Ćao, Anonimni posetioče
Stranice: 1 2 [3] 4
Štampaj
Autor Tema: Moto Alpine Adventure 2017  (Pročitano 4908 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Jefta
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3676
Kvalitet: +1079 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #40 - 14 Februar, 2018, 00:16 Ocena: 0
Ignoriši

Zaboravih da dodam i rutu za drugi dan. Oko 250km

megaidiot
Iskusni pozer
****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1150GS, FZ6-SA
Poruke: 1840
Kvalitet: +645 (35%)
Zahvalnice: 27

Odgovor #41 - 14 Februar, 2018, 01:25 Ocena: 0
Ignoriši

uzivanje citati i gledati.  palac gore
Citat
To je deonica između mesta Sonnwiesen do Dobriach.
u celom tom delu, skoro svaki 'mali' (na google maps beli) put koji ne ide kroz naselje je dojaja.
masio si maltu, a bio si blizu, to sledeci put obavezno.
Jefta
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3676
Kvalitet: +1079 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #42 - 14 Februar, 2018, 18:21 Ocena: 0
Ignoriši

uzivanje citati i gledati.  palac gore
Citat
To je deonica između mesta Sonnwiesen do Dobriach.
u celom tom delu, skoro svaki 'mali' (na google maps beli) put koji ne ide kroz naselje je dojaja.
masio si maltu, a bio si blizu, to sledeci put obavezno.
Malta?
Mil@n
Ucenik
**

Van mreže Van mreže
 Motor:
V-STROM
Lokacija: Lazarevac
Poruke: 405
Kvalitet: +116 (28%)
Zahvalnice: 7

Odgovor #43 - 14 Februar, 2018, 19:50 Ocena: 0
Ignoriši

uzivanje citati i gledati.  palac gore
Citat
To je deonica između mesta Sonnwiesen do Dobriach.

u celom tom delu, skoro svaki 'mali' (na google maps beli) put koji ne ide kroz naselje je dojaja.
masio si maltu, a bio si blizu, to sledeci put obavezno.

Malta?

Što kaže Megaidiot, Malta Alpenstrasse, lep planinski put sa branom Kolnbrein na vrhu.
Ulazak na Maltu


Na brani


Odlično mesto za posetiti, sem ako te ne usere kiše i semafor koji se čeka 20 min. Mene jeste Sad
A kad si vec na Malti, onda u istom danu odvozaš i Nockalm, normalno pre toga Villacher, sve to stane u dan opušteno. Poludis od toliko krivina, hahahahah. I onda si spreman za najveći, Grossglockner Smiley
Imaš zbirnu kartu za Villacher, Maltu, Nockalm i Gross, dodje jeftinije dosta nego kad kupuješ posebno za svaki.

Super je putopis, fali samo suvozačica na zadnjem sedištu Smiley  palac gore
« Poslednja izmena: 24 Jul, 2018, 18:24 Lazić »
megaidiot
Iskusni pozer
****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1150GS, FZ6-SA
Poruke: 1840
Kvalitet: +645 (35%)
Zahvalnice: 27

Odgovor #44 - 14 Februar, 2018, 19:52 Ocena: 0
Ignoriši

pretece me


« Poslednja izmena: 24 Jul, 2018, 18:25 Lazić »
MIGE
Iskusni bajker
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
X9 500ccm
 Facebook: Poseti
Lokacija: beograd ,banovo brdo
Poruke: 6334
Kvalitet: +1336 (21%)
Zahvalnice: 114

Odgovor #45 - 14 Februar, 2018, 20:21 Ocena: 0
Ignoriši

svaka cast Jefto..prelep putopis..nego,ti rece da nema zabave u Vilahu  Cheesy zvizdim

Jefta
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3676
Kvalitet: +1079 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #46 - 14 Februar, 2018, 23:31 Ocena: 0
Ignoriši

uzivanje citati i gledati.  palac gore
Citat
To je deonica između mesta Sonnwiesen do Dobriach.

u celom tom delu, skoro svaki 'mali' (na google maps beli) put koji ne ide kroz naselje je dojaja.
masio si maltu, a bio si blizu, to sledeci put obavezno.

Malta?

Što kaže Megaidiot, Malta Alpenstrasse, lep planinski put sa branom Kolnbrein na vrhu.
Ulazak na Maltu


Na brani


Odlično mesto za posetiti, sem ako te ne usere kiše i semafor koji se čeka 20 min. Mene jeste Sad
A kad si vec na Malti, onda u istom danu odvozaš i Nockalm, normalno pre toga Villacher, sve to stane u dan opušteno. Poludis od toliko krivina, hahahahah. I onda si spreman za najveći, Grossglockner Smiley
Imaš zbirnu kartu za Villacher, Maltu, Nockalm i Gross, dodje jeftinije dosta nego kad kupuješ posebno za svaki.

Super je putopis, fali samo suvozačica na zadnjem sedištu Smiley  palac gore

Za tu branu sam znao donekle, ali put me je odveo na drugu stranu.

Bogami vidim ja da cu ovo morati da ponovim jos jednom detaljnije Smiley Ova mesta upisana za sledeci put.
Jefta
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3676
Kvalitet: +1079 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #47 - 14 Februar, 2018, 23:32 Ocena: 0
Ignoriši

svaka cast Jefto..prelep putopis..nego,ti rece da nema zabave u Vilahu  Cheesy zvizdim
Hvala hvala Smiley Nikada nisam rekao da nema zabave...
navajo
Ucenik
**

Van mreže Van mreže
 Motor:
Suzuki GN 125 & GSX 750 Inazuma
Poruke: 491
Kvalitet: +169 (34%)
Zahvalnice: 6

Odgovor #48 - 14 Februar, 2018, 23:35 Ocena: +1
Ignoriši

Odlican putopis, sjajne fotke i pregrst korisnih informacija!!!

