Ćao, Anonimni posetioče
Stranice: [1]
Štampaj
Autor Tema: Nase legende  (Pročitano 5563 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Gašpar
Moto Manijak
*******

Van mreže Van mreže
 Facebook: Poseti
Jedan je Japan

Lokacija: Vrsac/Beograd
Poruke: 14996
Kvalitet: +3595 (23%)
Zahvalnice: 364

WWW
03 Decembar, 2011, 01:01 Ocena: +1
Ignoriši

Kad vec spomenusmo poginule svetske zvezde, mislim da nije u redu ne spomenuti i nase momke.


Za pocetak, spomenimo Peru Bircanina, koga je dosta nas poznavalo. Momak koji je od malena vozio trke. Poginuo je pre 2,5 godine, 30. marta 2009. godine, sa nepunih 22 godine. Bio je petostruki sampion Srbije, sto u klasi 125, sto u klasi 600 SS. Osvojio je i Zlatnu kacigu 2005. godine. Imao je problema sa klubom, pa par godina nije vozio, ali o tome ne treba trositi reci u ovoj temi.

Evo sta su o njemu pisali:


Moj sin nikada nije ludovao motorom po gradu. Uvek je govorio da se pravi vozači pokazuju na pisti, a neznalice na ulicama. Tog dana sam ga pozvala telefonom iako to nikad ne radim kad izađe sa društvom. Rekao mi je da će uzeti popravljen motor i uskoro krenuti kući. U toku noći je
zazvonio telefon. Rekli su nam da je imao udes i pozvali nas da dođemo u bolnicu. Znala sam da
se nešto strašno dogodilo – priča uplakana Vera, majka Petra Birčanina (21), petostrukog
šampiona Srbije u motociklizmu, koji je u ponedeljak u Beogradu poginuo u sudaru s
automobilom.

Nekoliko časova pre tragedije, Petar je preuzeo motor s popravke iz automehaničarske radnje i
krenuo u Zemun kod druga Vladimira Vranješa. U ulici Bulevar osloboĎenja, prema rečima
očevidaca, prošao je kroz crveno svetlo na semaforu i naleteo na „fijat punto“ kod KaraĎorĎevog
parka. S teškim povredama prevezen je u Urgentni centar, gde je preminuo.
–Nekoliko puta me je zvao da se vidimo i da odemo u bioskop. Rekao sam mu da ne mogu zbog obaveza oko fakulteta. Onda me iznenada pozvao pola sata pre ponoći i rekao da doĎem do grada da se provozamo. Ponovo sam mu rekao da ne mogu, a on je na to kazao da siĎem ispred
zgrade i da ga čekam. Molio sam ga da ne kreće, da je vetar jak, da nije vreme za vožnju. Nije
me poslušao, krenuo je. Kad sam video da ne dolazi, pozvao sam ga na mobilni, ali je bio
nedostupan. Seo sam u automobil i krenuo da ga tražim. Dok sam vozio preko Gazele, javili su
mi da je imao udes i da idem pravo u Urgentni. Bili smo kao braća, nerazdvojni – priča Vladimir
Vranješ, devetnaestogodišnji Petrov prijatelj.
Petar Birčanin je, prema rečima mnogih moto stručnjaka, bio najperspektivniji motorista u Srbiji.
Bio je više puta šampion Srbije u klasama 125 i 600 kubika. Osvajač je „Zlatne kacige“najvišeg
priznanja u srpskom motociklizmu za 2005. godinu i pobednik desetina trka u gradovima Srbije, ali i u inostranstvu. Prvi motor „tori“ dobio je od oca u četvrtoj godini. Od tada su dvotočkaši
sastavni deo njegovog života.
– Nakon što je dobio „Zlatnu kacigu“ kao najbolji vozač 2005. godine, otišao je s kolegom
kolima u Valjevo da proslave. U povratku su imali su udes. Petar je povredio glavu i od tada je gotovo prestao da se trka. To se desilo 30. decembra 2005, a 30. marta 2009. je poginuo. Od te nezgode više nije bio isti, nije vozio kao pre i zajedno smo se dogovorili da napusti trke. Čak je i ugovorio da proda motor sledećeg ponedeljka. Udes se desio samo nekoliko metara dalje od

