antona Èehova u Novom Sadu progla¹eno je od strane zavoda za za¹titu spomenika kulture za spomenik kulture 2007. godine.
Mediji o dvorcu

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Hadik", Futog

Futo¹ko vlastelinstvo u vlasni¹tvu porodice Èarnojeviæ od 1744. do 1770. godine je bilo jedno od najveæih u Baèkoj. Vlastelinstvo je otkupio i na njemu napravio dvorac, po projektu Franciscusa de Paola Manetha, 1777. godine, grof Andreas Hadik. Grof Andreas Hadik je bio austrijski feldmar¹al i predsednik dvorskog ratnog saveta u Beèu. U vlasni¹tvo grofovske porodice Kotek dvorac dolazi 1805. godine i u njihovom vlasni¹tvu ostaje sve do 1922. godine. U njemu su nekoliko dana pre Sarajevskog atentata boravili nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija Kotek. Posle prvog svetskog rata agrarnom reformom, posed Rudolfa III Koteka je umanjen, a on umire bez naslednika, te posed preuzimaju njegove sestre Henrijeta i Gabrijela, koje ubrzo prodaju imanje. Posed kupuje grof Franc ©enborn, a u vreme Drugog Svetskog Rata nalazi se u vlasni¹tvu grofa Aleksandra Palavièinija do 1944. godine, kada je dvorac pretvoren u bolnicu za ranjenike sa sremskog fronta. Dvorac u Fuogu do danas nije bitno menjao svoj izgled jedne od najstarijih plemiækih rezidencija u Vojvodini. Kasnije izmene koje su se vr¹ile na objektu odnosile su se na ureðivanje entrijera i izvesne izmene u dekorativnom programu fasada, koje u bitnoj meri nisu izmenile njegovu prvobitnu baroknu arhitektonsku koncepciju, reprezentativne zgrade graðene za uglednog vlasnika. Dvorac je kompaktne pravougaone osnove, koncipiran kao slobodni obekat èiji izgled reprezentuje status bogatog vlasnika sa plemiækom titulom. Ritam prozorskih otvora je ravnomeran u prizemlju i spratu, glatko malterisane fasade i bogati potkrovni venac, ovoj zgradi daju reprezentativnost i jednostavnost. Dozidani boèni aneksi staklene ba¹te su verovatno iz polovine 19. veka, kada je dvorac obnavljala porodica Kotek. Iz istog perioda je verovatno i velika terasa na glavnoj fasadi koja je oslonjena na stubove od kovanog gvo¾ða. U unutra¹njosti, raspored prostorija i rasko¹no stepeni¹te sa ogradom od kovanog gvo¾ða, a naroèito salon na spratu su u funkciji reprezentativnosti objekta. Tunel ispod magistralnog puta ispred dvorca je povezivao dvorac i crkvu. Izgraðen je poèetkom XX veka kada je izgraðena i katolièka crkva „Srce Marijino“. U podrumu dvorca nalaze se ostatci zatvora, a najpoznatiji zatvorenik je bio feldmr¹al August Fon Makenzen, glavni komandant Austro-Ugarskih trupa u I svetskom ratu. Nakon prvog neuspelog napada na Srbiju August Fon Makenzen je rekao svojim vojnicima: “..Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, ¾ilavog, hrabrog i o¹trog. Vi polazite na srpski front i na Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i ¾rtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomraèi slavu i ne kompromituje dosada¹nje uspehe slavne nemaèke armije.” Odmah po osvajanju Beograda naredio je da se svi srpski branioci sahrane. U njihovu èast, podigao je spomenik nad grobnicom na Topèideru gde su sahranjeni. Na spomeniku pi¹e: "Ovde poèivaju Srpski junaci", na nemaèkom i srpskom jeziku. O srpskim vojnicima je nakon rata rekao: "Borili smo se protiv vojnika iz bajke, koji su se branili besprimernom hrabro¹æu. Onoga trenutka, kada smo Srbiju osvojili, nas je to bolelo vi¹e nego njene saveznice". Dvorac je progla¹en za spomenik kulture 2001. godine. Danas se u dvorcu nalazi srednja poljoprivredna ¹kola, a zgrada je u dobrom stanju. Kako je dvorac zidan kao rezidencija, on nije u potpunosti funkcionalan za nastavu. U projektu je izgradnja nove ¹kolske zgrade, nakon èega bi dvorac bio pretvoren u poljoprivredni muzej. Za dopunu teksta veliko hvala Leonu Tabori.


  Johan ©traus (25. oktobar 1825 - 3. jun 1899 Beè), je èuveni austrijski kompozitor, dirigent i violinista. Sin Johana ©trausa (starijeg), bio je proslvljeni "kralj valcera" i jedan od glavnih predstavnika klasiène beèke operete. Studirao je kompoziciju. Debitovao je 1844 sa svojim orkestrom u beèkom predgraðu Heitzingu. Od 1847 prireðivao je koncertne turneje po evropskim zemljama, a 1872 i po SAD. Komponovao je 168 valcera, 117 polki i niz èetvorki, mar¹eva, mazurki, galopa i 16 opereta. U onda¹njem dvorcu Kotekovih Johan ©traus mlaði je 1867 komponovao svoj najèuveniji valcer "Na lepom plavom dunavu". Veliku populrnost stekla je i opereta "Jabuka", èija se radnja odigrava u ju¾noj Ugarskoj, u srpskim krajevima kako stoji u libretu, i koja opisuje narodne obièaje Srba i prati dvojicu plemiæa, Mirka i Vasu iz Gradinca.   


 
Legenda:

Tokom Austrijsko-pruskog rata, Andreas Hadik je sa bataljonom od svega 300 vojnika probio prusko okru¾enje i mar¹om od vi¹e stotina kilometara dospeo do pruske prestonice Berlina. Po¹to je zaposeo grad, zatra¾io je veliki otkup da ga nebi spalio, koji mu je i isplaæen. Carica Marija Terezija, èiji je miljenik Hadik nesumljivo bio, pred polazak, ne verujuæi u uspeh ovog gotovo suludog plana rekla "Donesite mi ne¹to iz Berlina". Setiv¹i se ovih reèi, Hadik je nalo¾io èuvenim berlinskim majstorima da mu urade sto pari najfinijih rukavica za caricu. Majstori su svoj posao uradili preko noæi, a Hadik je, potom, povukao opsadu grada, prema kome su hitale divizije pruske vojske. Vrativ¹i se u Beè, trijumfalno je predao carici poklon. Meðutim, Marija Terezija nije mogla da iskoristi ni jedan par, jer su sve rukavice bile pravljene samo za desnu ruku. Bila je to mala, ali slatka osveta berlinskih zanatlija. Ali ovaj propust nije uticao na njegovu dalju karijeru, veæ je ubrzo postao feldmar¹al i predsednik dvorskog ratnog saveta, najvi¹eg vojnog tela u Monarhiji.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "©picerovih", Beoèin