Mi planiramo jednu zensku turu do Slovenije, u avgustu...nadam se da nece ostati sve samo u sferi mastanja i planova, i da cemo se uklopiti sa odmorima...ne mogu da docekam Smiley
Jefta
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3676
Kvalitet: +1079 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #49 - 21 Februar, 2018, 23:11 Ocena: +4
Ignoriši

Grossglockner 1.deo

Jutro u Alpima... Kakav fantastičan osećaj.

Budim se nešto oko 7.30. Krevet je bio udoban, ali perijani jastuci su bili premekani za moj ukus. Nisam baš dobro spavao i u par navrata me je budila kiša i grmljavina koja je sinoš bila. Kada sam odlazio da spavam, bilo je vedro nebo. Prevrtljivo vreme u planinama. Ustajem i spremam se i silazim na doručak Izlazim na terasu i gledam nebo. Poneki oblak tu i tamo sa povremenim zracima sunca. Hladno je i zato se vraćam unutra. Mislio sam da ću doručkovati napolju. Doručak mi je bio uključen u cenu sobe, ali je izbor bio standardan. Hleb, zemičke, kroasani, nekoliko vrsta mesa, džemovi, margarin. Ništa posebno. Dobijam kafu i sveže spremljenu kajganu. Ne žalim se uopšte. Jeo sam i bolje i gore, bitno je da ne budem gladan. Dok sedim i jedem razmišljam o planu i ruti za danas. Prognoza kaže da će tek kasno uveče biti kiše. Odlučujem da u tom hotelu produžim još jednu noć boravak jer sam u glavi smislio, gledajući google maps, okvirnu rutu ,a koja je uključivala i sutrašnji dan i sutrašnju vožnju. Zbog toga uzimam smeštaj za još jednu noć. Odem kod recepcionara i kaže da nema problema. Nisu puni. Cena sobe ista kao i za prethodnu noć. Gledam kroz ulazna vrata hotela i vidim da je put mokar. Nadam se da će se prosušiti.

Inicijalni plan za obilazak Grossglockner prelaza je bio da krenem prema Lienzu, pa onda putem severno preko Felbertauern tunela do mesta Mittersill. Nakon toga preko Kitzbuhela i Lofera do Berchtesgadena u Nemačkoj. Plan je bio obići Orlovsko Gnezdo (Das Kehlsteinhaus). Povratak iz Berchtesgadena bi bio opet do mesta Lofer, ali ovaj put južno prema Zell am See i onda napadanje Grossglockner prelaza sa severne strane, prelazak i onda ka smeštaju. Ruta negde oko 350km. Ništa strašno što ne može da se izvede za jedan dan.

To bi bio inicijalni plan. Razlog zašto sam tako isplanirao je bio taj da sam odlučio da sutradan krenem prema Nemačkoj ka mestu Landshut u blizini Minhena kod prijatelja koji me tamo čekaju. Oni su mi potvrdili da zato što ne rade početkom nedelje najbolje tada da dođem kako bi mogli svi zajedno da se družimo. Pošto bih sutradan u ponedeljak krenuo ka Nemačkoj opet bih išao preko Grossglockner prelaza samo sada sa druge strane, a kao što svi znate svaki put ima dva naličija. i da se potpuno drugačije stvari vide kada se ide u jednom ili u drugom smeru. Neke reljefe i prirodu kojoj si bio okrenut leđima i nisi video sada vidip jer voziš u drugom smeru.

Silazim do motora da snesem i spakujem stvari koje će mi trebati samo za taj dan. S obzirom da se vraćam na isto mesto, bočni koferi ostaju u sobi, a nosim samo top case u koji pakujem vodu, par čokoladica, fotoaparat i kišno odelo. Bilo je tu još par nebitnih sitnica. Motor je bio parkiran pored još 3 motora sa zadnje strane ispod hotela skriven od pogleda, a pod nastrešnicom pa je bio zaštićen i od kiše. Tu srećem i u razgovoru se upoznajem sa porodicim iz Nemačke gde svi voze motore. Otac i majka na Trijumfu Exploreru 1200 (novi model), stariji sin na Exploreru 1200 (stariji model), a najmlađi sin na KTM Duke 690. Tako svi zajedno putuju i idu na vikend vožnje. Svi sa komunikacijama. Sjajna porodica. U razgovoru sa njima, dolazimo i do toga gde će danas ići. Dobijam odgovor da idu na grossglockner. Pitam ih dalje da li je bolje da se ide sada ili kasnije, jer neka moja prognoza kaže da će se razvedriti popodne i da će vreme biti generalno lepše nego što je bilo u tom trenutku. Oni odgovaraju da je najbolje da krenem sada pravo na Gross, jer će posle biti jake kiše i uopšte neće moći da se vozi. Odlučim da ih poslušam jer u planinama gde se uslovi često i brzo menjaju, ne treba baš verovati prognozi.
Tu moj inicijalni, plan koji sam gore opisao, pada u vodu. Ok nije problem, pravim novi plan. Idem preko Gross-a do Berchtesgadena i onda nazad isto preko Grossa u drugom smeru do smeštaja. Tako bar i da me popodne uhvati kiša, uživaću pre podne. Jebo me taj Berchtesgaden i Orlovsko gnezdo i gde sam zapeo da idem tamo. Ta moja želja da se vozikam i vozikam će mi se posle obiti o glavu, ali doći ćemo već do toga. To je problem kada voziš udoba motor pa onda kažeš sebi: "ma šta je to 100km od Zell ma See do Berchtesgadena, da skoknem časkom kada sam već tu". Idiot sam, ali sam imao neki nobvi plan. Soba je plaćena pa plaćena za još jednu noć nema potrebe otkazivati je.

Palim motor i krećem. Put me vodi zapadno prema mestu Winklern gde se na raskrsnici skreće desno i gde putokaz vodi ka Grossglockneru. Oblaci su se razbežali, sunce sija, put je suv. Sjajno se osećam. Ima izgleda da ovo bude jako dobar dan. Skrećem desno i nastavljam dalje.





