Ćao, Anonimni posetioče
Stranice: 1 [2] 3 4
Štampaj
Autor Tema: Moto Alpine Adventure 2017  (Pročitano 2696 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
lord_oblivion
Iskusni bajker
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
Jawa TS 350 Gvozdenija '87
Honda CB400NC '84
Honda CM400 Custom '81
zeleno Magarence A3MS '88
Liberty 125 '06
2007 kung fu 200 sa veliki točkovi

Jawa Klub Srbije

Lokacija: On D čukas ov Madrland
Poruke: 5086
Kvalitet: +640 (12%)
Zahvalnice: 62

WWW
Odgovor #20 - 08 Februar, 2018, 18:37 Ocena: 0
Ignoriši

Evo, ja imam jedno pitanje :

Kako si uspeo da se umoriš za 400km autobana na motoru koji je izmišljen da se vozi i više od 1000km dnevno?

 Grin

država je najveći neprijatelj naroda

It is not about the miles covered
but quality of the riding
srbac
Iskusni bajker
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
XTZR 750 RR
Lokacija: Off on road
Poruke: 5650
Kvalitet: +689 (12%)
Zahvalnice: 97

Odgovor #21 - 08 Februar, 2018, 18:48 Ocena: 0
Ignoriši

 Nije se umorio, nego se Smorio  rofl rofl rofl Tongue
Jefta
Vikend bajker
*****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3661
Kvalitet: +1076 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #22 - 08 Februar, 2018, 19:58 Ocena: +1
Ignoriši

Slovenija

Kao što sam i mislio da će da se dogodi tako se i dogodilo. Moja sestričina Nika je kao navijena ustala tačno u 6 i počela sve ostale da budi. Samim tim sam ustao i ja. Nema veze lepo sam se naspavao prethodnu noć pa nije bilo teško. Jutarnja kafa i lagani razgovori o danasnjim planovima. Sve što sam znao da odgovorim je da ću se danas voziti po Sloveniji i da ću se do večeras vratiti na isto mesto. Uz doručak i otvoren google maps na telefonu uz asistenciju patuljastog pinča Gomeza pravim iole neki plan.

Pomoćnik asistenta menadžera zamenika direktora Gomez


S obzirom da sam do sada u Sloveniji bio dosta puta, što motorom što kolima, nikada je nisam baš detaljno istražio. Rute su se uvek kretale južno od linije koju pravi deonica auto-puta Zagreb-Ljubljana-Koper. Put me je uvek vodio tako da ili idem iz pravca Istre ili iz pravca Trsta pa u Koper pa u Ljubljanu ili u Kocevje, Novo Mesto... Zato sam tu regiju prilično dobro upoznao, ali ono što mi je ostalo nepoznato uvek i što sam uvek hteo da obiđe su severni delovi Slovenije, one koji se graniče sa Austrijom, Kranjsku goru, Bled, Bohinj... Čak i kada sam u Maju mesecu bio na turi po Hvaru i Istri, tada sam planirao da ću obići te delove, i obišao sam, ali šustro, nisam uživao, zeznuo sam se u proračunu sa vremenom pa sam samo proleteo i nisam se zaustavljao. Samo prošao pored Bleda, do Bohinja nisam ni stigao u žurbi da stignem kada sam se alavo zaleteo misleći da mogu sve te lepote da obiđem za jedan dan. Nemoguća misija. Slovenija je toliko lepa da joj stvarno treba posvetiti više vremena kako bi je lepo istražili i otkrili sve što nudi. Zato ću ovaj put donekle i ispraviti grešku. Idem ka Alpima, imam dovolno vremena, ovaj put ću se bolje upoznati sa Slovenijom.

Prvobitna ruta, za taj dan, koju sam napravio sa pomoćnikom Gomezom


Ruta koju sam napravio za doručkom je izgledala obećavajuće. Trebalo bi da konačno obiđem Bled i Bohinj, da vidim slapove Savice, da se popnem na Mangart i mozda malo da zađem u Italiju i Austriju. S obzirom da će biti lokalna vožnja bočni koferi mi ne trebaju i ostavljam ih kod sestre. Dobra stvar je kada vas probude u 6 je da sam i doručak i kafu i planiranje rute obavio do nekih 8-8.30 tako da sam već oko 9 bio na motoru spreman za polazak. Svidja mi se to što sam krenuo rano, što znači da ću imati više mogućnosti da iskoristim dan. Krećem i bez većih problema se probijam kroz grad i jurim put prema severo-zapadu i prema mestu Škofja Loka. Put je odlučan i uopšte nema saobraćaja. Odatle nastavljam prema Železniki, Zgornjoj Sorica i dalje prema Bohinjskom jezeru i Slapovima Savica kao prvu pauzu planiranu za taj dan. Neverovatno kako je lepa ova Slovenija.

Malo posle Škofja Loka (ova slika je uzeta iz videa zato je kvalitet lošiji. Biće i boljeg kvaliteta iz vožnje)


Kod mesta Zgornja Sorica iz razloga koji ne mogu sada da se setim odlučujem da skrenem desno na neki makadam. Verovatno sam bio u fazonu, ajde da vidim šta ima tamo. Moguće da i ima nešto, ali nema šanse da se setim šta u ovom trenutku. Moraću ponoviti ovu rutu da vidim zašto sam išao tuda. Po track logu koju pravi Gopro vidim da sam dosao do neke tačke i onda se vratio nazad na glavni put i nastavio na sever prema Bohinjskom jezeru.