Dvorac je sagradila porodica ©picer po projektu Steindal Imrea 1890-92. Ede ©picer je bio jedan od vlasnika Beoèinske fabrike cementa. Dekoracija objekta diktirana je namenom i veoma uglednim ekonomskim statusom porodice ©picer. Objekat predstavlja primer eklektièkog sklopa u kome su funkcija i dekoracija usklaðeni na jedinstven naèin, prepoznatljiv za prelazak vekova i poku¹aj da se usklade i pomire elementi predhodnih stilova sa nastupajuæim stilovima. Na zgradi se uviðaju stilovi od romantike, gotike, renesanse i baroka pa sve do modernih strujanja jugendstil, art noveau i secesije. Enterijer je nastao ne¹to kasnije, a odi¹e u duhu varijante maðarske secesije kitnjastih oblika. Vrednost objekta ogleda se u retkosti i u vremenu nastanka, odra¾avanju stilskih promena i rane faze secesijske arhitekture koja je upravo u ovom periodu na prelazu i koja æe u potonjim arhitektonskim delima ovog stila jasno formulisati estetska i stilska opredeljenja. Posebnu vrednost objekta daje enterijer centralnog hola. Njime dominira kamin od zelenih ¾olnai kaljeva, uraðen po posebnim nacrtima. Zidovi hola su sa stilizovanim biljnim ornamentima i oslikani secesijskim dekorativnim programom. Zidovi su oblo¾eni drvenom lamperijom kao i galerija na spratu sa balusterima uraðenim u punom drvetu. Iako je zgrada projektovana u duhu izrazite eklektike, na njoj se uoèavaju trifori i okulusi, terasa i prozori, renesansne arkade, ograda terase i barokne crte kupole. U arhitektonskom kulturnom nasleðu Vojvodine ova zgrada, predstavlja jedinstven primer eklektièke arhitekture posebne namene sa veoma vrednim dekorativnim programom ostvarenom u duhu secesije, naroèito u enterijeru. Danas, objekat je napu¹ten i veæ du¾e vreme bez namene. Donedavno u njemu bila sme¹tena gradska biblioteka, radio, dom za vojne invalide i restoran. Na dvorcu ne postoje ni vrata ni prozori, a i krov polako poèinje da popu¹ta. Verovatno zbog toga je i dobio naziv "Kuæa Duhova". Iako ruiniran dvorac jo¹ uvek ima ¹ta da poka¾e sluèajnom prolazniku. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.
Mediji o dvorcu...
Mediji o dvorcu...
Legenda:

Zamak u Beoèinu, jedan je od najlep¹ih secesionistièkih zamkova u ovom delu Evrope. Meðutim, od prelepe fasade i unutra¹njosti sa mnogobrojnim vitra¾ima odudaraju ukrasi na zamku. Zmajolike, ¾abolike i zmijolike glave kao da su ostale izvaðene iz nekog ponoænog va¹ara duhova, koji se s vremena na vreme odigrava oko zamka. Ime graditelja se nije dugo moglo saznati. Tek pre tridesetak godina, kada je zapoèeto restaurisanje zamka, u ohlaðenom pepelu gipsane peæi, pronaðen je pergament, na kom je bilo zapisano sledeæe: „Po sjaju njegovih oèiju bih rekao da dolazi sa Dalekog istoka. Zove se Nador. Otkad je stigao, nije progovorio ni jednu jedinu reè - samo æuti i gnjeèi gips za fasadu i ukrase na zamku. Ono ¹to me je zaprepastilo, to je da na svakoj ruci ima po sedam prstiju. ©ake su mu toliko velike da prekrivaju hladom èitavu fontanu, kada ih ujutru di¾e uvis da se pomoli izlazeæem suncu. Njegovom dolasku se izgleda raduju samo ptice. Verovatno misle da æe u te velike ¹ake stati puno vi¹e mrvica kada ih bude hranio." (Sledi jedan deo na pergamentu koji je neèitak) Nastavak: „Nador jo¹ ni jednom nije nahranio ptice. Jo¹ uvek samo gnjeèi gips, pravi ukrase na zamku i æuti. Ti njegovi ukrasi su èudni." „Èini mi se da su gipsane glave tih ¾ivotinja iza¹le iz glave nekog zlog èoveka koji u ¾ivotu nikada nikoga nije voleo. Iz Nadorove izoblièene ma¹te izlaze gipsane poruke mr¾nje i crnila. Kri¹om posmatram njegove ogromne ruke koje u ti¹ini gnjeèe gips i moram da priznam da se malo divim tom sedmoprstom mraènjaku koji sa poslom prekida jedino kada se moli." (Ponovo sledi jedan neèitak deo na pergamentu) (I nastavak koji sledi je jedva moguæe identifikovati, kao daje autor svoj zapis zavr¹io smrtno zapla¹en) „Juèe se dogodilo ne¹to u¾asno. Bio je poslednji dan Nadorovog rada. Negde oko podne zavr¹io je i lik istoènjaèkog zmaja na gipsanoj peæi. Pre no ¹to je poèeo da se pakuje, stao je pred fasadu da vidi svoje delo i za dovoljan je otvorio desnu ¹aku. Bila je puna mrvica hleba. Toga trenutka sam pomislio da sam se mo¾da ogre¹io o èudnog neimara. Prvo mu je u ¹aku sletela ne¾na bela golubica, ali Nador je nije nahranio, no je ¹aku stisnuo i grudvu krvavog perja hitnuo ka najvi¹em dimnjaku. Umoriv¹i se od prevare i zla seo je na svoj divan u gornjoj sobi da se odmori pred put. U sumrak ga je stigla osveta. Dok je spavao, golubovi su ga sa¹m pokrili svojim izmetom, tako da su ga potpuno zalepili za divan. Pre noæi se i sam pretvorio u golubiji izmet... Nisam samo prestra¹en, no sam i tu¾an. Vi¹e se niko neæe i izlazeæem suncu ali neæe biti ni bele golubice da leti ka svetlu".

Andrija

P.S. „Sutra odlazim i ja. Spahija ne mo¾e da shvati da mogu da ostavim topli krevet i dobru platu samo zato ¹to se ne oseæam dobro kada gledam ukrase na fasadi zamka. Ovaj zapis ostavljam u ustima zmaja na gipsanoj peæi. Ako je istina ono ¹to govorim, pergament neæe izgoreti." (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegi¹anina)

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Letnjikovac Vi¹njevac, Veliki Radinci

Letnjikovac Vi¹njevac kod sela Veliki Radinci, evidentirano kulturno dobro, izgraðen je 1903. godine po projektu Hermana Bolea arhitekte èe¹kog porekla. Ovaj poznati arhitekta s kraja 19. i poèetka 20. veka, ostavio je znaèajan graditeljski opus u Sremu. Po njegovom projektu sagraðen je letnjikovac Fi¹erov sala¹. Zgradu je projektovao i izveo sa svojim majstorima kao luksuznu prizemnu porodiènu zgradu za povremeni ili stalni boravak vlasnika. Letnjikovac je u prironom okru¾enju sremske ravnice i u blizini Fru¹ke Gore.

Letnjikovac nije otvoren za posetioce!

[Gašpar]