Na tom putu sa leve strane se u jednom trenutku i prolazi pored Jungfernsprung vodopada za koji predpostavljam da vredi stati i pogledati malo i uživati, ali ja nisam hteo da stajem jer sam želeo da se što pre popnem na prelaz. To je ono što me je najviše zanimalo. Videću vodopad u povratku kada se budem spuštao sa prelaza. Vidim oblake u daljini, na vrhovima i oni me malo nerviraju, ali šta je tu je. Kišno odelo sam poneo.



Jungfernsprung  (slika sa neta)


Put vodi dalje na sever i kreće lagano penjanje ka naplatnoj rampi koja označava i početak te deonice puta koji vodi preko prelaza. Negde je suvo, a u nekim delovima vlažno pa vozim pažljivo. Gume Metzeler Tourance Next drže odlično i za svaku pohvalu su. Temperatura je negde oko 18 stepeni i padaće kako bude rasla nadmorska visina. Ovde se već može videti veća koncentracija motora koji su kao i ja krenuli na prelaz pa dosta veliki deo do glečera vozimo zajedno. Kao što sam se i šalio, tako kada slučajno se na putu priključim nekoj grupi motora, ispada kao da vozim sa njima, pa onda kada nekog sretnemo u suprotnom smeru niko neće reći, jao vidi ga jadničak putuje sam Smiley



Dolazak na naplatnu rampu. Cena je 25e za motore, 35e za kola. važi ceo dan. Super neću morati da plaćam u povratku. Za tu cenu karte se dobija neki info pamflet, par stikera, ulaz u muzej na glečeru, poseta rudarskim tunelima, silazak do samog glečera. Svakako nisu bačene pare. Super su to uradili. Plaćaš generalno vožnju, ali imaš nešto i da obiđeš i vidiš za tu cenu.



Kreće penjanje na gore na savršenom putu koji se i prosušio, pa može lepo i da se vozi. Pogledi su još lepši, pa čovek ne zna šta bi radio. Dolazi se do kružnog toka gde se levo ide na glečer, a desno put vodi prema samom prelazu i severnoj strani. Opisivati kvalitet puta nema potrebe jer je savršen. Krivina za krivinom sa neverovatnim krajolikom gde ne znaš da li bi pre uživao u pogledu ili terao malo brže kako bi se malo i zabavio. Odlučujem se za ovo prvo i teram nekim slabijim tempom kako bih mogao da uživam u svemu tome, jer ko zna kada ću ponovo doći. Put prosto vuče i tera te da odvrneš taj gas i da padneš u nagib. Posle dosta krivina i nekoliko serpentina dolazi se do samog vrha i do velikog parkinga samo za motore koji se nalazi odmah ispred zgrada prodavnica , muzeja i svega ostalog što je tu. Motora već ima dosta, i samo pristižu. Neki se pakuju i odlaze. Male grupe, velike grupe, sami putnici. Tablica ima raznih, a kao i palete motora. Svih brendova i svih tipova. Parkiram se na slobodnom mestu i krećem sa raspremanjem. Kaciga ostaje na motoru vezana, skidam komunikaciju, pakuj u kofer sve, izvadi fotoaparat... Temperatura je oko nekih 10 stepeni. Bogami zahladnelo.



Okuplja se društvo








Besplatan parking za motore na samom kraju puta.


Obilazak glečera i pravljenja milion slika. Sa platforme na kojoj se nalazi parking se lepo vidi ono što je ostalo od nekada moćnog glečera. Jedno pola sata sam samo stajao u upijao. Kada sam bio zadovoljan da sam dovoljno video, krenuo sam u obilazak mesta.  Ako imate vremena treba obići i muzej automobila i motorcikala koji je posvećen trkama koje su se nekada odvijale na planinskom prelazu. Na interaktivnim ekranima u muzeju može da se vidi da je cela ta dolina neka bila prekrivena ledom i koliko se led smanjio samo  u poslednjih 50 godina. Čovek postane malo svesniji kako zagađenje i efekat staklene bašte utiče na prirodu. Tu postoji i izložba planinskih kuća na kojoj se vidi kako su ljudi nekada živeli na tako nepristupačnim delovima planina, kao i životinjske vrste koje se mogu tu naći. Po izlasku iz muzeja krećem u obilazak rudarskih tunela koji vode kroz planinu do samog glečera. Toliko su dugački da sam u jednom trenutku zbog obuće odustao i vratio se nazad. U letnjim trkačkim čizmama se stvarno ne može mnogo šetati. Odlična zaštita i odlična ventilacija, ali nikako nisu za pešačenje duže od 200m. Po povratku na platformu se tu zadržavam još malo kako bih sve to zapamtio. Postoji i još jedan vidikovac iznad toga, ali do njega se ide peške, a meni se više nije pešačilo. Sve u svemu, ne plaća se samo cena 25e za put, već može tu svašta da se vidi i obiđe pa mi i nije bilo žao što sam platio. Odlučujem da mi je dosta i vraćam se motoru kako bih se spakovao i krenuo dalje.


Jefta
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3676
Kvalitet: +1079 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #50 - 21 Februar, 2018, 23:12 Ocena: +4
Ignoriši




Ono što je ostalno od nekada moćnog glečera koji je prekrivao celu ovu dolinu i bio preko 200m dubok.


Moja malenkost


Muzej




Silazak sa glečera je potpuno nova priča. S obzirom da sam bio okrenut leđima kada sam se penjao, sada sve to što sam propustio gledam silazeći nazad ka kružnom toku. Zato i kažem da svaki put ima dva naličija. Na nebu ima oblačnosti, ali za sada ništa ne pada. Nadam se da će tako i ostati. Opet predeli, opet krivine opet savršen asfalt, ali bolje da samo pokažem slike. 