Prilika za slikanje sa tog izleta na makadam


Nakon povratka na glavni put vozim dobrim asfaltom koji postaje sve bolji i bolji kako se približavam Bohinjskoj bistrici. Ide lagani uspon koji ne predstavlja nikakav problem. Prolazim pored malog skijališta koji mislim da se zove "Soriška planina" (neko će me već ispraviti), ne stajem da pravim pauzu jer ću uskoro biti na Bohinjskom jezeru. Vozim dalje kroz prelepe šumske predele po odličnom asfaltu i ubrzo dolazim do Bohinjske bistrice. Na tom putu sam imao i društvo u vidu 2 eR motora koji su išli ispred mene laganim tempom. Momak i devojka. I njima se uživalo u vožnji. Pratim znakove koji me vodi na put prema jezeru. Neverovatno lepe kuće gde je sve uređeno i lepo ukrašeno. Slika grada daje utisak da se ljudi dosta brinu i dosta vremena ulažu da to mesto izgleda kao što izgleda.

Od skijališta prema Boshinjskoj bistici


Sa dvojcem na hondama se pratim neko vreme, gde u nekom trenutku nakon izlaska iz Bohinjske bistrice ih obilazim i ostavljam. Nisam više mogao da se vučem. Pokušao je muski deo tog para da me isprati ali džabe je pratiti BMW Smiley Ubrzo zatim dolazim i do jezera. Moj prvi pogled na jezero i tu sam odmah shvatio zašto su mi svi pričali da je prelepo. Prvo nisam znao da je uopšte toliko ogromno, okruženo planinama i šumama, sa kristalno čistom i prozirnom vodom. Neverovatno. Put je fanstastičan i pravi sjajne prilike za uživanje u vožnji i pogledu. Već znam da ću se tu vratiti letovanje jedne godine umesto da idem u Grčku. Taman spojim i vožnju i kupanje. Pratim znak dalje za Slapove Savica i ka prvoj pauzi za danas. Tu se put malo sužava i prolazi kroz šumu, zato mora malo da se vozi obazrivije i ne sme se juriti jer nije pregledno i može neko da naleti iz suprotnog pravca. Dolazim do velikog parkinga gde se ostavljaju kola i motori (3e za motore) i odakle kreće poslednja deonica do samih vodopada koja preći peške. Pešačenja ima jedno 20-30min, i dobro je poneti neke udobne patike pa se preobuti, ako ste već u nekim ne udobnim moto čizmama.

Bohinjsko jezero.






Nakon obavezne šetnje gde se srećete sa ljudima koji umiru na putu do vodopada i koji vas obavezno zaustavljaju da vas pitaju koliko još ima, stižete do jednog čuda od prirode koje stvarno vredi posetiti ako ste u ovim krajevima. Voda koja negde u daljini nestaje u zemlji prolazi kroz istu i nekoliko kilometara kasnije izvire iz stene i spušta se niz zidine stena koje je ona uobličila praveći u podnožiju bazen kristalno čiste vode. Nakon toga nastavlja svoj put u vidu potoka i opet nestaje medju kamenjem nizvodno u daljini. Neverovatan prizor i svakako se treba malo zadržati tu i uživati u svemu tome, ja svakako jesam.

Pogled sa pešačke staze je neverovatan




Slapovi Savice




Nastaviće se...




Jefta
Vikend bajker
*****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3661
Kvalitet: +1076 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #23 - 08 Februar, 2018, 20:04 Ocena: 0
Ignoriši

Evo, ja imam jedno pitanje :

Kako si uspeo da se umoriš za 400km autobana na motoru koji je izmišljen da se vozi i više od 1000km dnevno?

 Grin
Nije bio motor problem. Problem je bila velika vrućina. Vreo vazduh udara i sve što se oznojiš odmah ispari pa ni ne provališ da gubiš tečnosti. Koliko god brzo išao nije pomagalo. Iako sam pio dosta vode, bukvalno sam dehdrirao. Zato mi je trebalo malo vremena nakon dolaska u Ljubljanu da se oporavim.
lord_oblivion
Iskusni bajker
******

Van mreže Van mreže
 Motor:
Jawa TS 350 Gvozdenija '87
Honda CB400NC '84
Honda CM400 Custom '81
zeleno Magarence A3MS '88
Liberty 125 '06
2007 kung fu 200 sa veliki točkovi

Jawa Klub Srbije

Lokacija: On D čukas ov Madrland
Poruke: 5086
Kvalitet: +640 (12%)
Zahvalnice: 62

WWW
Odgovor #24 - 08 Februar, 2018, 20:17 Ocena: 0
Ignoriši

Zato su gladijator i hidratacija izmišljeni  namigujem

država je najveći neprijatelj naroda

It is not about the miles covered
but quality of the riding
Jefta
Vikend bajker
*****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3661
Kvalitet: +1076 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #25 - 08 Februar, 2018, 20:36 Ocena: 0
Ignoriši

Zato su gladijator i hidratacija izmišljeni  namigujem
Jakna je bila mesh i veruj mi popio sam bar 6 litara vode, a ni jednom nisam isao u wc. Pakao.
UFF
***********
Administrator
Mega Moto Manijak
**********

Van mreže Van mreže
 Motor:
Honda CB600F Hornet '03
Yamaha FZ6 Fazer '04
Suzuki DL650V-Strom '05
Honda CBR600F4i '06
Yamaha MT-03 '07
KTM 690SM '08
Yamaha YZF-R1 '08
Honda CB1000RA '09
Honda CRF250L '13

Lokacija: Belgrade
Poruke: 41375
Kvalitet: +11101 (26%)
Zahvalnice: 992

Odgovor #26 - 09 Februar, 2018, 00:46 Ocena: 0

bolje +40 nego -20

gde da potpisem da bude tako do kraja zivota?

elem odlican putopis, nastavi, bio par puta kroz Sloveniju prelepa zemlja a ljudi fini i prijatni, sve hocu ali nikad da odem na Bled

 pratim
rboban
Opaka faca
Moto Doktor
Vikend bajker
***

Van mreže Van mreže
 Motor:
K5Tan600A
 Facebook: Poseti
Lokacija: Obrenovac - Srbija
Poruke: 3272
Kvalitet: +823 (25%)
Zahvalnice: 92

Odgovor #27 - 09 Februar, 2018, 09:12 Ocena: 0
Ignoriši

Odlican (6)..... pratim!!!