  Dvorac "Lazar", Eèka

Dvorac, poznatiji kao Ka¹tel, nalazi se u Eèki na teritoriji op¹tine Zrenjanin. Pustaru Eèku je na licitaciji komorskih dobara kupio Luka Lazar 1781. godine. Na pustari je osnovao naselje i izgradio crkvu za stanovnike naselja, odnosno za podanike na imanju. Dvorac je poèetkom XIX veka u tzv. engleskom stilu izgradio Lukin sin Ago¹ton Lazar. Imanje i dvorac je 1870. godine otkupio grof Feliks Ornonkur, a nakon toga je dvorac dograðen i izmenjen 1898-99. godine. Dana¹nji izgled zgrada dobija kada je porodica Ornonkur bila u najveæem usponu i sa novim prezimenom De La Fontagne et d Harnoncur et Univerzagt i Palavicani. Zgrada je prizemna graðevina slo¾ene osnove sa naknadno dograðenim krilom u obliku latiniènog slova L. Prvobitni objekat je izmennjen, tako ¹to je u prostranom potkrovlju, prostor prilagoðen za stanovanje. U sredi¹njem delu dograðenog krila je izgraðena kula sa piramidalnim krovom, a u produ¾etku je prizemni aneks sa tremom. Trem se prote¾e du¾ celog ju¾nog krila, a nose ga udvojeni jonski stubovi. Kompleks dvorca u Eèki je okru¾en manjim parkom, a nekada je èinio veæu ambijentalnu celinu u kojoj je grof Feliks Ornonkur postavio parkovsku skulpturu, fontanu i drugi parkovski mobilijar. Nekada¹nji pomoæni objeti su udaljeni od dvorca, a danas se nalaze izvan kompleksa. Vlasnik je bio nadaleko poznat odgajivaè rasnih paradnih konja. Iako znatno izmenjena kako u enterijeru, tako i eksterijeru, zgrada dvorca u Eèki, je u graditeljskom smislu jedinstven objekat. Zgrada oslikava stilsku orijentaciju biv¹ih vlasnika koji su ne sumljivo uticali na koncept arhitekture. Nakon ¹to je renovirao i dogradio dvorac grof Feliks De La Fontagne et d Harnoncur et Univerzagt i Palavicani, priredio je bal u roðendansku èast svojoj æerki, na kome je svirao Franc List lièno i uz prisustvo najuglednijih liènosti iz Austo-Ugarske Monarhije, na èelu sa èuvenim grofom Esterhazijem. U okolini dvorca se nalaze crkva, ribnjak i vodotoranj koji celom kompleksu daju izuzetan ambijentalni i prirodno-ekolo¹ki znaèaj. Dvorac je renoviran i u dobrom stanju, a njemu se nalazi hotel lovaèki dvorac "Ka¹tel". Dvorac je progla¹en za spomenik kulture 2001. godine.
Legenda:

Pre mnogo godina, putujuæa dru¾ina Jove Èizmiæa stigla je do zamka u Eèki. Po¹to je veæ bila noæ, spahijine sluge su ih smestile u zasebnu kuæu u vrtu da prenoæe. Tokom sutra¹njeg dana, pored malog vodoskoka zamka, poèela je da se gradi bina. Kulise su na svoje mesto stavljene u sumrak istoga dana. Tri spahijine kæerke su sa zanimanjem pratile ove pripreme, a najvi¹e pa¾nje su posvetile vitkom, prelepom mladiæu do pola nagom, koji je radio za trojicu. Kada se spustila noæ, spahija je sa porodicom i svitom zauzeo mesto, na pozornici su popaljene sveæe i predstava je poèela. Bio je to neki lak i naivan komad o mladoj devojci koju saleæe mno¹tvo udvaraèa, ali ih ona sve odbija, èekajuæi svoga dragana da se vrati iz rata. Na kraju, izabranik njenog srca dolazi, rasteruje stare i dosadne udvaraèe i sve se lepo zavr¹ava. Spahijine æerke su odu¹evljeno tap¹ale na kraju. Bez obzira na naivnost komada, magija pozori¹ta se po prvi put odigrala pred njihovim oèima. Pa, ipak, ne¹to ih je zbunjivalo. Na sceni su prepoznali skoro sve glumce koji su tokom dana postavljali kulise, samo nije bilo onog prelepog mladiæa, i nisu znale gde se do veèeras skrivala ova jedina, prelepa devojka u trupi. Glumci su iza¹li da se poklone, i gle èuda - lepotica je skinula periku i kostim. Pred æerkama spahije je ponovo stajao lepi mladiæ od pre podne. Od uzbuðenja, najjaèe je ciknula najmlaða sestra. Jo¹ dugo nakon predstave, mlada devojka se nije odvajala od lepog glumca. Primetiv¹i opasnost, stari spahija je glumcima platio mnogo vi¹e od obeæanog i otpustio ih. No, mladiæ nije oti¹ao sa trupom. Danima se glumac sakrivao u senci hrastova ogromnog parka u Eèki. Spahija ni¹ta nije primeæivao, sve do jedne veèeri, kada ga je probudio lave¾ pasa. Iza¹ao je na terasu i ugledao u dubini parka dvoje mladih. Gnevan je odvezao pse i napujdao ih na mladiæa. Mladiæ je poèeo da be¾i, ali je stigao samo da utrèi u kulu, koja se nalazila preko puta glavne zgrade zamka. Tu su ga psi sustigli i rastrgli. Devojka se vi¹e nikada nije udavala, ostala je da ¾ivi u zamku Eèke sve do svoje smrti. Interesantno je to, da su i nakon spahije, koji je sagradio Eèku i kasniji vlasnici zamka bili stranci. I jo¹ ne¹to: ovaj neogotski zamak nikako da se restaurira do kraja. Dok je glavna zgrada obnovljena, kula preko puta nje, koja je isto tako deo zamka, jo¹ uvek je oronula i napu¹tena. Nekoliko puta je do njenog ulaza dovlaèen materijal za obnovu i dovoðeni su neimari sa juga. No, svaki put neposredno pre nego ¹to bi radovi zapoèeli, iz unutra¹njosti bi se èulo re¾anje. Psi koji su rastrgli mladiæa, sada su postali èuvari njegovog veènog prebivali¹ta. I dan danas, velikim se parkom Eèke, posebno u najsenovitijim delovima mogu primetiti mladi parovi. Ka¾u da je hladovina ovoga parka lekovita. Devojka, koju ostavi mladiæ (ode od nje ili umre), dolazi u hladovinu visokog drveæa, nadajuæi se da æe ga videti. Èitavu ovu prièu je zapisala pred smrt upravo najmlaða spahijina kæer. Jedino u svom zapisu nije navela, da li je ona u svojim ¹etnjama parkom uspevala da pomiluje du¹u rastrgnutog glumca. Ali, postoji delimièan odgovor i na ovo pitanje. Starice iz sela i dan danas govore kako je kneginja pri povratku iz ¹etnje kroz ¹umu vrta bivala samrtno bleda, i kako bi joj se ruke nekontrolisano tresle. Kada bi nakon izvesnog vremena uspevala da se smiri, palila je sveæu kraj vodoskoka gde su nekada glumci montirali binu i kulise. Od maja do novembra, park Eèke ispunjava uspavljujuæi zvuk vodoskoka i te¹ki mirisi borovine i voska. (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegi¹anina)

Dvorac je otvoren za posetioce!