Na kružnom toku nastavjam pravo putem koji vodi prema prelazu. Temperatura pada na hladnih 8 stepeni. Kolovoz je ponegde vlažan, i ima dosta oblačnosti. Ne smeta, uvek može biti i gore. Prateći put i uživajući u predelima dolazim do samog vrha. Tu se ne zadržavam puno jer niti sam gladan niti mi se ide u wc. Pravim poneku sliku i to je to. Dosta vozila i dosta motora parkiranih. Neko se šeta, neko priča sa svojim prijateljima, neko jednostavno kao i ja samo posmatra. Od tog mesta odvaja se mali put od kaldrme koji odlučujem da pratim, a koji vodi ka vidikovcu iznad svega toga. Gore na vrhu ima i parking za kola i motore. Penjanje na taj vidikovac je malo zajebano ali ništa strašno. Vidikovac se zove Edelweissspitze. Gore na vrhu ima i restoran ko želi da malo odmori i prezalogaji nešto. Pogled odatle po slikama koje sam video je fantastičan i stvarno se vredi popeti ako je sunčan dan. Kada sam se ja popeo gore ušao sam u gust oblak i ništa se nije videlo. Šteta. Drugi put ću možda imati više sreće. S obzirom da je magla, i da sam na glečeru imao veliku pauzu ne zadržavam se već krećem spust opet do glavnog puta. Put je fantastičan i vozim lagano. Motori pretiču, prolaze u suprotnom smeru, pozdravljam, neki odpozdrave neki ne. Na par proširenja stajem da slikam gde mi se učini da je lepo i da može da ispadne lepa slika, ali generalno napredujem ka severu. Na nekom od mesta na kojima sam stao da slikam se upoznajem i sa mladim parom iz Češke koji isto putuju motorom, kao i sa nemcem Stefanom sa koijim se pratim još od naplatne rampe. Rekoh krajnje je vreme da se upoznamo. Vozi čovek xjr1300 i isto putuje sam. Ispalilo ga društvo, a on nije hteo da odustane. Pozdravljamo se i on nastvlja, a ja ostajem još malo da uživam. Prolaze motori stalno. Ima svakakvih, ali stvarno najviše BMW-a. Vetar duva i pravi buku koja se meša sa bukom koja dolazi od motora koji prolaze. Sve to meni prija. U daljini neko cepa nekog eRa i cela planina odjekuje. Voleo bih da je sunčanije, ali opet ne mogu ni da se žalim. Bar ne pada kiša. Vreme me je poslužilo za sada i drago mi je što sam poslušao onu porodicu u smeštaju. Idem dalje pratim put i ubrzo sam na severnoj strani gde prolazim naplatnu rampu i napuštam planinski put koji vodi preko Grossglockner prelaza. Još jedna stavar čekirana na spisku. Jedna od većih želja ispunjena. Još ću ja razmišljati o tome šta sam upravo prošao. Čoveče kako mi je drago što vozim motor.











Nastaviće se
megaidiot
Iskusni pozer
****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1150GS, FZ6-SA
Poruke: 1840
Kvalitet: +645 (35%)
Zahvalnice: 27

Odgovor #51 - 22 Februar, 2018, 00:07 Ocena: 0
Ignoriši

ako znas kad si tacno bio i ako te ne mrzi mozes ovde da se vidis: https://grossglockner.panomax.com/?cu=en-GB#
Jefta
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3676
Kvalitet: +1079 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #52 - 22 Februar, 2018, 01:04 Ocena: 0
Ignoriši

ako znas kad si tacno bio i ako te ne mrzi mozes ovde da se vidis: https://grossglockner.panomax.com/?cu=en-GB#

Nasao. 23. jul 10.15 odmah iya coveka u zutoj jakni Smiley hahahah sjajno
Jefta
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3676
Kvalitet: +1079 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #53 - 26 Februar, 2018, 01:44 Ocena: 0
Ignoriši

Grossglockner 2.deo

Großglockner Hochalpenstraße


Nakon prolaska rampe sa severne strane, zvanično sam i napustio tu deonicu planinskog prelaza. Osećaj je i dobar i loš. Dobar zato što si se upravo provozao neverovatnim putem kojim nikada do sada nisam, a loš jer se udaljavam dalje ka severu, a najradije bih okrenuo motor i odmah obrnuo još jedan krug prema jugu. Posle rempe malo ka severu se nalazi i pumpa na koji odlučujem da stanem da sipam gorivo. Imao sam negde oko pola rezervoara iliti 280km domet po bord kompjuteru. Rekoh ajde da sipam. U tom sipanju goriva skapiram da sam sada vec dobro ogladneo, a setim se da sam malo ranije sa leve strane prošao restoran koji uopšte nije izgledao loše. Ok vraćam se tamo. Mnogo mi je prijalo to što je sunce ponovo počelo da sija kao i činjenica da se temperatura vratila na nekih 28 stepeni. Restoran se zove Gasthof Bärenwirt i po onome što sam video izgleda da je prilično omiljeno svratište za motore koji idu od i ka Grossu. Hrana je takodje bila odlična i za svaku preporuku. Supa od pečuraka (VRH) i burger. Kafa i kisela voda. Cene su normalne kao i svuda u Austriji. Bitno mi je da sam namirio svoje potrebe za hranom.

Slika sa neta




Put nastavljam ka severu i prema jezeru Zeller See gde ga prolazim sa istočne strane. Gledao sam da izbegavam veće puteve gde god sam mogao. Jezero je prelepo i bilo je dosta ljudi. Dosta porodica sa kamperima koji su došli na odmor. Dosta ljudi koji se i kupaju, Dodje i meni tako kada ih vidim da uživaju da se malo opustim. Možda sam i trebao. Kako bi lepo bilo imati kuću tu na jezeru. Vozim dalje i prolazim kroz mesta Saalfelden i Lofer gde onda idem desno prema Nemačkoj i Berchtesgadenu. Magistralni put koji vodi ka Nemačkoj je u odličnom stanju. Ograničenje je 100kmh i može lepo da se vozi. Kamera za brzinu ima samo po naseljenim mestima gde mora da se uspori na 50kmh, ali su i obeležene lepo pa mogu da se uoče na vreme. Vozim kroz divne predele gde put dozvoljava malo veću brzinu. Nedugo zatim stižem i na granicu. Nema nikakvih građevina već samo tabla gde piše Deutschland. Novi cilj. Prvi put motorm u Neačkoj. Za sada mi se sviđa sve ovo prvi put što ispunim. Jedino što mi se trenutno ne sviđa su sve crnji i crnji oblaci koji se skupljaju. Poslednje zrake sunca koje sam video su bili dok sam pravio pauzu za ručak. Već počinjem da razmišljam o kiši, a to me nervira. Podaleko sam od smeštaja da bih ceo povratni put vozio po kiši. Neće biti zabavno.