Ride It Like You Stole It
Major
Moto Manijak
*******

Na mreži Na mreži
 Motor:
Kawasaki ZZR 1400 Performance sport
Green Beast :)

Lokacija: Beograd
Poruke: 15004
Kvalitet: +1994 (13%)
Zahvalnice: 120

Odgovor #28 - 09 Februar, 2018, 11:51 Ocena: 0
Ignoriši

Lepo si ti to isplanirao Smiley

Cekamo dalje [kokice]

bolje +40 nego -20

gde da potpisem da bude tako do kraja zivota?

elem odlican putopis, nastavi, bio par puta kroz Sloveniju prelepa zemlja a ljudi fini i prijatni, sve hocu ali nikad da odem na Bled

 pratim

I ja cu da se potpisem isto.
Vozio sam od Praga do Bratislave na minus 9, duvao je vetar i jos je padao sneg i rekoh sebi sad si vozio po takvom vremenu i nikad vise.
Cheesy



Lazza
Pozer
***

Van mreže Van mreže
 Motor:
T14 sa izbusenom stublinom
 Facebook: Poseti
Lokacija: Svilajnac
Poruke: 988
Kvalitet: +415 (42%)
Zahvalnice: 53

Odgovor #29 - 09 Februar, 2018, 13:12 Ocena: 0
Ignoriši

Lepo si ti to isplanirao Smiley

Cekamo dalje [kokice]

bolje +40 nego -20

gde da potpisem da bude tako do kraja zivota?

elem odlican putopis, nastavi, bio par puta kroz Sloveniju prelepa zemlja a ljudi fini i prijatni, sve hocu ali nikad da odem na Bled

 pratim

I ja cu da se potpisem isto.
Vozio sam od Praga do Bratislave na minus 9, duvao je vetar i jos je padao sneg i rekoh sebi sad si vozio po takvom vremenu i nikad vise.
Cheesy




Ono kad pogledas bolje i ta uspomena nego da si ceo dan bio u toplom... ne bi se secao toplog dana Smiley

I may be dumb, but I'm not stupid.
Major
Moto Manijak
*******

Na mreži Na mreži
 Motor:
Kawasaki ZZR 1400 Performance sport
Green Beast :)

Lokacija: Beograd
Poruke: 15004
Kvalitet: +1994 (13%)
Zahvalnice: 120

Odgovor #30 - 09 Februar, 2018, 16:21 Ocena: 0
Ignoriši

rofl


Ajde Jefto
 pratim

Jefta
Vikend bajker
*****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3661
Kvalitet: +1076 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #31 - 09 Februar, 2018, 21:25 Ocena: +3
Ignoriši

Slovenija 1.deo

Prethodni deo se završio mojom posetom Slapovima Savice na Bohinjskom jezeru. Nastavljamo dalje.
S obzirom da sam se prošetao i prilično lepo odmorio, vraćajući se lagano ka motoru sam počeo da razmišljam i da nešto pojedem. Sva ta šetnja mi nije smetala jer sam se kod motora presvukao u šorc i majcu i tako uživao, što mogu reći da mi je veoma prijalo. BOlje tako nego da u moto opremi tabanam na 30 stepeni tokom leta. Za ručak se nisam nešto mnogo brinuo jer generalno u ovim krajevima Gostilna iliti restorana na svakom koraku. Turističko je mesto, pa je za očekivati. Idem prema Bledu, kao sledećoj destinaciji pa ću videti usput. Motor me čeka gde sam ga i ostavio, samo što mu se priključilo i društvo. Došlo je još par motora čeških tablica, svi u dvoje voze. Vidim i oni uživaju. Ponovo se presvlačim i dok tako ranjiv stojim u gaćama, primetim kako me jedna tu starija gospođa koja je silazila sa motora malo gleda. Rekoh: "Gledajte gospođo ima šta i da se vidi!" Smiley . Pakovanje i polazak. Bmw veselo zabrunda kao da se i on raduje što nastavljamo vožnju. Laganim tempom pored Bohinjskog jezera dolazimo do kraja jezera i umesto da idemo pravo pa kroz Bohinjsku bistricu do Bleda, vidim na navigaciji da na tom mostu na kraju jezera mogu i levo pa desno nekim okolnim putem dodji do Bleda. Ne žuri mi se, što da ne. Hajde da vidimo šta tamo ima. Nije neki veliki izlet i opet se posle vratiš u Bohinj, ali bar ideš drugim putem.





Pogled sa mosta na početu jezera (iz pravca Bohinjske bistrice).


