Vojna i takticka oprema

[castor]

Da Jefto, ali se ne prièa o oklopima, veæ o maèevima… Katana je, po meni barem, mnogo zgodnije, lak¹e i upravljivije oru¾je za rukovanje od maèa sa dve o¹trice.

Tako da, opet po meni barem, ako se izuzmu oklopi i ostave samo maèevi, i ja sam pristalica tog pogleda da bi ga vitez izduvao vrlo brzo…

Opet, postoji i debela razlika u naèinu ratovanja, kao i potrebama koje je tada¹nji soldat morao da ispuni. Vitez je imao oklop, maè, eventualno ¹tit i konja. Samuraj je imao kratki i dugaèki maè, luk i strijelu, eventualno ¹tit i eventualno konja. Kada se to pogleda, oèigledno je da vitez ne mo¾e ni da pi¹a kako treba, dok samuraj ima moguænost da koristi sve svoje vrste oru¾ja. Jednostavno, samuraj je pokretljiviji od viteza na nivou tijela, ima veæi opseg pokreta, manje je sputan te¾inom oklopa, a samim tim je (ili bi barem trebao da bude) i br¾i i dugotrajniji borac...

Mislim da direktno poreðenje vitez <-> samuraj nije moguæe, osim ako se i jedan i drugi ne stave u isti polo¾aj tako da postoji samo razlika u oru¾ju.

I samo jedna misao za kraj - ko od njih dvojice mo¾e da trèi?

[Jefta]

Naravno, prevelika je razlika u kulturi i nacinu ratovanja.

[Slaninar]

Da Jefto, ali se ne prièa o oklopima, veæ o maèevima… Katana je, po meni barem, mnogo zgodnije, lak¹e i upravljivije oru¾je za rukovanje od maèa sa dve o¹trice.

©ta je te¾e: kila gvo¾ða, ili kila perja?
Katana i maè sliène du¾ine su i veoma sliène te¾ine - èelik je èelik.
To ¹to je zakrivljena èini da lak¹e seèe, to je sve.

Tako da, opet po meni barem, ako se izuzmu oklopi i ostave samo maèevi, i ja sam pristalica tog pogleda da bi ga vitez izduvao vrlo brzo…

Ako se izuzme masa i mi¹iæi i ja bih dobio Tajsona.

Opet, postoji i debela razlika u naèinu ratovanja, kao i potrebama koje je tada¹nji soldat morao da ispuni. Vitez je imao oklop, maè, eventualno ¹tit i konja. Samuraj je imao kratki i dugaèki maè, luk i strijelu, eventualno ¹tit i eventualno konja. Kada se to pogleda, oèigledno je da vitez ne mo¾e ni da pi¹a kako treba, dok samuraj ima moguænost da koristi sve svoje vrste oru¾ja. Jednostavno, samuraj je pokretljiviji od viteza na nivou tijela, ima veæi opseg pokreta, manje je sputan te¾inom oklopa, a samim tim je (ili bi barem trebao da bude) i br¾i i dugotrajniji borac...

Ako prièa¹ o strategiji ratovanja - to je te¹ko porediti dok se ne sretnu. Zavisi od klime, terena, morala, logistike - previ¹e drugih faktora.

Mislim da direktno poreðenje vitez <-> samuraj nije moguæe, osim ako se i jedan i drugi ne stave u isti polo¾aj tako da postoji samo razlika u oru¾ju.

Kod maèevanja jedan od udaraca koji se najte¾e brane je upravo probadanje - boc! Katana je pravljena za seèenje, dok je maè oblikom du¾i i pogodniji za probadanje.


Katana i ceo taj samurajski bu¹ido trip imaju dosta veze sa ¾ivotnom filozofijom, pogledima na svet, a manje sa praktiènim ratovanjem. Sa jedne strane to daje borcu veliku snagu i samopouzdanje, sa druge strane, nije ne¹to ¹to objektivno najbolje koristi resurse. Da li je bolje imati 100 solidnih maèevalaca sa 100 solidnih maèeva, ili jednog odliènog maèevaoca sa odliènim maèem?

I samo jedna misao za kraj - ko od njih dvojice mo¾e da trèi?

Beganova majka ne plaèe! 


Samuraj bi trebalo u potencijalnom dvoboju strelom da ubije vitezovog konja, iz daljine, a onda strelom i kopljem da sjebe viteza. U maèevalaèkom dvoboju bi oklopljeni protivnik imao OGROMNU prednost.

[SrpskiDzedaj011]

Секира је секира....

[Jefta]

Ili veliki malj!!!

[juga]

Oklopljeni protivnik je spor i slabo pokretan,  a oklop ima slabe taèke na svim pregibima tako da je u maèevalaèkom dvoboju inferioran, dok je na konju neprikosnoven!

[juga]

@ Slaninar, evropski dugi maè (longsword)  je bio te¾ak izmedju 1,1kg i 1,8kg u zavisnosti od du¾ine, dok je japanski maè imao te¾inu od 800-900gr

[castor]

Slaninar, ne prièam o strategiji ratovanja, veæ u uporedivim karakteristikma vojnika - viteza i samuraja tog vremena. Tvrdim da je samuraj pokretljiviji od viteza i da je to velika prednost, po meni.