Dobrim tempom brzo stižem do grada. S obzirom da sam zapamtio da je polazna tačka za Orlovsko gnezdo van grada više ka istoku upoređujem sa google maps i navigcijom i pronalazim pravi put. Dolazim do mesta gde sam ja mislio da je Orlovsko gnezdo. Kada ono međutim. To je samo ogroman parking sa autobusima. Prvo sam mislio da nije to to i nastavio još malo da lutam tuda pokušavajući da nađem neki znak neki putokaz koji će me uputiti na pravu lokaciju. Navigacija mi svo vreme govori da sam na pravom mestu. Rekoh nije to to. Čak i par puta vidim znake "Eagles Nest" koji upućuju tu na parking. Rekoh ma bre to je u planinama ne može da bude tu. Odlučim ja da stanem na taj parking i da se malo raspitam. Odem do mesta gde se prodaju karte i od gospođice tamo saznam da je potrebno da se tu parkiram i onda posebni autobusi voze do određene tačke u planinama, a ona deo mora da se popne pešaka. Na moje pitanje koliko je to pešaka, dobijam odgovor: pola sata! Nema šanse. Ne u ovim trkačkim čizmama koje nisu stvorene za duge pešačke ture. Dok se vozi motor sjajne. Ventilacija super, udobnost, ali kada dođe do pešačenja bolje da to bude od motora do ulaza u kafanu 5 metara pored. To je to. Hvala lepo, popeću se gore jednom prilikom kada budem u regiji kolima ili namenski obučem patike za tu priliku pa neće biti problem. Kao i kod slapova Savica, lepo poneo patike i nije bilo frke. Dok stojim tu, razmišljam šta da radim, vreme i ne pokazuje neke znake poboljšanja ili bar delimičnog razvedravanja. Odlučim da bar dok sam tu da odem da vidim grad i tu se malo prošetam po centru popijem kafu, pa da krenem lagano nazad. Treba proći gross i sa druge strane. Sedam na motor i vozim dok ne pronalazim ono što je meni ličilo na stari centar Berchtesgadena. Parkiram se na simpatičnom mestu predviđenom za parkiranje motora i krećem u šetnju. Lep gradić za posetiti. Seo u neki kafić  da popijem espreso dok zveram u okolne kuće koje su nekada pripadale krem de la kremu Nacištičke partije u koje su dolazili na odmore. Koliko je velikih odluka donešeno u tom mestu. Mogu reći da me je malo uhvatila jeza. Znaju oni isto dobro ko je tu sve živeo, ali ne smeju ništa da pričaju. Završavam espreso, plaćam i krećem ka motoru. Usput slikam par fotki. Mašina čeka spremno da me odvede nazad do večere i smeštaja. Radujem se večeri i dobrom pivu.

Ulazak u Berchtesgaden


Parking za motore




Povratak nazad je bio bez većih uzbuđenja sve do ponovnog ulaska u Austriju gde su se oni oblaci konačno izjasnili. Ceo dan se mrače i oblače, crni i sivi. hoće li padati ili ne. E pa hoće i to baš hoće. Prvo kreće lagana kiša, gde ja koristim to vreme da stanem sa strane pored puta na proširenju da obučem kišno odelo. Bmw prebacujem u rain mod i teraj. Nema problema. Asfalt je odličan, gume dobre, moće skoro normalno da se vozi. Osim što te nervira kiša koja pada. Kako se približavam nazad Zell am See, kiša se pojačava kao i vetar. Ok može i dalje da se vozi. Nakon možda 10-tak minuta kreće provala oblaka sa jakom grmljavinom i jakim vetrom. Baš me briga i ako kišno odelo pusti i ako se pokvasim, brinu me gromovi koji udaraju tačno na putanji kroz koju ja moram da prođem. Odlučujem da stanem na proširenje pred tunel koji vodi ispod grada Zell am Seea i da tu malo sačekam da prođe oluja. Oluja je došla nekako sa zapada i nastavlja prema jugo istoku. Ogromne količine vode se slivaju u tunel, za trenutak pomišljam i da ga ne poplavi, pa da mi motor ostane unutra. Puca svuda oko mene. Malo sam sakriven od vetra, ali vidim u daljini šta radi drveću. Ništa čekam tu. Imam neke snikers čokoladice pa cepam njih dok kiša ne stane. Gledam navigaciju i google maps i gledam šta da radim. Autoput je dosta daleko i dosta okolo tako da to otpada. Ostaje mi Gross i zapadno od njega Felbertauerntunnel.