Odličnim putem, sa puno krivina, koji prati reku Sava Bohinjka stižem i do Bledskog jezera i grada Bled. Čim se malo priđe gradu, odmah se upadne u gužvu. Iako je malo mesto, veoma je turistički popularno, pa su zato i velike gužve. Krećem se lagano u koloni, nije preterano toplo i može da se izdrži. Dok tako se polako krećem i dalje razmisljam gde da jedem. Već sam prošao par restorana, ali me je mrzelo da stajem. Pa tek što sam upalio motor. Ionako ću malo razgledati Bled. Dok sam stajao u koloni da se neki minivan uparkira, gledam levo ka tvrđavi koja stoji na litici iznad samo jezera i kažem sebi: "ma idem tu direktno". Već je počelo da me nervira miljenje 5 km/h i gužva i samo želim da se izvučem iz toga. Pored obale jezera ću se šetati drugi put. Stomak, moraćeš još da čekaš na famoznu krempitu u Hotelu Park... Šta da ti radim. Gledam mapu na navigaciji i pratim ulice koje se meni čine da me vode prema dvorcu. Lako pronalazim put i parkiram se. Ovaj put ne moram da se presvlačim u šorc. Izdržaću. Ulaz na tvrđavu se naplaćuje, ali ne mogu da se setim koliko. Možda 10e ali nisam siguran. Ovo mesto svakako vredi posetiti jer se odatle pruža neverovatan pogled na Bledsko jezero, grad Bled, i okolna brda i planine. Stvarno nešto neverovatno. Svakako će to slike bolje opisati nego što ja ikako mogu. Tu gore na tvrđavi postoji i kafić i restoran, ali su im cene malo jače. Kafa me nije zanimala, ali hrana jeste pa sam to proverio. Neka hvala ješću negde drugde. Za sada želim samo da uživam u pogledu.

Grad Bled


Neverovatna boja vode (poželeo sam da se okupam)






Ok, obilazak zamka je završen, vraćanje prema motoru i nazad na put. Vožnja je bila kratka, jer čim sam se spustio sa zamka naleteo sam na gostilnu Grajska Preža, gde sam svratio da jedem. Uzeo neki gulaš i nije bio ništa posebno, ali bar više nisam bio gladan. Jedino što je valjalo u restoranu su bili konobarica i pogled (na okolnu prirodu, ne na konobaricu Smiley). Sit i namiren na neki određeni period krećem dalje prema sledećoj destinaciji. Krećem se prema severu prema mestu Javornik da se tu uključim na magistralni put koji ide uporedo sa auto-putem. Iako imam vinjetu na autoput ne izlazim osim ako baš baš moram.Put je odličan i nema mnogo kola pa može da se drži lep tempo bez potrebe da se puno koči. Sledeće mesto na koje nailazim i prolazim je Mojstrana i nastavljam dalje prema Kranjskoj gori.

Na putu ka Mojstrani


Planine čekaju.


Nakon dolaska u mesto Kranjska gora, pratim put koji se odvaja levo i vodi u planine. Sjajan put sa neverovatnim pogledom kao onome što me kao uvertira čeka. Eto me stižem. I hoću sve. U ovom trenutku sam osećao neverovatnu sreću jer ću konačno da obiđem i tu regiju za koju dugo pričam da želim da je vidim. Otčekiraću još jedno mesto sa liste želja. Lagani uspon kreće na dobrom putu. Ima dosta krivina i sepentina, a te serpentine su i dalje ostavljne kao kaldrma. Sada je bilo suvo, pa su gume držale odlično, ali predpostavljam da su te kocke klizave ako pada kiša pa treba paziti. Prolazim i pored Ruske kapelie, ali se ne zadržavam, mada za svaku preporuku stati i posetiti. Generalno na ovoj ruti ima dosta toga da se svrati i da se vidi, ali to drugi put kada ponovo budem u Sloveniji i namenim jedno 4 dana za to pa lagano. Sada je destinacija Mangart.

Početak rute koja vodi u planine u daljini


Kaldrma na serpentinama


Ubrzo zatim i dolazim do svog prvog prelaza na ovom putovanju, a to je Vrsic prelaz. Baš sam bio ponosan. Mogu da se pohvalim da sam presao neki prelaz preko planine. Ok preći ći još dosta na ovom put, ali ovaj je prvi i uvek ću ga pamtiti kao prvog na ovom putu. Prelaz sam po sebi nije ništa ni posebno, mala prodavnica sa suvenirima i parking. Tu blizu ima i par planinskih domova gde može da se svrati, ali ja nisam stajao. Da čovek ne oseti da posle konstantnog uspona ne krene da se spušta ne bi ni provalio da je prešao preko prelaza. Takav je bar meni bio osećaj. Sada kada pomislim mogao sam bar da stanem da uzmem nalepnicu. Nema veze drugi put.

Prelaz Vršić


Od vrha jedini put je na dole, to može i da se primeni i na planinske prelaze. Nakon prelaza samo spust. Krećem sa laganim spustom uživajuću u neverovatnom pogledu koji se pruža čak i odatle. Priroda je stvarno neverovatna šta sve može da napravi. Malo posle prelaza postoji i sa desne strane ima parking iza koje se nalazi drvena platforma na koju može da se popne i uživa u pogledu. Naravno da stajem. Hoću i ja da uživam. Pomišljam u glavi da baš često stajem i koliko mi to svako stajanje oduzima vremena.

Pogled sa platforme


Spuštam se sa planine i prolazim kroz manja mesta Trenta i Bovec. Malo pre Boveca skrećem desno prema severu, prema Italiji, ali najvažnije prema Mangartu i Mangartskom sedlu. Od Prelaza Vršić do skretanja za Mangart ima oko 40km. Laganom vožnjom brzo se pređe i ni u jednom trenutku nije dosadno. Kako i da bude, kada su predeli takvi da se najmanje pažnje obraća na put, a najviše na sve ostalo. Zato treba ići sporije kako bi se uživalo u svemu. Put je krivudav, ali malo uži i prati reku Soču. Tu stižem i jedan par na motoru pa se pratimo sve do razdvajanja puta gde se desno ide prema vrhu, a levo u Italiju. Oni produžavaju u Italiju.