Ulice Ilije Birčanina, koji mu je čukundeda. Sve je to sudbina – priča Petrov otac Dušan.
Birčanin ne samo što nije motorom „ludovao“ po gradu, već je u Beograd, iz mesta Trstenovac
kod Obrenovca, gde živi, dolazio kolima. Svi Petrovi drugari, prijatelji, kolege pričaju da je bio
najbolji na stazi, kao trkač i kao prijatelj, ali i van nje.
– Bio je genije kad sedne na motor. Imao je kliker, razmišljao je u delićima sekunde. Desila se
velika tragedija, ne znam da li će se ikad pojaviti neko tako mlad a takav majstor na motoru –
priča Radovan Stanojević Gedža, vlasnik moto-kluba.
Motociklista ĐorĎe Jovanović kaže da mu je Petar bio uzor.
–Upoznali smo se pre 10 godina, dok smo obojica vozili karting. Na stazi je svima pomagao, čim nekome treba neki deo, benzin, pomoć, savet, uvek je bio tu za sve. Svi su ga poštovali kao majstora, kao najboljeg. Bio je pravi profesionalac, vozio je dobro, nikad rizično, što je svima i savetovao – priča Jovanović. Dizao publiku na noge – Nikad nije imao želju za akrobacijama, čak ni na stazi. Nakon pobede dizao je publiku na noge, kao što niko nije umeo. Nikad neću zaboraviti, posle pobede u Kraljevu pre nekoliko godina zapalio je gumu, to je bio njegov način proslavljanja pobede. Publiku je doveo u delirijum, takav aplauz mislim da niko nije dobio, niti će dobiti – priča Petrov prijatelj i kolega ĐorĎe Jovanović









A o Peri su pisale i mnoge novine






















Gašpar
Moto Manijak
*******

Van mreže Van mreže
 Facebook: Poseti
Jedan je Japan

Lokacija: Vrsac/Beograd
Poruke: 14996
Kvalitet: +3595 (23%)
Zahvalnice: 364

WWW
Odgovor #1 - 03 Decembar, 2011, 01:21 Ocena: 0
Ignoriši

Predrag Popovic

Uh, tek sada kada se podsecam svih datuma i vozaca, postajem svestan koliko dugo pratim trke kod nas.

Naime, Predrag Popovic Pop Draksi Zabac, zavisi kako ga je ko zvao, poginuo je septembra 2000. godine na Miseluku. Tacno se secam toga, bio sam tamo.

Te 2000. godine, ovako su pisale novine

Na "Mišeluku" u Novom Sadu poginuo Predrag Popović (40) Motociklista stradao na stazi
NOVI SAD - Predrag Popović (40), motociklista AMK "Aranđelovac", poginuo je u subotu na stazi "Mišeluk" u Novom Sadu. Popović je, kako se kaže u saopštenju organizatora trke, pre zvaničnog zatvaranja staze i pre početaka takmičenja samoinicijativno izašao na stazu i između sudijskih mesta sedam i osam doživeo pad. U trenutku kad je nesrećni vozač izašao na stazu, direktor trke se obratio vođi ekipe AMK "Aranđelovac" s pitanjem "zašto se Popović nalazi na stazi" na šta je dobio odgovor "nema problema, samo će da proba nešto". Posle Popovićevog pada, s obzirom da su sanitetska vozila bila u pripremi na raspoređivanju po stazi, intervenisalo je vozilo Hitne pomoći i nastradalog vozača prevezlo u Klinički centar u Novom Sadu, ali je Popović podlegao povredama. Posle te informacije, odlučeno je da se takmičenje motociklista ne održi. Inače, po priči očevidaca, Popović je prilikom pada, po kišom nakvašenoj stazi, vozio brzinom većom od 200 kilometara na čas.


Godina je 1982. u pitanju je Grobnik, klasa 175. Zabac je na motoru sa brojem 16



Opet Grobnik, opet klasa 175, zabac je sa brojem 2.





Jednom je i Kule spomenuo ovaj nemili dogadjaj:
Motociklizam je Kuletu oduzeo najbolje prijatelje, inače, najljuće rivale sa staze, koji su ginuli pored njega.
- Predrag Popović (42) iz Aranđelovca poginuo je na trci u Novom Sadu. Izdahnuo mi je na rukama. Skinuo sam mu kacigu, ali, na žalost, već je bio mrtav.