Nakon jedno 30 minuta čekanja primećujem da se intezitet kiše smanjio, pa verujući da je oluja prišla, odlučujem da nastavim. Vozim kroz tunel i po izlasku zatičem ratnu zonu. Za trenutak sam pomislio da sam jedno 6 meseci čekao ispred tunela i da je u međuvremenu došla zima. Svuda je bilo belo. Prvo sam mislio sneg, ali kada sam video bio je to grad, veličine većih klikera. Na putu voda i granje, na nekim delovima bukvalno voda dolazi do cilindara, na drveću ni jedan list nije ostao. Reke teku putevima noseći granje. Probijamo se lagano kroz to. U koloni zajedno sa drugim kolima. Verovatno me gledaju kao idiota jer po takvom vremenu vozim. Gledajući navigaciju vidim da je nevreme nastavilo pravo preko Grosglockner prelazai da će uskoro i tamo da udari ako već nije. Razmisljam kako  li je gore ako te uhvati tako nešto kada si tako malo više. Nisam baš hteo da razmišljam. Bio sam srećan što sam napravio pravu odluku i sačekao pred tunelom jer da sam odmah nastavio uleto bih pravo u taj grad, a to verujem da bi bolelo. Pošto je Grosglockner otpao, odlazim desno ka mestu Mittersill i tunelu koji vodi kroz planinu. Bar ću ići kroz planinu, a ne preko pa ću biti zaštićen od kiše i gromova. Žao mi je što neću obiši Grosglockner od severa ka jugu kao što sam i prvobitno planirao. Na putu do Mittersilla se čak i razvedrava, pa mi sada sunce blješti pravo u oči još dodatno odbijajući se od mokrog puta tako da bukvalno ne vidim gde idem. Od mesta Mittersill idem ka jugu i Felbertauern tunelu. Put je širok i lep, ali dosadan u poređenju šta bi me čekalo na Grosglockneru. Odelo ne skidam iako je u tom trenutku već bio suvo. Izgledalo je kao da kiša nije ni padala. Plaćam prolaz kroz tunel (10eur) i izlazim na drugoj strani. Tu nakon tunela skidam kišno odelo jer je već sada krenulo da mi smeta i da se znojim iznutra. Postajalo je previše vruće. Sa druge strane tunela me je čekalo skoro vedro nebo. Kao da se ništa nije dogodilo. Možda ih je i nevreme promašilo. Laganim tempom vozim ka mestu Lienz i dalje prema smeštaju. Još jednom sam obukao kišno odelo, ali ne zbog kiše već zbog vode koju su kola podizala i bacala na mene kupajući me tako. Pa sam odlučo da se bar od toga zaštitim.

U smeštaj stižem predveče, taman na večeru. Parkiram motor na istom mestu kao i sinoć samo što sada nema porodice na Trijumfima, već dva starija RT-a. Došli novi gosti. Odlazak u sobu i raspremanje i stavljanje stvari da se suše za sutra. Čizme sušim fenom, a jaknu i pantalone na grejaču u kupatilu. Dok sam došao sa večere već su bili polu suvi. Dobra večera zalivena sa dva hladna točena piva da sve to zaokruži. Bio sam umoran, ali i srećan i pored sve te kiše. Jedina žalost je bila što nisam prošao gros ponovo, ali dobro valjda će opet biti nekih prilika. Mrtav umoran odlazim u sobu da namestim sve snimke i slike sa gopro-a da se prebacuju na eksterni dok se ja javljam svima i saljem im slike sa danasnjeg dana. Nešto malo pre ponoći se komiram. Spavao sam kao beba.

Od Mittersilla prema tunelu.




Sunčani periodi nakon tunela.




Ruta 3.dan oko 360km


Nastaviće se
mali_zmaj
Iskusni bajker
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
Honda Cbf 1000 GT
Lokacija: Banja Luka
Poruke: 5137
Kvalitet: +1339 (26%)
Zahvalnice: 60

Odgovor #54 - 26 Februar, 2018, 17:12 Ocena: 0
Ignoriši

Ljepota!!

jin-jang
megaidiot
Iskusni pozer
****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1150GS, FZ6-SA
Poruke: 1840
Kvalitet: +645 (35%)
Zahvalnice: 27

Odgovor #55 - 04 Mart, 2018, 16:56 Ocena: 0
Ignoriši

Jefto pisi dalje, otopi se sneg do cetvrtog dana  Grin
Jefta
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3676
Kvalitet: +1079 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #56 - 04 Mart, 2018, 19:00 Ocena: 0
Ignoriši

Jefto pisi dalje, otopi se sneg do cetvrtog dana  Grin
Izvinjavam se. Nisam stizao da pisem.
Jefta
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3676
Kvalitet: +1079 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #57 - 05 Mart, 2018, 00:17 Ocena: +2
Ignoriši

Landshut

Sinoć kada sam zaspao, posle lepe večere i nekoliko piva, bilo je delimično vedro. Mogli su da se vide i Mesec i zvezde. To me je radovalo misleći da ću se sutra probuditi još jednom sunčanom danu. Vremenske prognoze nisu obećavale, ali kao da je to i tačno. Odbacujem te podatke kao ne prihvatljive. Ujutru budi me zvuk koji svi mi motoristi mrzimo da čujemo ujutru kada smo za taj dan planirali neku vožnju. Zvuk koji pravi kiša kada udara u metalan sims prozora. Odvratan zvuk. Već pri prvom otvaranju očiju shvatam kakvi su uslovi napolju. I ako se ne varam po zvuku rekao bih da pada baš jaka kiša. Nekako ustajem iz kreveta i dovlačim se do prozora samo da bih potvrdio već ono što je bila istina. Pada kiša, i to baš jaka kiša. Moje raspoloženje u tom trenutku je bilo kao i to vreme. Sumorno. Šta da se radi, još je rano, tek je oko 08h. Idem na doručak pa ću lakše razmišljati o svemu kada ne budem mislio na glad. Kafa će mi takođe pomoći. Spuštam se u restoran i prolazim pored glavnog ulaza. Opet gledam napolje, sada izlazeći na ulicu. Ko zna možda je i drugačije vreme na prozoru moje sobe i na ulazu hotela. Nikada se ne zna. Nažalost isto pada kiša.