Odvajanje za Mangartsko sedlo


« Poslednja izmena: 09 Februar, 2018, 21:57 Jefta »
Jefta
Vikend bajker
*****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3661
Kvalitet: +1076 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #32 - 09 Februar, 2018, 21:26 Ocena: +1
Ignoriši

Slovenija 2.deo

Sam uspon do vrha je neverovatan, jer je put uzak, a dosta se brzo podiže nadmorska visina, i sjajno je za vožnju. Doduše mora se paziti, jer ako se izleti ode motor u jendek i verovatno ga nikada nećete naći, a ni vas. Sve sam ovo snimao gopro-om pa ću i te snimke naknadno izbacivati u ovoj temi kako ih budem sređivao. Gore pri samom vrhu je bila i ekipa koja je slikala i snimala neki sportski auto. Kada sam ja prolazio prekrivali su ga i nisu mi dali da se zaustavljam, ali me nisu ni sprečavali da prođem. Na spustu nazad kasnije sam se i mimoišao sam zatvorenom prikolicom koja ga je prevozila. Nije ni čudno da tu snimaju s obzirom na predele u pozadini. Verovatno je to redovna pojava. No ja nastavljam tamo gde sam ja zamislio, a to je dokle god put ide. Kada nestane puta ja ću ili peške ili nazad. Pogledi koji se pružaju na sve strane su me terali da na svakih 15 sekundi stanem da bih slikao ili samo malo u tišini sa ugašenim motorom posmatrao. Bilo je i vetra koji se pojačavao, ali ništa strašno za sada. Ne smeta u vožnji. Primećujem da postoji i neka izmaglica i da se polako grupišu oblaci sa dosta tamnijim u daljini. Pomislih možda me i kiša uhvati. Ni to nije strašno, ali bih voleo da siđem odavde po suvom. Na putu do gore ima i nekoliko tunela koji su mokri i uski (prokletstvo! uprljao sam motor...) kroz koje se brzo prođe, ali u kojima temperatura ozbiljno padne. Moram da napomenem i da iako je ceo dan bilo toplo i prijatno pred kraj dana lagano je počela temperatura da pada, a kako sam se penjao ka vrhu toliko je pala da sam počeo i da se smrzavam. Morao sam da dodam podjaknu kako mi ne bi bilo hladno. Metar po metar i eto me kod vrha. tj kraja puta.



Prilika za fotografiju


Lagani uspon


Neverovatni pogledi


Malo odrona na putu.




Kraj puta.


Kada sam došao do kraja puta, tj puta koji ide u krug do vrha i onda vraća nazad do jednog dela gde se opet spaja sa onim istim kojim sam došao, parkirao sam motor i odmah se začudio koliko je tiho. Bio sam sam u tom delu, nije bilo ljudi nije bilo buke. Jedina buka je dolazila od vetra koji je duvao. Neverovatan mir i tišina. Krećem u šetnju, a stvari ostavljam na motoru. Treba malo ovo i istražiti ipak jedan od ciljeva na ovom putu je postignut. Kako sam se pešaka popeo uz brdo koje je uz glavni put dolazim do vidikovca odakle se pruža neverovatan pogled. Nisam verovao da će moći biti bolje od onoga što sam video penjući se motorom, ali sam pogrešio. Može, i to hiljadu puta bolje. Tu su i nastale one slike iz uvoda koje neću ponovo postavljati. Tu sam seo na ivicu i samo se opustio, uživajući u pogledu u daljinu i slušajući zvuke vetra. Niko pored mene. Samo priroda i ja. Povremeno se osvrnem da vidim i šta sve ima oko mene i da pokušam da zapamtim što više u mentalnoj memoriji. Da imam potvrdu, da bio si tu, sedeo si na ivici, video si sve to. Tu sam proveo skoro sat vremena samo uživajući. Nisam hteo da to bude samo eto došao sam video sam, ajde dalje. S obzirom da je ovo bila krajnja tačka i krajnja destinacija za ovaj dan, i generalno od pravljenja prvog plana sa pomoćnikom Gomezom, ovo je bio cilj koji je morao biti dostignut. I dostigao sam ga. Od ovog trenutka kreće vraćanje za Ljubljanu. Neverovatno mesto koje ću morati posetiti ponovo, a i otpešačiti do samog vrha kada budem bio u malo boljoj kondiciji.





Osmeh na mom licu govori sve.


Kada sam se vratio do motora i krenuo da se oblačim i spremam za spust skapirao sam koliko sam se zadržao i da je lagano dan odmakao i da počinje da pada mrak. Sada sam stvarno ostao sam jer se čak i ekipa koja je snimala kola povukla u podnožije gde su na većem parkingu čekali da prikolica dodje po auto. Prirodno svetlo ili nedostatak istog im više nije bilo odgovarajuće. Spuštanje do dole do glavnog puta prolazi bez većih problema samo što sada imam drugačiji pogled nego kada sam se penjao i to me raduje. Manje stajem da slikam, jer svetla je jako malo, i slike bi bile mutne. Imam klip spusta na gopro-u i to mi je dovoljno. Nakon povratka na glavni put stajem da se namestim i shvatam da je već 19h i da je sunce već zašlo. Prvobitni plan jutros napravljen i odobren od pomoćnika Gomeza pada u vodu. Nema šanse da prodjem kroz Italiju, odem u Austriju i da se preko Vilaha vratim u Ljubljanu. Ipak moram da mislim i na malu sestričinu, pa ne smem mnogo kasno da dodjem kod sestre. Ok menjam plan. Idem ka severu do grada Tarvisio u Italiji i onda ću da se odvojim desno ka Sloveniji i mestu Podkoren i dalje Kranjskoj gori. Tako i radim. Fantastični putevi kroz taj deo Italije mi omogućuju da brzo gazim kilometre, i dok sam pomislio eto me ponovo u Sloveniji u Kranjskoj gori bez nekih većih muka. Odatle pratim put i uključujem se na auto-put i vozim prema Ljubljani. Vinjeta i dalje važi pa ću da je i koristim Smiley U Ljubljanu dolazim negde malo pre 21h ako se dobro sećam. Čeka me vruća večera i sestričina koja insistira da se malo poigram sa njom pre nego što ode na spavanje. Savetnik Gomez već spava. Tuširanje, raspremanje, stavljanje svega i svačega da se puni, čišćenje kacige i ostale stvari koje se moraju odraditi da bi sutra sve bilo spremno za vožnju brzo završava. Stučem dva piva i strovalim se u krevet mrtav umoran, ali srećan. U glavi samo razmišljam, ako je ovo sve ovako bilo već u Sloveniji. Šta me tek čeka u Austiji i Švajcarskoj... Laku noć