Takodje sam nasao i jedan odlomak iz intervjua za Moto reviju

Koliko je supruga bila svesna rizika kada je krenula u avanturu s tobom?
- Pa, nije bila svesna u početku. Kasnije se čovek napuni gorčine, naročito u danima, mesecima pa i godinama koje dođu poslije pada, kada ne možeš da odeš ni u WC sam, kada to sve mora neko drugi da uradi, ti se prvo osećaš bedno... Svi oko tebe se osećaju bedno, vidiš da si jedna obična stvar. Međutim, moram da priznam da sam kad god sam bio na operacionom stolu vikao da neću više nikada sesti na motor... Jebem ti motor, neću više nikada da vozim trke, samo da preživim, a čim preživim – odmah na motor. Ne mogu da kažem da sam ja nešto posebno hrabar. Ja se bavim ovim zato što to volim, i dobar sam u tome jer se godinama bavim time. Normalno je da sam takav. Ne bih voleo da godinama igram fudbal i da posle deset godina ne mogu da pogodim gol. Nemoj onda da se baviš time.
- Predrag Popović; intervju - Moto revija br.3 (dec/jan 1994/95)



A i jednu zanimljivu pricu koju je napisao Igor iz UMS-a, koji je takodje i autor nekih fotografija koje sam okacio u ovom postu, a u kojoj se pominje Draksi.

Trka u Slavonskoj Pozegi, negde 1979.
Gedza i Predrag Popovic - Draksi (poginuo na trci u Novom Sadu 2000.god.) su vozili u klasi 175 ccm, Gedza Malancu, a Draksi Yamahu.
U toj klasi vozio je i Rogulic, (kasnije predsednik Moto saveza Hrvatske), ali fabricku trkacku Yamahu 125 koja je snagom premasivala njihove motore od 175 ccm, koji su bili samo prilagodjeni za trke.

Posle trke u Pozegi, Draksi i Gedza odluce da traze otvaranje Rogulicevog motora da se dokaze da ima ispod 125 ccm i da ne moze da bude u klasi 175 ccm, gde inace nije bilo fabrickih "specijalki". Znali su da su cilindri na toj Rogulicevoj Yamahi bili obradjeni nikasilom i da je gotovo nemoguce da neko napravi cilindar oko 2 mm veceg precnika (da bi izisao iz klase 125 i usao u 175) i ponovo ga presvuce nikasilom, a posebno da se naprave 2 mm siri klipovi i nadju karike u tom fabrickom kvalitetu da bi islo onako kako je isao taj motor.

Inace, odnos precnika i hoda je bio 43x43 mm, i posto se na hod nije moglo uticati, trazili su da se premeri precnik cilindra kada se skine glava. Ako ima 43 mm onda je motor u klasi 125 i treba da bude diskvalifikovan iz klase 175. Ako ima vise od 43 mm, onda prelazi 125 ccm i ostaje u konkurenciji, tj. i u generalnom plasmanu.

Napisu oni prigovor, skupe pare za taksu za otvaranje motora, Rogulic skine glave, pojavi se covek sa sublerom i da im da premere, oni izmere i pokaze subler da je precnik skoro 45 mm, sto znaci da je sve u redu, tj. ima preko 125 ccm i moze da se vozi u klasi 175 ccm.

Tek posle godinu-dve dana, na nekoj trci, takmicari iz Splita kojih je bilo dosta u to vreme, vervatno nesto kivni na Rogulica mu kazu:
"Gedja, lipo vas je izradija onaj Rogulic u Pozegi". Gedza u cudu pita kako, sta je bilo, a oni mu objasne da su Rogulicevi mehanicari imali unapred pripremljen subler, ciji su gornji kljunovi kojima se meri unutrasnja mera, u ovom slucaju precnik cilindra, bili obruseni po nepun milimetar na oba kljuna i ako meris otvor od 43 mm, moras da rastegnes subler jos za onoliko koliko su kljunovi obruseni i on ce pokazati za toliko vecu meru. Zato je i pokazao oko 45 umesto 43 mm. Posto veliki donji klunovi (kojima se mere spoljne mere) nisu bili dirani, sklopljen subler pokazuje nulu i nema sumnje u tacnost.

I tako im Rogulic uze titulu......