Nakon jakog doručka gde je bilo svega od omleta sa šunkom i sirom, preko kroasana, pa do hleba sa nutelom, ostajem još malo za stolom ispijajući ne tako dobru kafu i razmišljajući šta mi je danas činiti. Za danas je plan bio otići kod  prijatelja u Landshut u Nemačkoj. Mesto koje je na oko 40km od Minhena. S obzirom da sam tamo svakako planirao da odem u dogovoru sa njima je pala odluka da dođem danas u ponedeljak, jer su oni narednih par dana slobodni i moći će da budu tu. Meni je svejedno bilo. Da li danas, da li za desetak dana, svejedno. Hteo sam malo da obiđem tu Bavariju, a s obzirom da ću biti gost kod njih napravio sam svoj raspored tako da najbolje odgovara njima i njihovim obavezama. Od mog hotela gde sam trenutno do Landshuta ima oko 320 km manje više u zavisnosti od rute kojom krenem. Završavam doručak i odlazim do sobe gde krećem sa pakovanjem. Stvari koje su sinoć bile mokre su se u međuvremenu prosušile. Sve što nije potrebno ide u kofere. Već naviknut na pakovanje i raspakivanje brzo se spremam. Iako ne moram da izađem iz sobe lagano spuštam kofere do parkinga ispod hotela gde je motor čekao ispod nastrešnice. Sve pakujem i ukucavam adresu u navigaciju. Motor spreman, stvari spakovane, kiša i dalje pada. S obzirom da me niko ne tera odlučujem da ostanem još tu ne bi li bar malo prestala kiša da pada. Check out iz sobe i spuštam se u restoran gde zauzimam dobru poziciju pored štekera kako bih punio telefon dok budem gledao filmove ili citao forume. Sedim potpuno obučen u moto opremu spreman kao zapeta puška čekam na najmanji znak da kiša prestaje da bih mogao da krenem. Ne žurim pa mi se baš i ne polazi po najvećem pljusku. Nakon jedno 2 sata sedenja i gubljenja vremena primećujem da je kiša skoro potpuno stala. Tamni oblaci su otišli na sever prema Grosglockneru. Palim motor i polazim.

S obzirom da se kiša pomerila na sever ka grosu ponovo odlazim na Felbertauern tunel. Iako mi je žao zbog toga zdrav razum pobeđuje i nekako tešim sebe da je tako bolje. Ne bih da rizikujem one krivine i serpentine i da na to još dodajem i jaku kišu. Ovo je vise razumnija opcija pa je se i držim. Put je ok i poznat od jučerašnjeg dana kada sam išao u drugom smeru. Za sada je suvo, ali na žalost neće tako i ostati. Na trenutke, ali jako kratke trenutke se čak i sunce pojavi.





Malo pre Felbertauern tunela kreće lagana kiša. Odlučujem da stanem sa strane na proširenje kako bih obukao kišno odelo. Kiša je još uvek lagana. Prebacujem tank torbu nazad u kofer kako se ne bi pokvasila. Ostavljam samo pare u malom pretincu iznad rezervoara za plaćanje tunela i ostalih sitnica. Proveravam sve još jednom da li je dobro zatvoreno i zakjlučano. Kišno odelo dobro namešteno. Mogu nastaviti. Malo dalje niz put, lagana kiša se pretvara u pljusak koji će trajati narednih 300km. Jaka kiša me je pratila sve do Minhena. Po ovakvom vremenu me je mrzelo i da istražujem okolinu i predele gde ću proći već sam po prvi put na ovom putu vozio samo da negde stignem. U početku mi nije toliko smetalo, ali nakon nekog vremena baš me je nerviralo. Jaka kiša, plus ono što kamioni i kola bacaju, pa vas dodatno okupaju. Nisam znao više ni da li mi kišno odelo drži ili je negde pustilo. Ruke su mi mokre jer naravno nisam imao kišne rukavice. Setim se da stanem na pumpu usput i da uzmem one rukavice kese koje se koriste za sipanje goriva. Njih prvo pa preko moje mokre rukavice. Koliko toliko je bilo bolje. Vožnja je bila mučna i naporna. Neprestano udaranje kiše i vetra, kao i koncentracija na vožnju i put i uslove su učinile da već posle 2 sata budem premoren i da mi je dosta vožnje za taj dan. Samo sam želeo da sam negde gde je suvo i po mogućstvu da ima neki spa da se opustim. Mesta kroz koja samo prolazim su opet Mittersill, pa onda Kitzbuhel i prema Kiefersfelden gde ulazim u Nemačku. S obzirom da sam poludeo od toliko kiše odlučio sam da se kod Rosenheima uključim na autoput i da autoputem dodjem do Landshuta.







Sa ove deonice puta mislim da imam najmanje slika baš zbog ove kiše. Nigde nisam stajao, nigde nisam pauze pravio. Samo sam vozio. Na ulasku u Nemčku me čeka kolona i veća gužva gde se milimo malo po malo. Kiša i dalje pada ali sam srećan jer me vozila više ne prskaju. Gužva se stvara jer je Nemačka policija napravila punkt kroz koji kontrolišu vozila. S obzirom da nema granica ovo im je jedan vid kontrole. Motore ne diraju i prolazim bez problema. Malo posle toga stajem na pumpu sa desne strane da sipam gorvo, a i da se malo odmorim. Vozim već neko vreme i potrebna mi je pauza za hranu, kafu i za wc. Premoren se parkiram i silazim sa motora. Već po tom silasku shvatam da je kišno odelo odavno pustilo i da mi je jakna na nekim delovima mokra. Na rukavima, i sa prednje i zadnje strane kako se voda slivala niz kacigu i padala direktno za vrat. Nije strašno. Pantalone su i dalje dobre. Nigde nisu mokre. Ulazim u kafić restoran tu na pumpi gde me ljudi gledaju kao da sam sa marsa pao, jer verovatno nisam normalan što vozim po ovoj kiši. Odbacujem njihova mišljenja i sedam za slobodan sto. Skidajući sve sa sebe utvrđujem kolika je šteta i kapiram da nije strašno. S obzirom da mi je malo i hladno postalo, odlučujem da kada nastavim put obučem i kišnu unutrašnju postavu jakne koja mi do tog trenutka nije trebala uopšte. Javljam se prijateljima da sam ušao u Nemačku i da ću uskoro biti kod njih. Uzimam nešto na brzinu da prezalogajm i da popijem kafu. S obzirom da nigde usput nisam stajao i da sam samo vozio tempo mi je bio dobar i u Nemačku sam ušao oko 15-16 časova.