Ekipa snimatelja


Ruta nakon prvog dana (oko 350km)


Nastaviće se
« Poslednja izmena: 09 Februar, 2018, 22:01 Jefta »
ZEMZEM
Pocetnik
*

Van mreže Van mreže
 Motor:
GSX650F
Lokacija: TAURUNUM
Poruke: 200
Kvalitet: +52 (26%)
Zahvalnice: 4

Odgovor #33 - 09 Februar, 2018, 21:53 Ocena: 0
Ignoriši

Odlične slike, priroda fenomenalna. Ja sam 2016 trebao da odvozam Sloveniju i malo da zakačim Austriju. Par dana pred put vremenska nam je poklonila kišu 6 od 7 dana i ja i žena odustanemo i odemo na drugu stranu.
Prošlo leto sam kolima odvozao tu moju rutu iz 2016, jedino na Mangart nisam išao bilo loše vreme i velika kužva na putu do gore. To su nam rekli lokalci iz Boveca.
Priroda fenomenalna, putevi bruka dobri, signalizacija extra maltene bez navigacije, čisto i uredno.
Odradili pripremu za ponovni odlazak ali ovaj put motorom.
Nama je baza bila u Mojstarni.

Jefta
Vikend bajker
*****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3661
Kvalitet: +1076 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #34 - 09 Februar, 2018, 22:06 Ocena: 0
Ignoriši

Odlične slike, priroda fenomenalna. Ja sam 2016 trebao da odvozam Sloveniju i malo da zakačim Austriju. Par dana pred put vremenska nam je poklonila kišu 6 od 7 dana i ja i žena odustanemo i odemo na drugu stranu.
Prošlo leto sam kolima odvozao tu moju rutu iz 2016, jedino na Mangart nisam išao bilo loše vreme i velika kužva na putu do gore. To su nam rekli lokalci iz Boveca.
Priroda fenomenalna, putevi bruka dobri, signalizacija extra maltene bez navigacije, čisto i uredno.
Odradili pripremu za ponovni odlazak ali ovaj put motorom.
Nama je baza bila u Mojstarni.
Stvarno je neverovatno i stvarno treba obići. Kada sam se ja penjao gore nije bilo bukvalno nikog. Recimo da je bilo posle 18h. tako da sam mogao sam da uživam.

Jefta
Vikend bajker
*****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3661
Kvalitet: +1076 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #35 - 09 Februar, 2018, 22:06 Ocena: 0
Ignoriši

Poslednji deo je iz 2 dela jer je dozvoljeno samo 20.000 karaktera Smiley
megaidiot
Iskusni pozer
****

Van mreže Van mreže
 Motor:
fz6-sa
Poruke: 1742
Kvalitet: +604 (34%)
Zahvalnice: 26

Odgovor #36 - 09 Februar, 2018, 22:22 Ocena: 0
Ignoriši

Stvarno je neverovatno i stvarno treba obići. Kada sam se ja penjao gore nije bilo bukvalno nikog. Recimo da je bilo posle 18h. tako da sam mogao sam da uživam.
prosle godine nisam mogao do samog vrha nego do onog 'parkinga' pre putica koji ide u krug jer je bilo sve pod snegom gore. ali prelepo je.
posle se na bledu tako lepo najeo da sam se ozbiljno uplasio da cu da zaspem na auto putu kuci.
vidi i most na soci ako nisi, okolo su putevi dojaja za voznju, samo vijugaju, a put ko nov.
Ivan1979
Oficijelni Deflorator
Vikend bajker
*****

Van mreže Van mreže
 Motor:
GSX 750 F
Lokacija: Banovci
Poruke: 3114
Kvalitet: +1064 (34%)
Zahvalnice: 51

Odgovor #37 - 10 Februar, 2018, 13:10 Ocena: 0
Ignoriši

 pratim
Jefta
Vikend bajker
*****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3661
Kvalitet: +1076 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #38 - 14 Februar, 2018, 00:12 Ocena: +1
Ignoriši

Austrija 1.deo

Jutro, novi dan, 22. Jul, opet oko 6 ujutru. Opet me sestričina Nika budi. Šta zna dete da se meni spava, ona bi da se igra i da doručkujemo zajedno. Nema veze ne smeta mi. Ustajanje, umivanje, doručak, kafa.

Još uvek sam pod utiskom od jučerašnje vožnje i relizacije da mi je ceo dan malo bio da  odvezem ono što sam ujutru planirao, a opet jako rano sam krenuo. Dosta sam odmarao i dosta stvari video pa nije ni čudno što je dan proleteo. S obzirom da sam u toku jučerašnjeg dana obišao deo Slovenije koji nisam ranije video i da sam prilično zadovoljan time, odlučujem da danas put nastavim dalje. Da krenem lagano prema Austiji i nekoj od sledećih destinacija za koju u tom trenutku još nisam znao gde je. Samo sam znao da će biti u Austiji. Razlog za to je bila i vremenska prognoza koju sam pomno pratio. Naime, u Narednim danima, na celom području Austrije, Slovenije, Švajcarske, Italije su najavljivali velike i obilne kiše, pa sam ja na na osnovu toga hteo da pre tih kiša što više zađem u Austriju. Ostatak Slovenije ću nastaviti u povratku, ili čak možda i drugi put.