Vila Danijel, Zrenjanin

"Muzej destrukcije", zdanje sme¹teno u ulici Ive Lole Ribara broj 13. u Zrenjaninu je u stvari zgrada sa bogatom istorijom. Umetnici okupljeni u umetnièkoj asocijaciji Zrenjanina su nazivom "Muzej destrukcije" poku¹ali da skrenu pa¾nju na ovu zgradu kojoj je potrebna namena i restauracija. Nekada je oko zgrade bio veliki park, èije je mesto danas zauzela magistrala. Vilu je krajem XIX veka, taènije 1894. godine izgradio Leon ©tajgervald, kao lep primer graðanske stambene, rasko¹ne vile. Vila u nekada¹njem Beèkereku je izgraðena u eklektièkom stilu, sa odlikama gotike i romantizma. Leon ©tajgervald je vilu prodao, nakon samo dve godine od izgradnje, Ferenc Danijelu po kome je vila i dobila ime "Danijelova vila", po kom je poznata i danas. Drugi vlasnik vile je istu zadr¾ao u svom vlasni¹tvu 23. godine od 1896. do 1919. godine. Porodica Danijel prodaje vilu 1919. godine, i njen treæi vlasnik postaje Marko Bakaliè. Marko Bakaliè nakon samo tri godine vilu prepu¹ta zbog duga Prvoj srpskoj zemljoradnièkoj banci iz Beograda. Banka æe je za svoje potrebe koristiti naredne dve godine i zatim je prodati Udru¾enju trgovaca i industrijalaca Beèkereka u èijem æe vlasni¹tvu biti èetiri godine. Kao ¹esti vlasnik vile 1928. godine pojavljuje se Paja Pin, geometar iz Beèkereka. Pinovu porodicu 1943. godine iseljavaju Nemci i od tada do konfiskacije, 1959. godine vlasnici se nisu vraæali pod njen krov. Nakon Drugog svetskog rata korisnici su XIV udarnièka slovenaèka divizija i SUP. Posle konfiskacije, zavedene u slu¾benim dokumentima pod datumom 12. oktobar 1959. godine, njeni korisnici postaæe zdravstvene slu¾be Higijenski zavod i Antituberkulozni zavod. Zbog razlièitih namena i potreba korisnika zgrada je vi¹e puta preureðivana, ali nijedna rekonstrukcija nije naru¹ila njen spoljnji i unutra¹nji izgled. Netragom su nestale stvari iz unutra¹njosti u godinama kada je zgrada bila bez namene. U lepe detalje spadaju i rasko¹na vrata dve spratne sobe, ukra¹ena ogledalima sa unutra¹nje strane. U centralnom delu kuæe nalazila se kaljeva peæ zelene boje i iz tog hola, i ujedno sredi¹nje prostorije, ulazi se u ostale prostorije. Pored peæi u holu sme¹teno je rasko¹no drveno stepeni¹te, sa prvorazrednom galerijom èiji je drveni svod i danas oèuvan. U delu zgrade iza prizemnog hola, gde su bile sme¹tene kuhinja, kupatilo i ostava, nalazi se jo¹ jedno, stepeni¹te sa oèuvanom kovanom ogradom i ono vodi na sprat, sve do tavanskog prostora. Kuæa obiluje zanimljivim re¹enjima i za dana¹nje pojmove, a rasko¹ni prozori, èiji okviri se prote¾u od poda do tavanice jo¹ uvek odolevaju vremenu, iako su stakla odavno razbijena. Vila Danijel se nalazi pod takozvanom prethodnom za¹titom, ¹to znaci da je zgrada za¹tiæena do daljnjeg, dok se ne odluèi konaèni status. Vila je davne 1968. godine bila stavljena u za¹titu dr¾ave, ali se kasnije to takozvanom sistematizacijom i obradom sliènih objekata stavljena u kategoriju objekata sa prethodnom za¹titom. Prema poslednjoj kategorizaciji koja se desila 1991. godine vila nije kategorisana, ali po svojoj vrednosti ima veliki znaèaj.

Vila nije otvorena za posetioce!

Dvorac "Rogendorf", Banatski Dvor

Dvorac za grofa Josifa Rogendorfa je sagraðen 1837. godine. Nalazio se u blizini dana¹njeg ka¹tela. Veæi deo dvoraca je sru¹en 1918. godine, a saèuvani su samo ostaci nekada¹nje fontane, obrisi nekada¹njeg po povr¹ini i raznovrsnosti bogatog parka i krilo jednog trema, koji je deo dana¹njeg ka¹tela. Poèetkom 20. veka imanje dolazi u posed grofa Andrije Èekonjiæa. On podi¾e dana¹nji ka¹tel poèetkom 20. veka, a prema pisanim izvorima 1903. godine. Tada je grofovska porodica Èekonjiæ u svom posedu imala dva dvorca koji su bili spojeni u jedan. Porodica Èekonjiæ je 1918. godine poru¹ila stari deo dvorca i zadr¾ala samo jedan njegov deo u sklopu dana¹njeg ka¹tela. Dana¹nji objekat ima osnovu u obliku slova L. Izgraðen je u stilu neorenesanse. Ka¹tel ima status takozvane „prethodne za¹tite“.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Vila Elek, Zrenjanin

Fabrika ¹eæera u Velikom Beèkereku osnovana je 1910. godine. Izvori kazuju da je fabrika izgraðena za devet meseci po planovima in¾enjera Bene¹a, graðevinskog preduzimaèa iz Praga. Takoðe je zabele¾eno da je ovo najveæe industrijsko preduzeæe u Banatu dograðivano i modernizovano dvadesetih godina, ali i da je, u vreme podizanja ©eæerane, bilo izgraðeno pet kuæa-vila za èinovnike i oko trideset manjih zgrada za ni¾e èinovnike i struène radnike. Vila Viktora Eleka, prvog i dugogodi¹njeg direktora zrenjaninske ©eæerane, jedan je od najreprezentativnijih primera ove vrste arhitekture u gradu i pokazatelj kako su ¾iveli imuæni Beèkereèani u prvoj polovini pro¹log veka. Elekova vila je zami¹ljena kao graðevina razuðene osnove, skulptoralno, sa erkerima i elegantnim balkonima. Gipke zidne povr¹ine i brojni otvori velikih dimenzija jesu odlika vremena u kom je graðena, ali i naèin razmi¹ljanja koji je osigurao da se graðevina saobrazi sa okolinom, u ovom sluèaju prostranim parkom. Dinamizam, zasigurno jedna od osnovnih ideja vodilja pri projektovanju, naroèito je izra¾en u re¹enju krovnih masa koje streme u visinu. Pokrenute i razigrane, one omoguæavaju igru svetlosti i senke a vijugave linije zabata i bogata primena drveta kao plemenitog materijala – govore da je arhitekta itekako razmi¹ljao o toplini i intimnosti objekta. Unutra¹njost Elekove vile je takoðe reprezentativna. Pri projektovanju enterijera vodilo se raèuna kako o intimnim odajama namenjenim stanovanju, tako i o reprezentativnim sredi¹tima dru¹tvenog ¾ivota. Upotreba drveta je i ovde obezbedila oseæaj topline, a izuzetni vitra¾i I. Marinkoviæa iz Zagreba (kako je njihov tvorac zabele¾io na jednom od prozora) definitivno su obezbedili dostojanstvo prostoru. Da se radilo o domu jedne intelektualne porodice, kazuje i bri¾ljivo opremljena biblioteka u prizemlju. Koliko je sigurno da je arhitekta ©eæerane, in¾enjer Bene¹ iz Praga, ujedno i tvorac ove vile ne mo¾e se pouzdano reæi. Po mnogim svojim karakteristikama, posebno po motivu srca na zabatu ove kuæe, graðevina pripada razvijenom obliku maðarske varijante secesije. Ovaj poseban, samosvojan vid evropske secesije, prvo u teoriji, a potom i kroz praktiènu delatnost, razvio je Eden Lehner koji je, zajedno sa svojim vr¹njakom i prijateljem Ðulom Parto¹om, projektovao ®upanijsku palatu u Velikom Beèkereku 1886. godine – desetak godina pre nego æe smelo zaploviti u nove tokove i obezbediti sebi mno¹tvo odu¹evljenih istomi¹ljenika i nastavljaèa. Jedan iz te plejade verovatno je i arhitekta vile Viktora Eleka. Èuveni direktor beèkereèke ©eæerane, Jevrejin po nacionalnosti Viktor Elek, li¹en je ¾ivota 1941. godine. Danas vila slu¾i kao sedi¹te privatne firme “Bioekolo¹ki centar”.
preuzeto iz “Zrenjanin – graditeljska ba¹tina” autora Vesne Karavide

Vila nije otvorena za posetioce!