« Poslednja izmena: 09 Decembar, 2011, 17:23 Gaspar »

Gašpar
Moto Manijak
*******

Van mreže Van mreže
 Facebook: Poseti
Jedan je Japan

Lokacija: Vrsac/Beograd
Poruke: 14996
Kvalitet: +3595 (23%)
Zahvalnice: 364

WWW
Odgovor #2 - 03 Decembar, 2011, 01:29 Ocena: 0
Ignoriši

Ratko Panajotovic

Momak rodjen oktobra 1989. godine, vozio je trke domaceg sampionata i imao je svetlu buducnost. Za Moto Vesti mi je dao kratak intervju:

"Šampion Srbije u klasi do 125 kubika za 2010. Godinu je mladi Ratko Panajotović iz Obrenovca. Ratko, je u svojoj drugoj sezoni na stazi, sa punih 21. Godina stigao do titule.

Na stazi se prvi put našao sezone 2009. Kada je celu sezonu sam finansirao. Uprkos lošem motoru i slabim finansijskim sredstvima, Ratko je sezonu završio na četvrtoj poziciji posle koje je usleidio poziv Rajka Ljumovića, da se Ratko pridruži novom timu.
Tim Brezi koji je osnovao Božidar Mihajlović i za koji Ratko trenutno vozi, za njega je predstavio pun pogodak. Otkupljen je motocikl od prošlogodišnjeg šampiona države u klasi do 125 ccm, i Ratkova karijera kreće uzlaznom putanjom.
Na prvoj trci u Kraljevu, Ratko je osvojio drugo mesto, odmah iza Đorđa Jovanovića. Nakon ove trke usledile su pobede i titula je već bila ’’pred vratima.’’
Ratko, osim što vozi trke, studira i drži moto servis i prodavnicu skutera i motocikala u Obrenovcu. Usput, želi da se zahvali sponzorima LUKOIL-u, Lemić Groupu, Grean coplex Jevtović, kao I Peri Jevtoviću, predsedniku kluba bez koga ovih sponzora ne bi ni bilo.
Planovi za narednu sezonu su mu da pređe u klasu 600ss, u kojoj je konkurencija jača, a tehnika vožnje bitnija. Za ovu klasu, motocikl Yamaha R6 obezbedio mu je klub Brezik, kao i sponzor Lukoil. Ovaj skromni momak zahvaljuje se na podršci prijateljima I porodici, a mi mu želimo uspeha u predstojećoj karijeri."

A onda je treceg septembra ove godine stigla strasna vest:
"Prema nezvaničnim informacijama koje smo upravo dobili, poginuo je Ratko Panajotović. Prošlogodišnji šampion u klasi 125 i vozač klase 600 Happening u sezoni 2011. Sudar se dogodio kada je Ratko Suzukijem 600 udario u kamion."

Vozio je trke, studirao i ujedno drzao servis.








Brrka
Iskusni pozer
****

Van mreže Van mreže
 Motor:
BMW S1000RR
 Facebook: Poseti
Lokacija: Mladenovac
Poruke: 1745
Kvalitet: +340 (19%)
Zahvalnice: 26

Odgovor #3 - 16 Decembar, 2011, 01:59 Ocena: 0
Ignoriši

Auh Ratko zvao sam te Bratko a sad te vise nema placem. Sa moje strane ovi ljudi nikada nece biti zaboravljeni.

Radanovic
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
Poruke: 3746
Kvalitet: +1909 (50%)
Zahvalnice: 144

Odgovor #4 - 29 Mart, 2013, 16:31 Ocena: 0
Ignoriši

Sutra su 4 godine kako je poginuo Petar Bircanin , petostruki šampion Srbije




Da se ne zaboravi ..................
Radanovic
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
Poruke: 3746
Kvalitet: +1909 (50%)
Zahvalnice: 144

Odgovor #5 - 02 April, 2014, 23:58 Ocena: 0
Ignoriši


Pre dva dana bilo 5 godina
Veske
Pozer
***

Van mreže Van mreže
 Motor:
Suzuki gsxr 1000k9
Lokacija: Obrenovac
Poruke: 799
Kvalitet: +149 (18%)
Zahvalnice: 13

Odgovor #6 - 20 April, 2014, 10:22 Ocena: 0
Ignoriši

Mnogo dobar covek je bio,veliki talenat..Kao da je juce bilo a prodje vec 5 godina..Evo na cemu je poceo,50cc






Stranice: [1]
Štampaj
Moto Manijaci  |  Moto sport  |  Moto sport u Srbiji (Urednik: Hohštapler)  |  Tema: Nase legende