Gledajući google maps za doručkom odlučujem da želim da vidim Grosglockner prelaz i da ću se u tom pravcu kretati. Prognoza najavljuje kisu tek u nedelju 23. Jula uveče tako da mi to odgovara da ga u toku sutrašnjeg dana obiđem. OK, imam plan za danas i sutra. Odlazim na booking.com i tamo brzo nalazim smeštaj koji se nalazi sa južne strane prelaza u mestu Rangersdorf, nedaleko od samog početka uspona na prelaz. Super. Izgleda dovoljno pristojno, biker friendly je i cena nije velika. Rezervišem i nastavljam sa doručkom.

Krećem sa pakovanjem i sve lakše ulazim u štos. Iako sam se isto pakovao i na ranija putovanja potrebno je par dana skidanja i stavljanja kofera da se čovek uigra na početku svakog putovanja u ceo taj proces. Onda sve to ne bude zamarajuće i naporno. Na navigaciji ukucavam destinaciju, ali ruta kojom ću da stignem do nje će tek biti izabrana. Otprilike znam u kom smeru treba da se krećem, ali kojim putem to ću još videti. Opet nigde ne žurim i ništa nije zacrtano u kamenu. Spreman, spakovan, pozdravljam se sa svima i krećem dalje. Videću ih ponovo u povratku.

Krećem iz Ljubljane i uključujem se na autoput koji vodi prema Kranjskoj gori i aerodromu. S obzirom da postaje toplije, želim da se što pre izvučem iz grada i dapobegnem od gužve. Na auto-putu standardna količina saobraćaja i može normalno da se vozi. Brzo napredujem i nedugo zatim dolazim do isključenja za aerodrom. Tu se isključujem desno i nastavljam magistralnim putem. Prolazim kroz mesta Senčur, Visoko, Zgornje Jezersko i dalje prema prvom prelazu za danas i mestu Bad Vellach. Sjajan put i sjajni uslovi za vožnju me čine baš srećnim. Činjenica da opet zalazim u planinske krajeve i da se krajolik menja deluje na mene pozitivno. Dobra mužika u slušalicama, pun rezervoar i krivine, sunce koje sija. Šta čovek više da poželi.

Austrija u daljini.


Savršeni uslovi.


Nakon seta krivina dolazim do znaka koji mi pokazuje da se desno nalazi Planšarsko jezero. Odlučujem da svratim, ako išta bar na kafu. Na samom jezeru dosta ljudi i dosta kola i motora. Predpostavljam da je jako popularno. Sedam u kafanu do jezera i naručujem kafu. Lep je dan, i treba uživati. Motori samo dolaze i odlaze. Verovatno je i za njih dobra usputna stanica za odmor na putu do Austrije i Klagenfurta. Nažalost sa ovog jezera nemam slika, a ne znam ni zašto. Valjda sam mnogo uživao pa se nisam ni setio da opalim koju fotku Svakako je za preporuku svratiti bar malo se odmoriti.

Slika jezera (nije moja)


Vreme je za nastavak dalje. Sedam na motor i vraćam se na glavni put i nastavljam dalje prema severu i Austriji. Odmah nakon jezera kreće set kratkih, ali dobrih serpentina što sa Slovenačke što sa Austrijske stane. Sjajno za vožnju motora. Nedugo zatim sam na granici. Još jedan cilj ispunjen. Prvi put u Austriji motorom Smiley Prelaz Jezerski vrh.



U nastavku vožnje mali Stelvio sa Austrijske strane. Asfalt je dobar pa nema bojazni da će prednja guma pustiti, ali ne treba ni preterivati.

Serpentine


Put me dalje vodi prema mestu Eisenkappel Vellach, tu odlučujem, gledajući puteve na navigaciji, da skrenem levo i da idem manjim putem koji više zalazi u planine, vodeći se logikom da je možda zanimljiviji, nego da idem pravo magistralom. Ionako još nisam aktivirao navigaciju da me vodi pravo ka destinaciji, pa mi je svejedno gde idem. Kada mi dosadi istraživanje, odem na Where To... Favourites... Destinacija... Vozi i slušaj šta ti teta kaže. Vozeći tim putem, koji nekim delom prati kanjon neke male rečice, dolazim do jednog odmorišta sa malom nastrešnicom i drvenim klupicama sa kojih puca pogled na dolinu iza. Odmorište se zove Schaidasattel Parkplatz. Iako sam skoro bio na pauzi na jezeru ranije, odlučujem i ovde da stanem, ako nista bar neku sliku da napravim. Vidim da ima dosta parkiranih automobila i ljudi koji idu na pešačke ture u okolnim brdima, verovatno je popularno.





Pogled sa klupice




Malo me nerviraju oni oblaci u daljini...
Ok dosta sam pravio pauza. Sledeća će da bude za ručak i to je najverovatnije u Vilahu. Sledece mesto kroz koje prolazim se zove Terkl i tu skrećem levo prateći lokalni put prema mestu Ferlach. Ispred mene je lagano išao neki Mercedes kabriolet iz recimo 50-tih, 60-tih koji se vidi da se vozi samo povremeno po takvim danima. Gospodin uživa za volanom i nigde ne žuri.