Malo odmoren i sa malo popravljenim raspoloženjem nastavljam dalje. Imam dve opcije puta, jedna je na autoput prema Minhenu pa onda autoputem prema Landshutu ili da od Rosenheima nastavim pravo lokalnim putevima preko Haag in Oberbayerna do svoje destinacije. S obzirom da mi je bilo muka od kiše i tolike koncentracije odlučujem da izađem na autoput. Bar ću moći malo rasterećenije da vozim. Oblačim dodatnu kišnu postavu i ona čini da mi bude toliko lepo da sam na ternutak zaboravio na kišu. Na pumpi srećem i bračni par koji putuje na novom RT-u. Tu naravno započinjemo razgovor, gde ja oduševljeno gledam u RT-a jer bi mi to bio možda i sledeći motor, a gde on gleda u GSa i žali što nije još malo viši jer bi definitivno vozio njega. Sve u svemu prijatan razgovor. Našli se ludaci da putuju motorom po ovoj kiši. Odpozdravljam i krećem dalje.

Nakon 20 min izlazim na autoput. Stvarno odličan put sa 3 do nekada 5 traka. Baš lepo može da se vozi. Sviđa mi se kako napredujem. Kiša konačno lagano prestaje, i asfalt počinje da se suši. Nekoliko kilometara kasnije pojavljuje se i sunce, a zbog toga sada krećem da se znojim zbog kišnog odela. S obzirom da ima tamnih oblaka dalje odlučujem da ga ostavim na sebi, ako ponovo uletim u kišu. Na moju sreću kiše više nije bilo za taj dan. Ogromne gužve na autoputevima u sred turističke sezone me dočekuju na autoputu pa na neke trenutke i milimo u koloni. S obzirom na kulturu nemaca u vožnji, oni s elepo svi sklanjaju i ostavljaju ogroman prostor između najbrže i srednje trake. To rado koristim i laganim tempom od nekih 20-30 km/h se provlačim. Posle od prijatelja Florijana saznajem da se to ne sme i da je u Nemačkoj zabranjeno provljačenje između kola. S obzirom da sam imao led svetla i da sam bio u flo bojama verovatno su mislili da sam policajac, pa ti niko nije pravio problem. Moja odbrana je bila, osim što nisam znao (što me ne opravdava) je da bih da nisam to radio kod njih stigao negde oko ponoći u najboljem slučaju. Na Nemačkim autoputevima nema naplate putarine pa ne moram da stajem nigde. U nekom ternutku prolazim pored Allianz arene i govorim sebi da moram da je posetim u narednim danima. Na putu prema Landshutu prolazim i pored nekoliko BMW fabrika. Na toj deonici puta nema ograničenja pa može da se vozi koliko hoćeš. Ja držim 120...

Ubrzo po suvom putu bez kiše, ali znojav od kišnog odela stižem u Landshut i na svoju destinaciju kod svojih prijatelja koji me čekaju zabrinuti jer mi je mnogo trebalo od trenutka kada sam se javio dok nisam došao kod njih. Nisu računali da je gužva zbog turističe sezone. Doduše drago im je što me konačno vide. Raspakivanjei nakon toga prelazak na odličnu večeru koju su spremili. Sve se zaliveno hladnim pivom. Posle toga opuštanje uz nargilu i prepričavanje šta se sve dogodilo danas i kako mi je bilo na putu do sada. Uhh kako je sve to prijalo. Prijalo mi je da budem na suvom malo, opuštajući se. Ubrzo smo i svi otišli na spavanje jer su oni ustali rano pa su bili umorni. Nisam se bunio, i ja sam jedva čekao da legnem. Motor je bio parkiran ispred zgrade zavezan za stub pa sam mogao mirno da spavam. Neće on nigde. Te noći sam baš lako zaspao...



Ruta za danas. Oko 320km.


Nastaviće se
« Poslednja izmena: 05 Mart, 2018, 00:24 Jefta »
megaidiot
Iskusni pozer
****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1150GS, FZ6-SA
Poruke: 1840
Kvalitet: +645 (35%)
Zahvalnice: 27

Odgovor #58 - 05 Mart, 2018, 02:17 Ocena: 0
Ignoriši

 palac gore
nista gore od kise, osim kad pada sneg. Grin
oni s elepo svi sklanjaju i ostavljaju ogroman prostor između najbrže i srednje trake. To rado koristim i laganim tempom od nekih 20-30 km/h se provlačim. Posle od prijatelja Florijana saznajem da se to ne sme i da je u Nemačkoj zabranjeno provljačenje između kola.
da, smes da se provlacis kroz kolonu koja stoji (radio to x puta sa pandurima na motoru koji su radili to isto) - osim na auto putu. a posto autoput zna potpuno da stane kad se desi saobracajka, provlacim se i na auto putu, u austriji se sklanjaju svabe, slovaci i madjari, turci i nasi slabo. na kraju zastoja su skoro uvek panduri, ali nikada nisam imao problem, cak mi cesto mahnu da prodjem dok drze ostala vozila.
srbac
Iskusni bajker
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
XTZR 750 RR
Lokacija: Off on road
Poruke: 5721
Kvalitet: +701 (12%)
Zahvalnice: 98

Odgovor #59 - 20 Mart, 2018, 08:53 Ocena: 0
Ignoriši

Evo lošeg vremena, može pisanje da se nastavi  Tongue
Stranice: 1 2 [3] 4
Štampaj
Moto Manijaci  |  Putovanja, izleti, skupovi, klubovi  |  Putopisi (Urednik: Andreja)  |  Tema: Moto Alpine Adventure 2017