©to Juga ka¾e - svaki oklop ima slabe taèke, na spojevima i pregibima. Ali je samurajski oklop od drveta uglavnom, dok je vite¹ki od "lima". To ¹to je glavna prednost maèa bockanje, pa i katanom mo¾e da se bocka. Jeste kila èelika - kila èelika, ali naèin na koji se ta kila upotrebljava je daleko razlièita.

A ¹to se tièe onoga sa sto solidnih maèevalaca sa solidnim maèevima ili odliènog maèevaoca sa odliènim maèem - nijedno. Treba jedan lud sa velikim i jakim srcem, nebitno da li je dobar ili odlièan. Sve ostalo su nijanse. Nema srca - nema nièega...

[Slaninar]

@ Slaninar, evropski dugi maè (longsword)  je bio te¾ak izmedju 1,1kg i 1,8kg u zavisnosti od du¾ine, dok je japanski maè imao te¾inu od 800-900gr

Maè i katana sliène du¾ine su i veoma sliène te¾ine. Èelik je èelik. Da bi katana bila dosta lak¹a, morala bi biti i puno tanja i krhkija.

Slaninar, ne prièam o strategiji ratovanja, veæ u uporedivim karakteristikma vojnika - viteza i samuraja tog vremena. Tvrdim da je samuraj pokretljiviji od viteza i da je to velika prednost, po meni.

Jeste, kao ¹to bi u mom boks meèu sa Tajsonom moja pokretljivost bila prednost, ali zanemariva  - jebao bi mi kevu. Zato i postoje kategorije u boksu.

©to Juga ka¾e - svaki oklop ima slabe taèke, na spojevima i pregibima.

Naravno da oklop ima slabih taèaka. Samo: u brzini bi me lak¹e ubo u stomak - bilo gde, ili u kopèu na kai¹u?

Ali je samurajski oklop od drveta uglavnom, dok je vite¹ki od "lima". To ¹to je glavna prednost maèa bockanje, pa i katanom mo¾e da se bocka. Jeste kila èelika - kila èelika, ali naèin na koji se ta kila upotrebljava je daleko razlièita.

Upravo tako. A kako se koriste? Katana nema klasièan ¹pic kao maè. Druga stvar, du¾ina. Vidi sliku:



Na primer A hoæe da ubode B. Ako koristi maè, prav, dovoljna mu je du¾ina od recimo jednog metra. Da bi katanom bocnuo na tom odstojanju, po¹to je zakrivljena, ona mora biti dosta du¾a, a samim tim i te¾a.  Zakrivljena o¹trica katane olak¹ava seèenje, ali ni tako zakrivljena neæe lako seæi metalni oklop.

A ¹to se tièe onoga sa sto solidnih maèevalaca sa solidnim maèevima ili odliènog maèevaoca sa odliènim maèem - nijedno. Treba jedan lud sa velikim i jakim srcem, nebitno da li je dobar ili odlièan. Sve ostalo su nijanse. Nema srca - nema nièega...

Pa sad, druga tema, ali recimo da ludo hrabri vitezovi nisu ba¹ najsretnije prolazili. Odredi koji su dr¾ali poredak i disciplinu su steklu uspeh, slavu i novce, dok ih crkva nije sjebala.  

[Lazic]

https://www.youtube.com/watch?v=anEuw8F8cpE

[SrpskiDzedaj011]

 

[Popsy]

Crnogorac Aleksandar Lekso Saièiæ posjekao 1905. u dvoboju japanskog samuraja ...

Lekso je svojim juna¹tvom zadivio dvije carevine u rusko-japanskom ratu, o èemu Zeèeviæ pi¹e:

       „1905. godine je do¹lo do rata izmeðu Rusije i Japana. Lekso je bio u ruskoj vojsci. Kad su se vojske na¹le u blizini, japanski komandant vojske zatra¾io je od ruskog komandanta da mu po¹alje zatoènika, junaka, koji æe izaæi na megdan japanskom megdandziji. Ne izaæi na megdan, znaèilo je u ono vrijeme priznati poraz. To je bilo u blizini Vladivostoka. Ruski komandant je saop¹tio vojsci da japanski komandant tra¾i junaka od strane ruske vojske da mu izaðe na megdan. Ko se osjeæa sposobnim da izaðe na megdan, neka se javi meni, rekao je komandant.
Meðu prvima se javio Lekso Saièiæ i zatra¾io dozvolu od ruskog komandanta da on izaðe na megdan japanskom junaku. Lekso je bio malo mr¹av, pa se ruskom komandantu uèinilo da nema izgleda na pobjedu. Poku¹ao je da ga odvrati od ove namjere jer, govorio mu je da je Japanac èuveni stari megdand¾ija, pa Lekso mo¾e i ¾ivot izgubiti. Lekso mu je na to zatra¾io konja i dobru sablju i rekao da komandant ne brine za njega.
Kad je komandant vidio da je Lekso tvrdo rije¹io da izaðe na megdan Japancu, dozvolio mu je. Naredio je da mu se izabere dobar konj i da mu se da dobra sablja. Kad je Lekso bio spreman da poðe, pozdravio je komandanta i zahvalio mu ¹to mu je dozvolio da izaðe na megdan. Komandant mu je za¾elio sreæan put i pobjedu na megdanu. Na Leksu je bio ¹injel, pa mu je komandant rekao da skine ¹injel jer mu mo¾e smetati u borbi. Lekso odgovori: „Kojoj ovci svoje runo smeta, onðe nema ni ovce ni runa”. Po¹ao je veseo i raspolo¾en ¹to mu se dala prilika da oproba svoju hrabrost i vje¹tinu.