Dolaskom u mesto Ferlach postajem svestan da nemam vinjetu za Austriju, i da shodno tome bi trebalo da izbegavam auto-puteve, mada generalno zašto bih i išao tamo. Nema veze uzeću kada naletim negde na pumpu. Brzo i nailazim na pumpu, ali nemaju vinjetu. Negde će se već pojaviti. Idem dalje, putem broj 85 prema Vilahu gledajući da negde slučajno ne izađem na auto-put. Morao sam samo da predjem preko mosta koji ide preko Ferlacher rezervoara i da se vratim na put sa južne strane reke Drave. To je bio mali detour samo radi fotografije. Tu je bio i neki zamak u blizini koji se video sa mosta, ali nisam hteo da pravim novu pauzu.

Most


Dolaskom u mesto Vilah, odlazim prvo na mesto gde i svaki srbin koji vozi motor ide kada se nađe u nekom mestu koje ima Louis radnju. Pravo u Louis. Prošetao se, video, ogroman izbor, ali kao za baksuz ništa mi ne treba. Imam sve od opreme. Ehh da sam znao koliko će kiša da pada kupio bih još tu goretex rukavice, ali nisam znao. Sve na karaju naučiš na teži ili lakši način. Izlaskom iz radnje praznih ruku, nažalost, dolazim do saznanja da sam gladan i da bih mogao da jedem. Nije mi trebalo mnogo jer kako sam podigao glavu odmah preko puta Louis radnje se nalazi bajkerski pub restoran koji je bio prilično pun. Tamo gde ima ljudi verovatno je i dobra klopa. Idem tamo pa šta god da bude. Restoran se zove Racer's. Preparkiravam se ispred restorana, ulazim unutra i naručujem meni i kafu. Ne mogu da se setim šta sam jeo, mislim da je bio neki burger i da je bio prilično dobar. Unutra je bilo lepo i klimatizovano pa mi se nije izlazilo na spoljasnjih 35 stepeni koliko je bilo u tom trenutku. U razgovoru sa konobaricom dolazim do saznanja da vinjetu mogu da uzmem na BP pumpi odmah niz put kako se uputim ka gradu. Sjajno i to je rešeno. Plaćam račun i krećem nazad ka motoru. Bogami nije mi se baš kretalo, a tako bih stukao jedno 2 piva za merak.

Deo enterijera Racers restorana


Obavezna Louis radnja


...

Jefta
Vikend bajker
*****

Na mreži Na mreži
 Motor:
R1200GS Adv
May the Force be with you

Lokacija: Beograd
Poruke: 3661
Kvalitet: +1076 (29%)
Zahvalnice: 100

Odgovor #39 - 14 Februar, 2018, 00:12 Ocena: +1
Ignoriši

Austrija 2.deo

Sledeće stajanje je bilo na pomenutu BP pumpu radi regulisanja vinjete. Gorivo se uopste ne sećam kada sam sipao i gde. Tamo gde se setim tu ću da pomenem Smiley Uglavnom domet od skoro 600km na BMW-u me i ne tera da toliko razmišljam o tome.
Napuštam Vilah (jako lep grad, nadam se da ću ga drugom prilikom bolje upoznati) i krećem se lokalnim putevima ka severo-zapadu izbegavajući auto-put iako sada imam vinjetu. Nema tu zabave. Na auto-put ides samo ako želiš negde da stignes brzo, ili da pređeš velku kilometražu. Put kojim sam išao nije bio preterano zanimljiv, a još uvek sam trebao da odaberem put kojim ću doći do smeštaja. Odlučujem se za severnu stranu putem koji vodi uz jezero Millstatter. Gledam na navigaciji i vidim krivudavi put koji se odvaja desno u šumu. Idem tuda. Oh koliko sam dobru odluku napravio. To je deonica između mesta Sonnwiesen do Dobriach.







Jezero Millstatter


Nakon te deonice se priključujem glavnijem putu koji prolazi sa severne strane jezera. Neverovatni prizori. Zalazak sunca samo upotpunjuje celu sliku. Na tom delu puta srećem i neku grupu bajkera na harlijima, neko vreme ih pratim, ali kada mi zadnji pokazuje da ih preteknem, krećem lagano i brzo ih ostavljam u retrovizoru. Voze polako i uživaju. Nakon vožnje po obodu jezera, dolazim do autoputa na koji sma nažalost morao da se uključim jer sam samo tako mogao nastaviti put prema hotelu rezervisanom za večeras. Na moju sreću deonica je bila kratka i brzo se isključujem na magistralni put 106. Po navigaciji vidim da nemam još puno do smeštaja i da ću brzo stići. Sjajno. Vozim lagano dok pada mrak i ubrzo sam u hotelu. Hotel se zove Stadlwirt i nalazi se u mestu Rangersdorf. Cekiranje i raspremanje. Raspitujem se za večeru i dobijam informaciju da restoran radi do 22, a tada je bilo negde malo posle 20h. Super, imam vremena. Odlazim do prodavnice nedaleko kako bih kupio vodu i neke slatkiše što za kasnije što za sutra, zajedno sa nekim pivom i sve to nosim u sobu. Večera je bila sjajna. Supa od pečuraka u kombinaciji sa nekom piletinom u sosu, i sa dva piva da sve to zalijem mi je baš prijala. To pivo sam prvi put probao i baš sam se oduševio. Nakon svega toga jedino što mi je ostalo je da prikačim svu elektorniku da se puni, da isprebacujem šta treba i u krevet premoran na spavanje. Sutra ako sve bude po planu Grossglockner Smiley

Jezero Millstatter








Prenoćište za danas


Pogled iz sobe.


Nastaviće se
Stranice: 1 [2] 3 4
Štampaj
Moto Manijaci  |  Putovanja, izleti, skupovi, klubovi  |  Putopisi (Urednik: Andreja)  |  Tema: Moto Alpine Adventure 2017