Dvorac "Ki¹", Elemir - Vi¹e ne postoji

Poèetkom avgusta 1781. godine jermenski trgovac Isak Ki¹ kupuje oko 16.000 jutara zemlje u jugozapadnom delu elemirskog atara. Novi vlasnik Elemira i predhodno kupljenog Itebeja (ukupno 40.000 jutara zemlje) isplatio je blagajni beèkog dvora iznos od 643.750 forinti. O bogatsvu ovog preduzimljivog trgovca najbolje govori podatak, koji je u dane licitacije kru¾io prostorijama beèkog dvora. Upitan od strane visokih èinovnika koliko ima grla rogate stoke , Ki¹ je odgovorio: „Ne mogu vam taèno reæi. Znam samo da stoku èuva blizu 11.000 pasa!“. Na naprednom imanju, on i njegiv sin Ago¹ton, podi¾u krajem XVIII veka (1795-1796) velelepni dvorac. Ka¹tel je bio zaista impresivan. Centralna staza predivnog parka vodila je pravo do glavnog ulaza u dvorac. Velika sveèana sala, portreti porodice Ki¹, kaljeve peæi, kineske vaze, garniture stilskog name¹taja, kristalni lusteri, stolovi za bilijar, veoma bogata biblioteka, koncertni klavir, deèje sobe, spavaæe sobe, sobe za poslugu, velika kuhinja i trpezarija, lovaèka soba sa oru¾jem i prepariranim ¾ivotinjama, uèionice, gostinjske sobe, crkva i porodièna kripta... Svuda je vladao savr¹en red, èistoæa i disciplina. Bio je sredi¹te mnogih kulturnih i politièkih zbivanja u onda¹njoj Torontalskoj ¾upaniji- pozori¹ne predstave, likovne smotre, literarne veèeri, lov, balovi, dobrotvorne manifestacije, koncerti, takmièenja u jahanju, tenisu, klizanju, maèevanju, trke saonicama, smotre lovaèkih pasa itd. Erne, sin Ago¹tona Ki¹a, je roðen 14. juna 1799. godine i pokazao sa kao uspe¹an vojskovoða i nepokolebljivi revolucionar. U periodu od 1845. do 1847. godine sagradio je crkvu Svetog Augustina u Elemiru (koja i danas postoji) sa parohijskim domom, gde je preneta porodièna grobnica sa njegovim roditeljima i precima. General Ernest Ki¹ je bio predvodnik u Maðarskoj pobuni 1848. godine. Nakon gu¹enja bune pogubljen je u zarobljeni¹tvu u Aradu, 5. oktobra 1849. godine sa jo¹ nekoliko revolucionara koji nisu uspeli da izbegnu iz zemlje. Prvobitno je sahranjen u Katarini, da bi tek posle 23 godine njegovi zemni ostaci bili preneti u Elemir i sahranjeni u porodiènoj kripti u katolièkoj crkvi. Dvorac i imanje porodice Ki¹ je nakon Ernestove smrti pre¹lo u ruke njegovih æerki Auguste Bobor i Rozalije Danijel i uspe¹no se razvijao do njihove smrti poèetkom 20. veka, da bi nakon toga usled sve veæeg zadu¾enja dvorac bio poru¹en 1936. godine. Dvorac porodice Ki¹ je zauzimao centralno mesto u Donjem Elemiru, na kome se danas nalazi naselje pod imenom "Ka¹tel". Na kraju bi bilo interesantno napomenuti jo¹ neke podatke vezane za porodicu Ki¹. Spominje se Lajo¹ Karaèonji (Beodra), kao venèani kum Ernestovoj æerki Augusti, zatim veliko prijateljstvo sa porodicom Lazar iz Eèke, rodoslovna veza sa porodicom Damaskin itd. Spomenik Ernesta Ki¹a je krasio beèkereèki trg od 1906. godine.

[Gašpar]

Dvorac "Bisingen", Vlajkovac

Dvorac je sagradio 1859. godine grof Ðerð Moèonji na svom imanju u Vlajkovcu. Udajom, 1888. godine, grofica Georgina Moèonji imanje i dvorac donosi u miraz poznatoj austrougarskoj plemiækoj porodici Bisingen-Nipenburg. Porodica Bisingen-Nipenberg je imanje zadr¾ala u svom posedu do kraja Drugog svetskog rata, kada im je zakonom o nacionalizaciji oduzet. Izgraðen je na imanju van seoskih i ubanizovanih celina i pripada tipu slobodno stojeæih objekata. Zgrada je spratna i ima osnovu izdu¾enog pravougaonika i simetrièan unutra¹nji raspored. Prema stilskoj orijentaciji je klasicistièki objekat sa izrzito lepom i bogatom dekoracijom, naroèito u kovanom gvo¾ðu. Fasade karakteri¹e simetrija i klasicistièki ulaz. Vrednost objekta u arhitektonskom smislu se ogleda u dosledno sprovedenoj klasicistièkoj stilskoj ¹emi, simetriji i lepo proporcionisanim odnosima glavnih masa, primenjenoj dekoraciji, daju objektu veliki znaèaj meðu ostalim arhitektonskim ostvarenjima polovine 19. veka. Fasada okrenuta parku ima nagla¹en sredi¹nji deo uvuèenog centralnog rizalita, spojenog terasama koje nose gvozdeni stubovi sa boèno isturenim rizalitima. Na spratu ulaznog trema je sveèana sala iznad koje je krovni venac, atika sa balustradama i luèno zasvedenom ni¹om u kojoj je nekada bio grb porodice Bisingen-Nipenberg. Piramidalni krov je nadvi¹en kru¹kastim lukovièastim zavr¹etkom i ¹ipkom na kojoj su stilizivani ljiljani, zastavica i gromobran. Na fasadama su nekada stojale skulpture u simetriènim ¹koljkasto zavr¹enim ni¹ama. Elemeti enterijera i eksterijera koji su dekorisani izraðeni su od kovanog i livenog gvo¾ða. Nekada se u kompleks ulazilo kroz kapije od kovanog gvo¾ða, a u njemu su se nalazile: kuæa za biro¹e, porodièna grobnica i kapela porodice Bisingen-Nipenburg, ve¹taèko jezero sa fontanom i skulpturom u sredini, potok i mostiæi. Iako ruiniran, dvorac predstavlja spomenik kulture od velikog znaèaja. Danas se u dvorcu nalaze privatni stanovi. Dvorac se nalazi u velikom parku koji je nekada bio ograðen. Meðutim u parku su i danas saèuvane neke retke i egzotiène biljne vrste.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Lazareviæ", Veliko Sredi¹te

Oba dvorca u Velikom Sredi¹tu su spomenici kulture od velikog znaèaja. Rodonaèelnik porodice, Golub Lazareviæ se doselio iz Srbije u Banat 1803. godine, a plemstvo i predikt od "Malog i Velikog Sredi¹ta" dobio je 1841. godine. Odmah po dobijnju plemstva i poseda Golub Lazareviæ je podigao dva dvorca i park. Od 1898. godine do Drugog Svetskog Rata jedini vlasnici imanja su bili Lazareviæi. Veliki i stariji dvorac je izgraðen ¹ezdesetih godina ХIХ veka, a mali je izgraðen poèetkom ХХ veka. Veliki stariji dvorac je klasicistièki prizemni objekat simetriène prednje fasade sa dominirajuæim portikom u sredini. Èetiri masivna zidana stuba nose portik sa sredi¹njim stepeni¹tem. Sa dvori¹ne strane nema pristupnog stepeni¹ta. U neposrednoj blizini na istoj parceli i parku izgraðen je i mali dvorac. Mali dvorac je noviji i graðen je sa odlikama tada vladajuæeg eklektièkog stila sa neogotskim elementima. Poèetkom ХХ veka u stilskom opredeljenju vlasnika i arhitekataje bila dosta èesta pojava, ovakve stilske karakteristike. Manji dvorac ima stepenasto zavr¹enu atiku i kule na uglovima. Park u okolini dvoraca je izuzetno prostran sa visokom ¹umom u kojoj se nalaze i neki retki primerci drveæa. Danas je u velikom dvorcu osnovna ¹kola "Branko Radièeviæ", a zgrada malog dvorca napu¹tena i nema namenu. Konzervatorski radovi su uraðeni tokom 1986-7 godine, ali samo na starijem velikom dvorcu. Dvorci su spomenici kulture od velikog znaèaja, a nalaze se u parku prirode.
Legenda:

Veliko Sredi¹te nikada nije bilo bogat kraj. Pa ipak, to nije spreèilo braæu Lazareviæ da naprave dva zamka koja spadaju meðu najlep¹e u Vojvodini. Prvi zamak je, stariji od braæe Lazareviæ podigao izmeðu 1860. i 1870. u klasicistièkom stilu. Drugi zamak, koji je raðen u neogotici mlaði brat je podigao negde oko 1900. godine. U ovom sirotinjskom kraju ovi zamkovi su izgledali kao da su nastali iz èarobne Aladinove lampe. Sa visokim kapijama, bedemima i èuvarima, stanovnici sela su zamkove posmatrali kao ne¹to nestvarno i nedodirljivo. Ogromni parkovi sa drveæem retke vrste i duboka hladovina postojali su samo za odabrane. Braæi Lazareviæ sve ovo nije bilo dovoljno. ®eleli su ileti da se sankaju, pa po¹to nije bilo snega, naruèivali su staklo iz Panèeva da bi se sankali po njemu. Pre¹li su meru ali kazna nije usledila odmah. Prvo je stiglo upozorenje - ¾ena mlaðeg brata je propala kroz staklenu stazu i skoro se preklala. No, ni to nije pomoglo. Lazareviæi su nastavili da sneg zamenjuju staklom i da prizivaju vejavicu u julu. Poslednjeg leta pre nego ¹to æe napustiti zamak doneta im je staza od specijalnog mat stakla. U momentu kad su se prvi put spustili sankama, naglo je zahladnelo i to toliko jako da je ogromna staza od velike hladnoæe prsnula u milijarde siæu¹nih delova. Od toga trenutka braæa su obolela od staklene bolesti. Obzirom da su prekoraèili osnovno oseæanje mere, poèeli su da komadiæe stakla nalaze svugde - u krevetu hrani, odeæi... Staklo je postajalo za njih najomra¾eniji materijal do kraja ¾ivota. I danas se èini da su ova dva dvorca puna srèe. I jo¹ ne¹to. U ovim zamkovima i njihovim parkovima je poremeæen prirodni sled godi¹njih doba. Taj nekada¹nji prostor braæe Lazareviæ podseæa na one davne staklene kugle na¹ega detinjstva u kojima su veèite vejavice kada ih protresemo. I zbilja, mo¾e vam se dogoditi da u julu iz unutra¹njosti zamkova u Velikom Sredi¹tu kroz prozor gledate topli lenji seoski dan, a da na vas kroz razvaline krova veje sneg... (legenda preuzeta iz knjige "SNOVI ZATRAVLjENIH KULA" Milana Belegi¹anina)

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "barona Jovanoviæa", Soèica

Dvorac je u prvim decenijama XIX veka izgradio baron Jovanoviæ. Baronovo imanje u Soèici je kupio 1832. godine Èiko Sela¹. Doktor Nestor Mesaroviæ i njegova deca su kupili imanje 1857. godine, a potom posed je kupio Bela Majtenji. Objekat je klasicistièki komponovana prizemna graðevina izdu¾ene pravougaone osnove. Na glavnoj fasadi je istaknut centralni rizalit atikom na èijem je vrhu ukrasna vaza. Fasada je simetrièna, a zidno platno nagla¹avaju horizontalne fuge. Pretpostavke su da je centralni portik na dvori¹noj fasadi kasnije dograðen, jer je karakteristièan za glavnu fasadu. Na prozorima prednje i zadnje fasade za¹titne re¹etke, a posebno girlande, karakteristike su kasno baroknog perioda koji predhodi klasicizmu prve polovine XIX veka.
Danas se u dvorcu nalazi mesna administracija. Dvorac je poslednjih godina obnovljen i predstavlja spomenik kulture od velikog znaèaja.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Damaskin", Hajduèica

Stogodi¹nji ili mo¾da dvestogodi¹nji park sa vi¹e zaista retkih stabala sa dvorcem u svom centru i jezerom poznatim pod nazivom "Ribnjak", svedoci su pro¹lih vremena. Po zvaniènim podacima na osnovu kojih je hajduèièki dvorac zajedno sa parkom stavljen pod za¹titu dr¾ave kao spomenik kulture sagraðen je 1911. godine. Sagradio ga je Lazar Dunðerski i poklonio ga u miraz svojoj æerki Olgi. Po profesoru Mihalu Rapo¹u i kustosu vr¹aèkog muzeja Feliksu Milekeru dvorac je sagraðen poèetkom 19 veka. Po pisnju profesora Rapo¹a prvobitno naselje se usled poplava seli 1824. godine na dana¹nju lokaciju bli¾e vlastelinskom dvorcu. Isti autor dalje navodi da je osnivaè sela I¹tvan Damaskin krajem 19. veka taènije 1890. godine, svoje imanje zajedno sa dvorcem, parkom, vinogradom, voænjakom i ¹umom prodao za 960.000 zlatnika porodici Dunðerski. Dana¹nji izgled je rezultat prepravki i adaptecija poslednjih vlasnika porodice Dunðerski. Zgrada dvorca je sme¹tena u prostranom parku na kilometar udaljenosti od puta za Vr¹ac. Graðen je kao rezidencijalni objekat za stanovanje i ima sva obele¾ija koja to potvrðuju. Istureni klasicistièki portik glavne fasade ime èetiri dorska stuba koji nose jednostavan timpanon sa kru¾nim otvorom za ventilaciju. Stepeni¹tem i kolskim prilazom, preko trema, ulazi se kroz polukru¾na dvokrilna vrata u centralni hol i prostranu sveèanu salu. Iz sveèane dvorane, ukra¹ene frizom i ¹tuko dekoracijom, izlazi se na veliku terasu na suprotnoj strani. Na portiku sa parkovske strane ima ¹est dorskih stubova koji dr¾e timpanon bez ukrasa. U krovnoj konstrukciji su nagla¹eni boèni rizaliti dvori¹ne fasade. Pilastri na fasadama prate unutra¹nji raspored prostorija. Ispod celog objekta se prote¾e podrum zasveden sa pruskim svodom. Masivno krovi¹te je pokriveno biber crepom, a potkrovni friz je bogato profilisan. Park koji okru¾uje objekat je dobro oèuvan i nosi obele¾ija struèno projektovanog parka sa negovanim rastinjem. Nakon nacionalizacije, 1945. godine, imanje je dato na upravljanje poljoprivrednom dobru u sastavu "Agrobanata". Voænjaka i vinograda danas vi¹e nema, ali dvorac, park sa jezerom i ¹umom i dalje su tu. Objekat se koristi kao sedi¹te administracije PDP "Hajduèica", a zgrada je u odliènom stanju. Dvorac je spomenik kulture od velikog znaèaja.
Legenda dvorca Damaskin:

Na poziv vlasnika zamka, slikar koji se zvao Jatan, do¹ao je da bi naslikao nekoliko slika za salon prelepog zamka Dunðerski. Zamak je na slikara delovao umirujuæe i mislio je da æe vrlo brzo zavr¹iti svoj rad. Pro¹lo je tri godine, a slikar nikako nije mogao da krene sa radom. Svaki put kada bi uzeo kièicu ruka mu je ote¾avala, a na oèi mu se navlaèila mrena. Srce mu se praznilo a èelo rosilo strahom i znojem. Jedne je noæi usnio kako se ¹eta pored hajduèièkog jezera. Iznenada, zaèuo je glas iz jezera: "U meni je kondenzovana sva lepota prirode, zamoèi èetkicu u moju vodu i stvoriæe¹ najdivnije prelive boja. Inspiracija æe ti biti neprestana. Na mojoj povr¹ini i u mom dnu spavaju duga i zvezde. Kroz moje kapi di¹u, a kroz talase moje vode izranja belo golubije krilo. Sva ta lepota æe biti tvoja, ali mi mora¹ obeæati da æe¹ mi pokloniti sve ono ¹to æe¹ sanjati od iduæe noæi pa do kraja ¾ivota. I ti i dve generacije tvojih potomaka. Usnuli slikar odmah na ovo pristane. Sutradan ujutru, kada se probudio, slikar ode do jezera noseæi sa sobom ¹tafelaj. Zamoèi kièicu u vodu, i dogodi se èudo. Poèe¹e da se stvaraju prekrasne slike. Imao je utisak da mu neko drugi vodi ruku. Ne samo ¹to su oblici boje na ¹tafelaju odisali belim golubijim krilima, nego se èuo i lepet tih krila. Njegove septembarske ¹ume ne samo da su imale sve jarke boje miholjskog leta, nego je izmeðu okvira ¹tafelaja dopirao miris opalog jesenjeg li¹æa. Platna slikareva bila su magija boja koje su mogle da se èuju i udi¹u. Ali od tada je slikar izgubio svoje snove. U prvo vreme mu to nije smetalo. Mislio je da mnogo radi i da se zamara, pa zatim zapada u tvrd i dubok san bez snova. No, kako je vreme prolazilo poèeo je da shvata da ukoliko u snu ne sanja, tada u tom vremenu ne ¾ivi. San bez snova je uzgubljeno vreme. Uvideo je da je dao prevelik zalog jezeru. Trampio je za nekoliko slika poveæi deo ne samo svog, veæ i deo ¾ivota svojih sinova i unuka. Nakon toga ostareli slikar je brzo napustio Hajduèicu, kao da be¾i od neèega. A jezero, bremenito snovima tri generacije, poneki put biva uzburkano, a poneki put biva kao staklo. U prvom sluèaju se èini da se iz vodenih lukova stvaraju neki èudni oblici koji kao da su iza¹li iz noæne more nekog nesreænika. Kada je voda jezera mirna u njoj se mogu videti prekrasne slike dalekih predela koji su puni rike jelena i neke èednosti koja kaplje sa listova vrba, breza i topola. Kao da jezero sanja tuði trampljeni san. (tekst preuzet sa www.plandiste.co.yu)

Dvorac nije otvoren za posetioce!

"Vladièanski" dvor, Vr¹ac

Dvor je izgraðen izmeðu 1750. i 1757. godine dok je vladika bio Jovan Georgijeviæ i jedini je ove namene iz perioda baroka. Izgraðen je kao reprezentativni spratni objekat za potrebe banatskih episkopa nakon preseljenja eparhije iz Karansebe¹a u Vr¹ac. U prizemlju dvora je kapela posveæena Sv. arhangelima Mihajlu i Gavrilu, sa ikonostasom koji je oslikan izmeðu 1761. i 1765. godine. Ikonostas spada u retke saèuvane ikonostase iz XVIII veka. U dvoru se nalaze vredne zbirke ikona, portreti najznaèajnijih vladika vr¹aèke eparhije i velika biblioteka. Zbirka ikona sakupljene u banatu obuhvata period od tri veka, pri èemu su najvrednije ikone slikara Zogofa iz prve polovine XVIII veka. Ikone u zbirci su dela Zogofa Petra, Prvula, ©erbana Popoviæa, Nedeljka Popoviæa, Jovana Èetireviæa Grbovana i nepoznatih majstora. Grupa ikona baroknog razdoblja srpske umetnosti predstavljena je delima slikara iz druge polovine XVIII veka, Teodora Iliæa Èe¹ljara, Dimitrija Popoviæa i drugih. Radikalnu adaptaciju, koja je u potpunosti izmenila izgled objekta, izvr¹io je vladika Gavrilo Zmejanoviæ 1904. godine, kada je izmenjen ulazni deo i rekonstruisan krov. U to vreme je glavna fasada dobila neobarokni i neorenesansni dekorativni program, pilastre i nove prozore, dok osnova zgrade nije bitno izmenjena. Jednostavna arhitektura baroknog dvorca, sa simetrijom i ritmiènim nizom prozorskih otvora, dopunjena je nagla¹enim sredi¹njim rizalitom koji u visini atike ima balustradu i posebno izvedeno mansardno krovi¹te ukra¹eno raznobojnim crepom. Ograda parka sa bogatom baroknom kombinacijom zidne mase i kovanog gvo¾ða je autentièna. U dvorcu se nalazi sedi¹te banatskog episkopa, a zgrada predstavlja spomenik kulture od izuzetnog znaèaja.

Dvor nije otvoren za posetioce!

[Gašpar]

Dvorci "Danijel", Stari Lec   

Veliki dvor:

Mali dvor:

Oba dva dvorca u Starom Lecu izgradili su èlanovi jermenske veleposednièke porodice Danijel i nalaze se u centru sela, jedan pored drugog. Veliki dvorac izgradio je 1890. godine grof Pal Danijel, kasnije veliki ¾upan Tami¹ke ¾upanije. Mali dvorac u Starom Lecu pripadao je Emi Danijel roðaki grofa Pal Danijela i izgraðen je u drugoj polovini 19. veka. Oba dva dvorca su prizemna i klasicistièke stilske koncepcije. Veæi dvorac je u osnovi izdu¾eni pravougaonik, nagla¹eni su mu boèni rizaliti i kula osmatraènica na zapadnoj boènoj strani, koja kao arhitektonski element odra¾ava odlike romantizma. Kolsi ulaz - portik je u stvari, terasa koja nadkriva ulaz sa ravnim centralnim stepeni¹tem. Krov terase je ravan i u visini krovnog venca se zavr¹ava atikom, a nose je zidani stubovi kvadratne osnove. Zadnja terasa je zazidana i sada slu¾i kao dodatna prostorija. Mali dvorac je skoro kvadratne osnove, skladne klasicistièke koncepcije. Na glavnoj fasadi je karakteristièan ulazni portik koga nose èetiri stuba kru¾ne osnove sa kolskim prilazom. Na suprotnoj, zapadnoj strani se nalazi portik sa stepeni¹tem u sredi¹njem delu i zavr¹ava se trougaonim timpanonom na kome je bio grb biv¹ih vlasnika. Èetvorovodne krovne mase su proporcionalne objektu i zavr¹avaju se na vrhu sa terasom - kulom osmatraènicom.
U oba dvorca se danas nalazi dom za du¹evno obolela lica. Prilikom obilaska u avgustu 2006. godine dvorci su izgledali dosta dobro. Oba dva dvorca su progla¹ena kulturna dobra.

Dvorci nisu otvoreni za posetioce!