Megdan sa samurajem

       Megdand¾ije su se sreli na pribli¾no jednakom rastojanju jedne i druge vojske. Vojske dvije velike carevine su sa najveæim interesovanjem posmatrale junake, koji æe ispred njih u polju da dijele megdan.
Junaci su se pribli¾avali jedan drugome i o¹tro su se gledali. Munjevitom brzinom su se udarali sabljama. Odbijali su i doèekivali udarce, gledajuæi da jedan drugome prevari oèi i skine protivnika na zemlju. Mahali su i odbijali udarce sabljama, po nekoliko puta. U borbi je japanski junak malo okrznuo Leksa na vrhu èela. Leksu krv poteèe niz èelo. Japanac pogleda krv na èelu protivnika. U tom momentu Lekso munjevitom brzinom, samo njemu svojstvenom, mahnu sabljom i presjeèe japanskog junaka. Èim je on pao na zemlju, njegova bedevija je vri¹tuæi pobjegla u japansku vojsku.
Ovom pobjedom nanijet je te¹ki moralni poraz japanskoj vojsci, u kojoj je nastalo razoèarenje, a kod ruske vojske radost i veselje.
Polazeæi sa megdana, Lekso je odao po¹tu poginulom japanskom vojniku. Kad se pribli¾io ruskoj vojsci, pala je komanda: MIRNO!
Vojna muzika je svirala vojnièki mar¹. Komandant ruske vojske sa generalima, srio je pobjednika megdana. Lekso je pozdravio komandanta i raportirao mu da je izvr¹io zadatak. Komandant ga je otpozdravio i èestitao mu pobjedu, pa su to uèinili i drugi generali. Tako je doèekan pobjednik na megdanu, uz najveæe vojnièke poèasti”.

       U bogatoj arhivskoj graði nalazi se, pored ostalog, i masa dragocjenih podataka o Aleksandru Leksu Saièiæu, koje sam koristio.
Za vrijeme dvoboja izmeðu Leksa Saièiæa i japanskog samuraja (pripadnika vojnièke kaste u feudalnom Japanu - primjedba autora), admiral ruske flote bio je Ro¾enstvenko, jedan od najsposobnijih ruskih admirala, a admiral japanske flote bio je Togo. Njih dvojica su Aleksandru Leksu Saièiæu èestitali na dobijenom megdanu. Tom prilikom su Rusi, za ovaj podvig, Aleksandra Leksa Saièiæa nazvali Murovcevom novoga vijeka. To je ujedno bilo i najveæe priznanje za ispoljenu hrabrost, smjelost i odva¾nost u jednom ratu.
Murovcev je u Rusiji bio legendarni junak, kao ¹to su u dalekoj pro¹losti bili: u francuskoj srednjovjekovnoj knji¾evnosti Roland, ili Milo¹ Obiliæ i Marko Kraljeviæ, opjevani narodni junaci u na¹oj narodnoj poeziji.

[Gvozden]

Gladius pola  CEO svet osvojio.... i to pre viteza... a i ti vitezi su isto imali vise maceva....

[SrpskiDzedaj011]

[BOKYBOY]

[SrpskiDzedaj011]

 

[UFF]

 

[SrpskiDzedaj011]

Сликање, шта ћеш.... 

[Lazic]

 

[Kiro]

Vidim da je tema fino za¹la u neki èudan smer... nije da me mrzi, ali te¹ko da æu naæi na 40 strana: treba mi preporuka za neke predrkane zimske èizme. Èitao sam skoro malo na tu temu i vidjao stvari tipa "testirane na vodootpornost do xxx hiljada koraka u vodi, tople do -40, otporne na klizanje po ulju" itd. Dosadilo mi je da mi zimi noge budu mokre i hladne (a uvek su hladne) pa sam re¹io da probam ovako ne¹to.  Magnum se nameæu kao neki poèetni izbor, ali verujem da ima jo¹ manje poznatih a dobrih brendova. Izgled mi je nebitan jer cokula broj 46 ne mo¾e biti lepa, a i nije mi cilj da budu lepe nego da budu tople i suve. I da se ne klizaju po ulju, iako za tim nemam potrebe, ali eto, da se kurèim.