Dvorac "Kapetanovo", kod Starog Leca

Dvorac je sagradio onda¹nji ®upan Botka Bela 1904. godine. Osnovna koncepcija zgrade odreðena je idejom srednjovekovnog zamka. Dvorac Kapetanovo se nalazi u ataru van svakog mesta na putu Zrenjanin -Vr¹ac u blizini mesta Stari Lec. Ima dva ulaza, a oko njega je bio prostran park sa fontanom. Dvorac je na licitaciji 1938. kupio bogati trgovac Franc Maj za miraz æerki, koja ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu, po kome i danas nosi ime. Milan Kapetanov, je zadr¾ao dvorac u svom vlasni¹tvu do kraja drugog svetskog rata, kada mu je zakonom o nacionalizaciji oduzet. Zgrada predstavlja primer izrazite neogotièke arhitektonske koncepcije skladnih proporcija sa svim odlikama romantièarske predstave o tipu i obliku objekta ove namene. Sa tri strane se nalaze visoki zabati, koji se izdi¾u iznad krovova, sa stepenastim ivicama i istièu centralni rizalit i ulazni trem. Sa èetvrte boène strane se nalazi kvadratna visoka kula sa nazubljenim zavr¹etkom, koja imitira srednjovekovne dvorce. Svi prozori imaju o¹tro prelomljen gotski luk, fasade su na spratu glatko malterisane, a u prizemlju je imitacija slo¾enih krupnih kamenih kvadera. Kao pojava, Kapetanovo predstavlja redak primer "poljskih dvoraca". Polo¾ajem van naselja i arhitekturi primerenoj ovoj koncepciji, predstavlja izuzetno zanimljiv primer pseudosrednjevekovnog zamka. Pri obilasku dvorca u avgustu 2006. godine zatekli smo radove na obnovi dvorca. Nezvanièno smo saznali da je dvorac sada u privatnom vlasni¹tvu i da se renovira u restoran sa hotelom. Iz viðenog smo zakljuèili da se dvorac renovira izuzetno temeljno i kvalitetno. Dvorac je spomenik kulture od velikog znaèaja.
Legenda o dvorcu Kapetanovo:

Kada je 1938. godine bankrotirao, vlasnik zamka Botka Bela nije ni slutio da æe mu se ¾ena, od tuge ¹to gubi zamak, politi benzinom i zapaliti. Ka¾u da je izgorela brzo i da od nje nije ni¹ta ostalo. Èak ni pepeo. Ostao je samo pramen plave kose koji je poput venèanice smrti dugo obletao oko zamka. Toga avgusta 1938. nebom su svake noæi ¹arale zvezde repatice podseæajuæi na taj tu¾ni vatromet. Legenda ka¾e da se svakog drugog avgusta, na svetog Iliju, noæu pojavljuje u jednoj od soba zamka senka ¾ene sa dugom plavom kosom koja gleda u banatsku ravnicu. I danas, kada kosci kose travu oko zamka, na njihovim kosama i grabljama se umesto trave ponekad naðe pramen plave kose. (tekst preuzet sa www.plandiste.com)

Dvorac jo¹ uvek nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Jagodiæ", kod Konaka   

Dvorac je sagraðen na ivici ¹ume, 1835. godine za Petra Jagodiæa. Od izgradnje pa sve do Drugog svetskog rata ostao je u posedu porodice Jagodiæ. Izmeðu ostalih dvoraca u Vojvodini ovaj objekat ima stilske vrednosti, ali i istorijske, zbog porodice u èijoj je vlasni¹tvu bio. Porodica Jagodiæ je znaèajna za kulturnu istoriju srpskog naroda u Vojvodini. Jagodiæi su bili istaknuti èlanovi Matice srpske, pa se u Galeriji Matice srpske nalazi nekoliko njihovih portreta koje je naslikao Konstantin Danil. Konstantin Danil je jadan od najznaèajnijih slikara druge polovine 19. veka. Dvorac pripada tipu poljskih dvoraca, oko njega je negovan park i u dubini imanja se nalazi engleski park, koji ukljuèuje veæ postojeæe biljne vrste, obogaæene egzotiènim retkim vrstama. Park ispred zgrade je planiran po francuskoj ¹emi, projektovanjem rundela oivièenih ru¾iènjakom i ¹im¹irom. Na imanju su bila dva ureðena parka francuski i engleski koji u dubini imanja prelazi u ¹umu Kopriviæa koja je za¹tiæena kao prirodna retkost. Zgrada dvorca je u obliku izdu¾enog pravougaonika sa strogo simetriènim unutra¹njim i spolja¹njim rasporedom. Osu simetrije èine dva pristupna portika, glavni ulazni i drugi ka parku. Zgrada je prizemna sa dva boèna rizalita koji izgledaju kao dve kule jer im je krov iznad visine krovnog venca centralnog dela zgrade. Sklad proporcija i jednostavnost ovom objektu daju simetrija kao osnovni estetski princip i sklad zidnih masa i ritam prozorskih otvora sa jednakim razmacima. Ravan krov dvori¹nog trema nose èetiri stuba sa korintskim kapitelima i vi¹estruko profilisana arhitravna greda. Pravogugaoni prozori su flankirani plitkim pilastrima sa korintskim kapitelima, imaju razlièite frontone. Veliki podrum, zasveden pruskim svodom ima posebno izvedenu vazdu¹nu ventilaciju koja je jo¹ u funkciji. Posle drugog Svetskog Rata u objktu se nalazila zgrada PDP "Trudbenik". Pretvaranje poljskog dvorca koji je bio namenjen stanovanju u administrativno-poslovnu zgradu donelo je dosta promena naroèito u enterijeru. Posle du¾eg vremena zapoèeto je obnavljanje zgrade 2007. godine. Dvorac je spomenik kulture od velikog znaèaja.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

Dvorac "Danijel", Konak

Dvorac u Konaku izgradio je grof Danijel Ladislav 1884. godine. Uz glavnu zgradu, koja je slu¾ila za stanovanje veleposednika, izgraðena je jedna skromnija graðevina za stanovanje biro¹a i sluga, a ne¹to udaljeniji su ostali ekonomski objekti: konju¹nica, ¹tale i sl. Dvorac okru¾uje lep park sa retkim stablima raznih egzotiènih vrsta, koji se prostire na nekoliko hektara. Nalazi se u blizini reke Brzave na izlazu iz mesta prema Vr¹cu. Kompleks se sastoji od glavne zgrade za stanovanje i okolnih pomoænih objekata sme¹tenih u prostranom parku. Dvorac je prizemna, podu¾no orijentisana graðevina simetriène osnove. Glavni ukras na fasadama su klasicistièki portici, na ju¾noj strani izlaz u park, a na severnoj strani glavni ulaz u dvorac. Portik na ju¾noj strani je bogato dekorisan sa ¹est jonskih stubova koji se u krovnoj zoni zavr¹avaju ukrasnim vezama, kao i polukru¾no stepeni¹te za izlaz u park. U donjoj zoni izmeðu stubova je ograda od kovanog gvo¾ða sa jednostavnim ukrasima, a u gornjoj zoni su slepe arkade koje nose plitki pilastri. U krovi¹tu u ravni stubova se nalazi atika sa balustradom. Na severnoj fasadi portik ima èetiri jonska stuba koji nose timpanon, stepeni¹te u sredi¹njem delu i boène kolske prilaze. Raspored prozora na fasadama je ritmièan i usklaðen sa unutra¹njim rasporedom prostorija. Svojom arhitekturom i koncepcijom predstavlja lep primer jednostavnog, podu¾no orijentisanog, prizemnog klasicistièkog objekta, namenjenog luksuznom stanovanju spahijske porodice. Ureðeni park i dvorac èine celinu skladnih i nesumljivih vrednosti. Danas se u dvorcu nalazi osnovna ¹kola "Vuk Karad¾iæ", a u ekonomskim objektima se nalaze stanovi za predavaèe i druge radnike u ¹koli. Dvorac, i park oko dvorca su dobro oèuvani. Na dvorcu su raðeni konzervatorski radovi 1984. i 1988. godine. Dvorac je spomenik kulture od velikog znaèaja, a park je za¹tiæen kao spomenik prirode II kategorije.

Dvorac nije otvoren za posetioce!

[Gašpar]

Èas istorije je zavr¹en.

Svi tekstovi i veæina fotografija je preuzeto sa www.dvorci.info

[jevta]

Meni je èesta tura Fantast kod Beèeja i u zadnje vreme Kulpin

[prpa_zr]

Ko nije obilazio Ka¹tel Eèka, trebalo bi to da uradi.. naroèito je zgodan za posetioce iz Beograda jer im je Eèka usput ako su namerili ka Zrenjaninu.. jedno malo skretanje za predah.. a i lokalni moto klub ima svoje prostorije u blizini..

[Tihi_ZR]

Voznja u najavi?